Jump to content

Раденко Шолаја

Члан
  • Број садржаја

    15
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Раденко Шолаја

  • Ранг
    Тек дошaо/ла
  • Рођендан 01/24/1976

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Бања Лука
  • Интересовање :
    Живот у Христу
  1. Тај први попа може слободно да мантију окачи о клин! Срам да га буде.
  2. Христос посриједи нас! Пратио сам до сада протине онлајн бесједе, али нисам знао за ове детаље о његовом животу. Веома је јасно да се у његовом случају ради о свештенику који је одабрао свој позив и одлучио да свој живот усклади са свим карактеристикама тог позива - он је одабрао да служи. Богу и људима. Не заборавимо, у свим професијама има оних којима је професија посао-да се заради за живот, а не животни позив. Да, не може се свештенички позив мјерити са осталима, али нажалост, има примјера гдје некима послије одслужене вечерње послије скидања мантије, завршава и позив. Оно што је наш драги прота урадио за двоје људи - спасио их можда сигурне смрти - то је основни људски задатак. А оно кроз шта је он прошао због тога само показује какав је био морални пад људи у то вријеме. Још је горе што су и протине ''колеге'' (не кажем браћа, јер својим поступцима то они дефинитивно нису), исто тако потпали под сво то ратно зло. Тешко је било у то вријеме бити човјек, још теже Србин и православни хришћанин, како рече владика Атанасије. Скоро да сам се индиректно идентификовао са његовом причом због тог посебног чина који је урадио, спасавајући два човјека (намјерно нећу да кажем ''два муслимана'' или ''два имама''), јер је у мојој породици такође био један човјек који је исту ствар учинио, и због тога исто тако прошао кроз голготу страдања, одбацивања и омаловажавања, што се на жалост трагично и завршило. Велика је порука протине животне приче. Велика је то поука нашим свештеницима, нама осталима. Никад, али никад да не заборавимо да је човјек најпречи. Ако би нама мирјанима могло да се то прогледа кроз прсте (ако немамо човјекољубља), јер можда нас томе нису научили, или нам нису на то указивали, нисмо то прочитали у Јеванђељу, у томе је већа, много већа одговорност свештеника Божијег, који све то јесте и читао, и слушао. Уосталом, да се не варамо, погледајмо сви у себе и у своје срце, ставимо себе у ситуацију проте Милорада, замислимо тај тренутак и упитајмо се: да ли би смо и ми урадили оно што је он урадио? Да ли би и ми у Власеници спасили два живота иако знамо да ће нас сви презрети због тога (презрети је још лијепа ријеч)? Е то је Јеванђеље и то смо ми. Ето милостивог Самарјанина, ето човјека! Човјек из моје приче, који је на то питање одговорио са ''да'' и спасио два живота, тиме је стекао исто тако много непријатеља, али послије рата, када се све смирило, једна од те двије особе ми је рекла пар ријечи о том догађају, као и опасностима које су им пријетиле, због којих сам се осјетио поносан што сам га познавао, и сигуран сам да се и они исто тако сјете њега често, ако не у молитвама као жена из Тузле, а оно сигурно у својим мислима. И ми мирјани, још више наши свештеници, који су такође ''ми'', јер су од нас, никад неби смјели да заборавимо да је човјек најпречи. Да се не постидимо да учинимо добро дјело за ближњег, без обзира на презир којег ћемо због тога добити. Свештеници још више, а ни ми нимало мање. Да нам не буду пречи храмови, изградња итд од живих људи. Да нам није мјера и циљ прилог о водици, крштењу, вјенчању но да је мјера Христос - угледање на Христа. О цјеновнику и богатству не бих, само бих нас подсјетио да ријечи тада синђела Јована Ћулибрка, сада викарног епископа пећког, када је на питање новинарке РТРС - која је то највећа препрека за Српску православну цркву у данашње вријеме - он, оћутавши кратко, одговорио да је то богатство, новац... А то се и види на терену, срећом, уз изузетке као што је прота лакташки Радивоје Сарић из епархије бањалучке, којега је овдје неко споменуо... Ја их знам много више, и то ми као ред бул - даје крила ! Нисам одавно писао на форуму, па ми опростите на опширности. Али још бих се на једно осврнуо, а произилази из наслова. У то неко вријеме када сам се учио молитви, правио прве кораке у Православљу, негдје '98.године радио сам са Хрватима, муслиманима, Ромима, протестантима свих деноминација илити конгрегација, и у мени се родила жеља да се молим за њих. Распитивао сам се, да ли ја то могу, како, на који начин итд. Слава Богу, добио сам одговор од једнога доброга попе о.Владимира, да му је покој души, који ми је дао животни савјет, оно нешто што остаје за цијели живот. Али, испитивајући себе, причајући са људима око себе, видим да има отпора, ако би у списак имена за здравље (упокојење) додало се неко муслиманско име, католичко итд. Тада сам читао оца Силуана, који је говорио да своје напредовање у духовном животу можемо да мјеримо временом које проведемо - не молећи се за себе - него молећи се за ближње своје. То ме је тако потресло, јер сам се до тада нон стоп молио за себе и моје у породици кад се сјетим. Али, додати још које име, поготово неправославно, е то је био прави духовни изазов и једно духовно огледало. Можда је то за другу тему, али ето, понукао ме је наслов да се и на то осврнем. Питање које стоји и за мене и за све вас: Колико се ми молимо за друге, и ко има петље да у свој молитвеник (правило читања Псалтира итд) дода и неко друго име - неправославно - па макар то било и име болесног дјетета које сте видјели на тв огласу или прочитали негдје у новинама... Имамо ли, браћо и сестре, довољно љубави за такав вид односа према ближњем? Ако имамо, на добром смо путу, ако се боримо са том и таквом молитвом, онда треба да на себи још радимо, да се тешемо и брусимо док то не засија из нас. Ја сам у почетку то имао, а послије сам се итекако морао трудити да то одржим. Онај ко се моли и држи лично правило, разумјеће о чему говорим. Прота Милорад, који је то исказао не само кроз вјеру, него и кроз конкретно дјело и тиме показао како искрено и здраво богољубље води ка човјекољубљу је један изузетан човјек, и његова животна прича је тако посебна да би је заиста требали утиснути у своје памћење. Нека би нас Бог помиловао његовим светим молитвама, а њему дао душевног мира и тјелесног здравља, амин!
  3. Uvjek bio veseo kao na slici ! :-) Svako dobro !

  4. Ако је гледати са становишта просјечног човјека, или чак шта више испод-просјечног (као што су сви они у публици који су се смијали), ово је скроз симпа - данас се све исмијава, мало је тога свето, па зашто не и једног свештеника приказали онако смушена, збуњена, а један молитвени обред приказати као шоу за широке народне масе? Ако је гледати очима мало ''духовнијег'' човјека, вјероватно би му у почетку било мало смијешно, а касније би му вјероватно било скоро и мало незгодно сједити ондје међу осталима који се ''ладно'' смију омаловажавању свештеника али и молитве. Али када погледамо очима особе која вјеру и живот у вјери држи као нешто што је неодвојиво од личног бића, дакле, оно нешто што је врло вриједно и као такво не може и не смије се исмијавати, онда ово што смо видјели постаје врло дегутантно, ружно и чак шта више безобразно. Идејни творац овог комада, глумци али и сви присутни би требали да се постиде због исмијавања светиње. Најмање да се постиде, а о било чему осталом не вриједи ни причати.
  5. Ово је заиста једно изузетно свједочанство! Само срце које косне роса Божије благодати може да овако хрли за Царством Небеским. Господ је са вама драги брате, нека би вас благословио сваким благословом, а и мене недостојног вашим светим молитвама! Амин, амин.
  6. прота нам је баш добро бесједио па је у души као кад на суву земљу падне блага роса...

  7. Слушајући владику подсјетио ме је на св.архиђакона Стефана, када, послије оптужби на њега, проговори, а лице му бијаше свијтло као у Анђела... И како бих волио да је некако снимљен видео материјал, вјерујем да би израз лица овог човјека био врло врло изузетан. Но, слава Богу и на аудио материјалу-онај ко је снимио вјероватно није ни имао појма шта ће да сними. Слава Богу! А бесједа - ма све сте већ рекли. Неколико пута сам враћао поједине одломке и слушао поново и поново, а надахнуће владике Давида тако плијени, па и у ове ситне сате! Хвала Богу и нека је благословен владика Давид, а и ми његовим светим молитвама! Хвала и онима који су снимали а и поставили, као и вриједним преписивачима, руке вам се позлатиле .
  8. Христос посриједи нас! Интересантно је питање, па хајде да редом покушамо дати одговор на ове недоумице које се појављују око разбојника. Прво бих реаговао на текст што је неко споменуо да би овај догађај могао бити измишљен ради педагогије - тој тези дефинитивно нема мјеста, књиге Новог Завјета су неоспорно истините и као такве не подлијежу провјери. Свето Писмо је ауторитет и готово. Недоумица прва: Medjutim, ono sto se meni nije jasno jeste ni manje ni vise nego sama mogucnost spasenja razbojnika. Могућност спасења разбојника треба гледати у свијетлу душевног стања тог истог разбојника. Неко негдје рече, тумачећи ове стихове, да се спасао један - да можемо да имамо утјеху да је покајање и спасење могуће на самом крају живота и да тиме не очајавамо, али само један - да се тиме не заносимо, нпр. хајде да живимо како хоћемо па ћемо се као он пред крај живота покајати и идемо у рај! Јер Онај који нам је подарио јутро није се обавезао да ће нам подарити и ноћ, па да тако планирамо кад ћемо отићи из овога живота... Дакле,ова прича о разбојницима је дефинитивно педагошка али не измишљена, него и она има своје важно мјесто и у нашем спасењу. Могућност спасења разбојника, оног покајаног је управо таква да Христос видећи њега и његову души у цијели његов живот итекако може рећи такве ријечи: данас ћеш бити са мном у рају. Uglavnom, prema hriscanskom ucenju svi ljudi do Hrista su odlazili u ad, dok tek nakon vaskrsenja postoji mogucnost spasenja. Kako je onda moguce da je Hristos obecao tako nesto pre vaskrsenja? Овдје мало мијешамо појмове: васкрсење и спасење. Христовим силаском у ад (да се сјетимо оне иконе васкрсења гдје Христос испод себе држи за руку Адама и Еву) је у ствари почело васкрсење праведника (не Свеопште Васкрсење о Другом доласку), и то су двије различите категорије. Усудио бих се рећи да они који су ушли у то васкрсење које им је Христос подарио (Ето Адам, Ева, покајани разбојник) неће бити дотакнути Свеопштим Васкрсењем, али о томе другом приликом. Тиме што је Христос рекао разбојнику да ће бити са њим у рају он њега аутоматски позива у спасење и васкрсење. Хришћанско учење да је тек након васкрсења могуће спасење је тек дјелимично тачно, јер светитељи који су још за свога живота задобили благодат Духа СВетога и по св.Серафимо испунили циљ свога живота, они су већ у Царству Небеском, они већ обитавају у Незаласној Свјетлости Христовој. Они су већ прешли из смрти у живот, а да је горња теза тачна, они би у свој својој праведности морали бити тамо негдје (на чекању) па тек доласком Христовим ући у спасење, што мислим да и није баш прави поредак ствари. Наравно, постоје ''многа насеља која су припремљена у дому Оца Небеског'' и нама није дано баш да знамо све, но Предање Цркве свједочи о томе. Светом Сергију се јављала Пресвета са апостолима и то баш из Царства Небеског а не из неке чекаонице до свеопштег Васкрсења... На крају бих рекао - благо ономе покајаном разбојнику! Он би на правом мјесту у право вријеме и ухвати воз у задњем часу, без карте и резервације... А ми, како ћемо ми???
  9. Ехеј брате хаџија! Ма СОЗ ти ј као она митска птичица, сад је видиш, сад је не видиш, час у пепелу час у небеским висинама ! Ако Бог да, бар код нас у Трну, планирамо ''биг ком-бек'' у прољеће ! Жив-здрав и узбрдо брз !
  10. Код мене (бањалучка епархија) трајање литургије је баш негдје ту, око 1.20-1.30х. Једне прилике нисам могао отићи на литургију, остао сам кући, и сво то вријеме, од 9-10.30 ја сам сав мислима био у цркви.Аха, сад је прва слава, сад друга, е сад су Блажена, читање Јеванђеља итд. Створио се осјећај да недељом, у то и то вријеме будеш на том и том мјесту из тог и тог разлога. Тако да, по неком мом скромном мишљењу, тих сат и по су баш по мјери. Нажалост, већ одавно се неке пјесме и не пјевају, нпр стихире на блажена уз оне на Слава И ниње на малом входу, које су прелијепе и тко пуне символике. А да се разумијемо, ради се о неких додатних 5 минута. Хајде да измјеримо тих 5 минута када чачкамо телефоном по интернету или даљинским по неким од 300 канала на кабловској. Зачудили би се, их та није ваљда већ прошло 5 минута... А шта је важније или превасходније? Исто тако, када је у питању проповјед-једне прилике сам се задесио на служби код протестаната (Јеванђелиста), и проповијед је трајала цца 45 мин... Дакле, врло дуга бесједа. Наше, литургијске су до 10 мин, а и то је довољно када би је се бар сутрадан сјетили па мало пребрали по глави-шта се оно читало из Јеванђеља и шта ј оно попа бесједио... Мени је тај период времена од ''Благословено Царство'' па до ''Амин'' један период када вријеме губи свој значај, телефон и сат су кући или у ауту, и постоји само света Литургија. СВе прије и послије је журба, трка, касним, не стижем, али тих сат и по су заиста освештани тренутак времена кад то исто вријеме губи своју опипљивост.. И како је дивно када се удостојимо, као што рече Таиса, да нам се деси да је св.Литургија завршила, а ми се онако пренемо и запитамо: кад прије ???
  11. Помаже Бог сестре и братијо. Да ли неко зна гдје се може пронаћи књига ''Православни пут'' од Калист Вера??? Благодарим!
  12. Да, тешко је сада, али када су се величали резултати Домовинског рата, нико се није запитао шта су војници ХВО радили у Јајцу? Шта су радили у Дрвару? Шта су радили и Мркоњић Граду? Шта су радили на 23 км од Бања Луке? Да ли су Јајце, Дрвар, Мркоњић и предграђе Бањалуке такође дио повјесне хрватске земље??? Разумијем да је сада Хрватима тешко, и у неку руку их разумијем, јер није лако кад идеал ДОмовинског рата падне у воду и назове се удруженим злочиначким подухватом. Али се и не радујем овоме, злурадост је погубна као и било које друго осјећање којим се ликује над нечијом несрећом. Читам тамо на форуму Крижа коментаре али се суздржах, нисам ништа писао, довољно је што је рекао Хаг, ништа више ту нема да се дода. Изненађен сам, јер имао је Хаг и до сада много пута материјалних доказа и у случајевима против Срба, који свједоче за њихову невиност, па су ипак Срби били проглашавани кривим. Хрватској која хита у мили загрљај Европи која јој је и дозволила да тако дубоко уђе у БиХ, тој и таквој Хрватској ово је нож у леђа, ова пресуда оставља врло горак укус који неће тако лако нестати са политичке сцене Балкана. А и не треба. Поздрав из Бањалуке, Раденко
  13. Помаже Бог братијо. Ево да из личног искуства додам понешто.. - агенција У Бг имаш агенцију ГПР /GPR International/, они су много повољни и када сам ја ишао, у групи Светосавске омладинске заједнице еп.бањалучке (дакле, са духовником, фул пакет благослова итд), наш аранжман је био много много јефтинији него Доброчинство..а ишли смо на 12 дана, од Великог четвтрка па били 7 дана по Васкрсу, цијелу Свијетлу седмицу. Ако не идеш са агенцијом, онда имаш много тежи посао, мораш се наоружати са картом Свете Земље, новац држати увијек, али увијек унутра испод одјеће (понеси доларе). Јер кад си у Јерусалиму лако ћеш се снаћи у Старом граду, Гетсиманији и Малсинској гори јер су релативно близу, но обилазак пустињских манастира и Палестине ће ти представљати проблем. Ту ти дефинитивно треба неко ко ће ти помоћи јер ће ти бити тешко да сам пронађеш све што желиш. ГПР је био супер, можда би и могао контактирати их и рећи да већ имаш карту итд па се некако укључити кад већ стигнеш у Свету Земљу.. Јер, ево одавде из БЛ нас је ишло око 40..и да данас када се сретнемо Света Земља се пробуди у нама.. а то је неки незамјенљив осјећај када се Света Земља опет и опет враћа теби и ти њој. Зато бих се усудио савјетовати да ипак идеш уз неку агенцију, у нашем случају ГПР је то одрадио врло квалитетно... А сигуран сам да ће и овога Васкрса они бити тамо са својом групом. Тачно је да је Доброчинство под благословом СПЦ итд, али чињеница је и да је наш аранжман био јефтинији за преко 300 еврића..и вјеруј ми, ако узмеш неку другу агенцију, нећеш се огријешити (да им се прикључиш у Светој Земљи, ако није касно). -Благослов је врло важан и као такав неопходан. Ако твој свештеник не разумије, потруди се и објасни му, научи га. Ако је разуман даће ти благослов, а ако не добијеш, обрати се другом који ти је локацијски најближи. Само ти тражи, даће ти Бог. - рибарски троножац. Можда нико није споменуо, али врло важан детаљ за имати. Ако си у реду у којем ћеш стајати 4 сата..или ако си 1 од хиљаду људи који чекају на једно те исто мјесто..како је велика ствар имати тај троножац па сјести са времена на вријеме! Ако га немаш, обавезно купи, ставиш у ранац, није тежак нити гломазан. Јер боље ти је сједећи тих 4 сата мислити о Богу, молити се и читати тропаре и акатисте, него стојећи мислити о ногама... -тропари Свакако да ћеш имати Свето писмо уз себе, али понеси и тропаре светитељима (што више), јер ћеш се у СЗемљи сусрести са много светитеља, па је много лијепо кад им тада отпјеваш и похвалну пјесму, тј.тропар. А на датом мјесту догађаја да прочиташ одломак из Светог Писма који се односи на то мјесто или догађај.
  14. Лијепо је то Ана написала.. Ето, нико од апостола не нађе за сходно да то запише, и штета што нису бар негдје једном то уписали.. Нама је тешко о томе, јесте, није, али чини ми се, да ми као Хришћани ипак имамо ту привилегију да имамо откривење Бога као Оца, а да га не поимамо тек као Створитеља, Промислитеља, Законодавца, Судију или слично. Наш Бог је њежно-милостиви Бог којега је Син објавио, и ја бих увијек и свагда рекао да се Христос смејао..Јер здрав смијех није гријех, како каже наш народ, а Христос је заиста пуноћа свега, па тако и те радости која се исказује и кроз осмјех.. А везано за ову тему осмјеха, једна пријатељица ми рече да ју је кћерка од неких 5-6 година, кад су били у цркви, питала зашто су чике и тете (дакле светитељи, изображени на иконама, фрескама) тако озбиљни? Она јој није знала рећи зашто су сви тако озбиљни, а кад је питала мене, и мене је некако затекла (додуше, нисам нешто ни обраћао пажњу на то). Но, дјевочица је то запазила. Од тада, трагам за неким иконама на којима је осмјех на лицу, али их нема..осим иконе Пресвете Богородице Витлејемске, која је можда и једина у цијелом Православљу... Хајде братијо (сестре инклудед), ако гдје нађете нешто што је онако православно а са осмјехом (у задње вријеме је могуће наћи неке радове са анђелима итд, па ми пошаљите неки линк јер бих припремио (већ имам таквих пар) понешто за ту дјевојчицу па да јој однесем на поклон, да дијете не расте уз увјерење да су у храмовима ''чике и тете'' увијек озбиљни. Христос посриједи нас! Поздрав из крајишке љепотице, Р

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...