Jump to content

Сер Жиле

Члан
  • Content Count

    848
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    Guest
    Сер Жиле got a reaction from Guest in Речник старих и мање познатих речи у Светом писму   
    РЕЧНИК СТАРИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ У СВЕТОМ ПИСМУ


     
      Анатемате-проклетство на (некога)

    Аџуван-женскаст, пасивни хомосексуалац

    Басамци-степенице                                                                                                                                                                                                                                                                                      

    Бах (ударити у)-порицати

    Бдел-врста мирисне смоле

    Беспутно-недолично, непристојно

    Биона-бело на оку

    Биочуг-колут, котур

    Бој-спрат (1. Мој. 6, 16)

    Бољар-великаш, властелин

    Бољетица-оболело место

    Брана-дрљача

    Брашњеница-јело што се носи на пут

    Буњиште/буниште-ђубриште

    Василиск-змијски цар

    Ват-око 45 литара течности

    Вериге/верижица-ланци, ланчићи

    Ветхо-старо

    Већма-више

    Већ ако-осим ако

    Вињага-дивља винова лоза киселог укуса

    Витице-увојци косе

    Вјеђе-обрве

    Вријећи-вршити житарице

    Гаталица-приповетка чудесног садржаја, бајка, мит

    Гем-пеликан, несит

    Гер-0,6 грама

    Главња-цепаница

    Гњати-потколенице

    Голијени-цеванице

    Гомер-око 450 литара

    Грахор-врста биљке, састрица

    Гривна-накит у облику колута

    Грст-колико може стати у шаку

    Дажд-киша

    Додијевати-додиривати

    Дори до-све до

    Дослије-досада

    Достојање-наследство, баштина

    Доход-приход, доходак

    Доходити-долазити

    Дрљав-инфицираних, болесних очију

    Дрождина-шљака, троска, остатак нечистоћа

    при топљењу метала

    Дромедар-једногрба камила

    Ефа-око 45 литара чврстих ствари

    Жбан-врста суда за течност

    Ждријеб-жреб

    Живина-рак рана, жива рана

    Жижак-фитиљ

    Женик-младожења

    Житак-намирнице

    Забавити (коме)-приговорити, замерити (Данило 6,4)

    Загалити-открити, оголети

    Загрдјети-постати грдан, поружнети

    Заклади-драгоцености, вредни предмети

    Заминути-проћи

    Запазити-заволети (1. Самуилова 18,1)

    Запрзнити-запрљати

    Зарана-рано, на време

    Засједати (некоме)-постављати заседу

    Затећи се (коме)-обавезати се

    Зборница-синагога

    Зглавити-сабрати, сакупити

    Златица-златник

    Иђирот-врста лековите биљке

    Ижљести-изаћи

    Изгледати-очекивати

    Изудити-искомадати, распарчати

    Ин-око 3,66 литара

    Иноча-друга жена, прилежница

    Исе-(у)део

    Испуст-пашњак

    Јамачно-засигурно, поуздано

    Као-кал, блато

    Клапа- сујета, испразност, таштина

    Клепати (клепље)-откива(ти), оштри(ти) ковањем (Исаија 14, 7)

    Клијет-одаја, просторија

    Кољенца-подеоци

    Копања-дрвени суд за мешење хлеба

    Кор-око 450 литара течности

    Косијер-оруђе за подрезивање лозе

    Коситер-калај

    Крлетка-кавез

    Крупник-врста житарице слична пшеници

    Лакат-око 45 центиметара

    Ласно-лако

    Ленгер-сидро, котва

    Лепта-бронзани новац најмање ведности

    Ложа-легло дивљачи

    Ложница-спаваћа соба

    Лука-ливада уз реку (Судије 20,33; Псалам 65,13)

    Љиљак-слепи миш

    Љубазни(ца)-љубљени/а, вољени/а

    Мȁст-мошт, непроцеђена шира

    Медљика-биљна болест

    Милосник-љубавник

    Мина-око 571 грама

    Мисир-Египат

    Мјед-бакар

    Мужеложник-хомосексуалац

    Навалице-намерно, хотимице

    Нагоном-случајно, насумично

    Наказатељ-васпитач, одгојитељ

    Намаже-намигну (само у НЗ)

    Напитати-нахранити (само СЗ)

    Направа-израда

    Нард-врста мирисног уља

    Наруч (узети у)-позајмити од некога

    Насап-насип

    Настати-настојати (Јеремија 1,12; 1. Цар. 11, 28)

    Натражје-потомство

    Наузнак-унатраг, на леђа

    Находити- налазити

    Ненавидети/ненавидник-мрзети/мрзитељ

    Нишесте-врста финог белог брашна

    Обладати/област-овладати/власт

    Обличити-открити, раскринкати, окривити

    Обноћ-преко ноћи

    Обоци-минђуше, наушнице

    Обредити се-изређати се, смењивати се

    Обрећи/обрицање-обећати/обећање

    Обудовити-постати удовица

    Оветшати-остарити

    Одвод-грана која изниче из дебла

    Одвргнути/одвргнути се-одбацити/одметнути се

    Одуставити (некога или нешто)-одустати од

    Ȍкȏ-логор, табор

    Олошати-изгледати лоше, пропасти

    Оних-драги камен оникс

    Опадати-клеветати, оговарати

    Опаз-опрез

    Опростити се (нечега)-ослободити се

    Остан-зашиљена мотка за терање стоке

    О(т)правити (некога)-отпослати

    Отселе-одсад

    Оцат-сирће

    Паљетковати-купити након бербе необрано, пабирчити

    Паметар-летописац

    Парба-парница

    Пасови-појасеви

    Пића-храна, особито за стоку

    Поводањ-потоп, полава

    Подашан/податан-дарежљив

    Подланица-око 7,5 центиметара

    Подруг-један и по

    Покајати (некога или нешто)-осветити

    Пометкиња-жена која је побацила

    Помњивост-пажљивост

    Попузнути-оклизнути

    (По)скубати-(по)чупати

    Поступ-степен

    Потег/потези-тег(ови) за вагу

    Поткинути-саплести

    Потркалиште-стадија (око185м)

    Потукач-који се потуца, скитница

    Поучица-потка, основа тканице

    Правдати се (са неким)-препирати се, свађати се

    Праћа-праћка

    Прегршт-колико стане у скупљене шаке

    Преластити/прелашћивати-обманути/обмањивати

    Пређе-пре, раније

    Премицати се-недостајати

    Пренемоћи-клонути (од бола)

    Преслачци-посластице

    Прети (некога) –тужити, оптуживати

    Прети се (с неким)-расправљати се, спорити се, судити се

    Претили/а/о-товљени/а/о

    Претилина-масноћа, дебљина

    Пријевјес-вео који женама виси од капе низ леђа

    Пријеворница-греда којом се забраве врата

    Прикучити-приближити, примакнути

    Припознати (некога)-указати част и поштовање

    Пристав- кућни слуга, настојник домаћинства

    Просут (човек)-који има килу

    Проход-нужник, заход

    Пруга-дугачка

    Пругло-замка за птице

    Прутасто-пругасто

    Пупавац-врста птице

    Пута-окови

    Ражденути-разјурити, растерати

    Разметнути-расути

    Рало земље-1600 метара квадратних

    Расап-расуло, распад

    Распудити-растерати, распршити

    Рукодавалац-поверилац

    Сапрети (кога)-добити парницу против некога

    Сат-саће

    Сати-сисати (Исаија 60,16; 66,11)

    Сахранити-сачувати

    Сваке руке-сваке врсте

    Свјет(овати)-савет(овати)

    Свјештило-фитиљ, стењак

    Сикал-11,4 грама

    Сикер-алкохолно пиће од меда, урми и палминог сока

    Сјетовати-жалити, туговати

    Скинија-сеница (заклон од сунца), шатор

    Скленица-стаклена посуда

    Снимити-скинути

    Спратити-сместити

    Спуча(ти)-спаја(ти), саставља(ти)

    Стинути се-стегнути се, згуснути хлађењем

    Сулица-врста копља, џилит

    Тава-тигањ

    Талант-око 34,2 килограма

    Тефтер-списак, попис

    Течевина-тековина

    Тију-гоје се (Псалам 65,12)

    Тијесак-преса за вино и маслине, муљара

    Тја-чак

    Трг-роба

    Трепетљика-украсна игла за косу

    Трус-потрес, земљотрес

    Тул-тоболац

    Ћесар-цар, император

    Удара(ју) се-подудара(ју) се (Дјела 15,15; 2. Кор. 6,16)

    Удесити (некога)-срести, наићи на

    Узведено (платно)-извезено

    Узимам кад-будем имао кад (Дјела апост. 24,25)

    Уложити на (некога)-ударити први, напасти

    Уклин-нешто рђаво чиме се људи уклињу да им не буде тако

    Умучкати-ућуткати

    Унапредак-од сада даље, од сада унапред

    Упраложити-не обрађивати, запустити

    Урес-украс, накит

    Усекач-маказе за фитиљ

    Устока-источни ветар

    Утити/утио-одебљати/о, утовити/о

    Утрудити-заморити

    Ухвати вјеру-склопити савез

    Филдиш-слоновача

    Финик-палма

    Хазна/хазнадар-ризница,благајна/ризничар

    Хатер-наклоност, пристрасност

    Хват-око 1,85 метара

    Хрушт-гундељ

    Цијеп-млатило за вршидбу жита

    Цревље-ципеле

    Чесвина-врста зимзеленог дрвета, црника

    Честа-густа, млада шума, честар

    Чинити пшеницу-решетати (Лука 22, 31)

    Шипак-нар, мограњ

    Шљепота-слепило

    Штапи-сазвежђе Орион

    Шчињати се-премишљати се, оклевати

     
     

     
  2. Волим
    Guest
    Сер Жиле got a reaction from Guest in Речник старих и мање познатих речи у Светом писму   
    После неколико месеци интензивног читања и копања по речницима коначно сам се одважио да вам представим свој "Речник старих и мање познатих речи у Светом писму". 
    Одрастајући уз Свето писмо у преводу Ђуре Даничића и Вука Караџића често сам се, као и вероватно већина вас, сусретао са непознатим и архаичним речима и изразима, од којих су ме неки "мучили" и по неколико година. Сматрам да је превод Даничић-Караџић изузетно леп и да га не треба екавизирати и језички обрађивати, већ би било сасвим довољно да се састави кратак речник застарелих израза који би се могао штампати на крају саме књиге или помоћу фуснота објаснити значење појединих речи, попут савремених издања Библије краља Јакова илити King James Bible, који су ме и надахнули на овај подухват. 
    Познато ми је да постоји "Речник мање познатих речи и израза у Светом писму" Младомира Тодоровића који издаје "Каленић", али у питању је читава књига од неких 130 страна, док је мој циљ био да саставим нешто краће, што се може двострано одштампати на једном листу папира А4, ставити у Библију и користити било где. 
    При тражењу значења речи користио сам пре свега Вуков "Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима", али донекле и друге изворе. Нисам се бавио појашњењима теолошких израза.
    Надам се да ће вам овај мали речник бити од користи. Волео бих да чујем ваше примедбе и предлоге. 
    РЕЧНИК СТАРИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ У СВЕТОМ ПИСМУ.doc
  3. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Volim_Sina_Bozjeg in Речник старих и мање познатих речи у Светом писму   
    После неколико месеци интензивног читања и копања по речницима коначно сам се одважио да вам представим свој "Речник старих и мање познатих речи у Светом писму". 
    Одрастајући уз Свето писмо у преводу Ђуре Даничића и Вука Караџића често сам се, као и вероватно већина вас, сусретао са непознатим и архаичним речима и изразима, од којих су ме неки "мучили" и по неколико година. Сматрам да је превод Даничић-Караџић изузетно леп и да га не треба екавизирати и језички обрађивати, већ би било сасвим довољно да се састави кратак речник застарелих израза који би се могао штампати на крају саме књиге или помоћу фуснота објаснити значење појединих речи, попут савремених издања Библије краља Јакова илити King James Bible, који су ме и надахнули на овај подухват. 
    Познато ми је да постоји "Речник мање познатих речи и израза у Светом писму" Младомира Тодоровића који издаје "Каленић", али у питању је читава књига од неких 130 страна, док је мој циљ био да саставим нешто краће, што се може двострано одштампати на једном листу папира А4, ставити у Библију и користити било где. 
    При тражењу значења речи користио сам пре свега Вуков "Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима", али донекле и друге изворе. Нисам се бавио појашњењима теолошких израза.
    Надам се да ће вам овај мали речник бити од користи. Волео бих да чујем ваше примедбе и предлоге. 
    РЕЧНИК СТАРИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ У СВЕТОМ ПИСМУ.doc
  4. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Милан Ракић in Речник старих и мање познатих речи у Светом писму   
    После неколико месеци интензивног читања и копања по речницима коначно сам се одважио да вам представим свој "Речник старих и мање познатих речи у Светом писму". 
    Одрастајући уз Свето писмо у преводу Ђуре Даничића и Вука Караџића често сам се, као и вероватно већина вас, сусретао са непознатим и архаичним речима и изразима, од којих су ме неки "мучили" и по неколико година. Сматрам да је превод Даничић-Караџић изузетно леп и да га не треба екавизирати и језички обрађивати, већ би било сасвим довољно да се састави кратак речник застарелих израза који би се могао штампати на крају саме књиге или помоћу фуснота објаснити значење појединих речи, попут савремених издања Библије краља Јакова илити King James Bible, који су ме и надахнули на овај подухват. 
    Познато ми је да постоји "Речник мање познатих речи и израза у Светом писму" Младомира Тодоровића који издаје "Каленић", али у питању је читава књига од неких 130 страна, док је мој циљ био да саставим нешто краће, што се може двострано одштампати на једном листу папира А4, ставити у Библију и користити било где. 
    При тражењу значења речи користио сам пре свега Вуков "Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима", али донекле и друге изворе. Нисам се бавио појашњењима теолошких израза.
    Надам се да ће вам овај мали речник бити од користи. Волео бих да чујем ваше примедбе и предлоге. 
    РЕЧНИК СТАРИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ У СВЕТОМ ПИСМУ.doc
  5. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Жика in Речник старих и мање познатих речи у Светом писму   
    После неколико месеци интензивног читања и копања по речницима коначно сам се одважио да вам представим свој "Речник старих и мање познатих речи у Светом писму". 
    Одрастајући уз Свето писмо у преводу Ђуре Даничића и Вука Караџића често сам се, као и вероватно већина вас, сусретао са непознатим и архаичним речима и изразима, од којих су ме неки "мучили" и по неколико година. Сматрам да је превод Даничић-Караџић изузетно леп и да га не треба екавизирати и језички обрађивати, већ би било сасвим довољно да се састави кратак речник застарелих израза који би се могао штампати на крају саме књиге или помоћу фуснота објаснити значење појединих речи, попут савремених издања Библије краља Јакова илити King James Bible, који су ме и надахнули на овај подухват. 
    Познато ми је да постоји "Речник мање познатих речи и израза у Светом писму" Младомира Тодоровића који издаје "Каленић", али у питању је читава књига од неких 130 страна, док је мој циљ био да саставим нешто краће, што се може двострано одштампати на једном листу папира А4, ставити у Библију и користити било где. 
    При тражењу значења речи користио сам пре свега Вуков "Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима", али донекле и друге изворе. Нисам се бавио појашњењима теолошких израза.
    Надам се да ће вам овај мали речник бити од користи. Волео бих да чујем ваше примедбе и предлоге. 
    РЕЧНИК СТАРИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ У СВЕТОМ ПИСМУ.doc
  6. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Kaludjerovic Sreten in "Велика борба" Елен Вајт на киосцима   
    Данас сам видео да се ова књига налази у продаји на киосцима и да, не дао Бог, може бити ваша по невероватној цени од само 99 дин. У питању је скраћено издање. Оно које ја имам је знатно обимније. Испод наслова стоји "Између добра и зла" и сам омот не упућује на помисао да је у питању књига религијског карактера, а посебно да се ради о штиву које обилује полуистинама и опасним јеретичким ставовима. 
     
    Адвентистичка литература се сад може купити скоро на сваком кораку и опрез је неопходан, зато је важно да сви који имају представу о чему се ради упозоре неупућене људе око себе на овакав перфидан начин мисионарења. 
  7. Волим
    Сер Жиле got a reaction from lab_man in Verski sinkretizam-KRIPTOHRIŠĆANSTVO (Alahovi hrišćani)   
    Занимљива тема. Нисам прочитао овај рад, али ми је познат тај феномен.
     
    Та појава је посебно била раширена међу Албанцима. Звали су их "љармани" што значи "шарени". Многи су прелазили на ислам из чисто користољубивих побуда тј. да би добили плодну земљу у Метохији након масовног исељавања Срба из тих крајева у 18. веку, али су наставили да тајно практикују хришћанство. Након ослобођења Старе Србије неки су и потпуно одбацили ислам и почели и јавно да се изјашњавају као католици.
  8. Волим
    Сер Жиле got a reaction from w.a.mozart in Без љубави према браћи истинита вера никоме неће помоћи." свети Марко ефески   
    Ове речи прочитао сам трагајући за ставом светих отаца о дијалогу са римокатолицима. Свети Марко их је написао у личном писму настојатељу манастира Ватопед. Тако су снажне, да су ми се дубоко урезале у памћење, баш због своје дубине и Христоликости, како си одлично рекао. Господ од нас тражи да, поред правилног исповедања вере, имамо пре свега Љубави према ближњима, односно да Њега носимо у себи, јер Бог је Љубав.
    Иако сам и сам често незадовољан и сумњичав према дијалогу који Црква води са римокатолицима, став светог Марка Ефеског ми је такође помогао да схватим суштину савременог псевдозилотизма. Лутајући по разним "ревнитељским" порталима и форумима, начитао сам се свега и видео једну јако битну ствар. Ти људи немају Љубави! У свим тим речима и погрдама које испаљују уз обавезно цитирање канона, недостаје управо оно о чему св. Марко говори. А лепо нам је речено:''По плодовима њиховим препознаћете их''. Иако у свом писму из кога је извађен овај цитат каже "чувајте се латинских новотарија" он не осуђује, јер би осуда била изругивање, већ упозорава, али и подсећа на Бога и најважније Христове заповести, које често заборављамо, од силних канона, догмата и теолошких мудровања.
    Цело писмо, али и цело дело у коме је изнесено, овог данас веома помињаног светитеља, можете прочитати овде.
    http://svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/SvMarkoEfeskiIFlorentinskaUnija/SvMarkoEfeskiIFlorentinskaUnija29.htm
  9. Волим
    Сер Жиле reacted to Zayron in Blic - U srednjem veku crkva venčavala homoseksualne parove?   
    Al eto, kod Albanaca je i dan danas ili bolje reći donedavno bilo sasvim normalno da se prijatelji, dva muška mladenca za ruke drže dok hodaju. Ovaj jedan engleski novinar bio u Albaniji 70-80-tih godina, ne sjećam se sad tačno i to tako tamo zatekao po gradovima i po selima. Da odrasli mladići recimo 16-30 godina, znači ne baš fjeca, dječaci se drže za ruke i hodaju po ulici i nikom to ništa nije čudno. Zanimljivo je da mladići čim se ožene prestaju s tom takvom praksom hodanja za ručice s ostalim tim mladencima, svojim drugovima, najčešće vršnjacima. A neki govore da su isti ti takvi običaji vladali i u Crnoj Gori, da su se i tamo mladenci kao prijatelji za ruke vodali al s tim prestali davno prije Albanaca, još za Kraljevine Jugoslavije. Ali sad kako se Albanija otvorila, prvi ti turisti bili tako šokirani tim što su vidjeli a to svoje iznenađenje nisu ni skrivali, mislili da su upali u nekakvu državu kvirija, pa su oni s tim svi brže bolje prestali kako ne bi bili metom snimateljima i fotografima koji bi im onda to njihovo hodanje i vodanje za ručice na javnosti u Albaniji postavljali svuda po internetu i You Tube, sličice, videa i motivatore od toga pravili. Bila bi to isto takva sprdnja ko i s ovim ubogim mladencima biciklistima:
     
    http://static.genspot.com/files/images/goslar/__tfmf_arqbiwa2vpmkl255myxpuqfc_f54d9cf5-93ff-4a62-88f7-aa8a8747b82e_0_510.jpg
  10. Волим
    Сер Жиле reacted to Zayron in Шта је јео Јован Крститељ?   
    Па да ти нешто кажем, скакавци се прије нису рачунали у месо ако под месом рачунамо мишићно ткиво топлокрвних животиња. Тада нису имали микроскоп па нису ни знали да саранче имају некакав свој крвоток који се види тек под микроскопом. Бјеланчевине то јесу али њима су биле на поглед, оптички узето некакве "бескрвне", Може и то бити разлог да су их класификовали другачије у свом кошер систему и не само да су их сматрали чистим али изгледа да их уопште нису сматрали ни некаквим месом. И зато су ваљда мислили да се том храном могу хранит и испосници и аскете и да ли су у ту сврху прихватљиве као посна храна. Откуд би они знали без мискроскопа и органске хемије имају ли саранче некакав тамо крвоток и за некакве те њихове бјеланчевине?
  11. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Arsenija in Шта је јео Јован Крститељ?   
    И мени је ова тема баш занимљива, иако није баш превише битно чиме се тачно хранио св. Јован Крститељ. Чудно је што се у свим преводима, сем синодског, појављују "скакавци", па чак и у руском. Ипак, треба имати на уму да се на енглеском језику биљка рогач, карактеристична за источно Средоземље, назва и St. John's bread, а у немачком Johannisbrotbaum. То свакако указује да је раније било много раширеније мишљење које је узето у обзир приликом стварања синодског превода. Израз locust се са енглеског такође може двојако превести као скакавац и као рогач. Махуна рогача заиста и личи на скакавца, па је вероватно да је тако и називан. Мишљење да се св. Јован хранио уствари рогачем подржава и чињеница да се махуна те биљке и у рабинској литератури спомиње као храна испосника. Чак и логично делује помисао да се хранио том биљком, а не да је трчао по ливади и јурио скакавце. Тешко да је могао толико да их ухвати да би од тога могао да преживи. 
  12. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Жика in Шта је јео Јован Крститељ?   
    Ја сам написао да постоје мишљења о томе да је Јеванђеље по Матеју изворно написано на хебрејском или арамејском, мада је и мени ближи став да је изворно написано на грчком, посебно што у њему постоје делови који су у потпуности преузети из Јеванђеља по Марку.
    Али није то тема, па да не ширимо о томе овде.
  13. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Милан Б in Шта је јео Јован Крститељ?   
    И мени је ова тема баш занимљива, иако није баш превише битно чиме се тачно хранио св. Јован Крститељ. Чудно је што се у свим преводима, сем синодског, појављују "скакавци", па чак и у руском. Ипак, треба имати на уму да се на енглеском језику биљка рогач, карактеристична за источно Средоземље, назва и St. John's bread, а у немачком Johannisbrotbaum. То свакако указује да је раније било много раширеније мишљење које је узето у обзир приликом стварања синодског превода. Израз locust се са енглеског такође може двојако превести као скакавац и као рогач. Махуна рогача заиста и личи на скакавца, па је вероватно да је тако и називан. Мишљење да се св. Јован хранио уствари рогачем подржава и чињеница да се махуна те биљке и у рабинској литератури спомиње као храна испосника. Чак и логично делује помисао да се хранио том биљком, а не да је трчао по ливади и јурио скакавце. Тешко да је могао толико да их ухвати да би од тога могао да преживи. 
  14. Волим
    Сер Жиле got a reaction from obi-wan in Шта је јео Јован Крститељ?   
    И мени је ова тема баш занимљива, иако није баш превише битно чиме се тачно хранио св. Јован Крститељ. Чудно је што се у свим преводима, сем синодског, појављују "скакавци", па чак и у руском. Ипак, треба имати на уму да се на енглеском језику биљка рогач, карактеристична за источно Средоземље, назва и St. John's bread, а у немачком Johannisbrotbaum. То свакако указује да је раније било много раширеније мишљење које је узето у обзир приликом стварања синодског превода. Израз locust се са енглеског такође може двојако превести као скакавац и као рогач. Махуна рогача заиста и личи на скакавца, па је вероватно да је тако и називан. Мишљење да се св. Јован хранио уствари рогачем подржава и чињеница да се махуна те биљке и у рабинској литератури спомиње као храна испосника. Чак и логично делује помисао да се хранио том биљком, а не да је трчао по ливади и јурио скакавце. Тешко да је могао толико да их ухвати да би од тога могао да преживи. 
  15. Волим
    Сер Жиле got a reaction from DYNABLASTER in Шта је јео Јован Крститељ?   
    И мени је ова тема баш занимљива, иако није баш превише битно чиме се тачно хранио св. Јован Крститељ. Чудно је што се у свим преводима, сем синодског, појављују "скакавци", па чак и у руском. Ипак, треба имати на уму да се на енглеском језику биљка рогач, карактеристична за источно Средоземље, назва и St. John's bread, а у немачком Johannisbrotbaum. То свакако указује да је раније било много раширеније мишљење које је узето у обзир приликом стварања синодског превода. Израз locust се са енглеског такође може двојако превести као скакавац и као рогач. Махуна рогача заиста и личи на скакавца, па је вероватно да је тако и називан. Мишљење да се св. Јован хранио уствари рогачем подржава и чињеница да се махуна те биљке и у рабинској литератури спомиње као храна испосника. Чак и логично делује помисао да се хранио том биљком, а не да је трчао по ливади и јурио скакавце. Тешко да је могао толико да их ухвати да би од тога могао да преживи. 
  16. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Volim_Sina_Bozjeg in Шта је јео Јован Крститељ?   
    И мени је ова тема баш занимљива, иако није баш превише битно чиме се тачно хранио св. Јован Крститељ. Чудно је што се у свим преводима, сем синодског, појављују "скакавци", па чак и у руском. Ипак, треба имати на уму да се на енглеском језику биљка рогач, карактеристична за источно Средоземље, назва и St. John's bread, а у немачком Johannisbrotbaum. То свакако указује да је раније било много раширеније мишљење које је узето у обзир приликом стварања синодског превода. Израз locust се са енглеског такође може двојако превести као скакавац и као рогач. Махуна рогача заиста и личи на скакавца, па је вероватно да је тако и називан. Мишљење да се св. Јован хранио уствари рогачем подржава и чињеница да се махуна те биљке и у рабинској литератури спомиње као храна испосника. Чак и логично делује помисао да се хранио том биљком, а не да је трчао по ливади и јурио скакавце. Тешко да је могао толико да их ухвати да би од тога могао да преживи. 
  17. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Лидија Миленковић in Blic - U srednjem veku crkva venčavala homoseksualne parove?   
    Мени се чини да ово нису само глупости и булажњења, већ део смишљене кампање у којој ће се све изврнути наопачке и покушати да се представи као новооткривена истина која је вековима скривана. Тако је и Христос имао жену и децу, хришћани нису прогањани у старом Риму, Милош Обилић је Албанац и гомила других намерно подметнутих лажи и полуистина. Посебно ме је испровоцирало што се најчешће блати лик Сергија и Вакха, светитеља заштитника моје породице, који су и проглашени "заштитницима истополних бракова" и чија је икона чак ношена по разним хомосексуалним шетњама и дешавањима.
    За људе који се мало удубе у тему, ствар је сасвим јасна. Радило се о обреду који се на грчком назива "adelphopoiesis" и дословно значи "братимљење". За Србе и друге балканске народе то није ништа непознато јер се ради о врло честом обичају који је до скоро практикован. Колико је на Западу био уобичајен, не знам, али очигледно је да су данас изгубили сваку везу са том традицијом.
    Највећи проблем у целој причи је када се услед незнања , а често и намерно појаве и догађаји из прошлости покушавају тумачити путем савремених схватања и описивати данашњим појмовима, а не у духу оног времена, па оне добијају често наказна значења, потпуно страна свом изворном смислу. 
  18. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Zayron in Blic - U srednjem veku crkva venčavala homoseksualne parove?   
    Мислим да је био обред благослова. Не знам пуно о томе, па да не бих препричавао, мислим да одговоре можете наћи у овим текстовима, ако знате енглески. 
    https://melkite.org/eparchy/bishop-john/what-is-the-rite-of-making-brothers
    http://web.archive.org/web/20050215134921/http://www.paratheke.net/stephanos/articles/adelphopoiesis.html
  19. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Иван Недић in Blic - U srednjem veku crkva venčavala homoseksualne parove?   
    Мени се чини да ово нису само глупости и булажњења, већ део смишљене кампање у којој ће се све изврнути наопачке и покушати да се представи као новооткривена истина која је вековима скривана. Тако је и Христос имао жену и децу, хришћани нису прогањани у старом Риму, Милош Обилић је Албанац и гомила других намерно подметнутих лажи и полуистина. Посебно ме је испровоцирало што се најчешће блати лик Сергија и Вакха, светитеља заштитника моје породице, који су и проглашени "заштитницима истополних бракова" и чија је икона чак ношена по разним хомосексуалним шетњама и дешавањима.
    За људе који се мало удубе у тему, ствар је сасвим јасна. Радило се о обреду који се на грчком назива "adelphopoiesis" и дословно значи "братимљење". За Србе и друге балканске народе то није ништа непознато јер се ради о врло честом обичају који је до скоро практикован. Колико је на Западу био уобичајен, не знам, али очигледно је да су данас изгубили сваку везу са том традицијом.
    Највећи проблем у целој причи је када се услед незнања , а често и намерно појаве и догађаји из прошлости покушавају тумачити путем савремених схватања и описивати данашњим појмовима, а не у духу оног времена, па оне добијају често наказна значења, потпуно страна свом изворном смислу. 
  20. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Dragi in Blic - U srednjem veku crkva venčavala homoseksualne parove?   
    Мени се чини да ово нису само глупости и булажњења, већ део смишљене кампање у којој ће се све изврнути наопачке и покушати да се представи као новооткривена истина која је вековима скривана. Тако је и Христос имао жену и децу, хришћани нису прогањани у старом Риму, Милош Обилић је Албанац и гомила других намерно подметнутих лажи и полуистина. Посебно ме је испровоцирало што се најчешће блати лик Сергија и Вакха, светитеља заштитника моје породице, који су и проглашени "заштитницима истополних бракова" и чија је икона чак ношена по разним хомосексуалним шетњама и дешавањима.
    За људе који се мало удубе у тему, ствар је сасвим јасна. Радило се о обреду који се на грчком назива "adelphopoiesis" и дословно значи "братимљење". За Србе и друге балканске народе то није ништа непознато јер се ради о врло честом обичају који је до скоро практикован. Колико је на Западу био уобичајен, не знам, али очигледно је да су данас изгубили сваку везу са том традицијом.
    Највећи проблем у целој причи је када се услед незнања , а често и намерно појаве и догађаји из прошлости покушавају тумачити путем савремених схватања и описивати данашњим појмовима, а не у духу оног времена, па оне добијају често наказна значења, потпуно страна свом изворном смислу. 
  21. Волим
    Сер Жиле got a reaction from Sudija in Blic - U srednjem veku crkva venčavala homoseksualne parove?   
    Мени се чини да ово нису само глупости и булажњења, већ део смишљене кампање у којој ће се све изврнути наопачке и покушати да се представи као новооткривена истина која је вековима скривана. Тако је и Христос имао жену и децу, хришћани нису прогањани у старом Риму, Милош Обилић је Албанац и гомила других намерно подметнутих лажи и полуистина. Посебно ме је испровоцирало што се најчешће блати лик Сергија и Вакха, светитеља заштитника моје породице, који су и проглашени "заштитницима истополних бракова" и чија је икона чак ношена по разним хомосексуалним шетњама и дешавањима.
    За људе који се мало удубе у тему, ствар је сасвим јасна. Радило се о обреду који се на грчком назива "adelphopoiesis" и дословно значи "братимљење". За Србе и друге балканске народе то није ништа непознато јер се ради о врло честом обичају који је до скоро практикован. Колико је на Западу био уобичајен, не знам, али очигледно је да су данас изгубили сваку везу са том традицијом.
    Највећи проблем у целој причи је када се услед незнања , а често и намерно појаве и догађаји из прошлости покушавају тумачити путем савремених схватања и описивати данашњим појмовима, а не у духу оног времена, па оне добијају често наказна значења, потпуно страна свом изворном смислу. 
  22. Волим
    Сер Жиле reacted to SANJA in Хришћанске (Православне) тетоваже / Christian (Orthodox) tattoos   
    Plus za koga? Za druge ljude koji to vide?
    Ovo je toliko ružno i neukusno da nemam reči...
  23. Волим
    Сер Жиле reacted to Divad in Хришћанске (Православне) тетоваже / Christian (Orthodox) tattoos   
    Тетоваже и то још православне.  crvenilo
  24. Волим
  25. Волим
    Сер Жиле reacted to Grizzly Adams in Митрополит Амфилохије - актуелности и догађаји   
    Његоша ценим и волим, често га цитирам, али сам овим изненађен...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...