Jump to content

Сер Жиле

Члан
  • Број садржаја

    848
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Сер Жиле

  • Ранг
    Наш човек
  • Рођендан 01/12/1985

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  • Локација :
    Београд
  1. РЕЧНИК СТАРИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ У СВЕТОМ ПИСМУ Анатемате-проклетство на (некога) Аџуван-женскаст, пасивни хомосексуалац Басамци-степенице Бах (ударити у)-порицати Бдел-врста мирисне смоле Беспутно-недолично, непристој
  2. После неколико месеци интензивног читања и копања по речницима коначно сам се одважио да вам представим свој "Речник старих и мање познатих речи у Светом писму". Одрастајући уз Свето писмо у преводу Ђуре Даничића и Вука Караџића често сам се, као и вероватно већина вас, сусретао са непознатим и архаичним речима и изразима, од којих су ме неки "мучили" и по неколико година. Сматрам да је превод Даничић-Караџић изузетно леп и да га не треба екавизирати и језички обрађивати, већ би било сасвим довољно да се састави кратак речник застарелих израза који би се могао штампати на крају саме књиг
  3. Већина наравно није, али неки јесу, посебно они из Призрена.
  4. Занимљива тема. Нисам прочитао овај рад, али ми је познат тај феномен. Та појава је посебно била раширена међу Албанцима. Звали су их "љармани" што значи "шарени". Многи су прелазили на ислам из чисто користољубивих побуда тј. да би добили плодну земљу у Метохији након масовног исељавања Срба из тих крајева у 18. веку, али су наставили да тајно практикују хришћанство. Након ослобођења Старе Србије неки су и потпуно одбацили ислам и почели и јавно да се изјашњавају као католици.
  5. То не мислим само ја, на сву срећу! Латиница и не треба да буде потиснута, то сам већ и написао на овој теми. Употреба латинице јесте већа, пре свега у новинама, натписима и интернет комуникацијама, али је занимљиво да већина Срба руком пише ћирилицом. Као што је @ већ написао, код Словенаца, Хрвата и Муслимана ћирилица никада није ухватила корене, те је коришћење два писма остало карактеристично само за Србе што се одразило и на коришћење нашег традиционалног писма. Волео бих да ми напишеш зашто ти више волиш латиницу од ћирилице?
  6. Ја сам написао да постоје мишљења о томе да је Јеванђеље по Матеју изворно написано на хебрејском или арамејском, мада је и мени ближи став да је изворно написано на грчком, посебно што у њему постоје делови који су у потпуности преузети из Јеванђеља по Марку. Али није то тема, па да не ширимо о томе овде.
  7. Устав поштује српски језик, баш на тај начин што фаворизује ћирилицу која је деценијама била, што из незнања, што намерно, запостављена у односу на латиницу и успоставља природну равнотежу и равноправност међу писмима.
  8. Устав прописује коришћење ћирилице у службеној употреби, што значи од стране државних органа и организација којима је поверено вршење јавних овлашћења. Којим ће писмом неко написати нпр. оглас на приватној табли или назив ресторана, то није ствар државе и она не може, а ни не треба ту да интервенише. Треба радити на поучавању народа о значају ћирилице за наш народ и културу. То би требало да буде задатак државе. Нисам против латинице и мислим да је не треба протеривати, већ само поучити људе, посебно младе о опасностима које носи ишчезавање писма на коме почива српска писменост.
  9. Не штампа само СПЦ Библије. Управо највише Библија на српском су издање Библијског друштва и неких мањих издавачких кућа. Пошто су Срби већином алергични на верску литературу на латиници и друге, мање хришћанске заједнице готово искључиво користе ћирилицу у својим издањима. Од скоро је Библијско друштво почело са штампањем Даничићевог и Караџићевог превода Светог Писма на латиници, за Србе одрасле у расејању, који имају проблема са читањем ћирилице. Морам рећи да ми је потпуно чудно изгледало када сам га прелиставао.
  10. Хтео сам да прочитам цео ваш текст, пре него што вам одговорим на овај упис. Познато ми је да је НЗ писан на грчком, као и мишљења да је Јеванђеље по Матеју првобитно написано на хебрејском или арамејском. Слажем се да полисемија која се јавља у енглеском не мора имати икакве везе, али разлог зашто сам се позвао на њу и алтернативне називе за биљку рогач, који је директно доводе у везу са Претечом, је зато што је могуће да су они постојали и у језицима народа којима је рогач познат од давнина, за разлику од Германа. Као што сам и написао, рогач је биљка карактеристична за источно Средоземље и
  11. Зато што су Библија и ћирилица суштински повезане. Ћирилица је, као и глагољица, настала да би наши словенски преци спознали Реч Божију. Ћирилица је израсла из писама на којима је писана Библија. Право питање је како Свето Писмо код нас икако може бити штампано било којим другим писмом?
  12. И мени је ова тема баш занимљива, иако није баш превише битно чиме се тачно хранио св. Јован Крститељ. Чудно је што се у свим преводима, сем синодског, појављују "скакавци", па чак и у руском. Ипак, треба имати на уму да се на енглеском језику биљка рогач, карактеристична за источно Средоземље, назва и St. John's bread, а у немачком Johannisbrotbaum. То свакако указује да је раније било много раширеније мишљење које је узето у обзир приликом стварања синодског превода. Израз locust се са енглеског такође може двојако превести као скакавац и као рогач. Махуна рогача заиста и личи на скакавца, п
  13. Та реченица је и мени одмах запала за око. Као што сам написао, Србима је братимљење добро позната ствар, али као народни обичај. Вероватно је то и била народна традиција, која је касније добила хришћански смисао и форму. Наше предање препуно је побратимстава, али за информације о самом црквеном обреду, његовом смислу и значењу требало би да више информација дају људи који се баве црквеном историјом. Флоренски је спомињао и описивао братимљење, а има и молитви за тај обред у старим богослужбеним књигама. Скоро сви текстови на интернету на ову тему су одговор на писања Бозвела. Да није било о
×
×
  • Креирај ново...