Jump to content

brana

Члан
  • Content Count

    788
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    1

Reputation Activity

  1. Волим
    brana got a reaction from sanja84 in Света простота неуког човека   
    СВЕТА ПРОСТОТА НЕУКОГ ЧОВЕКА




    „Хвалим те Оче,Господе неба и земље, што си ово сакрио



    од мудрих и разумних а открио то безазленима. Да, Оче, јер



    је тако била вољатвоја“


    Старацнеки који је живео у Тиваидској пустињи имађаше жељу да научи нешто корисно испасоносно по душу своју. А живљаше онде стараца ава Аресеније Велики, муж дубоке старости чувен по великој строгости. Исприча му он како је некад туда наишао један пустињак, ава Пахомије Велики коме су многи и многи трчали на исповест. Поред осталих, дође му један прости безазлени човек, који је од детињства чувао овце по пустињи.
    Ава Пахомије га испита до у ситнице и не нађе код њега никаква греха. Онда му рече: „Добро је чедо“. А прости овај човек ће рећи Ави: Шта да радим, оче, да бих ушаоу рај?“. Ава му одговори:„Правим путем ходи, чедо, ако хоћеш да уђеш у рај“. Прости човек, пак, овај, мислећи да он говори обично о путу по земљи удаљивши се од духовника нађе се на раскршћу двају путева. И окрену путем на десно пошто је он био правији и као такав (како он мишљаше) водио у рај.
    Ходећи тако без јела и пића, стиже после три дана у један манастир. Када стиже пред манастирска врата, упита га вратар – откуда долази и куда иде. Чобанин му исприча све потанко о горе реченом. Вратар, не схвативши о како простом човеку се ради, помисли да је луд и хтеде га отерати. Ипак, за сваки случај, реши се да обавести игумана. Чувши то игуман, заповеди да дође пред њега. А кад чобанин дође игуман га упита ко је и од куда је. Чувши исто оно што и вратар, схвати да га је Бог отуда довео и примивши га, обуче га у анђеоски образ (тј. замонашига) и даде му заповест да послужује у храму. Он је то и чинио са великим расположењем и радошћу. Једног дана кад игуман уђе у храм, нађе га како уређује и саветоваше му да се што боље брине о храму да би добио награду од Бога и даби брзо сигао у рај. А он, направивши игуману метанију, рече му: „Хвала ти часни оче, који ме саветујеш оно што је на спасење. Него, молим те реци ми: које онај који тако вискоко стоји (показавши на распетог Христа) и не може да сиђе?“. А игуман, видећи простоту његовог срца, рече му расејано: „Овај што га видиш овде горе, био је црквењак пре него што си ти дошао. И будући да се није много бринуо о храму наредих да стоји онде; зато пази, да се и теби исто недеси!“. Чувши то овај прости човек ућута. Увече пак, узевши вечеру за себе од трпезара и ушавши у храм, мољаше Господа Христа, говорећи: „Сиђи брате, да једемо јер већ трећи дан како ништа ниси ни јео ни пио. И гле чуда! Благи Господ који борави у простим и безазленим, жељан његове простоте, одговори: „Бојим се брате да то не сазна игуман, па због мене казни и тебе“. А он му рече: „Сиђи и не бој се јер сви спавају. Ако ли не сиђеш ни ја нећу јести“. И учини му се тада како он сиђе и како јеђаше заједно са њим.
    Тосе дешавало сваки дан.
    Једне ноћи чуше споља двојицу у храму како разговарају. И отворише врата, уђоше али не нађоше никога изузев црквењака. Кад закуцаше на врата, учини се овом врло простом човеку, као да устаде његов „пријатељ“ и узиђе на крст. На питање са ким је разговарао, он одрицаше да је било с ким говорио. А после много дана (будући да се разговор чуо сваке ноћи) рекоше једном брату кога је овај црквењак волео,да на вешт начин сазна од њега са ким је разговарао. Он пак отишавши код њега,присли га да му каже, обећавајући да неће никоме причати. Тада му овај рече,како разговара са оним што је кажњен, додавши то како он има богатог и пребогатог оца, како ће му, због доброте које му је указао, гостећи га свакодневно, узвратити богатом наградом у дому оца свога. А брат чувши то,запрепасти се, па отишавши јави игуману. Игуман чувш, удиви се тој чудној тајнии позва овог простог човека како би чуо о томе лично из његових уста. Он,међутим, одби да му каже тврдећи да он о томе ништа незна и да је оклеветан, а све то из страха да га игуман не казни и да његовом осуђеном пријатељу не наложи још строжију епитимију. Игуман, храбрећи га убеди га да призна сву истину. А кад чу све, игуман га замоли да моли онога шт му се јавља не би ли ињега примио за трпезу свога оца. Црквењак обећа игуману да ће то урадити. И ушавши поново у храм, позва Господа да једу заједно. Док су јели, причаше му Господ о будућим добрима његовог оца. Тада се прости човек сети игумана, па мољаше пријатеља да и њега прими на пријатељску гозбу свога оца. А Господ му рече: „Игуман није достојан трпезе мога оца, остави се бриге о њему“.
    Следећегпак јутра, игуман очекиваше са великим нестрпљењем да сазна за одговор. И сазнавши од простог човека да га Господ Христос не прима, силно се ражалости, ипавши пред ноге његове, са сузама га преклињаше да га топло моли да га непрезре, него да га прими за трпезу његову. Подстакнут тиме, црквењак, кад су сели следеће ноћи да се госте, помену поново о игуману. А Господ му рече:„Нисам ли ти рекао да он није достојан моје трпезе? Немој ми више тиме досађивати“. На то ће прости човек: „Добро си рекао да није достојан. Али за јело и хлеб којим нас свакодневно храни,не само мене него и тебе, иначе би већ умро од глади, - чак ни за то његово добро нећеш да га примиш?“ А Господ, као осмехујући се на његову непритворености простоту, рече му: „Из љубави према теби и да те не бих ожалостио, реци му нека се поправи и после осам дана ће доћи за моју спремљену трпезу“. Прости човек отшавши јави игуману свесрдну вест, како га је примио Господ. Тада игуман, исповедивши се, и припремивши се кроз истинско покајање причести се Пречистим Тајнама и боловавши кратко, умре. А проста душа, разговарајући са вољеним Господом, предаде душу своју у руке Божије, оде у неизрециво оно блаженство и славу Небеског Царства.
    Јеванђелиски Неимар, 1990. бр. 2
  2. Свиђа ми се
    brana got a reaction from ZeljkoVuk in Монах Арсеније (Јовановић) предавања   
    Ово што сам до сад чула је стварно животно и употребљиво.
    Комуникација међу супружницима и љубав је основа брака.
  3. Свиђа ми се
    brana got a reaction from ZeljkoVuk in Монах Арсеније (Јовановић) предавања   
    Управо слушам предавање монаха Арсенија. Не слажем се са вама да онај ко је монах не може дати конкретне савјете у погледу брачног живота.
    Може се и паралела повући између брачног и монашког подвига, јер се свако подвизава на својој њиви коју је изабрао.
    И на једној и другој њиви мора бити и љубави и чистоте и труда.
    Нема у брачном животу пуно специфике, веома је једноставан као што је и вера наша једноставна и практична.
    Љубав је једноставност и вера.
    ево управо монах Арсеније прича како се женимо са свих континената.... слажем се са њим, да свако треба да с ежени или удаје из свога миљеа.
    Заиста пажње вреедно предавање.
    И као што је рекао увек морамо бити са Богом у браку, Бог је тај који пази и окупља своје, и кад наиђу тамни облаци.
    После 26 година брачног стажа слажем с еу потпуности са овим што сам до сада чула са овог предавања.
    Говорим о православном браку.
  4. Волим
    brana got a reaction from Драшко in Razvod braka   
    Moje lično mišljenje je da ne treba robovati formi.
    Svaka stvar ili životna muka ima svoj smisao tek onda ako je predamo Bogu.
    Vijećajući, dali treba ili ne treba ostaviti bračnog druga, odgovori su različiti,
    uglavnom teoretski, jer osjetiti na vlastitoj koži, tu muku, zna samo onaj ko je iskusi.
    Nedaj Bože, te muke.
    Mislim, da je tad najvažnije spašavati , šta s espasiti da, i ne robovati formi,
    pa makar to bio i crkveni brak. (jer ako ne funkcioniše onda je forma)
    Pobjeći koliko te noge nose, i spasiti barem jedan život.
  5. Свиђа ми се
    brana got a reaction from Просечан србенда in Поставите питање Милославу Самарџићу   
    Ја Вас стварно не разумијем,  који фалсификат и која замјена теза???
    Па није тад било микрософта да све уредно затефтери, али већина ствари је онако како је брат Милисав изјавио.
    Посебно, ме је импресионирао, позивањем на књиге чији су аутори четници из Лике, који су на веродостојан начин, изњели,
    све шта се дешавало тих година.
    Већину тих навода сам чула уживо од директних свједока догађања, дакле живих савременика тога доба.
    Не знам шта Вама није јасно?
    дал је број 29 или 39, заиста небитно...
    колико их је продало вјеру за вечеру....
    важно је да усрдно гори воштаница за оне који то нису урадили.
    Нека их спомене Свеблаги Господ у Царству Своме.
    И раба Милоша који положи живот свој бранећи свој народ и веру 1943 год. у Лици.
  6. Волим
    brana got a reaction from Предраг М in Зоран Миливојевић - формуле живљења   
    Ма јесте, паметан је, свака част и све је тако, али му фали једна "мала" димензија
    због које ја више преферирам, Владету Јеротића, фали му верска нота, В.Јеротић
    за сваку мисао нађе мјесто у Православљу.
    Због тога ми је ближи Јеротић.
  7. Оплаках :))
    brana got a reaction from kopitar in Meštrovićeva mauzolej-crkva u Otavicama...   
    Оно што је урадио у Београду, гологузог победника са неким чудним цртама лица, оно је грозно, што га не постави негде у загребу, увјек с епитам.
    А тек маузолеј Владици Раду?
    Зар су морали Капелицу да поруше, и да га пренесу у онај масонски вилајет.
  8. Волим
    brana got a reaction from AnaLaz in Света простота неуког човека   
    СВЕТА ПРОСТОТА НЕУКОГ ЧОВЕКА




    „Хвалим те Оче,Господе неба и земље, што си ово сакрио



    од мудрих и разумних а открио то безазленима. Да, Оче, јер



    је тако била вољатвоја“


    Старацнеки који је живео у Тиваидској пустињи имађаше жељу да научи нешто корисно испасоносно по душу своју. А живљаше онде стараца ава Аресеније Велики, муж дубоке старости чувен по великој строгости. Исприча му он како је некад туда наишао један пустињак, ава Пахомије Велики коме су многи и многи трчали на исповест. Поред осталих, дође му један прости безазлени човек, који је од детињства чувао овце по пустињи.
    Ава Пахомије га испита до у ситнице и не нађе код њега никаква греха. Онда му рече: „Добро је чедо“. А прости овај човек ће рећи Ави: Шта да радим, оче, да бих ушаоу рај?“. Ава му одговори:„Правим путем ходи, чедо, ако хоћеш да уђеш у рај“. Прости човек, пак, овај, мислећи да он говори обично о путу по земљи удаљивши се од духовника нађе се на раскршћу двају путева. И окрену путем на десно пошто је он био правији и као такав (како он мишљаше) водио у рај.
    Ходећи тако без јела и пића, стиже после три дана у један манастир. Када стиже пред манастирска врата, упита га вратар – откуда долази и куда иде. Чобанин му исприча све потанко о горе реченом. Вратар, не схвативши о како простом човеку се ради, помисли да је луд и хтеде га отерати. Ипак, за сваки случај, реши се да обавести игумана. Чувши то игуман, заповеди да дође пред њега. А кад чобанин дође игуман га упита ко је и од куда је. Чувши исто оно што и вратар, схвати да га је Бог отуда довео и примивши га, обуче га у анђеоски образ (тј. замонашига) и даде му заповест да послужује у храму. Он је то и чинио са великим расположењем и радошћу. Једног дана кад игуман уђе у храм, нађе га како уређује и саветоваше му да се што боље брине о храму да би добио награду од Бога и даби брзо сигао у рај. А он, направивши игуману метанију, рече му: „Хвала ти часни оче, који ме саветујеш оно што је на спасење. Него, молим те реци ми: које онај који тако вискоко стоји (показавши на распетог Христа) и не може да сиђе?“. А игуман, видећи простоту његовог срца, рече му расејано: „Овај што га видиш овде горе, био је црквењак пре него што си ти дошао. И будући да се није много бринуо о храму наредих да стоји онде; зато пази, да се и теби исто недеси!“. Чувши то овај прости човек ућута. Увече пак, узевши вечеру за себе од трпезара и ушавши у храм, мољаше Господа Христа, говорећи: „Сиђи брате, да једемо јер већ трећи дан како ништа ниси ни јео ни пио. И гле чуда! Благи Господ који борави у простим и безазленим, жељан његове простоте, одговори: „Бојим се брате да то не сазна игуман, па због мене казни и тебе“. А он му рече: „Сиђи и не бој се јер сви спавају. Ако ли не сиђеш ни ја нећу јести“. И учини му се тада како он сиђе и како јеђаше заједно са њим.
    Тосе дешавало сваки дан.
    Једне ноћи чуше споља двојицу у храму како разговарају. И отворише врата, уђоше али не нађоше никога изузев црквењака. Кад закуцаше на врата, учини се овом врло простом човеку, као да устаде његов „пријатељ“ и узиђе на крст. На питање са ким је разговарао, он одрицаше да је било с ким говорио. А после много дана (будући да се разговор чуо сваке ноћи) рекоше једном брату кога је овај црквењак волео,да на вешт начин сазна од њега са ким је разговарао. Он пак отишавши код њега,присли га да му каже, обећавајући да неће никоме причати. Тада му овај рече,како разговара са оним што је кажњен, додавши то како он има богатог и пребогатог оца, како ће му, због доброте које му је указао, гостећи га свакодневно, узвратити богатом наградом у дому оца свога. А брат чувши то,запрепасти се, па отишавши јави игуману. Игуман чувш, удиви се тој чудној тајнии позва овог простог човека како би чуо о томе лично из његових уста. Он,међутим, одби да му каже тврдећи да он о томе ништа незна и да је оклеветан, а све то из страха да га игуман не казни и да његовом осуђеном пријатељу не наложи још строжију епитимију. Игуман, храбрећи га убеди га да призна сву истину. А кад чу све, игуман га замоли да моли онога шт му се јавља не би ли ињега примио за трпезу свога оца. Црквењак обећа игуману да ће то урадити. И ушавши поново у храм, позва Господа да једу заједно. Док су јели, причаше му Господ о будућим добрима његовог оца. Тада се прости човек сети игумана, па мољаше пријатеља да и њега прими на пријатељску гозбу свога оца. А Господ му рече: „Игуман није достојан трпезе мога оца, остави се бриге о њему“.
    Следећегпак јутра, игуман очекиваше са великим нестрпљењем да сазна за одговор. И сазнавши од простог човека да га Господ Христос не прима, силно се ражалости, ипавши пред ноге његове, са сузама га преклињаше да га топло моли да га непрезре, него да га прими за трпезу његову. Подстакнут тиме, црквењак, кад су сели следеће ноћи да се госте, помену поново о игуману. А Господ му рече:„Нисам ли ти рекао да он није достојан моје трпезе? Немој ми више тиме досађивати“. На то ће прости човек: „Добро си рекао да није достојан. Али за јело и хлеб којим нас свакодневно храни,не само мене него и тебе, иначе би већ умро од глади, - чак ни за то његово добро нећеш да га примиш?“ А Господ, као осмехујући се на његову непритворености простоту, рече му: „Из љубави према теби и да те не бих ожалостио, реци му нека се поправи и после осам дана ће доћи за моју спремљену трпезу“. Прости човек отшавши јави игуману свесрдну вест, како га је примио Господ. Тада игуман, исповедивши се, и припремивши се кроз истинско покајање причести се Пречистим Тајнама и боловавши кратко, умре. А проста душа, разговарајући са вољеним Господом, предаде душу своју у руке Божије, оде у неизрециво оно блаженство и славу Небеског Царства.
    Јеванђелиски Неимар, 1990. бр. 2
  9. Волим
    brana got a reaction from Лапис Лазули in Koja je normalna mera materijalizma kod zene?   
    Шта вам је то материјализам?
    Крув свагдашњи или кавијар?
  10. Волим
    brana got a reaction from Sanja Т. in Koja je normalna mera materijalizma kod zene?   
    Ово сте стварно промашили "расплодна машина"
    то као Православац, неби смели рећи, да не саблазните младе жене које би волеле имати бројну породицу.
    Мени је Бог дао четверо дјеце, и нисам с еникада осетила као машина, свој посао одговорно обављам,
    код куће,сам и домаћица и мајка и жена, и то ми је најмилија улога.
    не осећам с екао машина, него као поштована и вољена жена.
    Царица сам у мојој кући, Има ли ту шта лоше?
  11. Свиђа ми се
    brana got a reaction from Phoebe in Које су ми протестантске заједнице симпа и зашто?   
    ја познајем наше несретне Србаље, који су почели тако, са симпатијама, за секте.
    као што рекосте "симпа" на новосрпском.
    Касније би се дружили са њима одлазили на предавања и завршили у раљама хијене.
    Сећам се некад давно, можда пре 30-так година, била сам веома млада, на једном месту, сам прочитала
    коментар нашег Патријарха Павла, да су то хијене у јагњећој кожи јер кидишу на оно најсветије у човјеку,
    на његову душу.
    а да мало загребете по површини, и сами би дошли до тога, да прости перл бак, и све остале, које
    су писале на ту тему.
    Мени ниједан њихов стил није симпатичан, ниједан гест, не мрзим их, али оно што они представљају, и што
    пропагирају под кринком, љубави и милосрђа, је пакао.
    запита ли се ико, колико су душа такви погубили?
    Колико омладине је завршило у њиховим, налакираним канджама?
    - Далеко им лепа кућа!
  12. Волим
    brana got a reaction from Лапис Лазули in Света простота неуког човека   
    СВЕТА ПРОСТОТА НЕУКОГ ЧОВЕКА




    „Хвалим те Оче,Господе неба и земље, што си ово сакрио



    од мудрих и разумних а открио то безазленима. Да, Оче, јер



    је тако била вољатвоја“


    Старацнеки који је живео у Тиваидској пустињи имађаше жељу да научи нешто корисно испасоносно по душу своју. А живљаше онде стараца ава Аресеније Велики, муж дубоке старости чувен по великој строгости. Исприча му он како је некад туда наишао један пустињак, ава Пахомије Велики коме су многи и многи трчали на исповест. Поред осталих, дође му један прости безазлени човек, који је од детињства чувао овце по пустињи.
    Ава Пахомије га испита до у ситнице и не нађе код њега никаква греха. Онда му рече: „Добро је чедо“. А прости овај човек ће рећи Ави: Шта да радим, оче, да бих ушаоу рај?“. Ава му одговори:„Правим путем ходи, чедо, ако хоћеш да уђеш у рај“. Прости човек, пак, овај, мислећи да он говори обично о путу по земљи удаљивши се од духовника нађе се на раскршћу двају путева. И окрену путем на десно пошто је он био правији и као такав (како он мишљаше) водио у рај.
    Ходећи тако без јела и пића, стиже после три дана у један манастир. Када стиже пред манастирска врата, упита га вратар – откуда долази и куда иде. Чобанин му исприча све потанко о горе реченом. Вратар, не схвативши о како простом човеку се ради, помисли да је луд и хтеде га отерати. Ипак, за сваки случај, реши се да обавести игумана. Чувши то игуман, заповеди да дође пред њега. А кад чобанин дође игуман га упита ко је и од куда је. Чувши исто оно што и вратар, схвати да га је Бог отуда довео и примивши га, обуче га у анђеоски образ (тј. замонашига) и даде му заповест да послужује у храму. Он је то и чинио са великим расположењем и радошћу. Једног дана кад игуман уђе у храм, нађе га како уређује и саветоваше му да се што боље брине о храму да би добио награду од Бога и даби брзо сигао у рај. А он, направивши игуману метанију, рече му: „Хвала ти часни оче, који ме саветујеш оно што је на спасење. Него, молим те реци ми: које онај који тако вискоко стоји (показавши на распетог Христа) и не може да сиђе?“. А игуман, видећи простоту његовог срца, рече му расејано: „Овај што га видиш овде горе, био је црквењак пре него што си ти дошао. И будући да се није много бринуо о храму наредих да стоји онде; зато пази, да се и теби исто недеси!“. Чувши то овај прости човек ућута. Увече пак, узевши вечеру за себе од трпезара и ушавши у храм, мољаше Господа Христа, говорећи: „Сиђи брате, да једемо јер већ трећи дан како ништа ниси ни јео ни пио. И гле чуда! Благи Господ који борави у простим и безазленим, жељан његове простоте, одговори: „Бојим се брате да то не сазна игуман, па због мене казни и тебе“. А он му рече: „Сиђи и не бој се јер сви спавају. Ако ли не сиђеш ни ја нећу јести“. И учини му се тада како он сиђе и како јеђаше заједно са њим.
    Тосе дешавало сваки дан.
    Једне ноћи чуше споља двојицу у храму како разговарају. И отворише врата, уђоше али не нађоше никога изузев црквењака. Кад закуцаше на врата, учини се овом врло простом човеку, као да устаде његов „пријатељ“ и узиђе на крст. На питање са ким је разговарао, он одрицаше да је било с ким говорио. А после много дана (будући да се разговор чуо сваке ноћи) рекоше једном брату кога је овај црквењак волео,да на вешт начин сазна од њега са ким је разговарао. Он пак отишавши код њега,присли га да му каже, обећавајући да неће никоме причати. Тада му овај рече,како разговара са оним што је кажњен, додавши то како он има богатог и пребогатог оца, како ће му, због доброте које му је указао, гостећи га свакодневно, узвратити богатом наградом у дому оца свога. А брат чувши то,запрепасти се, па отишавши јави игуману. Игуман чувш, удиви се тој чудној тајнии позва овог простог човека како би чуо о томе лично из његових уста. Он,међутим, одби да му каже тврдећи да он о томе ништа незна и да је оклеветан, а све то из страха да га игуман не казни и да његовом осуђеном пријатељу не наложи још строжију епитимију. Игуман, храбрећи га убеди га да призна сву истину. А кад чу све, игуман га замоли да моли онога шт му се јавља не би ли ињега примио за трпезу свога оца. Црквењак обећа игуману да ће то урадити. И ушавши поново у храм, позва Господа да једу заједно. Док су јели, причаше му Господ о будућим добрима његовог оца. Тада се прости човек сети игумана, па мољаше пријатеља да и њега прими на пријатељску гозбу свога оца. А Господ му рече: „Игуман није достојан трпезе мога оца, остави се бриге о њему“.
    Следећегпак јутра, игуман очекиваше са великим нестрпљењем да сазна за одговор. И сазнавши од простог човека да га Господ Христос не прима, силно се ражалости, ипавши пред ноге његове, са сузама га преклињаше да га топло моли да га непрезре, него да га прими за трпезу његову. Подстакнут тиме, црквењак, кад су сели следеће ноћи да се госте, помену поново о игуману. А Господ му рече:„Нисам ли ти рекао да он није достојан моје трпезе? Немој ми више тиме досађивати“. На то ће прости човек: „Добро си рекао да није достојан. Али за јело и хлеб којим нас свакодневно храни,не само мене него и тебе, иначе би већ умро од глади, - чак ни за то његово добро нећеш да га примиш?“ А Господ, као осмехујући се на његову непритворености простоту, рече му: „Из љубави према теби и да те не бих ожалостио, реци му нека се поправи и после осам дана ће доћи за моју спремљену трпезу“. Прости човек отшавши јави игуману свесрдну вест, како га је примио Господ. Тада игуман, исповедивши се, и припремивши се кроз истинско покајање причести се Пречистим Тајнама и боловавши кратко, умре. А проста душа, разговарајући са вољеним Господом, предаде душу своју у руке Божије, оде у неизрециво оно блаженство и славу Небеског Царства.
    Јеванђелиски Неимар, 1990. бр. 2
  13. Волим
    brana got a reaction from srema in Света простота неуког човека   
    СВЕТА ПРОСТОТА НЕУКОГ ЧОВЕКА




    „Хвалим те Оче,Господе неба и земље, што си ово сакрио



    од мудрих и разумних а открио то безазленима. Да, Оче, јер



    је тако била вољатвоја“


    Старацнеки који је живео у Тиваидској пустињи имађаше жељу да научи нешто корисно испасоносно по душу своју. А живљаше онде стараца ава Аресеније Велики, муж дубоке старости чувен по великој строгости. Исприча му он како је некад туда наишао један пустињак, ава Пахомије Велики коме су многи и многи трчали на исповест. Поред осталих, дође му један прости безазлени човек, који је од детињства чувао овце по пустињи.
    Ава Пахомије га испита до у ситнице и не нађе код њега никаква греха. Онда му рече: „Добро је чедо“. А прости овај човек ће рећи Ави: Шта да радим, оче, да бих ушаоу рај?“. Ава му одговори:„Правим путем ходи, чедо, ако хоћеш да уђеш у рај“. Прости човек, пак, овај, мислећи да он говори обично о путу по земљи удаљивши се од духовника нађе се на раскршћу двају путева. И окрену путем на десно пошто је он био правији и као такав (како он мишљаше) водио у рај.
    Ходећи тако без јела и пића, стиже после три дана у један манастир. Када стиже пред манастирска врата, упита га вратар – откуда долази и куда иде. Чобанин му исприча све потанко о горе реченом. Вратар, не схвативши о како простом човеку се ради, помисли да је луд и хтеде га отерати. Ипак, за сваки случај, реши се да обавести игумана. Чувши то игуман, заповеди да дође пред њега. А кад чобанин дође игуман га упита ко је и од куда је. Чувши исто оно што и вратар, схвати да га је Бог отуда довео и примивши га, обуче га у анђеоски образ (тј. замонашига) и даде му заповест да послужује у храму. Он је то и чинио са великим расположењем и радошћу. Једног дана кад игуман уђе у храм, нађе га како уређује и саветоваше му да се што боље брине о храму да би добио награду од Бога и даби брзо сигао у рај. А он, направивши игуману метанију, рече му: „Хвала ти часни оче, који ме саветујеш оно што је на спасење. Него, молим те реци ми: које онај који тако вискоко стоји (показавши на распетог Христа) и не може да сиђе?“. А игуман, видећи простоту његовог срца, рече му расејано: „Овај што га видиш овде горе, био је црквењак пре него што си ти дошао. И будући да се није много бринуо о храму наредих да стоји онде; зато пази, да се и теби исто недеси!“. Чувши то овај прости човек ућута. Увече пак, узевши вечеру за себе од трпезара и ушавши у храм, мољаше Господа Христа, говорећи: „Сиђи брате, да једемо јер већ трећи дан како ништа ниси ни јео ни пио. И гле чуда! Благи Господ који борави у простим и безазленим, жељан његове простоте, одговори: „Бојим се брате да то не сазна игуман, па због мене казни и тебе“. А он му рече: „Сиђи и не бој се јер сви спавају. Ако ли не сиђеш ни ја нећу јести“. И учини му се тада како он сиђе и како јеђаше заједно са њим.
    Тосе дешавало сваки дан.
    Једне ноћи чуше споља двојицу у храму како разговарају. И отворише врата, уђоше али не нађоше никога изузев црквењака. Кад закуцаше на врата, учини се овом врло простом човеку, као да устаде његов „пријатељ“ и узиђе на крст. На питање са ким је разговарао, он одрицаше да је било с ким говорио. А после много дана (будући да се разговор чуо сваке ноћи) рекоше једном брату кога је овај црквењак волео,да на вешт начин сазна од њега са ким је разговарао. Он пак отишавши код њега,присли га да му каже, обећавајући да неће никоме причати. Тада му овај рече,како разговара са оним што је кажњен, додавши то како он има богатог и пребогатог оца, како ће му, због доброте које му је указао, гостећи га свакодневно, узвратити богатом наградом у дому оца свога. А брат чувши то,запрепасти се, па отишавши јави игуману. Игуман чувш, удиви се тој чудној тајнии позва овог простог човека како би чуо о томе лично из његових уста. Он,међутим, одби да му каже тврдећи да он о томе ништа незна и да је оклеветан, а све то из страха да га игуман не казни и да његовом осуђеном пријатељу не наложи још строжију епитимију. Игуман, храбрећи га убеди га да призна сву истину. А кад чу све, игуман га замоли да моли онога шт му се јавља не би ли ињега примио за трпезу свога оца. Црквењак обећа игуману да ће то урадити. И ушавши поново у храм, позва Господа да једу заједно. Док су јели, причаше му Господ о будућим добрима његовог оца. Тада се прости човек сети игумана, па мољаше пријатеља да и њега прими на пријатељску гозбу свога оца. А Господ му рече: „Игуман није достојан трпезе мога оца, остави се бриге о њему“.
    Следећегпак јутра, игуман очекиваше са великим нестрпљењем да сазна за одговор. И сазнавши од простог човека да га Господ Христос не прима, силно се ражалости, ипавши пред ноге његове, са сузама га преклињаше да га топло моли да га непрезре, него да га прими за трпезу његову. Подстакнут тиме, црквењак, кад су сели следеће ноћи да се госте, помену поново о игуману. А Господ му рече:„Нисам ли ти рекао да он није достојан моје трпезе? Немој ми више тиме досађивати“. На то ће прости човек: „Добро си рекао да није достојан. Али за јело и хлеб којим нас свакодневно храни,не само мене него и тебе, иначе би већ умро од глади, - чак ни за то његово добро нећеш да га примиш?“ А Господ, као осмехујући се на његову непритворености простоту, рече му: „Из љубави према теби и да те не бих ожалостио, реци му нека се поправи и после осам дана ће доћи за моју спремљену трпезу“. Прости човек отшавши јави игуману свесрдну вест, како га је примио Господ. Тада игуман, исповедивши се, и припремивши се кроз истинско покајање причести се Пречистим Тајнама и боловавши кратко, умре. А проста душа, разговарајући са вољеним Господом, предаде душу своју у руке Божије, оде у неизрециво оно блаженство и славу Небеског Царства.
    Јеванђелиски Неимар, 1990. бр. 2
  14. Волим
    brana got a reaction from Sanja Т. in Света простота неуког човека   
    СВЕТА ПРОСТОТА НЕУКОГ ЧОВЕКА




    „Хвалим те Оче,Господе неба и земље, што си ово сакрио



    од мудрих и разумних а открио то безазленима. Да, Оче, јер



    је тако била вољатвоја“


    Старацнеки који је живео у Тиваидској пустињи имађаше жељу да научи нешто корисно испасоносно по душу своју. А живљаше онде стараца ава Аресеније Велики, муж дубоке старости чувен по великој строгости. Исприча му он како је некад туда наишао један пустињак, ава Пахомије Велики коме су многи и многи трчали на исповест. Поред осталих, дође му један прости безазлени човек, који је од детињства чувао овце по пустињи.
    Ава Пахомије га испита до у ситнице и не нађе код њега никаква греха. Онда му рече: „Добро је чедо“. А прости овај човек ће рећи Ави: Шта да радим, оче, да бих ушаоу рај?“. Ава му одговори:„Правим путем ходи, чедо, ако хоћеш да уђеш у рај“. Прости човек, пак, овај, мислећи да он говори обично о путу по земљи удаљивши се од духовника нађе се на раскршћу двају путева. И окрену путем на десно пошто је он био правији и као такав (како он мишљаше) водио у рај.
    Ходећи тако без јела и пића, стиже после три дана у један манастир. Када стиже пред манастирска врата, упита га вратар – откуда долази и куда иде. Чобанин му исприча све потанко о горе реченом. Вратар, не схвативши о како простом човеку се ради, помисли да је луд и хтеде га отерати. Ипак, за сваки случај, реши се да обавести игумана. Чувши то игуман, заповеди да дође пред њега. А кад чобанин дође игуман га упита ко је и од куда је. Чувши исто оно што и вратар, схвати да га је Бог отуда довео и примивши га, обуче га у анђеоски образ (тј. замонашига) и даде му заповест да послужује у храму. Он је то и чинио са великим расположењем и радошћу. Једног дана кад игуман уђе у храм, нађе га како уређује и саветоваше му да се што боље брине о храму да би добио награду од Бога и даби брзо сигао у рај. А он, направивши игуману метанију, рече му: „Хвала ти часни оче, који ме саветујеш оно што је на спасење. Него, молим те реци ми: које онај који тако вискоко стоји (показавши на распетог Христа) и не може да сиђе?“. А игуман, видећи простоту његовог срца, рече му расејано: „Овај што га видиш овде горе, био је црквењак пре него што си ти дошао. И будући да се није много бринуо о храму наредих да стоји онде; зато пази, да се и теби исто недеси!“. Чувши то овај прости човек ућута. Увече пак, узевши вечеру за себе од трпезара и ушавши у храм, мољаше Господа Христа, говорећи: „Сиђи брате, да једемо јер већ трећи дан како ништа ниси ни јео ни пио. И гле чуда! Благи Господ који борави у простим и безазленим, жељан његове простоте, одговори: „Бојим се брате да то не сазна игуман, па због мене казни и тебе“. А он му рече: „Сиђи и не бој се јер сви спавају. Ако ли не сиђеш ни ја нећу јести“. И учини му се тада како он сиђе и како јеђаше заједно са њим.
    Тосе дешавало сваки дан.
    Једне ноћи чуше споља двојицу у храму како разговарају. И отворише врата, уђоше али не нађоше никога изузев црквењака. Кад закуцаше на врата, учини се овом врло простом човеку, као да устаде његов „пријатељ“ и узиђе на крст. На питање са ким је разговарао, он одрицаше да је било с ким говорио. А после много дана (будући да се разговор чуо сваке ноћи) рекоше једном брату кога је овај црквењак волео,да на вешт начин сазна од њега са ким је разговарао. Он пак отишавши код њега,присли га да му каже, обећавајући да неће никоме причати. Тада му овај рече,како разговара са оним што је кажњен, додавши то како он има богатог и пребогатог оца, како ће му, због доброте које му је указао, гостећи га свакодневно, узвратити богатом наградом у дому оца свога. А брат чувши то,запрепасти се, па отишавши јави игуману. Игуман чувш, удиви се тој чудној тајнии позва овог простог човека како би чуо о томе лично из његових уста. Он,међутим, одби да му каже тврдећи да он о томе ништа незна и да је оклеветан, а све то из страха да га игуман не казни и да његовом осуђеном пријатељу не наложи још строжију епитимију. Игуман, храбрећи га убеди га да призна сву истину. А кад чу све, игуман га замоли да моли онога шт му се јавља не би ли ињега примио за трпезу свога оца. Црквењак обећа игуману да ће то урадити. И ушавши поново у храм, позва Господа да једу заједно. Док су јели, причаше му Господ о будућим добрима његовог оца. Тада се прости човек сети игумана, па мољаше пријатеља да и њега прими на пријатељску гозбу свога оца. А Господ му рече: „Игуман није достојан трпезе мога оца, остави се бриге о њему“.
    Следећегпак јутра, игуман очекиваше са великим нестрпљењем да сазна за одговор. И сазнавши од простог човека да га Господ Христос не прима, силно се ражалости, ипавши пред ноге његове, са сузама га преклињаше да га топло моли да га непрезре, него да га прими за трпезу његову. Подстакнут тиме, црквењак, кад су сели следеће ноћи да се госте, помену поново о игуману. А Господ му рече:„Нисам ли ти рекао да он није достојан моје трпезе? Немој ми више тиме досађивати“. На то ће прости човек: „Добро си рекао да није достојан. Али за јело и хлеб којим нас свакодневно храни,не само мене него и тебе, иначе би већ умро од глади, - чак ни за то његово добро нећеш да га примиш?“ А Господ, као осмехујући се на његову непритворености простоту, рече му: „Из љубави према теби и да те не бих ожалостио, реци му нека се поправи и после осам дана ће доћи за моју спремљену трпезу“. Прости човек отшавши јави игуману свесрдну вест, како га је примио Господ. Тада игуман, исповедивши се, и припремивши се кроз истинско покајање причести се Пречистим Тајнама и боловавши кратко, умре. А проста душа, разговарајући са вољеним Господом, предаде душу своју у руке Божије, оде у неизрециво оно блаженство и славу Небеског Царства.
    Јеванђелиски Неимар, 1990. бр. 2
  15. Волим
    brana got a reaction from Биљана 1234 in Света простота неуког човека   
    СВЕТА ПРОСТОТА НЕУКОГ ЧОВЕКА




    „Хвалим те Оче,Господе неба и земље, што си ово сакрио



    од мудрих и разумних а открио то безазленима. Да, Оче, јер



    је тако била вољатвоја“


    Старацнеки који је живео у Тиваидској пустињи имађаше жељу да научи нешто корисно испасоносно по душу своју. А живљаше онде стараца ава Аресеније Велики, муж дубоке старости чувен по великој строгости. Исприча му он како је некад туда наишао један пустињак, ава Пахомије Велики коме су многи и многи трчали на исповест. Поред осталих, дође му један прости безазлени човек, који је од детињства чувао овце по пустињи.
    Ава Пахомије га испита до у ситнице и не нађе код њега никаква греха. Онда му рече: „Добро је чедо“. А прости овај човек ће рећи Ави: Шта да радим, оче, да бих ушаоу рај?“. Ава му одговори:„Правим путем ходи, чедо, ако хоћеш да уђеш у рај“. Прости човек, пак, овај, мислећи да он говори обично о путу по земљи удаљивши се од духовника нађе се на раскршћу двају путева. И окрену путем на десно пошто је он био правији и као такав (како он мишљаше) водио у рај.
    Ходећи тако без јела и пића, стиже после три дана у један манастир. Када стиже пред манастирска врата, упита га вратар – откуда долази и куда иде. Чобанин му исприча све потанко о горе реченом. Вратар, не схвативши о како простом човеку се ради, помисли да је луд и хтеде га отерати. Ипак, за сваки случај, реши се да обавести игумана. Чувши то игуман, заповеди да дође пред њега. А кад чобанин дође игуман га упита ко је и од куда је. Чувши исто оно што и вратар, схвати да га је Бог отуда довео и примивши га, обуче га у анђеоски образ (тј. замонашига) и даде му заповест да послужује у храму. Он је то и чинио са великим расположењем и радошћу. Једног дана кад игуман уђе у храм, нађе га како уређује и саветоваше му да се што боље брине о храму да би добио награду од Бога и даби брзо сигао у рај. А он, направивши игуману метанију, рече му: „Хвала ти часни оче, који ме саветујеш оно што је на спасење. Него, молим те реци ми: које онај који тако вискоко стоји (показавши на распетог Христа) и не може да сиђе?“. А игуман, видећи простоту његовог срца, рече му расејано: „Овај што га видиш овде горе, био је црквењак пре него што си ти дошао. И будући да се није много бринуо о храму наредих да стоји онде; зато пази, да се и теби исто недеси!“. Чувши то овај прости човек ућута. Увече пак, узевши вечеру за себе од трпезара и ушавши у храм, мољаше Господа Христа, говорећи: „Сиђи брате, да једемо јер већ трећи дан како ништа ниси ни јео ни пио. И гле чуда! Благи Господ који борави у простим и безазленим, жељан његове простоте, одговори: „Бојим се брате да то не сазна игуман, па због мене казни и тебе“. А он му рече: „Сиђи и не бој се јер сви спавају. Ако ли не сиђеш ни ја нећу јести“. И учини му се тада како он сиђе и како јеђаше заједно са њим.
    Тосе дешавало сваки дан.
    Једне ноћи чуше споља двојицу у храму како разговарају. И отворише врата, уђоше али не нађоше никога изузев црквењака. Кад закуцаше на врата, учини се овом врло простом човеку, као да устаде његов „пријатељ“ и узиђе на крст. На питање са ким је разговарао, он одрицаше да је било с ким говорио. А после много дана (будући да се разговор чуо сваке ноћи) рекоше једном брату кога је овај црквењак волео,да на вешт начин сазна од њега са ким је разговарао. Он пак отишавши код њега,присли га да му каже, обећавајући да неће никоме причати. Тада му овај рече,како разговара са оним што је кажњен, додавши то како он има богатог и пребогатог оца, како ће му, због доброте које му је указао, гостећи га свакодневно, узвратити богатом наградом у дому оца свога. А брат чувши то,запрепасти се, па отишавши јави игуману. Игуман чувш, удиви се тој чудној тајнии позва овог простог човека како би чуо о томе лично из његових уста. Он,међутим, одби да му каже тврдећи да он о томе ништа незна и да је оклеветан, а све то из страха да га игуман не казни и да његовом осуђеном пријатељу не наложи још строжију епитимију. Игуман, храбрећи га убеди га да призна сву истину. А кад чу све, игуман га замоли да моли онога шт му се јавља не би ли ињега примио за трпезу свога оца. Црквењак обећа игуману да ће то урадити. И ушавши поново у храм, позва Господа да једу заједно. Док су јели, причаше му Господ о будућим добрима његовог оца. Тада се прости човек сети игумана, па мољаше пријатеља да и њега прими на пријатељску гозбу свога оца. А Господ му рече: „Игуман није достојан трпезе мога оца, остави се бриге о њему“.
    Следећегпак јутра, игуман очекиваше са великим нестрпљењем да сазна за одговор. И сазнавши од простог човека да га Господ Христос не прима, силно се ражалости, ипавши пред ноге његове, са сузама га преклињаше да га топло моли да га непрезре, него да га прими за трпезу његову. Подстакнут тиме, црквењак, кад су сели следеће ноћи да се госте, помену поново о игуману. А Господ му рече:„Нисам ли ти рекао да он није достојан моје трпезе? Немој ми више тиме досађивати“. На то ће прости човек: „Добро си рекао да није достојан. Али за јело и хлеб којим нас свакодневно храни,не само мене него и тебе, иначе би већ умро од глади, - чак ни за то његово добро нећеш да га примиш?“ А Господ, као осмехујући се на његову непритворености простоту, рече му: „Из љубави према теби и да те не бих ожалостио, реци му нека се поправи и после осам дана ће доћи за моју спремљену трпезу“. Прости човек отшавши јави игуману свесрдну вест, како га је примио Господ. Тада игуман, исповедивши се, и припремивши се кроз истинско покајање причести се Пречистим Тајнама и боловавши кратко, умре. А проста душа, разговарајући са вољеним Господом, предаде душу своју у руке Божије, оде у неизрециво оно блаженство и славу Небеског Царства.
    Јеванђелиски Неимар, 1990. бр. 2
  16. Волим
    brana got a reaction from PredragVId in Мудре речи схиархимандрита Илије (Ноздрина) - преводи, филмови, слике   
    Хвала Вам на овим преводима, једноставно понкеад требамо, нечију ријеч некога ко осјећа и познаје
    присуство Бога више него ми обични смртници.
    Заднји пут сам вам остала дужна наслов кнјиге о Грузији, зове се:
    "Света Грузија" и поред пише, слава грузинске Католичанске Цркве, издао, православни пут, са благословом еп. Жичког Хризостома.
    Свако добро од Господа.
  17. Волим
    brana got a reaction from aliluja in Зоран Миливојевић - формуле живљења   
    Ма јесте, паметан је, свака част и све је тако, али му фали једна "мала" димензија
    због које ја више преферирам, Владету Јеротића, фали му верска нота, В.Јеротић
    за сваку мисао нађе мјесто у Православљу.
    Због тога ми је ближи Јеротић.
  18. Волим
    brana got a reaction from Рапсоди in Војислав Шешељ ослобођен по свим тачкама оптужнице   
    Слава Господу за све!
  19. Волим
    brana got a reaction from kordun in Војислав Шешељ ослобођен по свим тачкама оптужнице   
    Слава Господу за све!
  20. Волим
    brana got a reaction from александар живаљев in Скидање сувишних килограма   
    A što se tiče fizičke aktivnosti i brzog hoda.
    Nekad planinarim, i tada koristim štapove, to zovu nordijski hod.
    istovremno rade mišice ruku i nogu, i jako je korisno.
    kad je loše vreme i ne planinarimo, onda navečer kasno odvežbam tai boo,
    45 min, to su super vježbe, pokušajte, imat ćete mišice na stomaku ka strune, a i bicepse,
    malo je teško ispočetka ali posle ide.
    meni su djeca sa neta skinuli te vežbe.
    a i normalno jedete sve šta vam padne na pamet, ne brinu vas kilogrami.
  21. Волим
    brana got a reaction from александар живаљев in Скидање сувишних килограма   
    Ja sam pažljivo pročitala još jučer, ove savjete nutricionistke mislim dajoj rekoste živkica.
    Jako lijepo napisano i ima smisla i rezultata to sam sigurna,
    ali ima jedna stvar, draga živkica, zaboravlja da smo mi Pravoslavci, i da se često pregrešimo u hrani tu su slave, pa onda i dugo postimo. Ovaj režim što ga je ona prepisala više bi odgovarao kakvom nordijcu, ozbiljnom protestantu nego nama.
    To je moje mišljenje, ja sam samo jednom imala dijetu, i to tjedan dana, varivom od kupusa,
    ako vas zanima napisat ću, smršala 7 kila, i nisu se vratile, isto je bilo posle poroda jedno god. dana.
    A kako spremati hranu za djecu, pečenu ispohanu i sve to mirno gledati kada nije post??
    o tome gospođa živkica ne priča.
    eto, to su moje dileme, ja sjednem kad nije post i mirno s enajdem kad mi paše.
    kad je post, ne jedem, sad sam na vodi, i mirno ne jedem, a u nedeljuuuuu, djeca već sad prave jelovnik,
    šta ćemo jesti na Gospojinu. Pa kako da ne jedem???
    Možda ste vi drugačiji, disciplinovani, pa ćete neka pileća prsa skuvati i izbaciti trigliceride, ali ja neću,
    dok me god zdravlje služi, očitat ćemo molitvu pre ručka i jesti ono što nam je Bog dao u svojoj dobroti,
    dakle, puno triglicerida, i kako ih još nazvaste....
  22. Волим
    brana got a reaction from Рапсоди in ОДГОВОРИО ЗА „ХЕРОИН“: Игуман Рафаило величанствено одговорио медијима! (ВИДЕО)   
    Помаже Бог,
    Ја често слушам о.Рафаила. Свака његова бесједа му је на мјесту. Оштар и духовит, проповједник. Тако је и на духовит начин,
    дошло до тога да му извку из контекста његову бесједу о хероину.
    А зашто би правио разлику између монаштва и мирјана?
    Нисмо ли ми сви једнако одговорони пред Богом, ми мирјани за повјерено нам стадо у породици.
    Монаси у манастиру, одговорност је велика.
    А молићу вас љепо, страшно је видјети кад је неко истетовиран, посебно женски свијет који треба
    да одгаја јунаке и неимаре а не харлекине.
    Свако добро од Господа Вам желим.
  23. Волим
    brana got a reaction from Агница in ОДГОВОРИО ЗА „ХЕРОИН“: Игуман Рафаило величанствено одговорио медијима! (ВИДЕО)   
    Помаже Бог,
    Ја често слушам о.Рафаила. Свака његова бесједа му је на мјесту. Оштар и духовит, проповједник. Тако је и на духовит начин,
    дошло до тога да му извку из контекста његову бесједу о хероину.
    А зашто би правио разлику између монаштва и мирјана?
    Нисмо ли ми сви једнако одговорони пред Богом, ми мирјани за повјерено нам стадо у породици.
    Монаси у манастиру, одговорност је велика.
    А молићу вас љепо, страшно је видјети кад је неко истетовиран, посебно женски свијет који треба
    да одгаја јунаке и неимаре а не харлекине.
    Свако добро од Господа Вам желим.
  24. Волим
    brana reacted to Жељко in VLADIKA BANATSKI NIKANOR ODGOVORIO PAPI FRANJI: Ne daj Bože da Vaskrs slavimo istog dana!   
    Тако је Ниџо кућо стара!
     
    Нема дискусије са шокадијом док се не покају...мада ја не би дискутовао ни да се покају.
    Јер право велиш то не може да опрости ни небо ни земља.
    Мада је хришћански праштати, ал брате докле више?!
     
     
    Него ја и даље не контам чему уопште та дискусија?
     
    С једне стране да се не лажемо Срби су наћерани у овај дијалог, што се нас тиче прича је давно завршена.
    С друге стране ни једна поповска страна колико имам дојам није искрена у овом дијалогу.
    И с треће стране која уопште вајда када ће ускоро ЕУ бити исламска џамахирија?
     
     
    Боље нам је да преговарамо с Турцима.
  25. Волим
    brana reacted to Gresni rab Boziji in Bitno.net: Smije li se katolik pričestiti u Pravoslavnoj Crkvi?   
    Pa dobro, ako smatras da ja povrsno i neozbiljno tumacim neka pitanja vere dobices odgovor od mnogo ozbiljnijih teologa nego sto smo ti i ja na ova poslednja pitanja, posto njihova ucenja prihvatam i sledim i sve ce ti biti jasno  
    општење са јеретицима у светим тајнама, нарочито у светој Евхаристији, то је најбезочније издајство Господа Христа, издајство јудинско и притом издајство васцеле Цркве Христове...
    (Православна Црква и Екуменизам, Ава Јустин)
     
     
     
    О причешћу јеретика:
    Неустрашиви Исповедник богочовечанских истина православних објављује свима људима у свима световима: „Причешће од јеретика - отуђује од Бога и предаје ђаволу". У Евхаристији: „хлеб јеретички и није тело христово". „Каква је разлика између светлости и таме, таква је и између православног Причешћа и јеретичког. Православно просвећује, јеретичко помрачује; једно сједињује са Христом, друго - са ђаволом; једно оживљује душу, а друго - убија". „Причешће из јеретичких руку јесте отров, а не прост хлеб".
     (ава Јустин Поповић „Православље и екуменизам")

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...