Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

ђакон Владислав

Свештеник
  • Број садржаја

    125
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О ђакон Владислав

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан Јануар 1

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  1. ђакон Владислав

    Материјално богатство СПЦ

    Заборавих да напишем: и манастири имају свој буџет те се третирају једнако као и свака парохијска црква.
  2. ђакон Владислав

    Материјално богатство СПЦ

    Видим да овде постоји неколико нејасноћа па ћу покушати мааалко да појасним: Да, свештеници су дужни да од одређених обреда издвајају такозвану храмовну таксу коју уплаћују у благајну храма/црквене општине (у зависности од начина организације). То се односи само на три обреда: крштење, венчање и сахране. Остали обреди не подлежу додатном таксирању и све што верни прилажу све је приход свештеника. Међутим, у појединим епархијама има договорена граница које се оквирно сви имају придржавати за сва чинодејства па и за водице и славске колаче. Но, то је ствар која се најчешће разликује од човека до човека. Примања одређене цркве/храма/црквене општине су отприлике следећа: приход од продаје свећа и друге робе, прилог на тас/иконе, храмовна такса, рентирање земље/објеката и добровољни/наменски прилог. Свака црква/црквена општина располаже својим средствима: плаћа запослене (продавце, црквењаке, хоровође, храмовне вероучитеље...), уплаћује доприносе за свештенике и запослене, одржава имовину (комуналије, поправке, сервисирања разних врста...), врши набавку свећа и робе за продају, издваја средства за мисионарске сврхе у складу са могућностима и потребама. Део од целокупних примања, обично процентуални (висина процента се разликује од епархије до епархије), се уплаћује у епархијску касу - епархијски разрез. Епархије, које су и правни власници свих црква и све црквене имовине, немају никаква друга примања осим поменутог процента/епархијског разреза који убиру од цркава/црквених општина. Будући да је епархија сложенији административни механизам то подразумева и сложенији начин располагања средствима. Средства која епархија убере током године троши на разноразне начине и то је заиста ствар која нигде није иста: поред одржавања епархијског двора и издржавања његових житеља и упосленика (комуналије, плате и доприноси) ту су и разне активности које се спроводе на нивоу епархије (организација одбора за верску наставу, радио и телевизијске станице, кампови за децу, разне врсте хуманитарног рада за који знамо и не знамо, издавачке активности, потпорни фондови за свештеничке удовице, капеле при болницама и затворима, штампарије...). Као и свака црква, и епархија је дужна да одређени проценат прихода прослеђује "даље". Наиме, одређени део средстава се упаћује у касу Патријаршијског управног одбора. Патријаршијски управни одбор је, као што знамо, кровна институција наше Цркве. Као и сваки нижи систем и ПУО има своју структуру и велик број запослених те је неопходно све то издржавати и подмирити. Поред тога, ПУО као кровна институција се бави и организацијом функционисања Светих архијерејских сабора (једно или два пута годишње) и Светог архијерејског синода (који се састаје неколико пута месечно). Ту су велика питања организације било каквих међународних скупова, састанака, служења, потребе репрезентације наших званичних представника приликом посета другим помесним црквама, учешће на разним међународним скуповима у иностранству и ко зна шта још све! Заиста је огроман новац потребан за функционисање тако једног великог система. Оно што је најбитније рећи јесте следеће: свака црквена јединица, од парохије до ПУОа, има своју структуру. То значи да свака пархија има свој црквени одбор, свака црквена општина свој, свака епархија има Епархијски управни одбор па и Патријаршија српска има свој ПУО. Ова тела чине, поред свештених лица, у већем броју људи из парохије који се делегирају и у ЕУО и у ПУО. Свака цквена јединица има свој годишњи БУЏЕТ као што то има и држава који се доноси на седницама и он није никаква тајна за парохијане тј. за њихове представнике - чланове управе парохије. Сваки расход и приход мора бити прецизно заведен и предочен свим члановима управе као и планирани приходи и расходи приликом креирања буџета за наредну годину. Тако материјална средства Цркве нису централизована већ распоређена у складу са потребама сваке структуре и у својој надлежности их и троши. Што се пак тиче мисионарског деловања Цркве највише се може очекивати на нивоу појединачних парохија или евентуално епархија. Парохија може, у складу са увидом свештенства у живот парохијана, организовати свој буџет према потребама на месечном или годишњем нивоу а епархија кроз организовање већих пројеката као што су хуманитарне организације (овде имам у виду Архиепископију београдско-карловачку у којој постоји ВДС, Пастирско саветодавни центар и друге). Од Патријаршје, тј. Цркве српске у целини не можемо очекивати тако нешто зато што је она једна, можемо слободно рећи, административна организација која функционише на једном сасвим другом нивоу који нам је такође потребан. Као што сте већ развили тему о томе да постоје "добростојећи" свештеници и они који живе у оскудици, таква је ситуација и са епархијама. Имамо епархија и са 8 (и словима ОСАМ) свештеника и парохија а имамо и са 200! Свако у складу са својом савешћу и могућношћу организује црквени живот. Расписах се па сам нешто сигурно и прескочио. Ако замјетите штогод упитајте па да видимо има ли појашњења.
  3. ђакон Владислав

    Серијал емисија АГАПЕ студио Б

    jel neko snimao poslednju emisiju?
  4. ђакон Владислав

    Jeziva istina o bajkama uz koje odrastamo.

    Шта рећи...
  5. ђакон Владислав

    Jeziva istina o bajkama uz koje odrastamo.

    И шта то обично диже из мртвих када неко попије или поједе неки отров? Пољубац=љубав!!! У љубави нема смрти.
  6. ђакон Владислав

    Jeziva istina o bajkama uz koje odrastamo.

    Завршетак је мнооого битан: упркос свему, искушењима, својеглавости, непослушања, долази Ловац=Христос који ће распорити вука=смрт и из утробе извадити све=васкрснути а све зарад љубави према онима са којима живимо! Није све тако црно - напротив!!!
  7. ђакон Владислав

    Zvone zvona na Veliki petak?!!!

    Misterija resena!!! Ja sam se upravo vratio sa Statija koje smo sluzili u man. Vavedenju, da, prilikom ophoda zvonila su sva zvona... Tako pise!
  8. Cek, jel to bese u Starom Zavetu ili sam ja nesto pobrkao???
  9. ђакон Владислав

    Најава трибине

    Nesto su se stisli? Nema snimka?
  10. ђакон Владислав

    Патријарх бугарски г. Неофит

    Нови бугарски патријарх, на крштењу Симеон Николов Димитров, рођен је 15. октобра 1945. у Софији. Софијску духовну семинарију је завршио 1965. да би од 1967. до 1971. студирао на Духовној академији Светог Климента Охридског у Софији. О јесени 1971. до 1973. године провео је на богословској специјализацији при катедри „Црквено певање“ на Московској духовној академији, да би од 1. септембра 1973. био предавач црквеног појања и диригент студентског хора на Духовној академији у Софији. У Тројанском манастиру је пострижен у монашки чин 3. августа 1975. кад је добио име Неофит. Чин монашења савршио је лично блаженопочивши патријарх Максим. Патријарх Максим је рукоположио монаха Неофита у јерођаконски и јеромонашки чин у Саборној цркви Свете Недеље у Софији 1976. године. Почев од 1975. он је диригент Свештеничког хора, а од 1977. он је виши предавач источно-црквеног појања и богослужбене праксе на Софијској духовној академији. У тој служби остаје до 1980. године. У чин архимандрита произведен је у софијској Саборној цркви 21. новембра 1977. године. За викарног епископа Митрополита софијског с титулом Левкијски хиротонисан је 8. децембра 1985. у патријаршијској катедрали Светог Александра Невског. Почев од 1. децембра 1989. године епископ Неофит је ректор Софијске духовне академије, а 15. јула 1991. изабран је за првог декана Богословског факултета од како је 1. јула те године ова висока богословска школа враћена у састав Софијског универзитета. На овом положају је остао до јануара1992. године. Наиме, од 27. јануара 1992. епископ Неофит је главни секретар Светог Синода. За Митрополита доростолског и червенског изабран је 27. марта 1994. године, а канонски је устоличен 3. априла. Међутим, одлуком Петог црквено-народног сабора од 17. децембра 2001. године Доростоло-червенска епархија је подељена на Русенску (град Русе на Дунаву) и Доростолску епархију, па је митрополит Неофит остао на Русенској митрополији, с тим да врши дужност администратора новоосноване Доростолске митрополије. Као Митрополит русенски обављао је дужност председника синодалне Просветне комисије. За Патријарха Бугарске Православне Цркве изабран је 24. фебруара 2013. године. http://www.bg-patriarshia.bg/news.php
  11. Осим црквенословенског језика који се, ради одржања, има корстити једном месечно у Београду не пада ми на памет шта би то још могло бити "по старинском"...
×