Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

АлександраВ

Члан
  • Број садржаја

    6730
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    107

Репутација активности

  1. Волим
    АлександраВ got a reaction from Марина Савковић in Други брак (удовице, удовци, разведени)   
    Не одустај! Подсећа ме на - Радуј се! из филма Тврђава.
    Са стегнутим зубима и стиснутим песницама - радуј се!
    Зато што си жив.
    Радуј се
    плавом небу и пурпурним зрацима сунчевог изласка.
    Радуј се
    бисерним капима кише. Јер немаш чему другоме.
    Радуј се
    очајном радошћу рањеног војника, премореног крвавом борбом.
    Иако је битка изгубљена - застава није спуштена. И оружје није предано.
    И не бежиш посрамљен, зато што немаш куда да бежиш. Можеш само да останеш до смрти.
    А када не остане ништа друго, радуј се узвишеном радошћу, због ближњих својих.
    Радуј се
    туђој љубави и звонком смеху туђе деце.
    Радуј се, чак и када су облаци тамни, радуј се!
    Радуј се,
    по киши или блату!
    Радуј се
    и ликуј, презирући бол.
    Зато што је твоје име Човек!
  2. Свиђа ми се
    АлександраВ got a reaction from Nebojš.a in Slike forumasa kad su bili klinci :)   
    Дебели Здравко Чолић на фићи сам ја

    Мучитељ мачака са прадедом

    и тако нека слика

  3. Свиђа ми се
    АлександраВ got a reaction from Phoebe in Шта ЈА тренутно слушам...   
  4. Свиђа ми се
    АлександраВ got a reaction from Phoebe in Шта ЈА тренутно слушам...   
    Бирај!
     
  5. Волим
    АлександраВ got a reaction from Aleksandra_A in In Memoriam: Честер Бенингтон (Линкин Парк)/1976-2017, или криза ПРАВОСЛАВЉА-Шта се то дешава са "познатим" америчким православцима   
    Психички проблеми и искушења савременог човека
    Већ неко време, забринут ониме што видим око себе, планирао сам да преточим своја размишљања о негативној енергији, прекомерној бризи, депресији, која нигде не воде и неретко се завршавају самоубиством. Јучерашње самоубиство, Честера Бенингтона, вокала Линкин Парка јесте упозорење пре свега младима, да не поклекну и не изаберу "шири пут".    Данашњи човек грца у психичким болестима, туги, очајању, меланхолији, а да не размишља да узрок проблема лежи у њему самом. Где год да се окренемо људи кукају, очајавају, као да ће тиме решити проблем, или као да је само њима тешко.  "Јао знаш шта ми се десило"; "зашто увек ја"; "ником није као мени"...
    А када се сусретне са реалним проблемом, који је далеко тежи од његовог (довољно је да погледамо само неку од емисија Квадратуре круга), човек схвата да излизана флоскула "да је здравља" коју је толико пута чуо, јесте вечна истина. 
      Наравно, не говорим да треба да будемо апатични хедонисти, што је такође данашњи проблем човечанства. Постоје оправдане бриге, нпр. за ближњег свог, али не себи да стварамо стрес до граница пуцања за све што нам се деси - неко нам се ружно обратио, нису изашли резултати испита, касни плата пар дана, нисмо постигли жељени циљ. Човек сталним жаљењем на свој живот или бригом и стресом не излази из зачараног круга, стално је мрзовољан, малодушан и стално му је лоше. Неке ствари стресом и нервозом не можемо променити, нити убрзати. Медицина каже да стрес тако јако утиче на човеков организам да долази до труљења зуба!  Верујући човек заборавио је на поуздање у Бога. Да кажемо Слава Богу за све што нас снађе. Знам, рећићете тешко је. Али где нас константна негативна енергија води? 
    Постали смо пријемници и емитери црних вести. Хипнотисани дневником, људи најчешће разговоре започињу овако: да ли си видео оно убиство?
    Оног зликовца пустили на слободу. 
    Како краду ови у фотељама.
    Кратко одговарам: не занима ме.  -А шта тебе па занима?
    По речима Слободана Стојановића из збирке прича "Нешто лепо" продају се само ружне и негативне ствари: „Постоји оно чувено новинарско правило о томе шта је занимљиво. Каже се: није никаква вест да је пас ујео човека, него би била кад би човек ујео пса. У сваком случају – неко некога мора да уједе. Дабоме, каква би вест била да је човек помиловао псетанце које му се врзмало око ногу? Никаква!“ 
    Када устанемо ујутру, уместо да кренемо да се напајамо са емитера смрти, "свађајући се са телевизором" на сваку лошу вест, нервирајући се због временске прогнозе, овога или онога, напајајмо се са Источника живота, почевши дан молитвом.
    Пробајте, немате шта да изгубите.
      . О несрећно преминулом брату Честеру треба рећи да иако није био изричито религиозан, трагао је за Истином. На том путу није успео да се одупре. Услед губитка свога пријатеља Криса Корнела (који се убио 17. маја), траума које је носио из детињства јер га је као дечака злостављао старији мушкарац, у недостатку духовности и унутарњег мира посеже за лажним утешитељима који га воде у сигурну смрт - алкохолизму, наркотицима, лековима... Веома тешко је поднео смрт свог пријатеља да се обесио на његов рођендан.   Интересантно за Линкин Парк, је да је албум Метеора, по многим критичарима један од највећих алтернативних албума у историји, добио је име након турнеје бенда по Грчкој под називом Meteora rock formation. Након што су видели манастире, бенд је био инспирисан начином како су изграђени, скоро пркосећи гравитацији. Честер је говорио о Метеорима: Има вибрацију не од овога света, заиста сјајну енергију, и желео сам да имам албум који се води том енергијом.
      Из речи епископа Јована који за вокала Joy Divisiona (такође извршио самоубиство) каже: "узевши судбину таквог (западног) свијета на себе, не вјерујем да је Иан Кртис имао другог излаза осим онога што је тамо тај свијет уствари сам себи чинио. Уништава сам себе. Тако је и он сам себе уништио." видимо да је тежак терет свих оних који у таквом свету трагају за Истином.
      Зато се надајмо и помолимо да ће Бог имати милости. 
      Смрт оваквих боготражитеља за које се ретко и знало да су крочили у Православље, јесте опомена да будемо истрајни, и да се чувамо, јер нечастиви никада не спава и вреба свој плен.
      Терапија, како отац Арсеније (Јовановић) каже да Православље треба да буде врхунска психотерапија, је да смирујемо (љубимо) сами себе и једни друге, да у миру прихватамо недаће овога света, и да не посегнемо за лажним утешитељима, који нас воде у широк пут.    Широк је и простран пут који води у уништење и много је оних који њиме иду. А уска су врата и тесан је пут који води у живот и мало је оних који га налазе.
    (Матеј 7:13,14).   http://smrt-svetu.blogspot.rs/2017/07/blog-post_21.html#more
  6. Волим
    АлександраВ got a reaction from Glas razuma in Син немачког грофа вратио Тихвинску икону Мајке Божије   
    Велики духовни догађај одржан је 6. августа у Спасо-Бородинском манастиру, када је свечано поздрављена чудотворна икона Тиквинске мајке Богородице, која је враћена након што је држана више од 75 година у Немачкој.

    Током четрдесетих година, икона се налазила у олтару манастирске цркве Св. Филарета. Монахиње су сачувале икону након затварања и уништења манастира, да би затим, у октобру 1941. године, икона пала у руке једног немачког официра који ју је однео у Немачку.

    Икона је држана 77 година у кући грофа Џорџа Кастела, у северној Баварској. Након смрти родитеља, гроф Волфганг Кастел је одлучио да врати Тихвинску икону у манастир Спасо-Бородино.

    Након што је Еп. Роман прочитао молитву, икона је свечано пребачена у манастирску цркву св. Владимира.


    Следећег дана је после Божанске литургије епископ Роман даривао грофа Волфганга и његову жену копијом иконе Тихвинске у име сестринства манастира, уз захвалне речи.
    Извор
  7. Оплаках :))
  8. Свиђа ми се
    АлександраВ got a reaction from obi-wan in Историја у слици   
    Michael Nash. Warsaw. 1946.
  9. Волим
    АлександраВ got a reaction from Milica Bajic in Православна порука, мисао дана....   
    Налазиш се у тајни живота који ти је Бог даровао. Благодариш на њему и не присвајаш га, јер уколико га присвојиш, губиш га.
    Изађи из љуштуре свога самољубља. Не жели ништа за себе. Реци: имам више поверења у Тебе, Који си ме довео у живот, неголи у себе. Теби препуштам сав живот свој и наду. Не говорим ти шта треба да чиниш. Кажем ти да чиниш шта год хоћеш. Јер си Ти мене, премда ти ја ништа нисам рекао - будући да нисам постојао - привео у живот. Сада имам смелости да све дам, и живот свој, Теби Који си ми га даровао.
    Ти си моја прошлост и будућност. Немам другога. Чини шта год хоћеш. Видео сам да си ме досада обасуо доброчинствима, знаним и незнаним.
    Много је више незнаних, јер све је доброчинство. Чак и страдања, за која ми се чини да су проклетства, само су уствари јаки благослови.
    Према томе, завршетак моје молитве су речи: "Да буде воља Твоја."
    Боље је страдање по вољи Божијој из којег ће се родити светлост утехе, него фантастичан успех, који доживљавам као сигурни пакао.
    (Василије Гондикакис, игуман манастира Ивирон, Света Гора Атонска)
  10. Волим
    АлександраВ got a reaction from goranger in Православна порука, мисао дана....   
    Налазиш се у тајни живота који ти је Бог даровао. Благодариш на њему и не присвајаш га, јер уколико га присвојиш, губиш га.
    Изађи из љуштуре свога самољубља. Не жели ништа за себе. Реци: имам више поверења у Тебе, Који си ме довео у живот, неголи у себе. Теби препуштам сав живот свој и наду. Не говорим ти шта треба да чиниш. Кажем ти да чиниш шта год хоћеш. Јер си Ти мене, премда ти ја ништа нисам рекао - будући да нисам постојао - привео у живот. Сада имам смелости да све дам, и живот свој, Теби Који си ми га даровао.
    Ти си моја прошлост и будућност. Немам другога. Чини шта год хоћеш. Видео сам да си ме досада обасуо доброчинствима, знаним и незнаним.
    Много је више незнаних, јер све је доброчинство. Чак и страдања, за која ми се чини да су проклетства, само су уствари јаки благослови.
    Према томе, завршетак моје молитве су речи: "Да буде воља Твоја."
    Боље је страдање по вољи Божијој из којег ће се родити светлост утехе, него фантастичан успех, који доживљавам као сигурни пакао.
    (Василије Гондикакис, игуман манастира Ивирон, Света Гора Атонска)
  11. Свиђа ми се
    АлександраВ got a reaction from ines in Око чега се људи најчешће свађају у заједници у којој живе - браку, ванбрачној заједници . . . ???   
    Материјална да, љубав не. Не постоји материјална љубав. То је обичан материјализам, нећемо га сада частити додатком "љубав" :)
  12. Свиђа ми се
    АлександраВ got a reaction from ines in Око чега се људи најчешће свађају у заједници у којој живе - браку, ванбрачној заједници . . . ???   
    Не слажем се са овим. То онда ни није била љубав него "љубав".
    Слажем се. Стално надметање чија ће да буде задња и важнија (истинитија), бесконачни кругови конфликта. Егоизам, рак рана сваког односа.
  13. Волим
  14. Волим
  15. Волим
    АлександраВ got a reaction from Milica Bajic in Људи су супер! :)   
  16. Волим
    АлександраВ got a reaction from Milica Bajic in Људи су супер! :)   
    БРАВО!
  17. Свиђа ми се
    АлександраВ got a reaction from obi-wan in Људи су супер! :)   
  18. Свиђа ми се
  19. Волим
  20. Волим
  21. Волим
  22. Волим
    АлександраВ got a reaction from Марина Савковић in Јасеновац: незаборав и истина о мануфактури смрти   
    САБОР НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ
    Јучерашњи дан је у календарима уписан као Сабор новомученика јасеновачких. Пишем тек данас о њему, јер не прихватам чињеницу да је у питању један дан, већ сматрам да се ми тих жртава морамо сећати свих 365 дана сваке године. Ко заборави жртве из Јасеновца, тај ће сигурно заборавити неког свог и увредити га мученог и одавно на онај свет послатог, јер није знао да је имао рода у Јасеновцу. Колико је само људи, жена, деце и њихових бајки угашено тамо крај Саве. Толике стотине хиљада измрцварених, па остављених да се муче. Замислите место на којем је смрт награда. Избављење.
    Гледали су једни друге у очи не знајући чије ће прве из главе бити извађене, чије то усне последњи пут изговарају молитву, а чије уши задњи пут чују врисак и самртни уздах. Негде у даљини се и даље чује плач деце и жена. Дозива дете мајку, а мајка виче детету, ако међу гласовима позна своје, како ће све бити добро, само да још данас издржи. Многе су овим тешким лажима тешиле туђу децу гласа сличног оном њиховог чеда, али та је утеха, колико год лажна била, помагала онима који су је чули.
    Џелати, тадашњи душмани, а у исто време и будућа браћа, давали су деловима Јасеновца имена тешка и симболична од којих је најјезивије било – Циглана. У тој Циглани страдало је највише људи. Морамо ми данас знати да је свако ко је страдао у Јасеновцу, па и у Циглани, својим страдањем постао цигла уграђена у стуб српског идентитета и ко те људе, на јучерашњи, данашњи, а и сваки други дан, заборави или одбије да их се сети, тај се нема чему надати.
    Замислите само да је људски ум, упослен на таквом месту и рођен да друге усмрти, направио посебан логор опремљен посебним справама за мучење и убијање деце. Направио је и чувени србосек, а по имену можете претпоставити чему је он служио. Направио је толико злочина да је и ђавола постидео. Не може ме нико убедити да тих дана и сам Бог није плакао над судбином јасеновачких мученика. Хтео је што пре да их одатле извуче брзом смрћу, али џелати нису дозвољавали тако нешто. И даље су својим проклетим справама и својим ишчашеним мозговима држали те мученике на земљи мртве, а опет довољно живе да се на небо вазнети не могу.
    Сећа се Сава још увек камиона са мученицима који су страдали по околним шумама, путевима и мочварама, јер душмани нису могли да чекају. Хтели су крв што пре да би себи доказали како су велики. Стварно је било тешко бити велики пред дететом које својим погледом гледа у нож који му се приближава, а једино што може да учини јесте да плаче. Кости свих ових мученика су нас обавезале да их се сећамо и да их свакога дана оплакујемо, јер ако их ми заборавимо, ко ће их се сећати? Ко ће их оплакивати? Чијих ћемо се жртава сећати ако нећемо својих? Колико је то жртава данашњим Србима довољно да би се сетили ко су и шта су? Молимо се за јасеновачке жртве! Молимо се за оне који су страдали због тога што су били и нису се тога хтели одрећи за разлику од многих данашњих који сами нуде да не буду то што су, а нико им чак ни не прети.
    Молимо се свакога дана за мученике из Јасеновца, па ће макар у оном другом животу поживети дуже него што им је било суђено у оном на земљи. Ако их ми у својим срцима и молитвама оживимо, не постоји онај који ће их икада убити. Добаците својом молитвом до небеса и тако утешите бар једно од оне деце чији врисак и даље негде на небу одјекује тражећи мајку и утеху, а још увек несвесно да је мучење престало. Нека кроз наше молитве и упаљене свеће јасеновачки мученици угледају свој пут ка Рају кад су већ Пакао прошли за живота.
    Нека им је вечна слава и нека нам опросте што нема више секунди у минуту, минута у сату, сата у дану, дана у месецу и месеци у години како бисмо их се још чешће сећали и молитвом их са овог на оном свету обрадовали.
    (Милан Ружић, Искра)
    http://vesti-gazeta.com/kolumne/1271-sabor-novomucenika-jasenovackih.html
  23. Волим
    АлександраВ got a reaction from Aleksandra_A in Хитно помози, хришћанине!   
    Боже драги.... 
    Боже, пригрли овог дечака Љубављу својом....

  24. Свиђа ми се
  25. Свиђа ми се
    АлександраВ је реаговао/ла на Nebojš.a у Napredna zona sumraka   
    У да, ако ми та фраза не сруши снешка ништа неће. Значи ипак није само "круг двојке". Па добро.
    Мораћемо, дакле, да једемо исти лебац са снс-овцима. С тим што ће они, по природи ствари, да пождеру средину а нама ако остану и корице.
     
×
×
  • Create New...