АлександраВ

Колико је било жртава у Јасеновцу Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено Аутор: Славица Гароња Радованац На недавно (4. априла 2019) одржаној промоцији књиге др Иве Голдштајна, угледног историчара из Загреба, „Јасеновац” (српско издање „Академска књига” из Новог Сада), уз аутора и издавача, учествовали су и проф. Латинка Перовић и проф. Милош Ковић. О актуелности теме сведочила је и препуна сала Центра за деконтаминацију (Бирчанинова 21), где је промоција одржана. Нема сумње да је аутор, како је сам изјавио, ово истраживање урадио „са страшћу” за истином и очигледно, у најбољим намерама. Међутим, како је читаво једно поглавље књиге посвећено и фамозном броју жртава Јасеновца, и кроз ово издање се, на основу јединих – писаних извора – тј. непотпуног списка од тек око 83.000 поименичних жртава овог логора, ова цифра, на коју сам аутор додаје још највише „20 одсто” жртава, провлачи као једина меродавна и, нажалост, на тај начин сада и у српску читалачку публику, са тенденцијом да буде ускоро верификована као коначан биланс страдалих у овом логору ужаса. Међутим, када се након излагања из публике за реч јавио и један средовечан господин – наводећи да му је мајка пореклом из села Кусоња код Пакраца, и да су у познатом погрому 13. августа 1942. усташе сравниле са земљом ово село Западне Славоније (163 становника спалиле у цркви или побацале у оближње бунаре, а прецизном цифром – 497 житеља отерале у логоре Стара Градишка и Јасеновац), из којег је његова мајка, тада 15-годишњакиња, само случајем преживела, док на десетине чланова њене породице нису – поставио је питање (након рата су преживели житељи свих села самоиницијативно почели да праве спискове по сећању, по кућама, по укрштају података о несталима) да ли проф. Голдштајн зна шта је било са тим списковима и да ли су они укључени у ту процену, односно, да ли су икада ти спискови стигли у неку послератну архиву о Јасеновцу. Др Голдштајн је тада направио чудну формулацију „да цифре нису важне”, са опширним дигресијама, које су стигле све до сукоба деведесетих. У једном је био у праву – да је логор Јасеновац усташка власт у Независној држави Хрватској пажљиво локацијски изабрала – јер је то место било на прузи (згодно за масовне депортације) и усред подручја најгушће насељеног српским становништвом са обе стране Саве, тј. у Босни и у Славонији, усред „обе Крајине”, што је подразумевало веома прецизно направљен план о темељном или тоталном геноциду (и у већој мери спроведеном) над српским народом свих узраста са овог простора, од деце до старих бака, и читавих породица, о којима није имао ко да сведочи. Мањи део физички способних у почетку је отпреман у Немачку (и захваљујући томе, неки су остали у животу). Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено, рачуна се да је 300–400 сваког дана одвожено на Градину, или чак побијено испред улаза у логор, „јер није било места ”, а врхунац је представљао Божић 1942, када је побијено више од хиљаду заточеника (неки и не ушавши у логор). Треба прочитати књиге Николе Николића, Душана Јеринића, Дане Павлице (тек недавно обелодањена сведочења и документа), па спознати све размере тих страдања српског народа на територији Славоније, Поткозарја и босанске Посавине, али и из читаве НДХ. По тој простој, али страшној рачуници, када се зна да су читава села западне Славоније и босанске Крајине на тај начин збрисана са карте (само после козарачке офанзиве страдало је око 80.000 њених становника, цивила, који су углавном завршили у Јасеновцу), могу се замислити размере страдања, која сада „позитивистичка наука” (нема имена, нема жртве), и овом књигом уводи као једину релевантну чињеницу и истину. Да је реч о минималним разликама, не би било спорно, али је реч о озбиљном размимоилажењу, које се разликује скоро десет пута од, нажалост, реалног стања ствари. Човек из публике је додао, а и сама се с њим потпуно слажем, да је после рата било довољно (политичке) воље да се упореде спискови становника српских села по попису из Краљевине Југославије пре 1941, и након рата 1945/46, могло је да се види која су све села збрисана и колико је њиховог становништва нестало у рату. Да се од тог броја и половина односила на остала усташка стратишта широм НДХ, цифра страдалих само у логору Јасеновац вишеструко би премашила овај број, који, нажалост, протежира и нова књига о Јасеновцу др Иве Голдштајна. И да се подвуче, уз част и поштовање за све жртве – Јевреје, хрватске антифашисте и Роме – да је логор Јасеновац био, пре свега, логор за уништење Срба, у којем је 95 одсто жртава било из редова српског народа преко Дрине, односно с обе стране Саве и из Срема, а у духу доктрине о етнички чистом хрватском и католичком простору – геополитици старој више од сто педесет година, која се некажњено спроводила и након Другог светског рата, може се рећи све до краја 20. века. извор

Књига „Јасеновац” хрватског историчара Иве Голдштајна у издању Академске књиге представљена је у београдском Центру за културну деконтаминацију. Голдштајн је рекао да га је много људи питало да ли пише „Јасеновац” због ревизионизма и читавог низа негативних ствари које се догађају око нас. „Увек им одговорим да имам страст истраживања и да као историчар обожавам да осветљавам различите истине и детаље делова епохе. Сам сам изабрао Јасеновац као тему за своју књигу” казао је Голдштајн и додао да је пре две деценије био сведок на суђењу јасеновачком заповеднику Динку Шакићу. „Пре годину дана сам читао свој исказ и данас би када много више знам о Јасеновцу дао себи солидну тројку. Ништа нетачно нисам рекао. Главне тезе тог сведочења су заправо тачне” казао је Голдштајн, преноси Танјуг. Према његовим речима, у Јасеновцу је страдао део његове фамилије. „Убијен је мој прадеда из Тузле и братанци мога оца... Братанци су убијени заједно са својим родитељима. Дакле, пишући ову књигу нисам био само историчар професионалац већ сам имао личну потребу да сазнам шта су мој прадеда и браћа последње видели у животу. Занимало ме је да ли су пружили отпор својим крвницима” казао је Голдштајн. За њега нема дилеме да траума везана за страдање у Јасеновцу траје већ 74 године. „Надао сам се да ћу писати ову књигу на крају те трауме, али неспремност социјалистичке Југославије и држава насталих после њеног распада да се суоче са страшним злочинима у Јасеновцу, продужавају ту трауму све до данас. Важно је упознати дубину зла у Јасеновцу да би се уопште могле разумети околности у којима су чињени ти злочини. Управо томе служе приче о голобрадим момцима у униформама који се такмиче убијајући недужне људе без идеолошке конструкције или о пријатељима који након неколико дана постају џелат и жртва” казао је Голдштајн. Како каже, попис жртава Јасеновца зауставио се на 83.000 страдалих. „Наравно након обимног истраживања схватио сам да на тај број треба додати 10 или 20 одсто несталих и непописаних жртава. Верујем да је у Јасеновцу страдало око 120.000 људи и да би се на некој стручној конференцији са тим сложиле и моје колеге историчари у Београду”, казао је Голдштајн. Осим аутора о овој специфичној монографији и историјској студији говорили су историчари Латинка Перовић и Милан Кољанин. Перовић је нагласила да је Голдштајнова књига заправо штиво о паклу 20 века. „Било ми је јако тешко да након читања књиге 'Јасеновац' прочитам било шта. Голдштајн је написао тоталну историју озлоглашеног логорског система, јасеновачке трагедије и феномена логорске праксе у 20. веку. Тој књизи ништа не недостаје” казала је Перовић и додала да је Иво Голдштајн радио на Јасеновцу скоро 20 година. „Тешко да је могуће замислити краће време за настајање овако важног и темељног дела. Овом књигом аутор је дао прецизну антрополошку анализу јасеновачке трагедије. 'Јасеновац' не би био тотална историја без међународне анализе фашизма у Немачкој, Италији и НДХ, али и оквира у којем су испреплетани верски и национални односи у Краљевини Југославији пре Другог светског рата.” казала је Перовић. Милан Кољанин један од најзначајнијих познавалаца холокауста у Србији казао је да је тема Голдштајнове историјске студије присутна у јавности од краја Другог светског рата на различите начине. „Књига професора Голдштајна на утемељен начин одговара изазову да се тема логора Јасеновац обради у складу са захтевима историјске науке. Истовремено, ова књига је и одговор на изазове псеудо историографије која логору Јасеновац даје сасвим другачије место у оквиру Другог светског рата у односу на ону коју је он заиста имао. Ова студија има позив на даља истраживања и расправе јер сигурно постоје питања која нису добила одговор. То је у самој природи историјске науке”, казао је Кољанин. Додао је да је пред читаоцима „Јасеновца” изузетна галерија ликова при чему су њихове кратке биографије читљиве. „Захваљујући томе добија се целовита слика о неколико група. Не само о усташама егзекуторима, већ и о самим затвореницима. Читаоци ће открити и начине преживљавања у 'Јасеновцу'. Организовање и солидарност затвореника представљени су на детаљан начин” казао је Кољанин. Извор

Rezultat analize koji posebno zabrinjava jeste da su sve ispitivane igračke imale CE znak na etiketi ili ambalaži, iako je laboratorijski utvrđeno da je više od 50% uzoraka igračaka sadržavalo nedovoljenu koncentraciju ftalata. Izveštaj o rezultatima novog istraživanja o prisustvu ftalata u plastičnim igračkama I predmetima za negu dece: http://alhem.rs/Publikacije/IGRACKA_PLACKA.pdf

U igračkama pronađeni toksični ftalati, kako da znate koje da izbegavate Prema podacima Alternative za bezbednije hemikalije – ALHem, čak sedam od 15 testiranih plastičnih igračaka i predmeta za negu dece sadrži opasne supstance – ftalate, zbog čega je pokrenuta kampanja "Igračka plačka". Programska koordinatorka ALHemaJasminka Ranđelović objasnila je u Danu uživo TV N1 da su ftalati grupa organskih jedinjenja koja se namerno stavljaju u plastiku da bi ona bila mekana i savitljiva. Ftalati su klasifikovani kao opasni po zdravlje ljudi, izazivju negativne efekte, toksični su po reproduktivne organe, odnosno utiču na smanjenje plodnosti, i remete rad hormonskog sitema, upozorava gošća Dana uživo. Dodaje da su naročito kritična doba detinjstva i puberteta, i da su ftalati jako opasni po trudnice. "Poslednja istraživanja pokazala su da ftalati usporavaju razvoj govora, i utiču na to da devojčice ranije ulaze u pubertet", ističe Ranđelović. Po evropskim i nacionalnim propisima, dozvoljena količina ftalata u igračkama je do 0,1 odsto, a sedam testiranih igračaka sadržalo je od 0,5 do čak 31 odsto ftalata. Detaljne rezultate istraživanja sa popisom testiranih igračaka možete pogledati na sajtu ALHema. Ranđelović savetuje potrošačima da izbegavaju plastične igračke koje na sebi imaju reciklažnu oznaku 3 (trougao u kojem se nalazi broj 3), jer ta oznaka znači da su one napravljene od polivinil hlorida, tj. PVC plastike, i kod njih je najveća verovatnoća da sadrže ftalate. Od takve plastike su, kako kaže, napravljene pre svega igračke za kupanje, mekane lutke, mekane lopte i konjići, ali i pojedini predmeti za negu dece, poput nekih flašica, cucli, pa čak i portikli. Ranđelović preporučuje da se izbegavaju i predmeti sa reciklažnom oznakom 7, jer je reč o predmeti od polikarbonata koji mogu sadržati bisfenol A (BPA). Programska koordinatorka ALHema kaže i da su testiranje igračaka sproveli u akreditovanoj laboratoriji Instituta za javno zdravlje "Batut" i da su o rezultatima obavešteni nadležni organi, ali da nikakvog odgovora nije bilo. "Posle dva meseca smo ih pronašli (igračke sa nedozvoljenom količinom ftalata) i kupili neke od njih, za šta posedujemo dokaz - fiskalni račun", ističe ona. Podseća i da se u EU na igračke stavlja znak usaglašenosti (CE) koja je garancija da je proizvod bezbedan, kao i da je u Srbiji nedanvno usvojen novi Zakon o predmetima opšte upotrebe, a posle usvajanja podzakonskog akta, na igračke će morati da se postavlja nacionalni znak usaglašenosti. Ranđelović je skrenula pažnju i na to da na sajtu Ministarstva trgovine postoji baza podataka nebezbednih proizvoda - NEPRO, u kojoj su navedeni svi podaci i fotografije nebezbednih proizvoda, kako bi potrošač imao pravo da proizvod vrati i da mu se refundira novac. izvor

Čak 7 od 15 testiranih plastičnih igračaka i predmeta za negu dece sadrži opasne supstance – ftalate, pokazalo je novo istraživanje Alternative za bezbednije hemikalije – ALHem. Za ove hemikalije propisana je zabrana prisustva u koncentraciji iznad 0,1%, a izmerene koncentracije u ispitivanim uzorcima se kreću u opsegu od 0,5 do 31,5 %, što je i do 300 puta veće od dozvoljene. Ispitivanje je sprovedeno od novembra 2018. godine do januara 2019. i obuhvatilo je analizu 15 uzoraka dečijih igračaka i predmeta za negu dece kupljenih po metodi slučajnog uzorka u prodavnicama azijske robe široke potrošnje, kao i u specijalizovanim prodavnicama za prodaju igračaka u Beogradu. ALHem je odmah po dobijanju laboratorijskih rezultata obavestio nadležni organ – Ministarstvo zdravlja i podneo zahtev za vanredni inspekcijski nadzor ovih predmeta. Zvaničan odgovor ministarstva još uvek nije stigao. Jasminka Ranđelović, programski koordinator ALHema ističe: „Ovo istraživanje je deo naše kampanje “IGRAČKA PLAČKA“ kojom želimo da skrenemo pažnju javnosti na mogućnost prisustva opasnih hemikalija iz grupe ftalata u plastičnim igračkama sa kojima deca svakodnevno dolaze u kontakt tako što ih dodiruju, igraju se sa njima ili ih stavljaju u usta. Kampanjom želimo i da skrenemo pažnju Ministarstvu zdravlja da pojača inspekcijski nadzor igračaka, i to ne samo pri uvozu, već i igračaka u unutrašnjem prometu, kao i da usvoji i sprovode Program monitoringa. Takođe apelujemo na sve privredne subjekte koji su uključeni u promet igračaka da poštuju propise i podsećamo ih da su dužni da na tržište Srbije stavljaju smo igračke koje su ispunile sve propisane bezbednosne uslove.“ U sklopu ovog istraživanja analizirali smo i informacije na deklaraciji/etiketi svih kupljenih predmeta. Trenutno važeći propisi u Srbiji ne definišu način deklarisanja igračaka. Međutim, Predlog novog zakona o predmetima opšte upotrebe koji je u skupštinskoj proceduri propisuje sadržaj deklaracije, te se očekuje da će njegovim usvajanjem zakonski okvir biti poboljšan i usklađen sa propisima EU. Analiza sadržaja deklaracije prema zahtevima iz novog predloga zakona je pokazala da bi svega 30% analiziranih igračaka ispunjavalo propisane uslove za sadržaj deklaracije i to igračke kupljene u specijalizovanim prodavnicama igračaka poznatih proizvođača i registrovanih robnih marki. Kampanja „IGRAČKA PLAČKA“ ima za cilj podizanje svesti potrošača o mogućem prisustvu opasnih hemikalija u igračkama, važnost čitanja deklaracija i insistiranje na hemijskoj bezbednosti igračaka koje im se nude na tržištu. U tom smislu, ALHem preporučuje potrošačima da izbegavaju plastične igračke sa reciklažnom oznakom 3, da ne kupuju igračke na pijacama i uličnim tezgama i da provere da li je na deklaraciji proizvoda uredno naveden proizvođač i robna marka. Na taj način povećavate šansu da svojoj deci kupite igračku bez opasnih hemikalija. ____________________________________ Ftalati su najčešće korišćeni omekšivači koji se dodaju plastici na bazi polivinil hlorida (PVC) kao aditivi za omekšavanje i smanjivanje lomljivosti. Ne vezuju za polimer i postepeno se ispuštaju iz proizvoda od PVC materijala, te u kontaktu sa proizvodima koji ih sadrže može doći do izlaganja korisnika štetnim dejstvima ovih supstanci. Ftalati se često dodaju plastici od koje se izrađuju igračke kako bi ih učinili mekšim i savitljivijim za igru, ali i da bi smanjili fizičke povrede kod dece. Ftalati su supstance za koje je dokazano je da imaju toksične efekte na reprodukciju tako što štetno da utiču na plodnost i na plod, a za neke od njih (DEHP, DBP, BBP, DIBP) je dokazano da mogu dovesti do poremećaja rada endokrinog sistema, odnosno da su endokrini disruptori. Izvor: ALHem

Сада... и некада... Живе ту људи, свако им добро од Бога желим, али не више Влада и Велинка... моји бабушка и дејка... стоји, скоро иста, али потпуно другачија... ипак, препознале смо се... само уздах, и опет, километри напред, поново, за Београд... кућа мог детињства... Зрењанин... не знам, а волела бих да видим, да ли је бабин божур још увек тамо крај чесме, недалеко од јоргована, на путу ка башти, где лево листа огрозд уз рибизле, мало пре него што стигнеш до Анкицине вишње, за чију се гранчицу, сигурна сам, закачио бар један кикот безбрижног детињства... покој вам души, драги моји деда Владо и баба Велинка... волим вас ...упорно тражим један багрем испред жуте куће и зелени јарак и шарену лопту и бели јоргован и знам да ћу у трагању направити круг и на крају стићи тамо.... ...ипак, упорно тражим...

Док ја читам нацрт КЗ и ко ће доживотно да робија, овде журка

Prema Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika kazna doživotnog zatvora neće moći da zastari, kao ni krivično gonjenje izvršilaca dela. Ovo je, pored ratnih zločina i krivičnih dela za koja zastarelost ne može da nastupi u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima, izuzetak od pravila prema kojima se računa zastarevanje krivičnog gonjenja odnosno izvršenja kazne, koja nisu menjana. Doživotni zatvor se uvodi u naš krivično-pravni sistem kao nova vrsta sankcije koja treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora od 30 do 40 godina. To znači da će, ukoliko ova rešenja budu usvojena u Skupštini Srbije, pored predloga Fondacije "Tijana Jurić" , kazna doživotnog zatvora moći da se izriče za najteže oblike krivičnih dela: teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba nad detetom - kada su izvršena prema detetu, maloletnom licu, bremenitoj ženi i nemoćnom licu, kao i za sva druga krivična dela za koje je prema važećem zakonskom rešenju propisan zatvor od 30 do 40 godina. Ta dela su: ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, agresivni rat, terorizam , upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom. Prema rešenjima iz Nacrta, doživotni zatvor sud neće moći da izrekne ako učinilac nije napunio 21 godinu života. Uslovni otpust za izdržavanja kazne doživotnog zatvora moći će da dobije osuđeni koji je izdržao 27 godina u zatvoru. Međutim, Nacrt zakona je izričito propisao da osuđeni na doživotni zatvor za krivična dela iz predloga Fonadacije "Tijana Jurić" neće moći da dobiju uslovni otpust - nikada. Novina u zakonskim rešenjima predviđa i da će osuđenom na kaznu doživotnog zatvora uslovni otpust trajati 10 godina od dana kada je uslovno otpušten, što znači da ukoliko prekrši obaveze koje mu je nametnuo sud ili izvrši novo krivično delo u roku od 10 godina, biti vraćen u zatvor - doživotno. Zakonska rešenja iz Nacrta predviđaju da će višestruki povratnici ubuduće oštrije kažnjavati. Tako će sud morati da povratniku da izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, ukoliko je: već dva ili više puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvorsku kaznu od najmanje jednu godinu, - ako od dana otpuštanja sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina. To znači da će, pod navedenim uslovima, na primer za krivično delo za koje je propisana kazna od do pet godina zatvora, višestruki povratnik morati da bude osuđen na kaznu višu od dve i po godine zatvora. Zbog visokog procenta uslovnih osuda za lakša krivična dela, pisci Nacrta su predvideli da sud može uslovnu osudu da izrekne učiniocu kada mu utvrdi kaznu manju od dve godine zatvora, kao i za krivična dela za koja se može izreći kazna do osam godina zatvora, umesto 10 godina koliko je predviđeno aktuelnim zakonikom. Nacrt KZ predviđa i povećanje kazni za mučitelje i ubice životinja sa jedne na dve godine zatvora, a za one koji priređuju borbe pasa ili drugih životinja miminum kazne je povećan sa tri na šest meseci zatvora. U tom slučaju maksimalna kazna je ostala tri godine uz novčanu kaznu. Kada su u pitanju krivična dela u vezi sa proizvodnjom i trgovinom droge ubačen je novi član koji kaznom od pet do 15 godina zatvora sankcioniše onog koji: radi prodaje, nudi na prodaju ili bez nakande radi daljeg stavljanja u promet daje opojne droge maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od droge. Isti član predviđa istu kaznu i za onoga ko stavlja u promet opojnu drogu pomešanu sa supstancom koja može dovesti do teškog narušavanja zdravlja ili ko ovo delo izvrši u školi ili u njenoj neposrednoj blizini ili u zatvoru, javnom lokalu, javnoj priredbi. Iste kazne su predviđene ako ovo delo učini službeno lice, lekar, sveštenik, nastavnik ili vaspitač iskorišćavanjem svog položaja ili ako za izvršenje tog dela iskoristi maloletno lice. Takođe, propisano je i novo krivično delo koje govori o navodjenju maloletnika i duševno obolelih osoba na konzumiranje droga i kaznjavaće se kaznom od dve do 10 godina zatvora. U Krivični zkaonik će biti ubačeno još jedno krivično delo koje se tiče napada na advokate ili članove njihovih porodica u vezi sa advokatksim poslovima. Za ovaj osnovni oblik krivičnog dela propisana je kazna zatvora do tri godine, a ako učinilac tom prilikom nanese laku telesnu povredu advokatu ili članu njegove porodice čeka će ga kazna od jedne do pet godina zatvora. Novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine sankcionisano je unštavanje imovine advokata i njegove porodice, a ako je na taj način prouzrokovana i šteta viša od 450.000 dinara, učiniocu će pretiti kazna od šest meseci do pet godina zatora. Pravila koja se tiču dogovaranja krivičnog dela malo su izmenjena, pa predviđaju da se onaj ko dogovara izvršenje krivičnog dela za koje se može izreći kazna do pet godina zatvora, može biti kažnjen novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Kada je u pitanju dogovaranje izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći doživotni zatvor, učiniocu preti kazna od tri meseca do tri godine zatvora. Nacrt zakona predvideo je i nove odrebe kada su u pitanju akti nasilja izvršeni na aerodromu, u avionu ili u pomorskom saobraćaju. Priprema ubistva definisana je kao novi stav za krivično delo teško ubistvo i glasi: “ko nabavlja ili osposobljava sredstva za izvršenje krivičnog dela iz stava 1. ovog člana ili otklanja prepreke za njegovo izvršenje ili sa drugim dogovara, planira ili organizuje njegovo izvršenje ili preduzme drugu radnju kojom se stvaraju uslovi za njegovo neposredno izvršenje, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina". izvor