АлександраВ

Vakcine su uveliko smanjile teret zaraznih bolesti, a zaštita od zaraznih bolesti oduvijek je bila u interesu zajednice, smatraju medicinski stručnjaci. Ipak, brojne zemlje širom svijeta suočavaju se sa niskim stepenom imunizacije, pojavom ranije saniranih bolesti i velikim otporom pri vakcinaciji. Bosna i Hercegovina nalazi se na listi zemalja, uz Ukrajinu i Rumuniju, za koje zbog nižeg stepena imunizacije, kako navode u Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji,postoji opasnost od pojavljivanja dječje paralize. Iz Službe za epidemiologiju Federacije BiH navode da su brojni razlozi zbog kojih roditelji oklijevaju da vakcinišu djecu i zbog čega je došlo do smanjene stope imunizacije. “Razlozi su vezani uz tendenciju ka promjeni percepcije rizika, gdje se bolesti koje se mogu prevenirati cjepivom smatraju manje opasnim ili s niskom učestalosti, neopravdan strah od cjepiva, skepticizam i nepovjerenje prema državnim ustanovama i farmaceutskoj industriji, izostanak adekvatne medijske potpore, bilo zbog potrage za senzacionalizmom ili nedovoljne edukacije novinara kada je riječ o temama vezanim za zdravstvo, i konačno djelovanje antivakcinalnih lobista, prije svega na internetu i društvenim mrežama”, kažu stručnjaci iz Službe za epidemiologiju. Patrik O’Connor, lider tima u sklopu odjela za vakcinisanje spriječivih bolesti i imunizacije evropske kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije smatra da bez visokog stepena vakcinacije, bolesti koje su danas netipične, poput dječje paralize i morbila, veoma se lako mogu ponovo pojaviti. “Na primjer, u posljednjih nekoliko godina vidjeli smo ponovno javljanje morbila u evropskoj regiji, gdje je veliki broj ljudi obolio i gdje je bilo na desetine smrtnih slučajeva.” Vakcine ne izazivaju autizam Bez obzira na upozorenja medicinskih stručnjaka, potencijalnih kazni koje roditelji, čak i u Bosni i Hercegovini mogu da plate ukoliko ne vakcinišu svoju djecu, stepen imunizacije opada, a sa tim i nivo kolektivnog imuniteta. Jedan od razloga za smanjenje stope, smatraju stručnjaci, jesu medijski napisi o vakcinaciji. Teorija da vakcine izazivaju autizam, samo je jedna od tvrdnji koju već duže vrijeme šire ljudi koji se zalažu za nevakcinisanje djece. Nirvana Pištoljević, izvršna direktorica EDUS organizacije koja radi na istraživanjima iz oblasti obrazovanja, ali i edukaciji djece sa autističnim spektrom, kaže da je dokazano da autizam nema nikakve veze sa vakcinama, te da su brojne zemlje širom svijeta opovrgnule tu teoriju. No, Pištoljević, koja na Columbia univerzitetu predaje inkluziju, smatra da problem leži u tome što se prednost i medijski prostor daje nestručnom kadru, a naučna istraživanja i objašnjenja se ne prenose u medijima u tolikoj mjeri. “Vakcine nemaju nikakve veze sa autizmom. Autizma je uvijek bilo, samo ga nismo prije znali dijagnosticirati, a vakcine su najveće dostignuće čovječanstva, zdravstveno. Mi smo ovdje zbog vakcina”, kaže. Šta mediji pišu o vakcinama Tokom 2017. godine registrirani obuhvati cijepljenjem iznosili su 69 posto za tri doze kombiniranog cjepiva protiv difterije, tetanusa, pertusisa, dječje paralize i bolest koje izaziva Hib bakterija, odnosno 64 posto za prvu dozu cjepiva protiv morbila, zaušnjaka i rubeole u Federaciji. Ovaj broj je malo bolji u Republici Srpskoj i iznosi 83,7 posto za prvu i 86,4 za drugu dozu MRP vakcine. No da bi kompletna populacija bila zaštićena, stepen imunizacije mora biti iznad 95 posto, što, kako kažu iz Službe za epidemiologiju, nije slučaj niti u jednom od kantona Federacije BiH. Činjenica je da iz Evropskog centra za prevenciju bolesti navode da Evropi prijeti 47 zaraznih oboljenja među kojima su i male boginje, odnosno morbili. I dalje, brojni su naslovi u online medijima i na društvenim mrežama kojima se poziva na bojkot vakcinisanja. Stručnjaci smatraju da je širenje informacija o vakcinama od strane nestručnih osoba samo jedan od razloga zbog kojih je došlo do smanjene imunizacije, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i u zemljama širom svijeta. “Internet postaje sve uticajniji izvor informisanja, a ne postoje standardizirani pregledi kvaliteta informacija web stranica koji prenose informacije o cjepivima,” kažu iz Službe za epidemiologiju uz pojašnjenje da Svjetska zdravstvena organizacija kroz odjel Mreže o sigurnosti cjepiva pokušava uspostaviti standarde za kvalitet informacija o zdravstvenim Pored nestručnih informacija, postoji i problem u kojem se medijski prostor daje osobama koje se protive vakcinaciji, smatra Jelena Kalinić, novinarka koja piše o nauci. Kalinić kaže kako mediji već godinama ignorišu važnost teme ili s druge strane daju prostora antivakcionom pokretu koji pravi paniku među stanovništvom. “Stav medija je da se eksperti ućutkuju, a daje glas emotivnosti i bučnosti. Mediji griješe jer pokušavaju napraviti lažno ‘balansirane’ tekstove praveći pro i kontra diskurs, suprotstavljajući ekspertima osobe koje nisu stručne da govore o problematici, ali su sposobne da ponekad i hinjenom emotivnošću naprave paniku,” kaže Kalinić. Sa ovim stavom slaže se i Tijana Cvjetićanin sa portala Raskrikavanje, koja kaže da je veoma strašan način na koji online portali pišu o vakcinama i drugim zdravstvenim temama. S druge strane, ozbiljniji mediji se uglavnom ne bave širenjem dezinformacija, smatra Cvjetićanin. “Ali su skloni nečemu što se naziva ‘false balance’ – ideja da se u svakoj kontraverznoj temi mora ispoštovati pravilo dvije strane, čak i kada jedna strana nema nikakve kompetencije za temu o kojoj govori,” kaže Cvjetićanin. Nauka jednoglasna Ono što Kalinić i Cvjetićanin naglašavaju jeste da u suštini ne postoji kontroverza oko vakcinacije. “Nauka je jednoglasna oko toga da su vakcine sigurne i efikasne. Nema nikakvih ozbiljnih studija, niti predstavnika/ca naučne zajednice, koje bi osporile da su vakcine bezbjedne i da rade ono zbog čega su napravljene – štite ljude od zaraznih bolesti koje su ranije odnosile milione života, uglavnom dječijih,” pojašnjava Cvjetićanin. Cvjetićanin koja je nedavno za Raskrikavanje radila na analizi medijskog pisanja o vezi između autizma i vakcina kaže da se iz komentara na takve analize vidi da se ljudi drže onoga u šta su i ranije vjerovali: “Moj utisak je da većina njih ni ne čita dalje od naslova i uvoda. Ako u njemu naiđe na osporavanje neke od ‘istina o vakcinama’ u koju je prethodno povjerovao/la, tu će se uglavnom zaustaviti. Ako ga i pročita, ‘otpisaće’ sve što je u njemu napisano iako se radi o povjerljivim činjenicama, jer se te činjenice ne uklapaju u ono što već godinama gleda, sluša i čita po Facebook grupama i anonimnim portalima.” Koji su pravi izvori? U raširenom medijskom prostoru veoma je lako doći do teorije prema kojoj autizam nastaje od posljedice vakcinacije, još je lakše pratiti naloge na društvenim mrežama u kojima se te tvrdnje šire. Na koji način onda zabrinuti roditelji mogu doći do ispravnih informacija koje će im pomoći da razuvjere svoje sumnje i donesu odluku? “Svako ko je zabrinut oko pitanja vakcinacije treba da se obrati za informacije svom odjelu za zdravstvenu zaštitu. Zvaničnici za javno zdravstvo u brojnim zemljama imaju publikacije i web stranice na kojima možete pronaći brojne informacije o vakcinama,” kaže O’Connor. Iz Službe za epidemiologiju kažu kako je Zavod za javno zdravstvo Federacije BiH dio Mreže o sigurnosti cjepiva. “Zdravstveni djelatnici se i dalje smatraju najpouzdanijim izvorom informacija o cjepljenju za pacijente,” navode. Pištoljević i Cvjetićanin također smatraju da je se za ispravno informisanje o pitanju vakcinacije najbolje obratiti medicinskom stručnom osoblju, čitati zvanične dokumente, naučne studije, za koje se obje slažu da su ustvari izvori koji su najmanje prisutni u javnom diskursu. “Sada smo već došli do situacije da nam je potrebno novo ‘masovno opismenjavanje stanovništva’ u koje bi se morali uključiti svi ozbiljni mediji, zajedno sa obrazovnim i zdravstvenim institucijama i ljudima iz struke – i to na način na koji bi zaista došli do ljudi,” pojašnjava Cvjetićanin. Medijsko pisanje samo jedan od problema zbog kojeg je došlo do smanjenja stope imunizacije, pitanja sigurnosti vakcina, stručnost osoblja, nepovjerenje u zdravstveni sistem, nefunkcionalnost zdravstvenih institucija su također uzročnici zbog kojeg je stepen vakcinisanja u Bosni i Hercegovini ispod propisanih 95 posto. Izvor

Срам вас било. Опет, манипулативне технике у комуникацији не пролазе. Тема је ваша, не моја, ви одговарате на питања, не ја. Поставила сам вам питања, одговорите. Или немојте, воља ваша. Мени ниједан ваш одговор нема никаквог смисла. Бла, бла. И да не цитирам даље све ове безобразне, бесмислене, безвезне, неваспитане, арогантне и агресивне одговоре упућене људима који су на сасвим пристојан начин поставили питања. Што се мене тиче, тема може да се затвори а гошћа испрати. Немам намеру више да узимам учешће у оваквој теми са оваквом (нажалост) "гошћом". Одох на Зону сумрака да се освежим.

Срам вас било. Сада баш размишљам, заправо је добро што имамо ову тему, само сте потврдили својим писањем колико сте апсолутно небитни у целој причи око вакцинације деце. Ви сте само један обичан политичар. Вас је поздравио генерал у пензији, академик проф. др Миодраг Чолић, имунолог.

Пошто ја не знам, а ВИ знате (не знам од када смо на "ти", ви са мном никада нећете моћи да будете на ти, колико год то пута да напишете, једноставно), молила бих одговоре на сва ова ваша горе постављена питања, али и на она претходна која сам ја поставила и поновила, пошто сте једино због тога и доведени на овај форум (упркос очигледног противљења форумаша који граде овај форум веома дуго, укључујући и мене), а не да анализирате (на један нервозан, могла бих рећи и неваспитан начин) моје МИШЉЕЊЕ, на које имам једнако право исто као и ви, и моју ЈЕДНУ једину реченицу. Познате су ми овакве манипулативне технике у комуникацији, џабе се трудите. Ви сте психијатар ја сам дефектолог и имамо подједнако право и обавезу да заступамо права деце, а то колико ја знам о нечему можете да ме питате када се буде поставила тема на којој ће бити моје име и презиме у наслову теме. Срам вас било. Ви сте једна острашћена жена, која се апсолутно дисквалификовала у овом дијалогу, не само због овога што сте написали мени већ и осталим људима на теми, које сте потпуно неоправдано поткачили својим непримереним речником, при чему не одговарате на питања него затрпавате тему управо својим афективним испадима, и вређате када немате смислен одговор. И још једном, срам вас било.

Компанија Ал Дахра из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) купила је имовину Пољопривредног комбината „Београд“ (ПКБ) за 105 милиона евра. Арапска компанија је пољопривредног гиганта купила за свега милион евра више од почетне цене и то без конкуренције – била је једини понуђач. Имовина ПКБ обухвата око 17.000 хектара пољопривредног земљишта, око 70 километара каналске мреже за наводњавање, око 17.000 грла стоке, некретнине и механизацију. ПКБ има око 1.700 радника којима су, како тврде у синдикату, обећане отпремнине од 450 евра по години стажа. Прве најаве већ говоре да ће у ПКБ остати запослено свега 1.000 радника. Новац који ће бити уплаћен за ПКБ незнатно је већи од дугова компаније, који према званичним подацима износе нешто преко 80 милиона евра. Према проценама Самосталног синдиката ПКБ, вредност земљишта и целокупне имовине ПКБ износи између 600 и 800 милиона евра, док ревизорска кућа Дилојт имовину ПКБ процењује на око 208 милиона евра. Продаја је изазвала опречне коментаре политичара и стручњака, али свакако претеже број оних који сматрају да се ПКБ није смео продавати. Приватизација је према тим оценама потпуно погрешан потез, јер се производња хране види као стратешка делатност, а земљиште као вечити ресурс. „То се ради кад се земља распада а руководство бежи из земље“ Члан Одбора за село Српске академије наука и уметности Бранислав Гулан оцењује да је „веома чудна формулација да ће ПКБ бити позитиван у приватним рукама, а да то неће бити у државним рукама. Да ли би из тога требало да извучемо закључак да су они који воде државу лоши бизнисмени или лоши привредници“? Гулан такође напомиње да пољопривреда и прехрамбена индустрија чине преко петине националног БДП, али да су подаци о продуктивности поразни за једну аграрну земљу. Док Србија извози сировине за производњу хране за три милијарде долара годишње, Гулан подсећа да површином знатно мања Холандија, са трипут мање пољопривредног земљишта извози за 70 милијарди. Он додаје да тако јадно управљање и приватизација пољопривреде воде поскупљењу хране и губитку радних места. – Приватизација пољопривреде је оставила без посла 100.000 људи који ће сада бити најамни радници у овим продатим комбинатима. Продали смо последње злато које имамо. То нека земља ради када се држава распада и када руководство бежи из земље па онда распродају све што имамо како би себи обезбедили егзистенцију – закључује Бранислав Гулан за Дојче веле. Дојче веле Извор

Завалио нам комшија вечерас

AHAHAHHAHAHHAHAHHAHAHA HAHHAHHA aaaa umrla sam od smeha setila sam se i one stolice tronošca hahahhaha @Милан Ракић

То сам и ја мислила са 16 и 17, хвала Богу да сам схватила да је такво размишљање погрешно. Када удахнеш мирис смрти схватиш да је идеалан крај онај који се сам одмота, и да нема никакве везе са адреналином.

Па то је то, управо си потврдио оно што сам рекла. Гледај, крупно постизање се огледа у малим стварима. Свакодневним, досадним, неадреналинским. Оне су велике, огромне, потребно је да будеш толико јак и толики јунак да изнесеш свакодневницу и да успеш да те она не смлати. Јер она те ћушка и удара стално, без престанка, и то је највећа борба. Ту је потребно показати снагу, ту се огледа наша борба. Све остало, велики, јуначки херојски тренуци су или велике несреће или велике представе. Када победиш свакодневницу, и када кроз време стигнеш до тренутка да седећи негде на клупи у старости са миром и дубоким смирењем, помислиш да имаш један добар живот за собом, тада си победио. Све остало је само бег од самога себе, што је највећа слабост.