Jump to content

Volim_Sina_Bozjeg

Члан
  • Content Count

    22482
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    25

Everything posted by Volim_Sina_Bozjeg

  1. Ana problem je u ovome, što mi ne znamo sa čim se suočavamo, te je dužnost Crkve, da učini sve što je do nje i spreči eventualni problem. Mi očekujemo od Hrista da nam dezinfikuju kašikicu, kao da to ne možemo sami. U poznatim okolnostima pričešće funkcioniše, jer se ni ja nikada nisam zarazio ili razboleo a da znam da je to zbog toga. Dakle ako postoji i drugačija praksa davanja, onda je ovo pravi trenutak za to. Ništa Crkva neće dokazati ako zadrži jednu kašikicu, niti će primeniti mišljenje epidemiologa recimo a sa tim i naroda koji još nije u Crkvi. Mišljenja sam, da sa promenom u načinu darivanja svetih darova, Crkva šalje jednu odgovornu sliku i prekida sadašnji i budući strah novih malih koji hoće u Hrista da se obuku. Mi ne znamo šta sve Korona može.
  2. Slušati glas Božji, znači istovremeno da nas je Bog prepoznao kao svoje. Takav odnos vodi i do Sina Božjeg, koga mi pravoslavni prepoznajemo i putem pričešćivanja. U Putiru je Telo i Krv, koje nam daje samog Vaskrslog Hrista, te tada počinje istinski odnos sa Sinom, posredstvom Svetoga Duha. Putir je ništa drugo, do Carstvo Božje, koje nam je pre svega darovano i kojeg nismo stekli u odnosu. Pravi odnos izmedju stvorenog i Tela Hristovog počinje tek kad se odreknemo (u slobodi) svoje volje. Tada ličnost postaje kompletna i nalazi svoje postojanje u Hristu, dobijajući od Njega dar večnoga života. Mislim lično da prilazak Čaši jeste u kvalitetu a ne u kvantitetu. Opet i opet u miru ponovimo Bog nas prepoznaje i poziva nas po Njegovom Daru a ne po našoj moći. Tako razumeti Liturgiju prestala bi svaka ideja ko kako i na koji način shvata Hristovu Tajnu. Apostol Pavle je baš mnogo govorio o tome a Apostol Petar svedočio reč Hristovu: "to što me poznaješ kao Sina Božjeg je dar nebeskog Oca i ne može se poznati po telu i krvi.
  3. Inače, mišljenja sam, da je Hristos tajnu večeru prvi lično shvatio. Tako podjednako i kao čovek i kao Bog, nerazdeljivo nesliveno. Projavljujući Bogočovečansko telo koje je uzročno od Oca a posredstvom Svetoga Duha svojom slobodnom voljom dao sebe i posle smrti, Vaskrsenjem te je tako, upravo to Telo istinski Lekar i ne samo to, već je i On sam izrazio sopstvenu volju (Zelju) da sve stvoreno kroz Njega, jeste i od Njega kako bi uipostazirao stvoreno(smrtno) u večni Život koji je On sam. Hristos je isceljivao i kao čovek i kao Bog i to nikako van Oca i Duha.
  4. Hristos pričešćujući apostole, sam sebe i apostole oblači u slavu Očevu, zato je i jeo sa njima. To vidimo i u Jovana (mislim 19),gde Hristos više ne ostavlja učenike same, već ih oblači u slavu od Oca i za Oca. Da pogledamo šta Latinović pita: бих му да размисли о овоме: Христос је на последњој вечери био присутан лично. Како је уједно и он и причешће могао да буде Христос? Јесу ли у соби била два Христа? Да ли се Христос, који је исто јео од хлеба и пио из путира, причестио сам собом (аутофагија?). Ако је он ученицима дао себе, зашто је и он лично уопште јео од хлеба и пио од вина?
  5. Možda bi mu apostol Pavle pomogao u poslanici gde navodi, da kako je i primio pričešće tako ga i daje. Da ne spominjemo sada kako Latinović i ne veruje, da je Hristos pričestio apostole vaskrslim Telom.
  6. Превод обраћања руског патријарха Кирила своме народу од 29.03.2020. Након беседе о Марији Египћанки патријарх је свим верницима руске цркве упутио следећу поруку: „Пример Марије Египћанке сведочи да се човек може спасити и без посета храмовима. На крају, то није неки „вештачки“ пример који сам вам дао, већ пример светитељке које се сећамо ове недеље. Светитељка која је напустила све манастире и храмове и повукла се у пустињу. Данас немамо пустиња ни у Москви,ни у Петесбургу, ни другим нашим градовима. Али постоји место које може постати пустиња – а то је наш властити дом. Учинимо наше домове пустињом; будимо у њима у усрдним молитвама. Учинимо да наш подвиг буде "не напуштање" наших домова, као што је подвиг Марије Египћанке био да не напушта пустињу. Тако би сада требало да живимо. Не слушајте ни једну другу проповед, укључујући и оне које долазе од неразумног свештенства, слушајте шта вам је данас патријарх рекао, не из свог искуства, него из искуства великог и аскетског подвига Свете Марије Египћанке, која је спасила и душу и тело, одлазећи у пустињу, у потпуну изолацију од људског окружења. Није случајност да се сећање на Марију Египћанку поклопило са увођењем карантина због ширења короновируса. Ништа се код Бога не догађа случајно. Све се догодило управо у ове дане – тако да, гледајући подвиг Марије Египћанке, научимо како да се спасимо „изван цркве“ и то сами. Најважније је да се спасите, а не, извините, као будале, као они који дане које им је држава обезбедила да бораве у домовима, за мир, за неку врсту реорганизације живота, посвете активностима напољу, роштиљу, музици и свему осталом, размишљајући вероватно као да су људи добили одмор. Није одмор! Ово је време да сконцетришемо своје мисли, организације породичног живота, односа са колегама, родбином и пријатељима. Да би сви развили и усвојили модел сигурне комуникације – баш као што је у забаченој пустињи, слично тиме, Марија Египћанка створила модел сигурне комуникације са светом зараженим грехом. Марија се борила са ђаволом, који је победио људске душе, а данас се морамо борити против злих сила, које утичу на наша физичка тела, а кроз то и наше душе. Зато вас молим, драги моји, наредних дана, док не дође посебан благослов Патријарха, да се суздржите од посете храмовима, и ако вам неко каже нешто, сетите се примера Марије Египћанке. Ми немамо другог одговора, јер волимо своје храмове. 51 годину проповедао сам са проповедаонице позивајући људе да дођу у храмове и превазиђу тежину сопствене зле воље и спољних околности. Цео свој живот сам посветио том позиву. Надам се да разумете колико ми је данас тешко рећи: уздржите се од посете храмовима; и вероватно то никад не бих рекао да није невероватног, спасоносног примера Свете Марије Египћанке, коју током ове недеље црква слави као великог аскету, која је чак и за време земааљског живота примила анђеоску природу. Далеко од манастира и цркава, у осами, у далекој пустињи, монахиња Марија је спасила своју душу и дала јој физичку телесну снагу да живи тачно онолико година у невероватно тешким условима, колико је то дозвољавао Господ. Њеним молитвама Бог да нас благослови и спасе од инфекције, од болести. Али што је најважније, нека нам њен пример такође помогне да схватимо важност изолације у нашим личним пустињама, у нашим становима. Преузећемо део подвига Марије Египћанке да сачувамо себе, своје пријатеље и родбину, а можда и да осетимо подвиг великог аскете, која је у самоћи живела већи део свог живота само зато што је веровала Господу и повиновала се Његовом гласу. Верујем да нас данас Господ позива да следимо њен призив чак и у модерним мегалополисима. Амин!“ Пресс-служба Патриарха Московского и всея Руси
  7. Niko se ne pričešćuje hlebom i vinom. Čak se ni Juda nije tako pričestio. Možda je ta duhovna ideja lepa ali ja bi pre rezonovao da Apostol Pavle misli na celokupan život koji prati pojedinca u odnosu na Hrista i na Crkvu Njegovu. Lepa je ideja, jer vino i hleb ne ubijaju ali stanje u kom ne razlikujemo Telo Gospodnje je pogubno i prati čoveka sve do pokajanja. Dakle nije samo verovanje u hleb i vino dovoljno da bi se ostvarilo mogućnost zaraze niti bi to bilo pravilo za MOŽDA MOŽE. Budući da Bog želi da se grešnik ne pogubi, već živ da mu se obrati, ja tu ne bi stavio najjače karte u promišljanju da se mogućnost zaraze prati u duhovnoj ideji u kojoj neko veruje da je pričešće samo hleb i vino. Ni Juda posle pričešća nije mogao a da ne prepozna Telo, jer reče da nevinu Krv proliva.
  8. Tukli bi te ovi svetitelji, da njih uzimaš za primer na ovakav način. Ispravno bi bilo da o njima govorimo, koliko su dugo radili u svom odnosu sa Hristom i kako ih je Hristos darovao tako velikim darovima. Junači se sobom, bolje ti je
  9. Nije tek sada, imaš čak u SPC takvu praksu a mogu zamisliti u ono vreme koliko toga baš zbog jedne žlice nije ni zabeleženo ili je stavljeno sa strane. Da ne dužim, Hristos je došao po one nejake a ne po pravednike, te je tako snishodeći iz ljubavi uzeo trošno telo i umro zbog nas i za nas. Vaskrsenje Njegovo kojim svi mi vaskrsavamo, je upravo ta velika slava Očeva koji je u Hristu vozglavio sve i nikog nije ostavio. Napravi sam sada paralelu.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...