Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

padreex

Члан
  • Број садржаја

    30
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О padreex

  • Ранг
    Напише по коју
  • Рођендан 10/09/1986

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Novi Sad

Contact Methods

  • Website URL
    http://emanuil.serbianforum.info/

Скорашњи посетиоци профила

2002 посетилаца
  1. http://emanuil.serbi...t473-topic#1032 Да ли се Богу треба обраћати на језику који сам разумеш? Питала сам пре пар дана једну своју сестру у Христу - Да ли се Богу треба обраћати на језику који сам разумеш? - Да. - А на ком језику се треба молити? - На црквеном. - Чак иако га не разумеш? - Бог зна боље од нас шта нам је потребно. Веза између црквенословенског и руског језика је веома тесна, а црквенословенски је веома разумљив и веома поетичан језик. И да би се разумео, а треба да га разуме сваки верник, треба просто уложити неки напор – прочитати кући текстове на црквенословенском – јутарње и вечерње молитве и он ће вам ускоро постати разумљив. Човек који је научио да барата рачунарем, може без посебног труда да научи и црквено-словенски језик. Западна традиција нам даје тужан пример превода молитви на савремени језик, при чему се губи сва лепота молитве. И најважније је то да су славјански језик формирали свети људи, Свети Кирил и Методије су у њега уносили душу, и то је језик на коме нема ниједне лоше књиге. И зато је нерешив задатак превода - може ли Богослужбени текст бити написан на језику, у коме је свака реч прекривена дубоким слојем асоцијације, које су често веома негативне, и где свака реч може да изгуби прави смисао. Црквени језик ближи је унутрашњем логосу, језику духа, језику религиозне интуиције и молитвених созерцанија, него савремени језици. То није језик разума, него језик срца, непосредног проникновења, језик напрегнуте духовне енергије и посебне динамике. Древни језици изазивају у човековој души нешто као "присећање" о изгубљеној људској способности непосредног унутрашњег преноса својих мисли, пријема садржаја друге душе и озарења од Бога. Пажљиво прочитајмо наглас псалме на новом и на древном језику. Какву ћемо разлику видети у свом унутрашњем стању? Нови језик подобан је води која може утолити жеђ, но оставити душу хладном, а древни језик је вино које весели и радује срце човека. Древни језици су ближи унутрашњем логосу, због тога дубље делују на људско срце. Нови језици имају центрипетални смер – од срца ка разуму, због тога молитва на новом језику без обзира на привидну семантичку јасност оставља срце сувим и незадовољеним. Древни језик је за нас драгоцен као ток традиције у којем се налазимо, као језик на којем су говорили светитељи, као језик тананијих духовних вибрација. Древни језик по својој динамици и богатству глаголских облика боље изражава човекова молитвена осећања и доживљаје... Језик који год и какав год, дар је Духа Светога. Наравно да истина људским речима не може никад до краја да се искаже, али је пуно тога што нам још није до краја откривено, пуно је "речи неисказаних" и онога што још "око не виде и ухо не чу", а биће нам све то потпуно јасно тек у животу будућег века. Цитат Словенски (славјанский) језик је језик премудрости Божје и зато превазилази и латински и грчки. „У покварену душу, — рече Премудри, — не може да уђе мудрост; као што данас покварена, латинска душа, заслепљена и презасићена поганским славољубљем и гордошћу страда; која Божју премудрост и духовни разум, смирење, једноставност и доброту никако не може да поднесе" ... Реч Божија је Реч Божија, Син Божији, Оваплоћени Логос као Господ Христос телу, Логос у телу као Свето Писмо, као Тело Речи, на ма ком језику, је исти тај Логос, Реч Божија, Син Бога Живога. Језик није ништа друго него још једна икона Речи, јер сви језици који се говоре у свету, анђеоски језици о којима у својој Химни љубави говори апостол Павле (1. Кор 13) су дарови Духа Светог, а иако су дарови различити, један је Дух, исти Даваоц добара који их даје Ипак не тереба заборавити оно што се десило на Педесетници, када су апостоли сваком странцу причали на његовом матерњем језику, чему су се и тада верни дивили и благодарили Богу, а неверни подсмевали и пљували по тим истим даровима говорећи да су се "напили слаткога вина" (Дап 2:4-13) Vera u Boga je nesto sto se ne razume, sto se ne uci,prosto se oseti. Kao sto si rekao dragi brate Milane, znam i gledam svake nedelje malu decu u Crkvi koja pevaju ceo odgovor na Liturgiju a ne znaju crkvenoslovenski. Cak sta vise nisu nikada ni ucili pojanja i trudili se da nesto razumeju ali veruj mi savrseno otpevaju svaki deo Liturgije, tacno znaju kada trebaju biti mirni, kada se ne treba pomerati, kada mogu sesti mami na noge a kada trebaju ustati. Ne treba im reci kada treba da idu da se priceste, vec kada cuju ono njima poznato "Sa strahom Bozijim verom i ljubavlju pristupite" sklapaju rucice na grudima i prvi su u redu za pricescivanje. I kad svestenik nekada u vreme velikih postova pricescuje na kraju Liturgije oni se vracaju polako na svoja mesta i vec na "Budimja Gospodnje Blagosloveno" opet su prvi ispred Oltara. Dakle, crkvenoslovenski jezik mozes studirati, mozes ga znati savrseno ali dok ti srce ne zadrhti od reci izgovorenih ili otpevanih na Liturgiji ili nekom drugom bogosluzenju znaj da jos uvek nisi nista.Treba prosto samo prici otvorenog srca i biti uporan. I molitva ce poteci. dogandzic zoka http://emanuil.serbi...t473-topic#1032
  2. О БРАКУ И ПОРОДИЧНОМ ЖИВОТУ - СВЕТА МУЧЕНИЦА ЦАРИЦА АЛЕКСАНДРА Ф. РОМАНОВА Смисао брака је у причињавању радости. Подразумева се да је брачни живот најсрећнији, најпотпунији и најбогатији. То је савршена Божанствена институција. Божанствена замисао се због тога састоји у томе да брак доноси срећу, да он живот и мужа и жене чини потпунијим како нико од њих не би изгубио већ да обоје победе. Ако брак ипак не постаје срећан и не чини живит богатијим и потпунијим кривица није до саме брачне везе; кривица је до људи који су њоме сједињени. ***** Брак је Божанствени обред. Он је био део замисли Божије када је Он стварао човека. То је најприснија и најсветија веза на земљи. ***** После склапања брака прве и главне обавезе мужа су према жени, а жене - према мужу. Они морају да живе једно за друго, да једно за друго дају живот. Раније су обоје били несавршени. Брак је сједињавање две половине у јединствену целину. Два живота су повезана у тако тесан савез да више не постоје два живота него један. Обоје до краја свог живота сносе свету одговорност за срећу и највише благо оног другог. ***** Дан свадбе треба увек памтити и издвајати га између других нарочито важних датума у животу. То је дан чија ће светлост до краја живота обасјавати све друге дане. Радост због склапања брака није бурна него дубока и мирна. Када се сједињују руке и изговарају света свечана обећања изнад брачног олтара долећу анђели и тихо певају своје песме, а затим штите срећни пар својим крилима када почиње њихов заједнички животни пут. http://emanuil.serbi...info/t256-topic Васпитати дете - Мера која Вам се враћа у Ваше крило Најлепши призор на Светој Литургији је свакако када после позива свештеника " Са страхом Божјим вером и љубављу приступите" наша деца похрле на извор живота. Али ту се не завршава васпитавање и уопште сазревање деце у данашњем свету.Свакако да је тајна у почетку.Ако дете од малих ногу пораста у Цркви и слушајући сваке недеље беседе свештеника има много веће шансе да се снађе у вртлогу модерног живота.Али ту је ипак и још један део темеља који је нама родитељима ма колико се трудили још увек тајна. Како обликовати у кући једно младо створење а наћи меру којом ће дете мерити свет око себе. Како објаснити детету да ако му је друг или другарица рекао нешто ружно или га увредио да не треба вратити истом мером или чак већом, већ волети и тог друга и ту дгугарицу без обзира на увреде а да дете не осети да је изгубило вредност у очима другова и другарица.Поготово ако знамо данашње стање у друштву у целини па и у школама где су мерила вредности апсолутно окренута наопако и где ће једно православно и верујуће дете имати великих потешкоћа да не изгуби део себе а да ипак буде прихваћено у друштву и поштовано од стране околине. Као што рекох- тајна је у почетку. Треба бити не философ него виртуоз па наћи начин и објаснити да некада и не може све да буде онако како ми хоћемо да се морамо научити да примамо и победе и поразе са истим осећајем да је све то добро за нас. Једино ако верујемо у љубав Божију ћемо све у животу прихватати као дар. А то можемо само својим примером, својим животом јер мала деца више уче гледајући наше животе и наше поступке него што прихватају изговорену реч. Данас имамо ситуацију када децу у школама на веронауци уче (нека ми опросте поштовани вероучитељи) да је довољно бити дете, ићи у Цркву и сви ћемо бити спашени. Па тако наша деца која су у Цркви такорећи порасла немају сазнање да се за Царство небеско морају и потрудити, него све примају као нешто што им по природи ствари припада. Тиме још више доприносе и наши Свештеници ( нека ми опросте и они) који тако олако деле благослове за причешћивање на свакој Литургији да дете малтене дође до четвртог разреда основне школе а да нема свест о посту ако на томе родитељ не инсистира.Па се тако деси да у време великих постова када су Цркве пуне имамо ситуацију да деца која су ту сваке недеље имају много слободније понашање у Храму него деца која су дошла једном или два пута годишње. Овима првима је то свакако сазнање да се налазе у дому Оца свога дало понекада и превелику слободу, а то је опет се враћамо темељу, у породици.Јер ако дете у кући не научи да оца мора послушати иако се не слаже са њим,тешко ће иако је у Цркви сваке недеље научити да прихвати вољу Божију,да научи шта је послушање и поштовање. Са друге стране деца која не живе у породици где се живи литургиски Цркву доживљавају као нешто страно, као неки терет који ће отпоштовати једном или два пута годишње када га на то натерају мајка или бака, а и сам пост као терет који ће гледати како да избегне.Самим тим и мерила вредности су му другачија. Опет се враћамо на почетак. Какви ће бити људи,колико ће бити спремни да се жртвују за друге, како ће се снаћи у овом модерном добу? И опет се враћамо на почетак. Тајна је у почетку. Само да он буде богоугодан и благословен. И још нешто :Ако хоћете да богоугодно васпитавате своју децу, више причајте Богу о својој деци, него деци о Богу. Тајна је у молитви. http://emanuil.serbi...t476-topic#1101 Једна од многобројних тема на форуму. Razgovori o slikarstvu http://emanuil.serbi...slikarstvu#1014 Htedoh da napisem stogod na ovu temu...Ali to bi bio moj monolog za nekoga zanimljiv a za nekoga dosadan.Pa sam odlucio da otvorim diskusiju na temu duhovnog stanja stvaralaca i primalaca kulturnih dobara i odnosa drustva prema kulturi i kulturnim potrebama .Kuda vodi ovo stvaralastvo danas ?Da li oplemenjuje dusu ili je dekadentno i oportuno lepoti koja je osnov umetnosti.... Djordje Milovanovic
  3. Верујем Господе и исповедам,да си Ти заиста Христос,Син Бога Живога,Који Си дошао у свет,да грешнике спасеш,од којих сам први ја...

  4. Верујем Господе и исповедам,да си Ти заиста Христос,Син Бога Живога,Који Си дошао у свет,да грешнике спасеш,од којих сам први ја...

  5. Дотична госпођа ме је прозивала неколико пута,што на приватном профилу,што на профилу Емануил форума,наравно,и људи око ње.Мада,успео сам некако да се ослободим од напада расколника и људи око о.Артемија. Мислим да нису вредни да се 23.странице у једној теми посвете њима,мада је важно изобличити такве појединце и указати на њихову довитењивост да врбују младе људе у вери(не мислим на младе по годинама). Јуче ме је један од њих обрисао са листе пријатеља,уз поруку:''Коме је ЖРУ брат,није мој пријатељ''.-слатко сам се насмејао,са знањем да не морам више ја да их откривам,него да ће и у будућности они сами одлазити.
  6. Помаже Бог! Говорио сам увек да људи у Цркви не треба да обраћају пажњу око себе,него само да мисле на Христа и спасење. Међутим,разочарава ме то што је данас у мојој парохијској Црви тутор и кандидат за председника Црквеног одбора,управо човек који је псовао Бога,Цркву,....када смо свештеник и ја пре годину-две светили водицу у његовој кући, Смета ми то што свештеник улаже десетине хиљада евра у сређивању своје куће(парохијки дом),а фреске у Цркви која је иначе предивна,су отпале од влаге,црквена канцеларија оронула,немамо грејање,расвету....а имамо годишњи буџет преко 50.000 евра,колико је мени познато,ове године је око 100.000. Опрости Господе мени грешном слуги твом!
  7. Баш тако Дијана,апсолутно се слажем са вама.Зло је када појединци користе тзв. борбу против екуменизма,зарад своје личне користи и тиме поремете духовни ум нововерујућим и младим људима. Бог је Љубав.Ја мислим да нас неће питати на суду на каквој смо литургији били или служили,него шта смо чинили,..... Помози,опрости Господе!
  8. Наравно да их има.Нажалост,лицемерни људи дозвољавају да се многи саблажњују,но,таква лицемерства су видљива и изобличена и пред Богом и пред народом.
  9. Одличан је нови дизајн.Свака част за труд и упорност.Потребно је само време да се људи навикну на нови дизајн.
  10. Оче Иване,има једна позитивна страна поменуте докторице. Заправо,ја сам од ње и чуо за ваш портал. 0110_hahaha Једном од многобројних прилика је нападала Цркву и Патријарха,где смо због тога ушли у не баш пријатан разговор,који је она завршила са речима да су ме то сигурно послали ''Они са ЖРУ'' (до тада нисам ни знао шта је ЖРУ),и онда сам вас нашао и регистровао се. 0110_hahaha Тако да,ето,има ту и нечега доброг.
  11. Не бих да се правим паметан,али мислим да сте мало одлутали од теме. Ова тема није отворена за осуду Православе или Католичке цркве,него је питање''Да католикц постане Православац''. Ако верујемо да је Православна Црква којој припадамо,заиста Ortodoxsna,и да је литургијски живот кроз Православну Цркву прави пут ка спасењу и да непостоји други пут,или нека друга црква,организација,која би нас приближила Богу,онда је то сасвим довољан разлог-зашто бих било ко требао да буде Православне вероисповести. Овом ниуком случају не значи да ће се неко спасити само због тога што је Православан. Прочитао сам коментар на ову тему једног православног свештеника,који каже:''ако је искени хришћанин нема потребе за променом''. Занима ме да ли то значи да ми можемо да се спасемо и кроз Католичку,протестанску,....цркву,ако смо ''Искрени хришћани''.?
  12. Canak nije iz Vojvodine, jer su njegovi doseljeni posle drugog svetskog rata, i to iz sadasnje Hrvatske. Bar sam tako nesto citao.Inace,nije on postovan lik u Vojvodini,ali je sledeca recenica mocna,odvalim se od smeha kada je procitam. "VOJVODINA NIJE KRAVA MUZARA" confused
  13. Помени Господе мученика Лазара у Царству Своме и подај му рајско насеље!
  14. 767.Господе Исусе Христе,смилуј се на мене грешног!
  15. 715.Господе,Исусе Христе,Сине Божији,смилуј се на мене грешног!
×
×
  • Create New...