Jump to content

Nicholas

Члан
  • Број садржаја

    708
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
    Nicholas got a reaction from Tavita in Мантија и уз рокенрол   
    У Српској Православној Цркви све бројнији свештеници и монаси који се сматрају носиоцима новог духа. Очекује се да одговоре на питања које ново време ставља пред свештенствоУ Српској Православној Цркви све бројнији свештеници и монаси који се сматрају носиоцима новог духа. Очекује се да одговоре на питања које ново време ставља пред свештенство

    Јован Ћулибрк, отац Гаврило и Андреј Ћилерџић
    Свештеника који слуша рокенрол, монаха који облачи маскирну униформу или владику који се опушта свирајући гитару, већина православних верника у Србији доскоро није могла ни да замисли. Епископе крушевачког Давида (Перовића), ремезијанског Андреја (Ћилерџића) и липљанског Јована (Ћулибрка), међутим, овакви спојеви не чуде. Ова тројица архијереја, заједно са низом сличних монаха и свештеника, макар по својим занимљивим биографијама и интересовањима, сматрају се носиоцима новог духа у СПЦ.
    Нова лица у врху Српске цркве, којима су владичанске инсигније поверене на овогодишњем мајском сабору, у црквеним круговима позната су не само по свом образовању већ и по енергији и отвореном начину размишљања. Сличне особине красе и десетине монаха и свештеника. Није тајна да се од ових људи очекује да припреме одговоре на питања које време поставља цркви, а која су протеклих година изостајала.
    Међу новим владикама највише пажње јавности привукло је устоличење епископа липљанског Јована. Разлог за то је биографија овог архијереја, у којој је место нашла духовност, књижевност, рокенрол, савремене технологије, али и - војска. Професор књижевности и јужнословенских језика, резервни је подофицир Војске Србије и падобранац 63. падобранске бригаде. Осамдесетих година прошлог века био је укључен у алтернативне уметничке покрете на линији Скопље - Ниш - Загреб - Љубљана и свакако је један од најзанимљивијих тумача националне и глобалне поп културе.
    Владика Јован важи за врсног познаваоца музике, а музичком критиком бавио се у часопису “Ритам”. Посебно интересовање гаји за музичко-социолошка тумачења музике група “Џој дивижн”, “Перл Џем”, “Џенезис”, као и филозофију нихилизма, која је саставни део њихове музике.
    За врхунског интелектуалца и човека широких видика сматра се и нови владика крушевачки Давид (Перовић), који је и професор на Богословском факултету у Београду. У животопису овог теолога уписано је и да се бавио студијама књижевности, али и филмском и ТВ режијом. Пажњу јавности изазвало је његово дело посвећено бићу кича и шунда.
    За светског човека важи и нови викарни владика ремезијански Андреј. Рођен је у Немачкој, говори више страних језика, а, осим као богослов, познат је и по ангажману на сарадњи СПЦ са другим црквама. Мање је, међутим, познато да је одличан познавалац црквеног појања, али и да свира гитару.

    Веза са музиком заштитни је знак и оца Герасима, игумана манастира Ђурђеви ступови. Захваљујући својим љубавима из младости - рок музици и фудбалу - овај монах везао је за себе велики број младих из овог краја. Исповедање вере на једноставан и модеран начин, али и топла реч и љубав према свим људима, учинила је оца Герасима омиљеном личношћу и код хришћана и код муслимана.
    На свој начин православље исповеда архимандрит Гаврило, игуман манастира Лепавина. Иако старији од 60 година, своје поуке пастви отац Гаврило упућује на чету, скајпу, “Фејсбуку”, где има више од 2.000 пријатеља.
    Необичан је и ђакон Ненад Илић. После романа “Цариградски друм”, посветио се снимању документарног ТВ серијала на тему смисла и значаја иконе у православљу.
    ЈЕДИНСТВЕНИ СТАВ
    У патријаршији СПЦ кажу да је црква пуна људи који својим врлинама и начином живота представљају православље и Христову науку. То је и разлог што се у врху цркве нерадо користе изрази “нови људи”, “савремени дух” или “модерна схватања”.
    - Сваки архијереј, као и верник, део је једне целине - цркве - кажу у Патријаршији. - И поред тога што нас понекад оптужују за конзервативизам и затвореност, сваки епископ има право на свој начин размишљања, сопствени став, али то никада не утиче на саборност и јединствени дух цркве.
    извор
  2. Волим
    Nicholas got a reaction from ines in 19.12. (6.12.) Свети Николај Чудотворац   
    гроб Светог Николе
    http://www.basilicasannicola.it
  3. Волим
    Nicholas got a reaction from ines in 19.12. (6.12.) Свети Николај Чудотворац   
    Десна рука Св. Николе
  4. Волим
    Nicholas got a reaction from ines in Životinje u manastirima   
    SVE STO DISE NEKA HVALI GOSPODA
    http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/307_dd2.jpg&size=500
    Crkva zna zapovest, koju je Bog dao čoveku: «Vladajte nad ribama morskim, i nad zvjerinjem, i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama...» (Bit. 1,28). Mnogi pravoslavni manastiri uzgajaju životinje i ptice, koje služe ne samo kao ukras obitelji, nego i kao uteha čoveku.
    Novosibirsk: jelen, paun, veverice...
    U novosibirskom muškom manastiru posvećenom mučeniku Evgeniju živi pegavi jelen, veverice, paun, rakovi i ribe. Kako nam je ispričao «NS», starešina manastira iguman Filip (Novikov) je počeo da uzgaja životinje od kada je dobio jednu vevericu iz zoološkog vrta Novosibirska, kada je dovodio tamo decu-siročad iz dečijeg doma na ekskurziju. Za vevericu su napravili malu kuću u dvorištu crkve. Posle je neko od vernika parohije poklonio još dve veverice. Kavez sa vevericama stoji na najvidljivijem mestu crkvenog dvorišta, privlačeći veliku pažnju kako vernika parohije, tako i drugih posetilaca manastira.
    Videvši toliku popularnost «životinjskog kutka», u manastiru su počeli da drže i zečeve, golubove, napravili su manji bazen, u kojem leti žive ribe i rakovi. A krajem prošle godine manastirski zoološki vrt je obogaćen pegavim jelenom. Jelena, kojeg su dovezli sa Altaja, manastiru je poklonio arhiepiskop Tihon, Novosibirski i Berdski. «Ispočetka smo se veoma brinuli: jer jedna je stvar negovati malene životinje, a druga jelena. Kako da ga hranimo, kako da ga čuvamo, niko nije imao pojma, priča starešina manastira iguman Filip. Morali smo jednog od poslušnika (na srpskom – iskušenika) poslati na obuku kod specijalista». Jelenu smo dali ime Jaša, jer su tako odlučili učenici nedeljne pravoslavne škole pri crkvi. Živi Jaša u ograđenom prostoru, specijalno napravljenom samo za njega. Ograda od žice nije velika, jer po rečima oca Filipa, «ako napravimo veliku ogradu on može da potrči, preskočiće ogradu i pobećiće». U ovom «kutku za životinje» u manastiru ima i nekoliko zečeva, papagaja, golubova i pauna. Po mišljenju igumana, s jedne strane životinje pri crkvi mogu imati misionarsku ulogu: «Ponekad čovek ne može odmah da uđe u crkvu. Tako da kada dođe ovde na teritoriju manastira vidi da je sve lepo, veverice, jelen. I ljudi misle: kako je sve prekrasno, pa zašto ne bi i u crkvu ušli?»

    Ima u ruskim manastirima i nojeva (manastir Svetog Nikole u Kolomni)
    Serpuhov: paunovi
    U ženskom manastiru posvećenom Vavedenju Vladičice naše Bogorodice podmoskovskog Serpuhova gaje paunove. Ova tradicija traje već više od 300 godina: još krajem XVII veka manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice bili su poklonjeni «...gnezdo ždralova, paun i paunica». Paunove su uzgajali ne samo kao dekorativne (ukrasne) ptice, nego i kao drevni hrišćanski simbol besmrtnosti. Uzgoj paunova u manastiru se pokazao toliko uspešan, da kada se krajem XVIII veka odlučivalo o grbu Serpuhova, bilo je odlučeno da na njemu bude slika pauna. Interesantno, da je čak i sovjetska varijanta serpuhovskog grba sadržala u sebi pauna, uporedo sa traktorskim zupčanikom i atomskim prstenom. S obnovljenjem manastira vratio se i uzgoj paunova. Danas u manastiru ima petnaestak paunova.
    Trojice-Sergijeva lavra: mačke na sigurnom

    Krajem oktobra prošle godine internet-društvo za zaštitu životinja potresla je užasna vest. Na osnovu izjave jednog od korisnika Časopisa o životinjama, 30 mačaka, koje su živele na teritoriji Trojice-Sergijeve lavre, bile su izvezene u zatvorenim vrećama izvan grada i navodno bačene u vodu pored smetlišta. Informacija je počela da dobija nove «činjenice». Navodno da su mačke bile sa mačićima, i aktivisti društva «Mačka i pas», hitno su došli na mesto «tragedije», i uspeli da spasu desetak životinja. Neki su tvrdili da su mačići bili oslepljeni, (ali je ta informacija opovrgnuta na istom forumu). Ne treba govoriti da su sve vesti bukvalno vrile pravednim gnevom na adresu monaške bratije, ipak bilo kakve dokaze, koji bi potvrdili ubistvo mačaka, učesnici nisu naveli. Šta se u stvari dogodilo? Kako je saopštio «NS» u Trojice-Sergijevoj lavri, tokom godine se na teritoriji manastira okupi veliki broj mačaka bez vlasnika. Neki donose životinje, druge dođu same, one se razmnože, i njihov broj stalno raste jer nema pasa. Osim toga, ljudi osetljivog srca u Lavri hrane životinje, i mačke ovde dosta dobro žive. Ali kako na teritoriji Lavre nema veterinarske stanice, ni takvo mnoštvo životinja bez vlasnika nije bezopasno. Da bi bratija i posetioci manastira bili bezbedni od mogućih bolesti, koje mogu prenostiti mačke, svake godine krajem oktobra mačke bez vlasnika skupljaju i izvoze u polje, izvan teritorije Sergijevog Posada. Tamo životinje puštaju na slobodu (neke od njih, možemo reći, se opet vraćaju u Lavru), i ni o kakvom ubistvu mačaka ne može biti ni reči. Nažalost, manastir ne raspolaže nekim drugim sredstvima rešenja nevoljnog problema životinja bez doma.
    Mačiji manastir na Kipru
    Desetak kilometara od kiparskog grada Limasol nalazi se ženski manastir posvećen Nikolaju Mačijem. Po tradiciji u njegovim zidinama živi nekoliko desetina mačaka. Po predanju, 327 godine posle Rođenja Hrista Kipar je posetila Sveta carica Jelena. Saznavši da se na ostrvu, koje je te godine stradalo od strašne suše, namnožio neviđeni broj zmija, ona je naredila da se doveze ovde hiljade mačaka. Posle nekoliko godina sa zmijama je bilo gotovo. Nedaleko od tog mesta, gde je Jelena izašla na obalu, bio je osnovan muški manastir na mačijem ostrvu. Venecijanski monah, koji je posetio ostrvo 1484. godine, pričao je u svojim zapažanjima, da su se mačke skupljale na ručak na zvuk manastirskog zvona. Nahranivši se, one su opet išle na svoju dužnost – da love zmije. Izvori govore o tome da je u XVI veku kad se zemlja predavala manastiru, bio postavljen ovakav uslov: bratija je bila dužna da se brine za najmanje stotinu mačora, da im dva puta dnevno obezbedi obrok. Posle zauzimanja Kipra od strane Turaka u XVI veku manastir je opustio i preporodio se tek 80-ih godina XX veka - kao ženski manastir. Monahinje su obnovile tradiciju da drže mačke. Danas u manastiru živi pet monahinja i 70 mačaka. Svaki dan monahinje počinju dan oko 3 sata ujutro: prvo pripremaju jelo za mačke, a posle odlaze u crkvu na službu. Posle službe, doručak, hranjenje mačaka, čišćenje dvorišta i druga poslušanja. Osim brige o mačkama pravoslavne monahinje se bave i ikonopisom.

    http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=307
  5. Волим
    Nicholas got a reaction from Милан Ракић in А Штулић је Србин .   
    Гади ми се шта све пишу о мени
    Бранимир - Џони Штулић је у некој врсти добровољног изгнанства у холандском градићу Хаутен надомак Утрехта већ двадесет пет година. Када смо га позвали, рекао је да се одлично осећа и да непрекидно ради.

    Џони је гитару заменио превођењем најзначајнијих класичних књижевних дела
    Он такође каже да не планира да путује никуд даље од округа његовог градића и да му такав живот потпуно одговара.
    - Ја сам добро, за новине често кажем да не радим ништа. Упућен сам у све што се пише у медијима и морам да кажем да ми се све те ствари гаде. Зато и кажем да не радим ништа, јер немам неку причу за такве медије. Оно што заиста радим мукотрпно и предано мислим да медије као прича не занима. Годинама сам посвећен превођењу најважнијих књига светске баштине. Највећи део тога објављен је и публика моје преводе може да чита. Међутим, има пуно тога да се поправи. Нисам стављао знаке интерпункције у многим преводима и препевима, па сада то поново радим. Преводим и Плутарха, чије сам неке радове био изоставио. То ми одузме готово читав дан, а потом спавам. Немам времена да путујем, чак ни да идем у оближње веће градове. Живим са књигама које непрекидно читам и преводим - рекао нам је Џони на почетку разговора.
    Оно од чега је одустао, бар за сада, јесте компоновање, које је иза њега још од када је завршио рад са групом “Азра”.
    - Ја сам заиста увек био вредан. Волим непрекидно да радим и да стварам. Као што сам некада пуно радио музику, тако данас пуно преводим и пишем. Раније сам имао на стотине скица за песме пре него што сам започео рад са “Азром”. Научио сам и да свирам гитару како бих компоновао. После престанка рада са “Азром”, нисам желео да радим музику за филмове или представе.
    То је рецимо урадио Влада Дивљан, а имао је са “Идолима” сјајну поп песмицу “Маљчики”. Увек сам радио само поп песме. Прво бих направио музику, па потом текст. Биле су сувише компликоване са пуно акорда, па сам често морао да их поједноставим како бих их свирао са бендом и представио публици. Данас се највише изводе моје најједноставније песме као што су “Балкане мој” и “А шта да радим” - каже он.
    Људи жељни да чују његову музику у последњих годину дана морали су да се задовоље снимцима са Јутјуба на којима су Џонијеве обраде народних песама.
    - Није било више од стотинак добрих народних песама из свих крајева Балкана. Отпевао сам их сада поново, јер сам желео да људи чују те песме на мој начин. То су песме као што су “Шешир мој”, “Говори се да ме вараш”, “Звезда тера месеца”, “Данка”, “Пијем да је заборавим”. Мислим да код нас није било правих народних певача. Већина добрих народних певача је певала и друге песме као на пример Цуне Гојковић.
    Џонијеви планови за превођење су тек у повоју, а како каже, следеће чиме ће се бавити је превод индијског спева “Махабхарата”.
    - Мислим да су духовна језгра наше цивилизације били сумерски и индијски епови. То су била два различита центра са другачијим погледом на историју старог света. Ја сам се определио за индијско језгро, Кали Југу или Каљугу, и неке старе индијске текстове сам већ преводио. Стари Индијци су писали о бројним небеским ратовима у спеву “Махабхарата”. Данас ми све те појаве зовемо НЛО, контакти са ванземаљцима, али у старој Индији такве ствари су биле део реалности. Такве ствари можемо звати и духовима и духовним светом, ја духове преводим као сени. Надарени их могу видети мутно, као када неко ко добро види стави наочаре са диоптријом. Мислим да су Индијци о таквим наднаравним стварима писали реалније од Сумера. Све је то део једне заиста велике приче која свакако није за новине. Волео бих можда да у будућности покушам да преведем „Махабхарату“ - рекао нам је Џони.
    Галеб међу голубовима
    - Песме које сам правио и свирао са “Азром” заиста су се свиђале најразличитијој публици. Када бисмо свирали, морали смо да водимо рачуна коме свирамо и да се томе прилагодимо. Ако бисте видели да су у првим редовима момци којима фале предњи зуби, морали бисте да урадите нешто за њих. Када сам се појавио на једном од првих концерата “Азре” обучен у фине панталоне са цртом, прва два реда публике су одмах отишла пре него што смо почели свирку. Касније сам се на концертима трудио да не штрчим, да не будем галеб међу голубовима - рекао је Џони.
    извор
  6. Волим
    Nicholas got a reaction from Благовесник in Асирска Црква Истока   
  7. Волим
    Nicholas got a reaction from Mironosica in Каруља - шта је то?   
    Јуче ме је изненадио са посетом о.Симеон Каруљски.

    Упознали смо се, попили кафу и сок и мало попричали (око сат времена које ми се учинило као 10 минута). Занимљво је да је сво време био бос.
     
    Позвао ме је да дођем код њега на Каруљу да ми пече рибу на роштиљу и даривао ме са стварчицама од дрвета које каже да је сам направио 
     
    Каже: "Дете сликај нас и дај слике на интернет" - (Иако не волим да се сликавам у селфи фазону, ипак сам му испунио жељу) 
     
     
    Још увек сам под утиском од његове посете. 
  8. Волим
    Nicholas got a reaction from nana in Каруља - шта је то?   
    Јуче ме је изненадио са посетом о.Симеон Каруљски.

    Упознали смо се, попили кафу и сок и мало попричали (око сат времена које ми се учинило као 10 минута). Занимљво је да је сво време био бос.
     
    Позвао ме је да дођем код њега на Каруљу да ми пече рибу на роштиљу и даривао ме са стварчицама од дрвета које каже да је сам направио 
     
    Каже: "Дете сликај нас и дај слике на интернет" - (Иако не волим да се сликавам у селфи фазону, ипак сам му испунио жељу) 
     
     
    Још увек сам под утиском од његове посете. 
  9. Волим
    Nicholas got a reaction from gothic88nika in Omiljena pesma :-)   
    Metallica - Nothing Else Matters

    http://www.youtube.com/watch?v=fNWj0bMNLTo&feature=share
  10. Волим
    Nicholas got a reaction from Svetlana Pecin-Saraguda in Životinje u manastirima   
    SVE STO DISE NEKA HVALI GOSPODA
    http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/307_dd2.jpg&size=500
    Crkva zna zapovest, koju je Bog dao čoveku: «Vladajte nad ribama morskim, i nad zvjerinjem, i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama...» (Bit. 1,28). Mnogi pravoslavni manastiri uzgajaju životinje i ptice, koje služe ne samo kao ukras obitelji, nego i kao uteha čoveku.
    Novosibirsk: jelen, paun, veverice...
    U novosibirskom muškom manastiru posvećenom mučeniku Evgeniju živi pegavi jelen, veverice, paun, rakovi i ribe. Kako nam je ispričao «NS», starešina manastira iguman Filip (Novikov) je počeo da uzgaja životinje od kada je dobio jednu vevericu iz zoološkog vrta Novosibirska, kada je dovodio tamo decu-siročad iz dečijeg doma na ekskurziju. Za vevericu su napravili malu kuću u dvorištu crkve. Posle je neko od vernika parohije poklonio još dve veverice. Kavez sa vevericama stoji na najvidljivijem mestu crkvenog dvorišta, privlačeći veliku pažnju kako vernika parohije, tako i drugih posetilaca manastira.
    Videvši toliku popularnost «životinjskog kutka», u manastiru su počeli da drže i zečeve, golubove, napravili su manji bazen, u kojem leti žive ribe i rakovi. A krajem prošle godine manastirski zoološki vrt je obogaćen pegavim jelenom. Jelena, kojeg su dovezli sa Altaja, manastiru je poklonio arhiepiskop Tihon, Novosibirski i Berdski. «Ispočetka smo se veoma brinuli: jer jedna je stvar negovati malene životinje, a druga jelena. Kako da ga hranimo, kako da ga čuvamo, niko nije imao pojma, priča starešina manastira iguman Filip. Morali smo jednog od poslušnika (na srpskom – iskušenika) poslati na obuku kod specijalista». Jelenu smo dali ime Jaša, jer su tako odlučili učenici nedeljne pravoslavne škole pri crkvi. Živi Jaša u ograđenom prostoru, specijalno napravljenom samo za njega. Ograda od žice nije velika, jer po rečima oca Filipa, «ako napravimo veliku ogradu on može da potrči, preskočiće ogradu i pobećiće». U ovom «kutku za životinje» u manastiru ima i nekoliko zečeva, papagaja, golubova i pauna. Po mišljenju igumana, s jedne strane životinje pri crkvi mogu imati misionarsku ulogu: «Ponekad čovek ne može odmah da uđe u crkvu. Tako da kada dođe ovde na teritoriju manastira vidi da je sve lepo, veverice, jelen. I ljudi misle: kako je sve prekrasno, pa zašto ne bi i u crkvu ušli?»

    Ima u ruskim manastirima i nojeva (manastir Svetog Nikole u Kolomni)
    Serpuhov: paunovi
    U ženskom manastiru posvećenom Vavedenju Vladičice naše Bogorodice podmoskovskog Serpuhova gaje paunove. Ova tradicija traje već više od 300 godina: još krajem XVII veka manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice bili su poklonjeni «...gnezdo ždralova, paun i paunica». Paunove su uzgajali ne samo kao dekorativne (ukrasne) ptice, nego i kao drevni hrišćanski simbol besmrtnosti. Uzgoj paunova u manastiru se pokazao toliko uspešan, da kada se krajem XVIII veka odlučivalo o grbu Serpuhova, bilo je odlučeno da na njemu bude slika pauna. Interesantno, da je čak i sovjetska varijanta serpuhovskog grba sadržala u sebi pauna, uporedo sa traktorskim zupčanikom i atomskim prstenom. S obnovljenjem manastira vratio se i uzgoj paunova. Danas u manastiru ima petnaestak paunova.
    Trojice-Sergijeva lavra: mačke na sigurnom

    Krajem oktobra prošle godine internet-društvo za zaštitu životinja potresla je užasna vest. Na osnovu izjave jednog od korisnika Časopisa o životinjama, 30 mačaka, koje su živele na teritoriji Trojice-Sergijeve lavre, bile su izvezene u zatvorenim vrećama izvan grada i navodno bačene u vodu pored smetlišta. Informacija je počela da dobija nove «činjenice». Navodno da su mačke bile sa mačićima, i aktivisti društva «Mačka i pas», hitno su došli na mesto «tragedije», i uspeli da spasu desetak životinja. Neki su tvrdili da su mačići bili oslepljeni, (ali je ta informacija opovrgnuta na istom forumu). Ne treba govoriti da su sve vesti bukvalno vrile pravednim gnevom na adresu monaške bratije, ipak bilo kakve dokaze, koji bi potvrdili ubistvo mačaka, učesnici nisu naveli. Šta se u stvari dogodilo? Kako je saopštio «NS» u Trojice-Sergijevoj lavri, tokom godine se na teritoriji manastira okupi veliki broj mačaka bez vlasnika. Neki donose životinje, druge dođu same, one se razmnože, i njihov broj stalno raste jer nema pasa. Osim toga, ljudi osetljivog srca u Lavri hrane životinje, i mačke ovde dosta dobro žive. Ali kako na teritoriji Lavre nema veterinarske stanice, ni takvo mnoštvo životinja bez vlasnika nije bezopasno. Da bi bratija i posetioci manastira bili bezbedni od mogućih bolesti, koje mogu prenostiti mačke, svake godine krajem oktobra mačke bez vlasnika skupljaju i izvoze u polje, izvan teritorije Sergijevog Posada. Tamo životinje puštaju na slobodu (neke od njih, možemo reći, se opet vraćaju u Lavru), i ni o kakvom ubistvu mačaka ne može biti ni reči. Nažalost, manastir ne raspolaže nekim drugim sredstvima rešenja nevoljnog problema životinja bez doma.
    Mačiji manastir na Kipru
    Desetak kilometara od kiparskog grada Limasol nalazi se ženski manastir posvećen Nikolaju Mačijem. Po tradiciji u njegovim zidinama živi nekoliko desetina mačaka. Po predanju, 327 godine posle Rođenja Hrista Kipar je posetila Sveta carica Jelena. Saznavši da se na ostrvu, koje je te godine stradalo od strašne suše, namnožio neviđeni broj zmija, ona je naredila da se doveze ovde hiljade mačaka. Posle nekoliko godina sa zmijama je bilo gotovo. Nedaleko od tog mesta, gde je Jelena izašla na obalu, bio je osnovan muški manastir na mačijem ostrvu. Venecijanski monah, koji je posetio ostrvo 1484. godine, pričao je u svojim zapažanjima, da su se mačke skupljale na ručak na zvuk manastirskog zvona. Nahranivši se, one su opet išle na svoju dužnost – da love zmije. Izvori govore o tome da je u XVI veku kad se zemlja predavala manastiru, bio postavljen ovakav uslov: bratija je bila dužna da se brine za najmanje stotinu mačora, da im dva puta dnevno obezbedi obrok. Posle zauzimanja Kipra od strane Turaka u XVI veku manastir je opustio i preporodio se tek 80-ih godina XX veka - kao ženski manastir. Monahinje su obnovile tradiciju da drže mačke. Danas u manastiru živi pet monahinja i 70 mačaka. Svaki dan monahinje počinju dan oko 3 sata ujutro: prvo pripremaju jelo za mačke, a posle odlaze u crkvu na službu. Posle službe, doručak, hranjenje mačaka, čišćenje dvorišta i druga poslušanja. Osim brige o mačkama pravoslavne monahinje se bave i ikonopisom.

    http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=307
  11. Волим
    Nicholas got a reaction from Пг in Koje je vase unutrasnje drzavljanstvo? (Test - zabava)   
  12. Волим
    Nicholas је реаговао/ла на kordun у Рок музика - „Сатана тамо прави бал“   
    Rok je bunt prema bolesnom drustvu,meni dušu liječi,ja bez njega ne morem
     

  13. Волим
    Nicholas got a reaction from Милан Ракић in Рок музика - „Сатана тамо прави бал“   
    zasto savremena omladina biva privucena turbo folku?  4chsmu1

    whackado

  14. Волим
    Nicholas got a reaction from Жедни in Свети апостол Тома - Томиндан   
    Гроб Св. Апостола Томе у Индији

  15. Волим
    Nicholas је реаговао/ла на МилошБГ у Отворена Патријаршијска продавница на Теразијама   
    Bio sam u prodavnici i zadovoljan sam Cene su stvarno ok,nista prenabudzeno,nista previsoko. Isto sam se odusevio sto sam nasao par knjiga koje nisam u nijednoj drugoj prodavnici a duze vreme sam ih trazio,tako da sve u svemu zadovoljan sam izasao iz prodavnice. Mada sam ocekivao da ima vise stvari u smislu proizvoda iz manastira ali dobro nije lose,svakako ce se ici tamo. Dakle nisu ogromne cene.
  16. Волим
    Nicholas је реаговао/ла на Raymond Red Reddington у Зашто свештеници у Србији имају веће плата од Грчких свештеника   
    Црква треба лепо да дели плате Свештеницима равноправно...
    лепо све на гомилу...и свима исто...(осим по питању броја деце...то би требало узети у обзир) и више се нико неби са тим смарао...
    Овако сви хрле у градске парохије...а села..по казни углавном фасују.
  17. Волим
    Nicholas је реаговао/ла на Ivan-adria у "Српска црква је гора од свих јереси које су до сада лајале на небо"   
    Zbog sve te nesloge među našim narodom ali i činjenice da živim u Hrvatskoj ja sam se krstio u Katoličkoj crkvi, tačnije Katolik sam, ali nacionalnost mi je ostala srpska. NIsam se pokrstio već je ovo moje prvo krštenje, naravno i ne može se krstiti dva puta. Srbiji, njenom narodu pa i SPC treba jedinstvo i mir, ovde gde ima još Srba u Hrvatskoj niko ih ne posećuje, niko o njima ne brine zato me ne čudi da ljudi postaju čak i Hrvati. Svo to nejedinstvo i to što su Srbi na Kosovu i ovde u Hrvatskoj ostali na cedilu i to od strane Srbije samo govori koliko je slaba i država Srbija a i njena vera, što reče jednom Episkop Irinej u Srbiji nema više od 5% stvarnih vernika.  Žao mi je jer i dalje osećam simpatije prema istočnim Crkvama, posebno većinskoj i naravno  mom narodu,  što ceo taj svet u Pravoslavlju nije ujedinjen kao Katolički svet, greha i svega ima na ovoj drugoj strani, ali ovde je svetost zajedništva ljudi se medjusobno pomažu, vole i poštuju iskreno, to je pravi recept i za sve Pravoslavne, a posebno za naš narod koji je mnogo propatio i moram da napomenem posebno za srpski narod u Hrvatskoj jer ovde je veoma teško a Srbija po običaju ne daje čak ni deklarativnu pomoć a kamoli nešto drugo, sva pomoć koja i dodje od strane Hrvatske je iako je mala , minimalna ali je neka pomoć bar.
  18. Волим
    Nicholas је реаговао/ла на Raymond Red Reddington у Отворена Патријаршијска продавница на Теразијама   
    Да, зграда је иначе донација Цркви , и не за ове ствари..сигуран сам.
    Могли су јавну кухињу да направе.
    Обданиште за сиротињу...
    Сигурну кућу за малу децу...
     
    итд..итд
  19. Волим
    Nicholas је реаговао/ла на Александар Милојков у Отворена Патријаршијска продавница на Теразијама   
    Само им у овом среброљубивом амбијенту, фале још Саша Поповић и "Звезде Гранда".
  20. Волим
    Nicholas је реаговао/ла на Александар Милојков у Отворена Патријаршијска продавница на Теразијама   
    Управо тако. Кичерај, снобизам, хедонизам и потрошачки менталитет. Рај за богате и хедонисте. Не интересује ме.
  21. Волим
    Nicholas got a reaction from Биљана in Koje je vase unutrasnje drzavljanstvo? (Test - zabava)   
  22. Волим
    Nicholas got a reaction from Andre Williams in Koje je vase unutrasnje drzavljanstvo? (Test - zabava)   
  23. Волим
    Nicholas је реаговао/ла на Биљана у Kucne majstorije   
    https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/8866_10151687483193622_103815791_n.jpg
  24. Волим
    Nicholas је реаговао/ла на Биљана у Kucne majstorije   
    https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc1/1000127_10151707240848622_695622766_n.jpg
  25. Волим
    Nicholas је реаговао/ла у Слике форумаша   

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...