Jump to content

Nicholas

Члан
  • Content Count

    708
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    1

Everything posted by Nicholas

  1. Јуче ме је изненадио са посетом о.Симеон Каруљски. Упознали смо се, попили кафу и сок и мало попричали (око сат времена које ми се учинило као 10 минута). Занимљво је да је сво време био бос. Позвао ме је да дођем код њега на Каруљу да ми пече рибу на роштиљу и даривао ме са стварчицама од дрвета које каже да је сам направио Каже: "Дете сликај нас и дај слике на интернет" - (Иако не волим да се сликавам у селфи фазону, ипак сам му испунио жељу) Још увек сам под утиском од његове посете.
  2. Da li su Anunaki i Nefili koji se spominju u Starom Zavetu vanzemaljci?
  3. U svakoj slici je sakrivena Lego skulptura Nejtana Savaje koja je u postprodukciji ukomponovana u postojeću fotografiju. Lego skulpture nisu prepoznatljive na prvi pogled jer se savršeno uklapaju u kompoziciju koja je svojom statikom mnoge podsetila na kultni rad Edvarda Hopera. Umetnik Din Vest je odavno došao na ideju da u svoj rad inkorporira popularne Lego kockice, ali, pošto se nikada njima nije igrao u detinjstvu, nije znao kako da počne. Nakon malo istraživanja, Vest je pronašao nekoga ko je mnogo spretniji sa šarenim kocicama - skulptora Nejtana Savaja iz Njujorka. Dva umetnika su se brzo povezala i odlučila da iznajme kombi i krenu na put po Americi kako bi dobili inspiraciju za zajednički rad. Prošli Kaliforniju, Arizonu, Nevadu i Jutu upijali prizore iz svakodnevnog američkog života. Vest otkriva da najviše voli da radi u paru sa još jednim umetnikom: "Uvek kada radim trudim se da radim u najboljem mogućem timu. Moj posao je zapravo da razmenim ideju sa timom i da se potrudim da bude izvedena i bolje nego što sam zamislio". Rezultat ovog rada je serija od sedam stilizovanih fotografija svakodnevnog života poput žene koja šeta svog psa, čoveka sa kišobranom na pljusku, a svaka konstrukcija ima i jedan skriveni detalj. U svakoj slici je sakrivena Lego skulptura Nejtana Savaje koja je u postprodukciji ukomponovana u postojeću fotografiju. Lego skulpture nisu prepoznatljive na prvi pogled jer se savršeno uklapaju u kompoziciju koja je svojom statikom mnoge podsetila na kultni rad Edvarda Hopera. izvor
  4. Top 5 - Najbolji Anti-Spyware i Anti-Malware programi Da bi se zaštitili od spyware i malware softvera ili očistili već zaraženi računar, potrebno je instalirati neki softver za zaštitu. U ovom članku smo opisali najbolje anti-spyware i anti-malware programe koji su pravljeni od strane programerskih kompanija sa dugogodišnjim iskustvom. 1. Spybot - Search & Destroy Spybot - Search & Destroy pronalazi i uklanja špijunske softvere raznih vrsta iz Vašeg kompjutera. Nova verzija ima moderniji interfejs, brže radi, a ažuriranje je potpuno automatizovano. Ako se Vaš pretraživač ruši, ili ako se vaša početna stranica promenila bez Vašeg znanja, najverovatnije imate ubačen špijunski softver. Čak iako ništa ne primetite, možete biti inficirani, jer sve više i više špijunski programi pritajeno prate Vaše ponašanje pri pretraživanju tako da kreiraju Vaš marketinški profil koji će biti prodat reklamnim kompanijama. Spybot - Search & Destroy možete preuzeti besplatno OVDE 2. SUPERAntiSpyware SUPERAntiSpyware Professional odlikuje napredna zaštita u realnom vremenu da bi se osigurala zaštita od instalacije i ponovne instalacije potencijalnih pretnji u realnom vremenu, dok surfujete internetom. Najnovija verzija koja je objavljena nosi oznaku SuperAntiSpyware 5.6.1020 i sa sobom donosi određena unapređenja i modifikacije, među kojima su zakrpe za ranije primećene slabe tačke koje su ugrožavale pravilan rad softvera kao i unapređenja koja se odnose na poboljšanja heurističke/smart definicije, kao i druga minorna unapređenja. SUPERAntiSpyware možete preuzeti besplatno OVDE 3. ComboFix ComboFix je program koji skanira računar protiv malware-a, i kada ga pronađe, pokušava sa očisti ove infekcije automatski. Osim što je u mogucnosti da obriše veliku paletu od najčešćih i aktuelnih malware-a, ComboFix takođe prikazuje izvjestaj koji se može koristiti za kasnije brisanje malware-a koji nije automatski uklonio program. Izuzetno snažan alat za uklanjanje spyware i malware softvera. Detaljnije o ComboFix-u i radu sa njim možete pročitati OVDE ComboFix možete besplatno preuzeti OVDE 4. Malwarebytes Anti-Malware Malwarebytes Anti-Malware detektuje i uklanja štetne softvere, prati svaki proces i zaustavlja štetne procese pre nego što oni i budu pokrenuti. Među ključnim karakteristikama Malwarebytes Anti-Malware su mogućnost brzog skeniranja, mogućnost kompletnog skeniranja svih drajvova, brzo unapređenje baza podataka, karantin za uklanjanje pretnji, višejezična podrška, mogućnost rada sa drugim anti-malware rešenjima, kao i mala lista dodatnih alata za pomoć pri manuelnom uklanjanju štetnih softvera. Malwarebytes Anti-Malware 1.75 je najnovija verzija koja je objavljena i donosi mogućnost skeniranja u okviru arhiva. Malwarebytes Anti-Malware možete besplatno preuzeti OVDE 5. HijackThis HijackThis™ je besplatan alat koji za kratko vreme skenira vaš kompjuter pod Windows-om da bi našao podešavanja koja su promenjena od strane spyware-a, malware-a ili nekih drugih neželjenih programa. HijackThis generiše izveštaj ili log sa rezultatima skeniranja. HijackThis možete besplatno preuzeti OVDE *Napomena: Anti-Spyware i Anti-Malware programi nisu antivirusna zaštita! izvor
  5. Упутство за чишћење организма од могућег присуства алфатоксина Можда смо пили млеко "зачињено" алфатоксинима, а можда - и нисмо "Млеко је затровано, а можда и није". "Алфатоксина има у дозвољеним количинама". "Алфатоксина има у недозвољеним количинама". Вести се смењују из дана у дан, и док се води медијска "мртва трка" у заплашивњу збуњеног народа, вероватно је једино што можемо да учинимо да се - детоксикујемо. Аке се нисмо отровали канцерогеним алфатоксинима, нечим вероватно јесмо, захваљујући благодетима савременог света... Генетски модификована храна, пестициди, хербициди, издувни гасови, запрашивање "са неба"... листу наставите сами. Проверено средство за детоксикацију јесте - зеолит. Да подсетимо, ради се о групи минерала вулканског порекла, а само "врста" звана клиноптилолит може се користити за хуману конзумацију. По саставу је, као и сви зеолити алумосиликат, а овај минерал формира карактеристичну кристалну структуру која подсећа на пчелиње саће. Јако негативно наелектрисање клиноптилолита увлачи у своју "решетку" тешке метале, токсине, органске отрове, па и штетне микроорганизме. Досетљиви овај минерал користе и за брзо "трежњење", јер неколико кашичица праха клиноптилолита брзо и ефикасно очисти организам од алкохола. Али, да се вратимо на тему овог текста. Конкретно - како конзумирати зеолит да бисте се решили евентуалног присуства канцерогеног алфатоксина у организму? У вези са овим потражили смо савет лекара природне медицине Ирене Барет: - За почетак, желела бих да нагласим да се сме конзумирати искључиво микронизирани клиноптилолит, који је признат за безбедан дијететски суплемент за побољшање стања здравља. Наравно, може се користити за неутрализацију дејства алфатоксина, за оне који пију млеко, једу млечне производе, јаја... Можете и сами да замислите где се све може наћи алфатоксин захваљујући ланцу исхране. Др Ирена напомиње да није неопходно куповати готове скупе препарате на бази зеолита (проверили смо - 60 грама кошта нешто преко 500 динара), већ се може конзумирати обичан зеолит у праху. И без термичке обраде овај минерал има изузетна својства, а ако желите да унапредите његово дејство, можете га ставити у рерну и "пећи" два сата. Минерал Зеолит Превентивна дневна доза, којом се може спречити евентуална токсикација организма је од 3 до 15 грама. За акутна стања тровања узима се од 15 до 30 грама дневно. Оријентације ради, у једну кафену кашичицу стаје од 2 до 5 грама зеолита (у зависности од величине кашичице). За конзумацију се користи прах Др Ирена саветује да зеолит растворите у чаши воде (препоручљиво је попити га са што више воде, да не бисте имали проблема са столицом), јер ако га "саспете" у уста директно из кашичице, па накнадно "залијете" водом - може се десити да удахнете прах, што није нимало пријатно нити здраво. Ако се питате где да набавите овај прах, препоручујемо да информације потражите на www. зеолитсрбија.цом. Микронизирани клиноптилолит се може наћи и по цени од 99 динара по килограму. Да подсетимо, Србији се, на нашу срећу "заломило" да има два велика налазишта квалитетног зеолита - Златокоп код Врања и Игрош код Бруса. Када нам је већ све на дохват руке - шта нам могу алфатоксини? извор
  6. Skoro sam radio na VMA test za IQ i ličnost (zbog potrebe službe), sve same gluposti i uzaludno trošenje vremena...
  7. Најновије истраживање о интелигенцији, а уједно и најопширније које је до сада рађено, показало је да су тестови интелигенције заправо – безвредни и бескорисни До не тако давно, веома популарни тестови британског психолога Ханса Јиргена Ајзенка сматрали су се неприкосновеним мерилом интелигенције људи. Успостављена је и “хијерархија” интелигенције: они који су освајали испод 80 поена сматрани су “људима са нижим, посредним интелектом”, они са 90 до 115 средње интелигентни, а са 120 И више – високо интелигентним. Једноставно, Ајзенк је својим тестовима и дељењем по њима ИQ коефицијента интелигенције - људе поделио на будале и геније! Тек крајем прошлог века научници су почели да сумњају у вредност безпоговорних резултата Ајзенкових тестова. Одједном је све више њих почело да открива парадоксалне противуречности: установили су да је било много оних који су као од шале решавали Ајзенкове задатке, а у стварном животу су их сматрали, најблаже речено, тупима, док је било много оних који нису успели да реше ни два задатка из теста, а испољавали су, у стварном животу, невероватну способност у сналажењу у свакаквим ситуацијама! Недавно су научници успели да, како кажу, скину неприкосновеност Ајзенкових тестова и докажу њихову бесмисленост и безвредност. Стручњаци са Универзитета Западни Онтарио у Канади и лондонског Музеја науке спровели су истраживања у којима је учествовало више од 100 хиљада добровољаца. На сајту "12 Пилларс оф Wисдом" поставили су 12 тестова за све заинтересоване којима су "мерили" разне аспекте когнитивних способности, поред осталих памћење, пажњу, планирање... Истовремено, 16 добровољаца решавало је исте тестове, али чије су мождане активности праћене томографом. - Врло брзо је установљено да људски интелект не постоји сам по себи (како произилази из Ајзенкових тестова), већ га формира неколико компоненти, саопштио је један од истраживача професор Адријан Оувен. - Установили смо да показатељи нечијег интелекта - рекао је - зависе пре свега од краткорочног памћења, способности логичког расуђивања и умешности, али и још десетак других функција. Другим речима, људски интелект је збирнезависних и разних врста мисаоних способности - у некима особа може да буде јака, у другима изузетно слаба и због тога су сви напори да се на досадашњи начин измери интелект - највећа заблуда! Други истраживач др Роџер Хајфилд је кратко прокоментарисао: - Одувек ми се чинило бесмисленим да измеримо "вредност" људског мозга, кога сматрамо најсавршенијим "производом" у свемиру, решавањем неколико најобичнијих загонетки! Руски академик, председник Московског математичког друштва, професор Виктор Васиљев је поводом резултата истраживања бесмислености тестова интелигенције рекао: - Пажљиво сам проучавао тестове из Ајзенкове књиге "Супертестови ИQ" и установио да је већина решења које нуди аутор - потпуно погрешна. У већини испитанику уопште не помаже логика, већ прави одговор може да нађе само - случајно! На пример, од 16 логичких задатака, само 5 решења које нуди аутор су логички тачна. Са друге стране, угледна међународна организација "Супер Сцхолар" је после резултата ових најновијих истраживања објавила листу од 10 чувених и успешних људи данашњице, према величини њиховог коефицијента интелигенције. Први на листи са ИQ 230 је Теренс Тао који је већ са 2. године решавао најсложеније математичке задатке, са 9. студирао математику, а у 20. стекао докторат Универзитета Принстон; други је Кристофер Хират са ИQ 225 који је са 14. година почео да студира, са 16. учествовао у пројектима за колонизацију Марса; трећи Кум Унг Јонг са ИQ 210, који је у 2. години потпуно владао са два језика, од 8. радио у НАСИ, а данас предаје на националном Универзитету Јужне Кореје. " Најобичнији" у сазвежђу најпаметнијих је Американац Рик Роснер који је на 4. месту са ИQ 192 - он је био мушка стриптизета, келнер на рошулама, глумац-натуршчик... На списку, негде у средини, је и шахиста Гари Каспаров, а последњи (десети) је легендарни физичар - теоретичар Стивен Хокинг са ИQ 160. Ново мерење интелигенције Професор Хаурд Гарднер са Универзитета Харвард предлаже укидање чувених тестова интелигенције Ајзенка и увођење "мерења збирног интелекта" , које би се састојало у испитивању пет типова мишљења. Он предлаже да тестови садрже пет сегмената који би "мерили" и одређивали: - дисциплинарни тип размишљања (претпоставља да је особа савладала бар један занат или професију), - синтетски (способност интегрисања идеја из разних области у једну целину), - креативни (способност стварања и измишљања новог) - уважавајући (способност комуникације са људима без обзира на расну, националну и професионалну припадност) и - етички (способност да се сноси одговорност за сопствено деловање) извор
  8. Legende o mačkama O postanku mačke Prema legendi, za vreme potopa, na Noevoj barci je iskrsnuo problem vezan uz jako brzo razmnožavanje miševa. Zbog sve većeg broja miševa, postojala je mogućnost da ostale životinje ostanu bez zaliha hrane. Noe nije znao šta da učini i zatražio je pomoć od Boga. U tom trenu kralj životinja - lav je kinuo i iz tog kijanja su stvorene dve mačke koje su ubrzo svele broj miševa na normalan nivo. Matagot U Francuskoj i Engleskoj postoji drevna legenda o Matagotu, mačku lutalici koji donosi sreću. Priča se da je u stalnoj potrazi za gospodarom i svako ko ga želi prihvatiti u kuću mora ga udobrovoljiti sa pečenim piletom. Tek tada će Matagot odlučiti da li će prenoćiti u toj kuci. Prvo veče mora dobiti da jede sa domaćinovog tanjira, a kao nagradu Matagot će ostaviti domaćinu puno sreće i zlatnika. Kad bolje razmislimo.... svaka udomljena maca lutalica može postati Matagot! Stara legenda Zen Jednom davno, u dalekom Japanu, pred velikim učiteljem borilačkih veština iskrsnuo je jedan problem: u njegovom špajzu živeo je miš koji mu je izjedao svu zimnicu. Učitelj je poznavao nekoliko mačaka i odlučio je od njih zatražiti pomoć. Prvo je pozvao jednog crnog mačka koji je bio stručnjak u borbama. Mačak je ušao u kuću, pokušao hiljadu trikova ali miš je uvek pobeđivao. Na kraju je mačak morao priznati poraz, poklonio se pred mišem u znak poštovanja i otišao. Nakon njega je došao tigrasti mačor, veliki mislioc. Pokušavao je nadmudriti miša na razne načine koje je smislio, ali nikako nije mogao da uspe u tome. Na kraju je i on morao priznati poraz. Treća na redu je bila jedna siva maca, koja je bila odlična u borbi sa senkom. Bila je vrlo spretna i vešta ali i ona nije imala sreće u borbi sa mišem. Na kraju je u kuću bio pozvan jedan stari umoran mačak. Čim je dosao u kuću, prilegao je da malo odmori i sasvim je ignorisao miša. Miš je već postao drzak jer je uvek pobeđivao, tako da se nije ni pokušavao sakriti. Šetao je tamo-vamo, krao zalihe ispred mačkovog nosa i zaista je postao neoprezan. Jednog dana, dok je vukao veći zalogaj hrane, našao se u velikoj blizini mačka. U svojoj drskosti ga je čak zamolio da mu pomogne da prenese plen. U tom trenu je mačak pokazao svu svoju brzinu i veštinu i zgrabio je miša. Mišu nije preostalo drugo nego da prizna poraz, pokloni se u znak postovanja i ode iz kuće. Stari i mudar mačak je potiskujući svoje ja uspeo izvojevati pobedu. Problem postoji ako postoji tvoje ja, jednom kada ga uspeš potisnuti i ono nestane, nestaje i problem! Legenda o sijamskoj macki Prema legendi sijamske mačke potiču iz starog Sijama (danasnji Tajland), živele su na kraljevskom dvoru i iskazivalo im se dužno poštovanje jer se smatralo da se članovi kraljevske porodice nakon smrti reinkarniraju u njihove mačke. Sijamske mačke su bile i čuvari vrlo vredne kraljevske vazne i princezinog prstenja. Kaže se da mačke drže rep visoko i u elegantnom luku upravo zato da ne izgube princezino prstenje koje na njemu nose. Isto tako, prema legendi, u jednom trenutku kada je nestala sa dvora ova posebno vredna vazna, mačji par je krenuo u potragu za njom. Ubrzo se je pronašli ali je vazna bila preteška za nošenje. Odlučili su da se razdvoje. Mužjak je krenuo po pomoć dok je ženka čuvala vaznu. Kako je ženka bila skotna, došlo je vreme kočenja i da ne bi slučajno ponovno izgubila vaznu zavezala je za svoj rep. Nakon četri dana, kada se mačak vratio sa pomoći, pronašao je mamu macu sa mladima i pored njih vaznu. Išao je brzo da odveže vaznu i primetio je da je, nakon pomeranja čvora, na repu zenke ostao mali čvorić koji su imali i mačići. Taj čvorić je ostao kao znak raspoznavanja sijamskih (thai) mačaka. Mitovi o mačkama Crna mačka donosi nesreću Dok je u pojedinim delovima sveta crna mačka simbol nesreće, u drugim je situacija potpuno suprotna. Čak je i u Srbiji rasprostranjeno verovanje da je loš znak kada crna mačka pređe put. Sujeverje je kod nekih ljudi toliko izraženo da se u takvim situacijama vraćaju 10 koraka unazad i nastavljaju drugim putem do željenog odredišta. Istina je zapravo mnogo bezazlenija! Neka istraživanja pokazuju da crne mačke proizvode više alergena u svojoj koži, te da ljudi skloni alergijama treba da udomljavaju mačke svetlije dlake. Mogućnost da uživaju u prelepim crnim mačkama treba prepustiti onima koji ne pokazuju znake alergije na dlaku ovih ljubimaca. Mačke imaju devet života Ovaj mit potiče još iz egipatske kulture i religije i verovanja da je Bog Sunca Ra u posete podzemnom svetu išao u mačjem obliku. Tako su vekovima mačke smatrane magičnom vrstom u ovozemaljskom svetu, pa otuda i verovanje da imaju devet života. Ovome naročito doprinosi još jedno široko rasprostranjeno verovanje - da se mačke pri padu sa bilo koje visine uvek dočekaju na noge. Mačke se uvek dočekaju na noge S obzirom na to da je u pitanju životinjska vrsta osposobljena za penjanje po drveću, mačka je razvila i sposobnost preživljavanja pada sa visine. Zahvaljujući svojoj fleksibilnoj kičmi, mačke su u stanju da se pri padu prizemlje poput padobranca. Ipak, čak i tada mogu pretpeti ozbiljne povrede članaka, vilica i vratnog dela što za rezultat može imati smrt. Mačka prede kada je zadovoljna Zvuk koji mačka ispušta kada prede jedan je od prvih koje možemo čuti od mačića, još dok su stari svega 48 sati. Dok sisaju majčino mleko mačići, ali i mama maca, ispuštaju slične zvuke. Iako se ovaj zvuk može čuti kada je maca zadovoljna, treba imati u vidu da slične zvuke ispušta i kada oseća bol. Mačke ne podnose vodu Dok neke mace ne vole kupanje, druge su potpuno fascinirane tekućom vodom, što pokazuju pružajući svoje šapice ka vodenom mlazu. Mačiće naročito zabavlja kupanje, ali za većinu ta zabava prestaje sa godinama. Jedna turska rasa mačaka se čak naziva plivajućom mačkom zbog svoje ljubavi prema vodi i vlazi. Mačke su noćne životinje Mačke se često smatraju noćnim životinjama jer odlično vide u tami. Potrebno im je šest puta manje svetla nego ljudima da bi razlikovali oblike. Ipak, čak ni one ne vide u potpunom mraku. Mačke su usamljenici Poljske mačke su usamljeni lovci, iako većina živi u grupama, blizu izvora hrane. Studije pokazuju da u grupama obično ostaju mačke i njihove kćeri, dok se mačori osamostale kada dostignu 18 meseci starosti. Mačići domaćih mačaka se pripremaju za život u domaćinstvu sa više mačaka tako što u grupi provode prvih osam do deset nedelja života. Izvor
  9. Obožavanje mačaka - zanimljivi istorijski periodi Specifičan odnos čoveka i mačke star je koliko i ljudska civilizacija. Mačka od davnina zauzima značajno mesto u istoriji i kulturi mnogih zemalja, a neretko je bila i predmet legendi i inspiracija mnogim piscima i umetnicima. Iako se podaci o zajedničkom životu čoveka i mačke po prvi put pominju krajem Kamenog doba, bilo je potrebno dosta vremena da se mačka pripitomi i učini domaćom životinjom. Mačka po prvi put postaje član domaćinstva u drevnom Egiptu, pre oko 5.000 godina. Zahvaljujući svojoj nazamenljivoj ulozi u lovu na ribe i ptice i odbrani žitišta duž obala Nila od štetočina, mačke su u egipatskoj kulturi tretirane gotovo kao mitska bića. Egipatska boginja Bast Jedno od najvećih božanstava Drevnog Egipta je Bast, boginja sa glavom mačke, zahvaljujući kojoj je mačka u Egiptu imala status svete životinje. U drevnom Egiptu Bast je bila simbol zaštite, plodnosti i majčinstva. U njenu čast izgrađen je velelepni hram Bubastis istočno od delte Nila. Mačka je u Egiptu u toj meri bila poštovana i obožavana životinja da je u slučaju njenog ubistva, makar ono bilo i slučajno, počiniocu sledovala smrtna kazna. Takođe, sahranjivane su mumificirane poput faraona, uz najviše počasti, obično sa maskom na licu i tela uvijenog u obojenu tkaninu ili u posebno napravljenim minijaturnim sarkofazima. Kult obožavanja prenesen je na Antičku Grčku, te istoričar Herodot tvrdi da su Grci stajali pored vatre i čuvali plamen kako mačka ne bi potrčala u isti. Obožavanje mačaka nije karakteristično samo za drevnu egipatsku civilizaciju. Prema legendi, prorok Muhamed je jednom prilikom odsekao svoj rukav na kome je spavala njegova omiljena mačka Muezza, kako je ne bi probudio. Obožavanje i poštovanje koje su mačke uživale oslikano je i u čuvenim Indijskim epovima Ramajana i Mahabharata. Iako Hindu religija uvažava život u svakom pojavnom obliku, Hindusi su bili posebno naklonjeni mačkama, te se od njih očekivalo da tokom svog života brinu bar o jednoj mački. U nekim religijama, uključujući i hrišćansku, mačke su zbog svoje nezavisne i svojeglave prirode smatrane životinjama koje su u dosluhu sa đavolom. Ipak, ovakvo stanovište je vremenom napušteno, zahvaljujući činjenici da su bile nezamenljivi borci protiv pacova i drugih štetočina, te su postale ičesti stanovnici manastira i crkava. Čak postoji i takozvani mačiji manastir u Grčkoj u kom boravi nekoliko stotina mačaka. U doba Renesanse nepravedno su smatrane bliskim prijateljima veštica, zbog čega su neretko ubijane ili spaljivane na lomači. Mačke su bile omiljeni ljubimci tokom kineske dinastije Song, i to naročito dugodlake mačke za hvatanje miševa i pacova i mačke žuto-bele boje dlake koje su zbog neodoljive sličnosti sa lavovima gajene kao ljubimci. Maneki Neko mačka U Japanu je čuvena Maneki Neko, mačka koja donosi sreću. Obično u sedećem položaju naizmenično podiže i spušta šapu. Legenda kaže da je japanski vladalac, zaintrigiran ovakvim gestom mačke, shvativši ga kao poziv da joj se približi, krenuo ka životinji, da bi samo nekoliko sekundi kasnije grom udario na mesto gde je prethodno stajao. Kako mu je mačka spasila život, od tada se smatra simbolom sreće u Japanu. Izvor
  10. Maneki Neko - mačka koja donosi sreću Maneki Neko (doslovno „Pozivajuća Mačka“, takođe poznata kao Pozdravljajuća Mačka, Mačka koja donosi sreću, novac ili blagostanje) je česta Japanska skulptura, obično napravljena od porcelana ili keramike, za koju se veruje da donosi sreću svom vlasniku. Skulptura prikazuje mačku (tradicionalna Japanska Bobtail - manska) koja 'pozdravlja' s podignutom šapom. Obično se može pronaći na ulazima restorana, prodavnica ili u drugim poslovnim objektima. Mogu se pronaći i elekrtične, odnosno skulpture na baterije, tako da mačka lagano pomiče šapu. Dizajn skulpture može biti raznolik, podignuta desna šapa prema verovanju donosi novac, a leva privlači kupce. Maneki Neko može biti raznih boja, oblika, uzoraka i dekoracije, a može se naći i kao privezak za ključeve/mobilni, kao kasica, osveživač vazduha i kao drugi razni predmeti. Naravno, svaka boja ima svoje značenje: Bela – donosi sreću Crna – štiti od bolesti i zlih duhova Zlatna – donosi blagostanje Srebrna – donosi dug život Roza – donosi ljubav Žuta – donosi dobru vezu Crvena – štiti od bolesti Podignuta desna šapa – donosi sreću s novcem Podignuta leva šapa – donosi puno kupaca/posetioca Nekada se mogu naći i obe podignute šapice Maneki Neko obično imaju neke vrste ukrasa oko vrata. To može biti marama, podbradnik, šal, ali najčešće je ogrlica (ona za mačke), a može imati i zvonce. Ti predmeti su najverovatnije imitacija onoga što su nosile mečke bogatih porodica toekom Edo perioda. Pored crvene ogrlice sa crvenimn cvetovima, hichirimen, popularna su i mala zvonca koja su bila pričvršćena kao ukras i da bi znali gde se mačka nalazi. Podbradnik bi mogao biti vezan za često uređivanje kipova Jizo Bosatsu- a. Takvi kipovi se mogu naći kako „čuvaju“ ulaze svetišta i groblja. Jizo je zaštitnik zdravlja, i svi roditelji dece koja su se oporavila od neke bolesti za zahvalnostće staviti podbradnok Jizu. Maneki Neko su ponekad prikazane kako drže novčić, a taj se novac obično naziva koban, a korišćen je u vrijeme Edo perioda. Koban je bio vredan kao jedan ryo, takođe rani novac Japana, ali na kobanu koji drži Maneki Neko, naznačeno je da vredi deset miliona rya. Novčić simboliše sreću i blagostanje. Zato ne začuđuje što se Maneki Neko često može naći kao kasica, praksa koja seže još od 1890. godine. Ponekad je kovanica ili drugi sitni novac s leve strane kao ponuda. To je slično našem bacanju novčića u fontane. Legenda kaže da je japanski vladar, zaintrigiran ovakvim gestom mačke, shvativši ga kao poziv da joj se približi, krenuo ka životinji, da bi samo nekoliko sekundi kasnije grom udario na mesto gde jeprethodno stajao. Kako mu je mačka spasila život, od tada se smatra simbolom sreće u Japanu. Postoje mnoge priče o poreklu Maneki Neko, a možda najpopularnija je Legenda o Gotokuji hramu. Ova priča, za koju se misli da datira od Edo perioda (1603. - 1867.), govori o lokalnom svešteniku kojise brinuo o Gotokuji hramu u Tokiju, a čuvao je jednu mačku. Uprkos njegovom siromaštvu, sveštenik je često delio svoju ograničenu hranu sa mačkom. Jednog dana, za vreme oluje jedan se čovek sakrio pod drvo pored hrama. Dok je čekao da oluja prođe, primetio je mačku koja ga poziva šapicom da dođeu hram. Bio je tako iznenađen da je napustio zaklon kako bi bolje video mačku. U tom trenutku grom je udario stablo. Zahvalan mački koja mu je spasila život, imućni čovek je nagradio sveštenika i prisvoijo hram kao mesto gde se njegova porodica može moliti. Od tada sveštenik i Tama nikada više nisu bili gladni. Kada je mačka umrla, pokopana je sa svim počastima na posebno groblje, a kip je izrađen po njoj, mački koja donosi sreću, a takvog ga znamo i danas. Izvor
  11. Дијалог са оријенталцима се слабо води, скоро никако. Ево има и посебна тема о дијалогу са оријенталцима Занимљив је овај споразум из 1991. између Антиохијске патријаршије и Антиохијске патријаршије Сијирске Православне Цркве, немам сазнања како функционише у пракси... Statement of the Orthodox Church of Antioch on the Relations between the Eastern and Syrian Orthodox Churches November 12, 1991 A Synodal and Patriarchal Letter. To All Our Children, Protected by God, of the Holy See of Antioch: Beloved: You must have heard of the continuous efforts for decades by our Church with the sister Syrian Orthodox Church to foster a better knowledge and understanding of both Churches, whether on the dogmatic or pastoral level. These attempts are nothing but a natural expression that the Orthodox Churches, and especially those within the Holy See of Antioch, are called to articulate the will of the Lord that all may be obey, just as the Son is One with the Heavenly Father (John 10:30). It is our duty and that of our brothers in the Syrian Orthodox Church to witness to Christ in our Eastern region where He was born, preached, suffered, was buried and rose from the dead, ascended into heaven, and sent down His Holy and Life Giving Spirit upon His holy Apostles. All the meetings, the fellowship, the oral and written declarations meant that we belong to One Faith even though history had manifested our division more than the aspects of our unity. All this has called upon our Holy Synod of Antioch to bear witness to the progress of our Church in the See of Antioch towards unity that preserves for each Church its authentic Oriental heritage whereby the one Antiochian Church benefits from its sister Church and is enriched in its traditions, literature and holy rituals. Every endeavor and pursuit in the direction of the coming together of the two Churches is based on the conviction that this orientation is from the Holy Spirit, and it will give the Eastern Orthodox image more light and radiance, that it has lacked for centuries before. Having recognized the efforts done in the direction of unity between the two Churches, and being convinced that this direction was inspired by the Holy Spirit and projects a radiant image of Eastern Christianity overshadowed during centuries, the Holy Synod of the Church of Antioch saw the need to give a concrete expression of the close fellowship between the two Churches, the Syrian Orthodox Church and the Eastern Orthodox for the edification of their faithful. Thus, the following decisions were taken: 1.We affirm the total and mutual respect of the spirituality, heritage and Holy Fathers of both Churches. The integrity of both the Byzantine and Syriac liturgies is to be preserved. 2.The heritage of the Fathers in both Churches and their traditions as a whole should be integrated into Christian education curricula and theological studies. Exchanges of professors and students are to be enhanced. 3.Both Churches shall refrain from accepting any faithful from accepting any faithful from one Church into the membership of the other, irrespective of all motivations or reasons. 4.Meetings between the two Churches, at the level of their Synods, according to the will of the two Churches, will be held whenever the need arises. 5.Every Church will remain the reference and authority for its faithful, pertaining to matters of personal status (marriage, divorce, adoption, etc.). 6.If bishops of the two Churches participate at a holy baptism or funeral service, the one belonging to the Church of the baptized or deceased will preside. In case of a holy matrimony service, the bishop of the bridegroom's Church will preside. 7.The above mentioned is not applicable to the concelebration in the Divine Liturgy. 8.What applies to bishops equally applies to the priests of both Churches. 9.In localities where there is only one priest, from either Church, he will celebrate services for the faithful of both Churches, including the Divine Liturgy, pastoral duties, and holy matrimony. He will keep an independent record for each Church and transmit that of the sister Church to its authorities. 10.If two priests of the two Churches happen to be in a locality where there is only one Church, they take turns in making use of its facilities. 11.If a bishop from one Church and a priest from the sister Church happen to concelebrate a service, the first will preside even when it is the priest's parish. 12.Ordinations into the holy orders are performed by the authorities of each Church for its own members. It would be advisable to invite the faithful of the sister Church to attend. 13.Godfathers, godmothers (in baptism) and witnesses in holy matrimony can be chosen from the members of the sister Church. 14.Both Churches will exchange visits and will co-operate in the various areas of social, cultural and educational work. We ask God's help to continue strengthening our relations with the sister Church, and with other Churches, so that we all become one community under one Shepherd. Damascus 12 November 1991 Patriarch Ignatios IV of the Greek Antiochian Church Patriarch Ignatius Zakka Iwas of the Syrian Orthodox Church of Antioch извор
  12. Zar se to ne zove sinija? Prvi put čujem da se za siniju kaže da se zove "sofra"...
  13. Ево део интервјуа који је дао Јерменски архиепископ Воскан Калпакијан када је 2008. године посетио Србију Први пут у историји, један високи великодостојник Јерменске апостолске православне цркве боравио је у Београду, у Србији. Архиепископ Калпакијан радо је пристао да говори о свом доласку у Србију, о својој цркви, о јерменском народу, и о утисцима које је понео из Србије. Прво о чему сваки Јерменин говори када се сретне са странцима је јерменска “жива рана”, геноцид који су Турци извршили над јерменским народом. Због чега Ваше преосвештенство жели да разговор започнемо о геноциду? - Желимо да говоримо о геноциду који су Турци извршили над Јерменима због тога што је то једна велика лекција из историје за цели свет, а ми је стално помињемо како се она никада и нигде не би више поновила. Геноцид над Јерменима не представља само убиство милион и по људи, него то значи и уништење три хиљаде јерменских цркава и манастира. Ваља и на то подсетити да је наш народ уништен или протеран из своје земље на којој је претходно живео три хиљаде година. Ми говоримо о геноциду због тога што имамо морално, али и законско право да од садашње турске државе затражимо надокнаду за жртве које смо поднели. Та надокнада не би била само новчана него и територијална. Ми имамо право да тражимо да нам Турска врати део наше историјске територије. Какво је сада стање у Јерменској апостолској цркви? Је ли она ојачала откако је Јерменија добила независност? - Стање у нашој цркви знатно је боље. Посебно је наша црква ојачала у самој Јерменији. Желео бих да вас подсетим да је једно време, када је Јерменија била у саставу Совјетског Савеза, црквени живот насилно био прекинут. Католикоса Хорена II по Стаљиновом налогу 1934. године убио је НКВД. После Другог светског рата стање се нешто побољшало, али већина цркава и манастира било је без монаштва и свештенства. Монаштво је било потпуно угашено. У последњих десетак година, откако је Јерменија стекла независност, стање се знатно поправило. Покушали смо да оживимо и монашки живот. У манастир Свете Рипсиме, недалеко од Ечмијадзина, уселиле су се монахиње. Али би нам, што се тиче монаштва, било драгоцено искуство Српске православне цркве. Разговарали смо о томе да се нађу могућности да у један од српских женских градских манастира дођу наше монахиње које би овде провеле извесно време и прекопирале организацију манастирског живота и пренеле је у Јерменију. Има ли изгледа, Ваше преосвештенство, да се Јерменска апостолска православна црква и васељенске православне цркве још више приближе и да превазиђу канонске разлике? Разлика је дакле само у речима, али не и у суштини. Било је доста разговора са западним православним црквама да се превазиђе ово питање и ми сматрамо да се то, уз обострану добру вољу, може решити са једним, да употребим медицински израз, “бајпасом”. У новембру прошле године у Јерменији и Ечмијадзину боравио је патријарх васељенски Вартоломеј. Ми смо му тада уступили наше цркве и наше олтаре где је он са својим свештенством обавио богослужење. Ми то не бисмо учинили да нисмо уверени да су они исто што и ми. Имамо изузетно добре односе са свим православним црквама, а посебно са Руском црквом, Румунском црквом, Бугарском црквом, првенствено тамо где има Јермена. Јерменска црква иде тамо где има нашега народа и наших верника. У Србији нема јерменске парохије па није било ни ближих контаката са Српском православном црквом. Али, ми Јермени морамо да успоставимо добре односе и са Српском православном црквом. Како ће, по вашем мишљењу, Јерменска апостолска православна црква и Српска православна црква преживети изазове које пред њих поставља глобализација? - Положај Јерменске апостолске православне цркве и Српске православне цркве, када је реч о глобализацији, је исти. Преживели смо дуге векове турске окупације, али и комунисте. У то време размишљали смо само о томе како да преживимо, а не о неком напретку. Уз преживљавање морали смо да тражимо начина како да преживе и наши народи, како да одржимо народ. Иза нас су прошли векови када у Јерменији и Србији није било ни наше националне државе, ни цара ни краља, али ипак смо преживели. Црква је код оба народа сачувала веру, језик и обичаје. Добар Србин и добар Јерменин морају бити добри верници, добри православни хришћани. Срби и Јермени, као и много пута раније када су се нашли пред историјским изазовима, могу се спасти само ако се окрену Богу и вредностима које нуди црква. Могу сачувати своју веру, свој национални идентитет ако буду живели животом својих отаца, ако буду поштовали оне вредности које су поштовали њихови родитељи. С каквим утисцима одлазите из Србије? - За ово кратко време уверио сам се у оно што су ми и раније говорили да су Срби и Јермени два слична народа. Када би се Србин нашао у Јерменији он би се осећао као међу својима, једина баријера био би језик. Слично је и са Јерменима када се нађу међу Србима. Ја сам убеђен да српски народ није крив за оно што му се десило и није такав каквим га неки данас у свету описују. Уверен сам да економске тешкоће које владају у Србији нису настале кривицом Срба, него су споља наметнуте. Молим Бога да те тешкоће буду превазиђене. Надам се да у будућности неће проћи толико времена, колико је прошло од Светога Саве, па да се високи представници наших цркава сретну у Ечмијадзину. извор
  14. Када је интернет продавница тек почела са радом пре годину дана то није било... То су изгледа скоро увели...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...