Jump to content

Balthasar

Теолог
  • Број садржаја

    486
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

2 Пратиоца

О Balthasar

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан 07/21/1992

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Glasgow
  • Интересовање :
    Alle und allerhand!

Скорашњи посетиоци профила

6995 посетилаца
  1. Драги оче Саво, Пре свега, да не би дошло до забуне, ја не браним учешће Православне Цркве у ССЦ-у. Моје мишљење, као што сам већ раније рекао, јесте да је суноврат ССЦ-а почео много раније од Харареа (1998) који сте Ви поменули. Сматрам да треба озбиљно и одговорно скренути пажњу на неке кључне недостатке ове организације (дакле, по мом мишљењу, инсистирање на првобирном Статуту из 1948. године којим је јасно дефинисано шта су циљеви ССЦ-а, за разлику од данашњег Статута који је недопустиво компромисан). Ваша изјава: Како време пролази, протестантски свет иде све више у правцу потпуног либерализма, што доводи озбиљно у питање даље учешће Православних у ССЦ јер је заједничких тема све мање. Ово није сасвим тачно. У протестантском свету су управо због неких ,,либералнијих" струја, почеле да се појављују и ,,конзервативније" струје. Постоји струја која се одвојила управо због неприхватања рукополагања жена. Тиме је она показала јасан Предањски став. Није ли онда вредна дијалога? За мене су вредне дијалога чак и заједнице које рукополажу жене. Ми морамо да разговарамо о нашим ,,најдубљим разликама" (да употребим израз који је Флоровски непрестано користио). Тачно је да можда ССЦ више није решење за то и да се дијалог мора водити ,,појединачно" а не групно, али се он ипак на неком нивоу мора одвијати. Што се пак Флоровског тиче, он је крајње јасан у свом ставу о екуменском дијалогу. Разлика између ,,Источне Цркве" и ,,Универзалне Цркве" заправо не постоји суштински. Оно на чему Флоровски инсистира је једна антипротестантска идеја коју он назива ,,екуменизмом у времену". Флоровски под ,,Источном Црквом" подразумева Православну Цркву уопште, некада и сада, а под ,,Универзалном Црквом" заправо мисли на заједничко Предање ,,неподељене Цркве". Према томе, суштински нема разлике, разлика је само техничке природе како би се указало на специфични аспект на који се мисли. То је сасвим јасно из неких других његових чланака. Његова изјава да наш глас у ССЦ-у ,,није само глас хришћанског истока него и глас хришћанске старине" управо је на трагу овог појашњења које сам дао. Ми смо, као једина Црква одговорни да сведочимо управо то ,,Универзално Предање" неподељене Цркве јер Православна Црква јесте једини истински чувар Предања. То за Флоровског никада није било спорно. Дакле, Ваша замерка Флоровском која гласи ,,Од најранијих времена Православна Црква је чувала врло јаку свест о томе да је она Једна Света Саборна и Апостолска Црква, а не нека Источна црква или репозиторијум хришћанских старина и обичаја" не стоји пошто и он сам говори исто то. Под ,,старином" о којој се говори, подразумева се Предање, о чему сведоче готово сви текстови Флоровског који су екуменске тематике. Флоровски је овде врло значајан јер он заправо поставља неке врло важне дијагнозе које су и данас актуелне. Примера ради: Без сумње, сарадња хришћана у питањима социјалне правде и морала, у делима милосрђа и помоћи, јесте племенити подухват. Ова врста сарадње могућа је и у подељеном хришћанству, и не потребује сагласје у питањима вере. Истинска полазна тачка екуменског покрета била би бол и изазов хришћанске разједињености, запрепашћеност и срамота због хришћанског неслагања и самопротивречности. Истинско извориште екуменског надахнућа јесте: скандал и парадокс хришћанског нејединства ... Црква је Једна и не може да се дели. То је правило вере, исповедна обавеза. Па ипак, Хришћанство јесте подељено (G. Florovsky, “The Antinomies of Ecumenical Quest”, стр. 3, у: Georges Florovsky Papers, Box 5, Folder 1; Department of Rare Books and Special Collections, Princeton University Library ). Овде Флоровски јасно удара темеље за оно што ССЦ-у данас недостаје. Прво, инсистира на томе да примарна намера екуменског дијалога није социјална и добротворна делатност већ ,,трагање за јединством". Друго, говори о парадоксу тога да Црква јесте Једна и не може да се дели, али да је Хришћанство подељено. Дакле, овде је важна разлика између Хришћанства и Цркве. Ми заправо трагамо за ,,хришћанским јединством". Црквено јединство већ имамо. А зашто трагамо за ,,хришћанским јединством". Па да бисмо вратили на пут ,,универзалног Предања неподељене Цркве (у историјском смислу наравно)" сву заблуделу браћу. Ми не водимо екуменски дијалог зато што немамо јединство унутар себе, већ зато што наша браћа немају јединства са нама. Мислим да је то сасвим јасно. Ово сте добро рекли: ,,Нисам противник дијалога али он мора да има свој циљ, а то је да аргументовано и недвосмислено сведочимо пуноћу истине коју поседује Православна Црква уз спремност да са другим хришћанима сарађујемо у свему ономе што води ка њиховом пуном јединству у Католичанској Цркви". Управо зато смо и обавезни да водимо дијалог! Па чак и са онима са којима имамо најдубље разлике, па чак и са рукоположеним женама итд. Не можемо да делимо коме ћемо да сведочимо пуноћу истине коју поседује Православна Црква а коме не. Обавеза да сведочимо свима је заиста обавеза у правом смислу те речи. Ми смо дужни да прво и пре свега то урадимо! Онда можемо а и не морамо да сарађујемо и по другим питањима. Али пре свега морамо да сведочимо Истину и ту нема некаквог нарочитог избора. Можда ћете сада рећи да дијалог није једини начин сведочења Истине, да можемо да сведочимо истину и самим својим постојањем. С тим се нећу сложити. Позвани смо да активно сведочимо Истину, а нема активнијег и одговорнијег сведочења од дијалога. Чак и ако дијалог скрене са пута свог истинског циља, решење да одустанемо од тога не долази у обзир. Тек то није у духу Православног Предања. Православна Црква мора да остане непроменљива, али мора да се упре свим снагама да мења оне са којима води дијалог. Напуштање дијалога представљало би одговорну небригу за другог. Што се тиче Вашег коментара да је термин ,,Црква" у множини у прилогу који сам доставио само техничка употреба тог термина, то би било тачно да у мом ранијем одговору није било наставка: ,,То је врло озбиљна тема. Православна Црква неки вид еклисијалности и другим ,,црквама" дефинитивно признаје. То тешко можете оспорити. Зар пракса примања римокатолика у Православну Цркву без крштења није неки вид признавања одређеног нивоа еклисијалности? А тек пракса примања свештенства у већ постојећем чину!". Дакле, нека и буде да је то само технички термин. Али да ли је пракса примања римокатолика у Православну Цркву и остављање чина онима који су рукоположени, само техничка ствар? Ја не бих рекао да јесте. Молио бих Вас да ми подробније појасните шта мислите о томе пошто из Вашег одговора нисам успео у потпуности да разумем.
  2. Драги оче Саво, Хвала Вам на заиста темељном и исцрпном одговору. Ја не мислим да је ССЦ превазиђен. Сматрам да је већ од 60-их година прошлог века скренуо са свог пута о чему сведочи и један од његових оснивача, отац Георгије Флоровски. Оно што је ССЦ-у потребно, јесте да се врати начелима Скупштина у Амстердаму (1948) и Еванстону (1954). Такође, мислим да би по том питању требало консултовати радове Г. Флоровског и Висерта Хуфта који су играли врло важну улогу како у самом оснивању ССЦ-а, тако и у његовом раном развоју. Ова слика ССЦ-а коју данас имамо је нешто сасвим друго од онога што ССЦ изворно јесте био. За то је довољно прочитати документа из Амстердама и Еванстона. Нисам у потпуности разумео да ли сте Ви против учешћа Православне Цркве у ССЦ-у или не, али ја не мислим да је напуштање решење. Мислим да би православни требало озбиљније да се забаве покретањем иницијативе у ССЦ-у за враћање његовим првобитним начелима. Читајте само документа из тих ранијих година и све ће Вам бити јасно. Нека од тих докумената лично је писао Флоровски и она еклисиолошки апсолутно стоје. Друга је пак прича, екуменски дијалог уопште (не волим реч екуменизам и иначе речи са -изам, а још мање некакве ,,покрете"). Јасно, ту сте врло лепо поставили питање о употреби термина ,,Црква" у множини. То је врло озбиљна тема. Православна Црква неки вид еклисијалности и другим ,,црквама" дефинитивно признаје. То тешко можете оспорити. Зар пракса примања римокатолика у Православну Цркву без крштења није неки вид признавања одређеног нивоа еклисијалности? А тек пракса примања свештенства у већ постојећем чину! На крају крајева, Римокатоличка Црква се тако назива и у богослужбеним текстовима Православне Цркве (видети прилог). Оно што је важно, јесте да то морамо јасно и прецизно дефинисати и јасно и прецизно рећи да Православну Цркву сматрамо једином Црквом. Толико за сада од мене. Важно је да покренемо ово питање и покушамо да пружимо макар неке оквирне одговоре. Свако добро од Господа!
  3. Драги оче Саво, Занима ме шта данас мислите о својој књизи ,,Екуменизам и време апостасије" и ако можете да нам мало подробније објасните шта Вас је навело да мислите како сте мислили о тој теми, шта Вас је навело да промените мишљење и како је изгледао пут тог рекао бих преумљења? Ово је данас јако занимљива тема, с обзиром да антиекуменистички табори и даље постоје и јако је мало оних који такво мишљење мењају. Ви сте очигледно учен човек, па бих волео да знам како се тако ученом човеку догоди таква заслепљеност, како то да данас не мислите тако (ако не мислите)? Срдачно, Марко Ђурђевић студент ПБФ-а
  4. Upravo sam se snasao za knjigu. Hvala Vam u svakom slucaju sto ste se javili!
  5. Molim Vas da ako neko ima navedenu knjigu u pdf formatu da mi je hitno posalje na email adresu: maximconf@hotmail.com Hvala unapred!
  6. Ма јок, требају ми неке информације за које знам да се налазе ту Хвала на помоћи свакако!
  7. Драги форумаши, ако неко има у свом рачунару Историју СПЦ Ђока Слијепчевића замолио бих га да је постави негде па да овде постави линк да се скине или да ми пошаље на следећи мејл: maximconf@hotmail.com За сада сам нашао једино на SCRIBD-у да је неко поставио али не могу да скинем одатле а нисам у могућности да је стално користим онлајн. Ако неко има књигу, био бих веома захвалан! Хвала унапред свима на труду!
  8. Па да. Проблем са онлајн преводиоцима је што им ја не верујем бач нешто посебно, уз то не могу да се наводе као извор и такође немају речничке референце које, наравно, имају само речници.
  9. Драги форумаши, потребан ми је латинско-српски речник у пдф формату. Наглашавам поново, искључиво пдф формату. Дакле, не никакви онлајн преводиоци и слично. Потребна ми је искључиво књига. Ако неко зна одакле се може скинути тако нешто или има у свом рачунару нека постави негде па потом нека подели овде линк за скидање те књиге. Хвала унапред на труду!
  10. Читава та прича са христијанизацијом тог чувеног ,,дрвета" које је заправо Христос као Дрво Живота, мени не пије воду. Нека ми не замере они који не мисле тако али за мене је то бесмислица. Ако то дрво символизује Христа, зашто га онда спаљујемо? За мене то дрво није ништа друго до особена карактеристика словенске митологије које ми на навечерје Рођења Сина Божјег спаљујемо симолично показујући одбацивање старог словенског божанства и прихватање Христа. Дакле, мислим да је ово једини разуман начин да се објасни то спаљивање дрвета на Бадње вече. Да се то дрво не спаљује, онда бисмо могли говорити о Христу као Дрвету Живота, а овако, тешко да то има смисла. Понављам, да не би дошло до какве забуне: спаљивање је за мене символични чин одрицања од словенског божанства јер чињеница да се то ради уочи Божића указује на то да се, ако желимо бити хришћани, морамо конкретно и истински одрећи нашег старог веровања и прихватити Христа! Зато ,,спаљујемо старог Бога"...
  11. Па може и то да буде питање, али првенствено је питање какав смисао бадњак има данас у празничном прослављању Божића. Дакле, и ако говоримо о христијанизацији нечега паганског, питање је управо тај садашњи, хришћански смисао тога.
  12. Замолио бих све расположене да напишу своје (или оне којем су научени) схватање бадњака. Ово можда изгледа као тривијално али сама чињеница да постоје најразличитија могућа тумачења чини ово питање посебно занимљивим. Хвала унапред свима који су издвојили време да поделе своје схватање бадњака!
  13. @@obi-wan, Грешиш, врло добро познајем шта пише Милојков. Раније смо више пута имали врло исцрпне и растегнуте расправе. Само што ти нећеш да погледаш то јер те очигледно жуља моја критика твог гуруа. :Viannen_loungelizard:
  14. Е мој пријатељу, кад би знао ко све брани докторски рад на ПБФ-у чудио би се чудом... Па нема шта мене да питају кад сам ја питао овде. Ако хоћеш да браниш Милојкова као што ми Дејан Бићанин прети у инбоксу, мораћеш то мало аргументованије...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...