Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Немања

Члан
  • Број садржаја

    48
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Немања

  • Ранг
    Напише по коју
  • Рођендан 01/01/1

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  1. Немања

    Опроштај

    Желим да јавно замолим за опроштај о. Ивана Цветковића са којим не могу да ступим у директан контакт зато што ме је блокирао на Фејсбуку. Оче Иване, не тражим да ме деблокирате, него само да опростите. Иза ставова које сам изнио стојим, али признајем да их нисам изнио на прихватљив начин. Молим Вас опростите. Исправка. Сад сам сазнао да више модератора користи налог Животије Утешановић на Фејсбуку, те то вјероватно није био о. Иван лично. Ко год да је, пост је, хајде да се измиримо. Не треба ми деблокада, само да нема злопамћења. Иза својих ставова стојим, али признајем да сам крив за страствено и грубо изношење тих ставова.
  2. Немања

    Da posao počinje u 10 h, ljudi bi bili zdraviji

    Не знам како се на овом форуму бришу дијелови цитата и прилагођавају, малочас сам покушао и направио хаос, па ћу морати овако у блоку да ти одговорим, брате. Прихватам да не знам какав је београдски ритам саобраћаја. Мада је интересантно да је гужва од 8 до 10 и питам се шта то говори. Када почиње радно вријеме већине људи? Да сви раде од 7, та гужва би ваљда била раније. Друго, ниси у праву када си наводио своје виђење сценарија породичног живота у послијеподневној смјени. Ако радно вријеме почиње касније, онда ће и родитељи лијегати касније (а не само дјеца) и неће бити поспани у 9 навече као што би били уз радно вријеме од 7. Према томе, биће више времена за породични живот. Пошто неки овдје у циљу здравијег раног устајања заговарају бесмислени приједлог о промјени навика читавог друштва, не видим зашто је мој приједлог "ко воли нека изволи" да устаје у 5 ујутру ишта мање смислен. Мени се чини да људи који заговарају рани почетак радног времена иначе имају мању потребу за сном. Има људи којима је довољно 5 до 6 сат сна и наравно да им одговара да раде од 7. Ето, мени је апсолутно неопходно 7-8 сати сна дневно и уз радно вријеме од 7 ујутро био бих натјеран да се до пензије одрекнем сваке врсте вечерњег живота (не ноћног, него вечерњег!) све до одласка у пензију.
  3. Немања

    Da posao počinje u 10 h, ljudi bi bili zdraviji

    Пуно вас овде теоретише како би било боље да нема телевизије, да млади лијежу раније, итд итд. али тема није земља фантазија како би неко желио чаробну земљу у којој би становништво добровољно промијенило све своје навике, већ је тема оптимално радно вријеме уз све остале навике људи непромијењене. Такође, у причи о продуктивности се увијек говори и о трајању радног времена, а не значи да је дуже вријеме проведено на послу аутоматски и продуктивније. Недавно сам читао чланак о њемачкој продуктивности која је на врхунском нивоу, док је, истовремено, њемачка радна седмица просјечног трајања од свега 35 сати, тј. 7 сати дневно. Једна од тајни је што код њих нема разговора о приватним темама на послу, нема испијања кафа нити сурфања по Фејсбуку, већ се тих седам сати ради "ударнички". За разлику од нпр. Грка који имају дуже радно вријеме, али га узалуд троше. Оптерећеност послодаваца да радници морају да остану на послу 8 сати дневно је нешто што ће отићи у прошлост за многа занимања. Нпр. моји другари који раде као програмери кажу да код кодирања човјеку некад просто треба да изађе пола сата и мало прошета, те да се у 15 минута након тога некад уради више него за 5 сати присилног сједења у канцеларији (ово важи за сваки креативни посао). Него, што се тиче радног времена. Чињеница јесте да сви (или скоро сви) у младости, за вријеме школовања, стичемо навику касног лијегања на спавање. И то није само код "нецрквених" људи тако, већ мање-више код свих. Мени је, кад сам почео да радим, био ужасан шок обавеза устајања у 7 ујутро да бих на послу био у 8 и никад се нисам ни навикао на то. (сад сам фриленсер и устајем кад ми паше). У великом граду као што је Београд (а већина вас је одатле, ја нисам), мораш да устанеш бар сат и по до два прије почетка радног времена. Дакле, јадник који ради од 7 (што многи прижељкују) мора да устане већ у 5 или пола 6. Кад онда да иде на спавање ако му је потребно осам сати сна? У 9 навече? Па у то доба не можеш ни малу бебу да натјераш у кревет (имам сина од 6 мјесеци). Мени је то стварно неприхватљиво. И која је логика у теорији да касније радно вријеме нужно мора да смањи вријеме за породицу? Дјеца иду у школу у двије смјене. Кад су поподневна смјена, крећу у школу око 1, а враћају се око 7-пола 8. То значи да "срећковић" са својим "породичним радним временом" од 7 до 3 поподне у тој седмици неће ни виђати дјецу, јер кад се дијете врати из школе родитељу је већ вријеме за спавање, а клинци су ујутро у 6 још спавали док су тата и мама појурили на свој "породици прилагођени" посао. Ко је такав раноранилац да му не смета да устане у 5 или 6 ујутро, нека тада устаје и подиже своју дјецу из кревета и користи дио свог породичног времена. Гдје пише да слободно вријеме може и мора да буде искључиво након радног времена?
  4. Немања

    Страшни Суд

    Не слажем се са ставом који се данас често чује у Цркви, а то је да грешници у паклу "сами упорно бирају" да не приме милост Божију. По томе испада да пакао баш и није тако страшан, чим има ико ко бира да буде у њему. За разлику од академских теолога, који логицирају о томе на основу претпоставки које, неријетко, погрешно склапају у некакве теорије, такво мишљење о грешницима који сами бирају пакао тешко да се може наћи код Светих Отаца. Напротив, говори се о узалудном покајању, а ко се каје очито да није задовољан стањем у којем се налази. Колико знам, теолошко објашњење зашто то покајање неће бити примљено је што се неће радити о правом покајању. Једно је ако грешник жали због гријеха зато што је изгубио однос са Богом и ражалостио га, а друго је ако грешник просто жали што је "ухваћен", тј. опет би урадио исти гријех, само када би могао да прође без посљедице. У том смислу би се могло говорити о грешницима који "својевољно" остају у паклу, њихово стање би, можда, могло да се опише као: "Волио бих да не мрзим Бога, јер ме Његова Љубав мучи, али не могу да престанем, и даље Га мрзим." Иначе, та прича о томе како су усамљеност и одвојеност од Бога у паклу највеће од свих зала мени никако није јасна. У животу сам осјетио и јак осјећај одбачености од Бога (ужасно је) и усамљеност и јак физички бол. Мени је очигледно да ништа нема горе од физичког бола. Мада сам свјестан да многи Оци кажу да није тако, ја то стварно не разумијем и тешко ми је да прихватим.
  5. Мени стварно није јасно због чега се, крајње селективно, само наводе цитати Отаца у којима се говори да се треба на свакој Литургији причешћивати, а мноштво других мјеста на којима пише другачије се не наводи. Зато више ове којекакве форуме толико ни не посјећујем. Свети Јован Златоусти на бар једном мјесту (не да ми се да тражим гдје је) каже да велику осуду навлачи на себе онај који прилази путиру неспреман, па чак и моли људе да не прилазе причешћу просто зато што је празник. Колико знам, канони Цркве данас познају категорију покајника који могу да присуствују цијелој Литургији, али се не причесте. И шта је ту проблем? Човјек који не прилази са правим настројењем срца Чаши, неће добити корист од причешћа. Прошле године сам се једном тако причестио иако сам био неспреман и тако силовито сам осјетио осуду да пријатељи из храма нису могли да схвате шта се са мном догађа. Мјесец дана нисам могао да дођем себи. Послије тога, никад више нећу прићи неспреман Причешћу, па таман не знам ко навео сто цитата да се треба причешћивати три пут дневно. Један мој, шта да кажем, "брат" из Цркве се причешћује на свакој Литургији, а при томе нпр. упражњава и орални секс са својом дјевојком а то уопште не исповиједа. Закасни пола сата на Литургију, "исповиједи" се за 20 секунди и редовно прилази. Иначе, задњих мјесеци почиње да се жали на своје здравље које је некад било као код Тарзана. "а многи су међу вама болесни..." Извините на бруталној искрености, али напорни сте са том причом како се МОРА стално причешћивати, скоро исто колико су Артемијевци досадни са својим зурлотарењем. Поздрав!
  6. Ево шта ја мислим о тзв. јављањима Богородице у РКЦ: http://www.johnsanidopoulos.com/2009/08/troubling-aspects-of-catholic-marian.html Посебно препоручујем сљедећи од линкова са претходне странице: http://orthodoxinfo.com/inquirers/marian_apparitions.aspx
  7. Још не могу да вјерујем да припадник Хришћанске цркве и то још свештеник, онај који наводно следује за Христом, назива оне који су клали дјецу и старце "угледницима". Нема даље дефинитивно... Није он никакав свештеник, нити припадник Цркве, него обичан јеретик. Ја кад видим овакве ствари могу само изнова да се увјерим колико смо ми у заблуди, колико смо наивни у некаквој нади да се код римокатолика нешто мијења. Кад ово видим, дође ми да се сложим са оцем Јоилом и његовим ставом о латинима! Само лукавштина и ништа друго стоји иза њих!
  8. Е ово би требало да буде лектира за вас 'рвате: Нећете се извући. Наивни Срби ће вам можда опростити, али Бог вам без правог покајања неће опростити.
  9. @Zayron Не могу се овакве ствари ничим правдати, а понајмање причом о демократији и како има свако право на своје мишљење. У Њемачкој није дозвољено славити ратне злочинце, а мислим да то није дозвољено ни у једној нормалној држави на свијету. Додуше, дозвољено је у Јапану гдје такође није проведена денацификација. Моје мишљење је да су усташки покрет и НДХ највећа концентрација зла и злочина која се икад појавила на планети Земљи од стварања свијета до данас. Ако неко има примјер неког већег зла, нека ми га наведе. Стотине хиљада људи који су убијани са уживањем, на најсвирепији начин, из чисте мржње... па то је изван сваког могућег коментарисања. Оно што обичан Хрват данас ради није ништа друго него пилатовско прање руку: "Ја немам ништа у тој крви", али то не рјешава проблем. Ко је у римоктоличкој цркви дигао глас против овога? Ћутање значи одобравање у овом случају. Шта ће надбискуп Бозанић или папа предузети поводом овог случаја? Ништа, наравно, јер је РКЦ подржавала усташки покрет, а касније је помагала бијег усташа из Југославије. Нема ту никакве приче ни о мржњи, ни љубави за мене. Довољно говори то да данашњи Хрват односе са Србима гледа кроз призму тзв. "србо-четничке-југо-комунистичке агресије", иако је очигледно да су усташки злочини милион пута већи од свог зла које су Срби нанијели Хрватима у читавој историји. Једна беба заклана пред очима мајке гори је злочин од свих граната испаљених на Вуковар. Нема ту никаквог вагања "ко је коме шта учинио", то управо ви и хоћете да се кроз неку причу замагли суштина. Ту се нема шта вагати, као што се милион тона нема шта вагати да ли је, и колико пута, теже од неког кухињског стола. Народ који је у стању да намјерно заборави такав злочин и да толерише јавне наступе људи као што је овај "свећеник", те "црква" која таквога не рашчињава нису ништа друго него најгори народ и најгора "црква" на свијету и моју маленкост разговор са таквима уопште не занима. Што се мене тиче, ствар је јасна - или бесусловно покајање и посипање пепелом као Нинивљани што су се покајали, или се видимо на Страшном Суду. Ћао!
  10. Ја се извињавам, али ме овакве ствари доводе до крајњег гнијева. :229229229: :229229229: Најбоље још да Тадић оде да им се мало извини. Молити се за Павелића? Ја бих прије подржао молитве за легију демона.
  11. Овакве ствари ми буде само крајњу мржњу и презир. Да је Република Усташка једна иоле нормална држава, ово ****** "свећеника" би моментално завршило у затвору. Да видимо да се у Њемачкој ико усуди да помисли овако нешто да каже за Хитлера - тамо се то не може догодити јер су Њемци иоле нормални људи. Због оваквих ствари вјерујем да ће сам хрватски национални идентитет бити осуђен на дан Суда. Не знам како ће то бити у есхатону, да ли ће нпр. Преподобни Јустин Ћелијски и у каквом смислу бити Србин у Царству Божијем, али "видим" шаховницу како пада на дно ада. Кад им неколико стотина хиљада јасеновачких мученика засија свјетлошћу Васкрсења, нико од 'рвата неће смјети у очи да им погледа. Obratimo pažnju na kulturu izražavanja
  12. Аквилио, по мом мишљењу - стварно претјерујеш. Да ли ти заиста негираш да постоје одређени лобији, чак и у самој науци, који одређене чињенице и открића "натежу" тако да би подржали ставове који су унапријед донесени? Данас је јавна тајна да је одлука о брисању хомосексуалности са листе менталних поремећаја у САД донесена прије неких 40 година под утицајем геј лобија. Од тада се исти притисак врши на све земље свијета, нпр. мислим да земља не може бити члан свјетске здравствене организације уколико хомосексуалност сматра за поремећај. Јеси ли ти свјестан посљедица такве тврдње? Као прво, у свијету постоји велики број хомосексуалаца који би жељели да бар покушају да се лијече, а то им се не дозвољава. Данас на Западу, ако нпр. младић од 14 година оде код школског психолога, скупи храбрости и призна да осјећа хомосексуални нагон, неће добити помоћ како да то превазиђе и постане нормалан, него ће му се причати да је то просто тако, неизмјењиво и да мора да "прихвати себе". Да ли је теби то нормално? Генетичка истраживања се данас злоупотребљавају. Колико је мени познато, она може само да установи да неко може да има склоност према нечему, а не нужно да он то мора и да буде. Ту смо онда на класичним примјерима да не може неко бити присиљен на то да буде убица, чак и ако има генетску предиспозицију за склоност ка насиљу. Мој пријатељ, новинар, се прије неколико година преко Интернета "инфилтрирао" у геј заједницу у Србији јер га је занимало да открије како је дошло до тога да ти људи постану такви. Он ми тврди да је његово истраживање у потпуности потврђивало ставове Цркве - готово сви хомосексуалци су то постепено постали, готово нико није тврдио да је "одувијек" осјећао само привлачност према другим мушкарцима.
  13. Онда прекини да читаш и халкидоснке оце, јер је теопасхизам (богоумирање) њихов изум. Питање за тебе: ко је умро на крсту? То је питање на које ја не знам прецизно да одговорим. Моје схватање је да је Богочовјек Христос умро људском природом, тј. умро је као човјек, али Његовом Божанском природом није умро. И већ само то по себи је довољно збуњујуће. Ја бих ствари поставио другачије - шта је то смрт? И када употријебиш ријеч "смрт", шта ће слушаоци схватити? Моје православно и опште-секуларно образовање познаје само два значења појма смрт: 1. крај биолошког постојања кроз гашење биолошких функција (то је прво значење смрти које смо сви упознали) 2. губитак заједнице са Богом до које долази кроз гријех. Као што је отац Иван лијепо навео (да није он, ја бих): Кад мени неко каже да је "Бог умро", онда то за мене значи или:1. да је Бог Син, као Друго Лице Тројице престао да постоји у том тренутку, престао да живи, престао да буде свјестан Свог постојања или 2. да је на неки начин Његовом смрћу раскинута заједница Сина са Оцем и Духом Светим. И једно и друго су очигледне глупости. Ја знам да је учење Цркве да је заједница Оца и Сина и Светога Духа нераскидиво и без промјене постојала и кроз само Оваплоћење и кроз читав период Христовог живота на земљи и кроз смрт Његову. Према томе, у категоријама појмова које ја познајем Бог никако није могао да умре. Чак и ако постоји нека сачувај Боже компликована дефиниција која би објаснила, на православан начин, шта то значи тврдња да је Бог умро, онда би онај који се користи таквом терминологијом морао (по мом мишљењу): 1. или да одмах понуди објашњење код употребе сваке драстично провокативне изјаве (а ваљда је довољно интелигентан да препозна шта је саблажњиво), 2. или да се уздржи од држања предавања и објављивања текстова који су доступни широким народним масама, него да се потруди да то остане у кругу "посвећених".
  14. Као мирјанин не-богослов, желим да кажем да је ово типична тема у којој се појављује проблем са београдским академским богословима. Имам вишегодишње искуство у тим дискусијама. Проблем се појављује утолико што су академски богослови склони томе да очигледне ствари замаскирају у ултра-компликоване дефиниције које нико осим других академских богослова не може да схвати, а неријетко се таквим дефиницијама оповргавају очигледне чињенице, као што је ова о противприродном блуду. Лаик не мора бити у стању да нешто дефинише да би знао шта је то. Уосталом, гдје су вам сад они апофатички термини и приступ по којем за Бога не можете рећи Ко Он јесте, али можете прецизно да кажете Ко Он није? По истој аналогији, човјек лаик можда не може да да јасну и прецизну дефиницију појма "природно", али може лако да види шта је противприродно. Или, ја бих морао добро да се потрудим да дефинишем шта је то "равноправност полова", али ми та дефиниција није потребна да бих уочио да однос мужа и жене у којем муж свакодневно премлаћује жену на мртво име није у складу са равноправношћу полова. Укратко, за препознавање очигледних ствари не видим да су потребне дефиниције. Коментар Св. Јована Златоустог можете видјети овде: http://www.bogotrazitelj.net/index.php?option=com_content&view=article&id=19:2010-10-01-17-22-03&catid=1:2010-08-04-07-30-38&Itemid=9 у коме директно говори о природном и неприродном. Према томе, теорије о томе како је све што постоји у природи самим тиме и природно - једноставно не стоје. Таман да је на свијету милијарду хомосексуалаца, то је и даље неприродно. Ако некоме треба дефиниција, нека се обрати Светом апостолу Павлу и Светом Јовану Златоустом. Ето, ја не знам да дефинишем то "природно" и "неприродно", али су мојој маленкости ријечи ових Отаца сасвим очигледне. Или се ви, можда, не слажете са Писмом и Оцима? Е сад, можда владика Игњатије има потребу да на неки другачији начин дефинише појмове природног и неприродног, али ја не видим од тога никакву корист за мирјане не-богослове, а видим свакакву штету кроз погрешно интерпретирање њихових ријечи. Што се мене тиче, ја сам престао да читам било шта од владике Игњатија када сам негдје прочитао у његовом тексту (ваљда се добро сјећам, да не буде клевете), да је "Бог умро на крсту". Ја не тврдим да је Владика јеретик, просто не видим за себе никакву корист у читању таквих текстова са тврдњама на које нигдје друго у православној литератури нисам наишао.
×