Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

stevanjuric

Члан
  • Број садржаја

    47
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from farisejski.bukvojed in Владика Игнатије браничевски посланица за Божић 2019   
    Ако је то хтео да каже, онда је требао тако и да каже. Иначе, вероватније је да Христос није рођен у последњих 14 година Августове владавине, већ нешто раније. 
     
  2. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from farisejski.bukvojed in Владика Игнатије браничевски посланица за Божић 2019   
    "Зато и јеванђелисти и хроничари описују овај догађај, и стављају га у тачно време, дакле, за четрнаесте године владавине Августа императора римскога, и за време Ирода цара, који је владао у Јудеји."
    Јеванђелист Матеј вели да је рођење Христово било у дане Ирода цара (Мт. 2,1) а јеванђелист Лука да је било за владавине императора Августа, и за К(в)иринијевог управљања Сиријом (Лк. 2, 1-2). Кириније је два пута управљао Сиријом, а наука ни до данас није утврдила тачну хронологију догађаја које помиње библијска повест о рођењу Христа.  Дакле, јеванђелисти га не стављају у тачно време. Одакле му ова четрнаеста година Августове владавине?
  3. Зачуђен
    stevanjuric got a reaction from александар живаљев in Владика Игнатије браничевски посланица за Божић 2019   
    "Зато и јеванђелисти и хроничари описују овај догађај, и стављају га у тачно време, дакле, за четрнаесте године владавине Августа императора римскога, и за време Ирода цара, који је владао у Јудеји."
    Јеванђелист Матеј вели да је рођење Христово било у дане Ирода цара (Мт. 2,1) а јеванђелист Лука да је било за владавине императора Августа, и за К(в)иринијевог управљања Сиријом (Лк. 2, 1-2). Кириније је два пута управљао Сиријом, а наука ни до данас није утврдила тачну хронологију догађаја које помиње библијска повест о рођењу Христа.  Дакле, јеванђелисти га не стављају у тачно време. Одакле му ова четрнаеста година Августове владавине?
  4. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from Благовесник in Из Артемијевог раскола вратио се под окриље Српске Православне Цркве   
    "Не полажи руке ни на кога брзо" 1 Тим 5, 22
  5. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from milijan75 in Из Артемијевог раскола вратио се под окриље Српске Православне Цркве   
    "Не полажи руке ни на кога брзо" 1 Тим 5, 22
  6. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from Жика in Из Артемијевог раскола вратио се под окриље Српске Православне Цркве   
    "Не полажи руке ни на кога брзо" 1 Тим 5, 22
  7. Свиђа ми се
    stevanjuric је реаговао/ла на Ђорђе Р у Da li je ovo zaista profil profesora Rodoljuba Kubata, ako nije...   
    Не знам зашто мислиш да сам 2000 те погрешио. То што се десило 2000 је нешто најбоље што је могло да се деси. Да није било 2000те још би живели у Југославији, са химном Хеј словени, а границе би нам биле још мање, и нас би било пуно мање. Ја сигурно не бих био становник те Југославије са границама Београдског пашалука, где се слави победа над НАТО пактом.
    На жалост, део те надреалности видимо и данас. Све нам “боље” иде, а све више се тражи исељеничка виза и карта одавде у једном правцу.
  8. Свиђа ми се
    stevanjuric је реаговао/ла на Ђорђе Р у Da li je ovo zaista profil profesora Rodoljuba Kubata, ako nije...   
    Не знам о чему причаш. Ја сам отерао ДОС, управо због тога што су кренули овим путем. СНС је управо наставила најгору политику ДС-а. Весић, Мали,... то ти је ДОС, то ти СНС. Најбоље речено талог ДОС-а плус талог СРС-а == СНС.
    Да се вратим на тему превирања у СПЦ, ја сам на страни легалиста, Синода, патријарха, ал то не значи да је власт, СНС, света крава, што се омаловажавањем критичара режима чини.
  9. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from Bezuhova in Никшићки сабор око моштију Светог Василија: Ни Турци нијесу радили што ови безбожници желе. Неће моћи!   
    Не могу да се отмем једном утиску: На овом сабору је било 9 владика, од чега 2 домаћина и 1 пензионер. На прославама крсних слава поједних владика окупи се дупло већи број владика. Један са југа Србије не промашује ни једну славу, промоцију и свечаност, по целој Отаџбини и расејању, а данас га ни од корова. Толико о саборности, једном организму и слично. 
  10. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from Стаљиново унуче in Никшићки сабор око моштију Светог Василија: Ни Турци нијесу радили што ови безбожници желе. Неће моћи!   
    Не могу да се отмем једном утиску: На овом сабору је било 9 владика, од чега 2 домаћина и 1 пензионер. На прославама крсних слава поједних владика окупи се дупло већи број владика. Један са југа Србије не промашује ни једну славу, промоцију и свечаност, по целој Отаџбини и расејању, а данас га ни од корова. Толико о саборности, једном организму и слично. 
  11. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from feeble in Никшићки сабор око моштију Светог Василија: Ни Турци нијесу радили што ови безбожници желе. Неће моћи!   
    Не могу да се отмем једном утиску: На овом сабору је било 9 владика, од чега 2 домаћина и 1 пензионер. На прославама крсних слава поједних владика окупи се дупло већи број владика. Један са југа Србије не промашује ни једну славу, промоцију и свечаност, по целој Отаџбини и расејању, а данас га ни од корова. Толико о саборности, једном организму и слично. 
  12. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from Жељко in Никшићки сабор око моштију Светог Василија: Ни Турци нијесу радили што ови безбожници желе. Неће моћи!   
    Не могу да се отмем једном утиску: На овом сабору је било 9 владика, од чега 2 домаћина и 1 пензионер. На прославама крсних слава поједних владика окупи се дупло већи број владика. Један са југа Србије не промашује ни једну славу, промоцију и свечаност, по целој Отаџбини и расејању, а данас га ни од корова. Толико о саборности, једном организму и слично. 
  13. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from Аристарх in Скупштина ЦГ: Неуставан предлог закона   
    Скупштинска служба демантује да је Одбор уопште и разматрао предлог закона: 
    Skupština: Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti nije razmatran
    WWW.VIJESTI.ME Generalni sekretar Skupštine Crne Gore Aleksandar Jovićević naveo je da Zakonodavni odbor Skupštine nije razmatrao Predlog zakona o slobodi vjeroispovijesti ili uvjerenja i pravnom položaju vjerskih zajednica  
  14. Оплаках :))
    stevanjuric је реаговао/ла на александар живаљев у Podrška nastavnicima Bogoslovskog fakulteta   
    Било би лијепо да су професори Филозофског факултета тако ажурни у одбрани својих колега. Ни на једном факултету нема толико идеолошки искључених професора  и доцената, од философкиње Јасне Шакоте, предсједнице Одбора за слободу универзитета 90их, преко покојног археолога Ђорђа Јанковића, до садашње "чистке историчара"...
    Занимљиво је да у овом апелу нема позива на слободу научног рада, вјероватно зато, што, уз часне изузетке, већина потписаних наставника ФФ нема НИКАКВО научно дјело.
  15. Свиђа ми се
    stevanjuric је реаговао/ла на Ђорђе Р у Верници узнемирени одузимањем од сестринства благајне манастира Раковица   
    Овде на форуму се управо намерно замењују тезе везано за ово. Не знам зашто поједини користе лажи да би представили ову ситуацију другачијом него што јесте.
    Одузимање нечега није контрола, није надзор. И ово није нормална ситуација, како се многи труде да покажу.
    Уведена је принудна управа. Игуманија је суспендована.
    Назовимо ствари правим именом, и све је ОК. Немојмо се лагати да је то нормално функционисање, и да проблем не постоји.
  16. Свиђа ми се
    stevanjuric је реаговао/ла на Родољуб Лазић у Зоран Ђуровић: Откуд Сандо у херцеговачком клану?   
    Као што рекох: овакво закључивање је на нивоу основне школе. Амфилохије мисли да је абортус грех. И ајатолах Хомеини тако мисли, а и Расел, оснивач Јеховиних сведока. Закључак - Амфилохије мисли као Хомеини (или Расел)...
     
     
  17. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from Жељко in Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ   
    Очигледно се разликујемо у схватању шта треба да се налази на званичном веб сајту СПЦ. Мени, на пример, не треба информација са сајта где је мој поп служио, јер сам га својим очима видео у цркви. Где је служио неки други поп или владика, лично ме не занима. Исто тако, не занима ме посебно ни преписка наставника на ПБФ, чак ми је гадљиво што се лична преписка објављује.
    Знам да неке друге занима где који владика служи, али проблем тог сајта није што извештава о томе где је који владика служио (знам да је потребно), него што је 95 вести само о томе. Други проблем је што о другим актуелним стварима нема ни речи, па о истима верници информације траже по другим медијима, а ту могу да прочитају којешта. 
    И да, уопште се не слажем са тврдњом: "Уосталом то и јесте најважније за твоје спасење где је твој Владика у недељу служио и његов поп, тј твој поп. " За спасење је потребно нешто друго, бар су мене тако учили. Но, шта знам, можда нова теологија то не признаје. 
  18. Свиђа ми се
    stevanjuric је реаговао/ла на Augustinus у Зоран Ђуровић: Откуд Сандо у херцеговачком клану?   
    Читам ова писанија, пратим и друге изјаве, и ни сам не знам да ли да тугујем, или да једноставно више ништа и не пратим. Свако ко је студирао на ПБФ врло добро зна какав је Вукашиновић човек, ако се ова именица може на било који начин ставити уз његово име. И многи знају како је настао његов магистарски и докторски рад, чија се једна трећина налази и на мом рачунару, пре него што га је објавио. Толико о томе. Али без обзира на све, у Цркви постоје службе који се баве одређеним проблемима, није на нама нажалост да етикетирамо и развлачимо професоре ПБФ. Нек свако ради свој посао. Нажалост, сви смрде, и то подебело - и патријаршија и ПБФ, нема цвећки ни на једној страни. Оптужити само једне, није ни хришћански ни морално, јер за танго потребно је двоје. Сви су се оно водали, и подводали као мута и тута, и док им је било лепо све се гурало под тепих. Сад кад је тепих освануо на брду, куку - откуд тамо, а нико не пита откуд брдо где га није било. И сад се играмо штапа и канапа, и нажалост саблажњавамо народ, који је још више збуњен, и огорчен што се овакве ствари дешавају у Цркви. Добро је водити дијалог, и конструктивно, да је то рађено на време до овога свега не би дошло. Ми треба наш прљав веш, да очистимо унутар наших ''зидина'', а не нажалост да користимо ову трагедију за личне интересе. То раде само мали, јадни и безлични људи, којима није стало до Цркве, него само до себе. Ајмо да почнемо да причамо шта можемо да урадимо, како можемо да се организујемо, да једног малог нахранимо, напојимо и обучемо. Да се потрудимо да вратимо веру народу. Држава нам је у понору одавно, са свим институцијама, корупција боље цвета него органско поврће у Јовањици. Ако и Цркву поткопамо, ми људи у Цркви изнутра, кад буде требало, мислим да наш народ неће имати где више да се склони. Праштајте братијо, пост је.... али туга ми срце стеже.
  19. Хахаха
    stevanjuric got a reaction from farisejski.bukvojed in Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ   
    Ако је судити по званичном сајту, лаици само треба да науче где је који владика служио у недељу, и сви ће задобити Царство небеско. 
  20. Хахаха
    stevanjuric got a reaction from feeble in Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ   
    Ако је судити по званичном сајту, лаици само треба да науче где је који владика служио у недељу, и сви ће задобити Царство небеско. 
  21. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from Борис74 in Упознајмо монаштво у Раној Цркви   
    Ја сам као допринос даљој расправи преписао део из Гранићеве студије. Наравно да Гранић у наставку пише и да "после 313. године постепено долази до тога да је монаштво доведено под контролу Црквене јерархије утицајем  византијских царева". Мислим да је погрешно очекивати да ћемо на страницама 25, 53 и 63 наћи дословне речи или реченице које је Гранић употребио у студији. Он је научник старог кова, који је проучавао, сублимирао, а изворе наводио не само као потврду своје тврдње, већ више као подстицај читаоцима да проучавају ту литературу. Да би се схватило шта је Гранић говорио на ову тему, требало би прочитати целу његову студију. 
  22. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from Борис74 in Упознајмо монаштво у Раној Цркви   
    Мали допринос теми. Делић из:
    УЗИМАЊЕ МОНАХА У КЛИР У СТАРОЈ ЦРКВИ
    Архимандрит др Филарет Гранић, професор Универзитета и академик САНУ
    Богословље, VII, 1932, 282-289 и Богословље, XLII (LVI) 1998, 57-62
     
    „Најстарија генерација монаха, као што се из извора IV-V века може видети, налазила се у више или мање изразитој опозицији према цркви. Интензитет овог негативног става монаштва према цркви и јерархији био је код појединих монаха различит. Овај антагонизам долази до израза у низу старијих монашких анегдота, које садрже карактеристичне конкретне примере у том погледу. Те приче показују нам уједно, да се монаси не ограничавају на аскетски контемплативни живот, него залазе и у делокруг свештенства, нарочито у област душебрижништва и праве им на том пољу врло незгодну конкуренцију, јер у очима света монашки сталеж важи као виши и савршенији од свештеничког сталежа. (1) Низ конкретних случајева показује како су се истакнути и чувени монаси најенергичније опирали да приме епископску и презвитерску хиротонију. Чувени ава Хорзијези, архимандрит пахомијанског манастира Табенизи, поводом наговарања александријског архиепископа Теофила да прими презвитерску хиротонију, одбија ову понуду уз извину речима: „Потребу (у презвитерима) подмирују нам они који долазе к нама (у манастир)“. (2) Неки монаси ишли су у свом отпору до крајњих граница и претпостављали су,шта више, и телесну мутулацију хиротонији.Ава Амун, за чије име је везан почетак монашке колоније у нитријској пустињи, сам је извршио ампутацију уха, да би стварањем дефекта избегао хиротонију. (3) За једног монаха се прича да је приликом акта хиротоније одгризао епископу прст. (4)“
    1.       R. Reitzenstein, Des Athanasius Werk uber das Leben des Antonius, 1914, pp. 25, 53, 63
    2.       Der Papyruscodex saec. VI-VII der Philippsbibliothek in Cheltenham. Koptische theol. Schriften, hrsg. und ubers, von W. E. Crum, 1915 p. 70. Исто тако су храм у нитријској пустињи и четири храма у пустињи Скитис опслуживали екстерни презвитери и ђакони (Cassiani Collationes IV 1; X 23; XVIII 15, 2)
    3.       Palladii historia Lausiaca XII Migne P. gr. 34 col. 1033 sq. Cp. и Apophh. patrum o монаху Исаку, Migne P. Gr. 65 col. 224, Макарију Египћанину, op. cit. col. 257 и о монаху Матоеосу, op. cit. col. 292
    4.       Callinici vita s. Hypatii edd. Semin. Philoo. Bon. Sodales 1895 p. 24.
  23. Свиђа ми се
    stevanjuric got a reaction from Стаљиново унуче in Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ   
    Везано за објављивање преписке појединих наставника ПБФ, имам једно питање: Да ли су наставници који се помињу дали сагласност да се њихова преписка објави?
    Ово ме интересује из разлога што Кривични законик у члану 142, став 1 и 2 прописује: "Ко неовлашћено отвори туђе писмо, телеграм или какво друго затворено писмено или пошиљку или на други начин повреди њихову тајност или ко неовлашћено задржи, прикрије, уништи или другом преда туђе писмо, телеграм или другу пошиљку или ко повреди тајност електронске поште или другог средства за телекомуникацију, казниће се новчаном казном или затвором до две године.
    Казном из става 1. овог члана казниће се и ко саопшти другом садржину коју је сазнао повредом тајности туђег писма, телеграма или каквог другог затвореног писмена или пошиљке или се том садржином послужи."
    Ако нису дали сагласност за објављивање њихове коресподенције, онда је неко учинио кривично дело. Мени лично је то прихватљивије, јер ако су дали сагласност, показали су да нису дорасли месту на коме се налазе. Без обзира што су њихова писма негирања тврдњи проф. Кубата, дегутантно је да се износе по медијима. Ако су имали шта да једни другима кажу (при том мислим и на Кубата и на оне који га демантују) то су требали искључиво "у кући". Ово је толико жалосно да више није ни смешно. 
  24. Хахаха
    stevanjuric је реаговао/ла на Milan Nikolic у Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ   
    Помрли су они који су ти брисали поруке. Врати се слободно.
  25. Волим
    stevanjuric got a reaction from Биљана, два in Упознајмо монаштво у Раној Цркви   
    Мали допринос теми. Делић из:
    УЗИМАЊЕ МОНАХА У КЛИР У СТАРОЈ ЦРКВИ
    Архимандрит др Филарет Гранић, професор Универзитета и академик САНУ
    Богословље, VII, 1932, 282-289 и Богословље, XLII (LVI) 1998, 57-62
     
    „Најстарија генерација монаха, као што се из извора IV-V века може видети, налазила се у више или мање изразитој опозицији према цркви. Интензитет овог негативног става монаштва према цркви и јерархији био је код појединих монаха различит. Овај антагонизам долази до израза у низу старијих монашких анегдота, које садрже карактеристичне конкретне примере у том погледу. Те приче показују нам уједно, да се монаси не ограничавају на аскетски контемплативни живот, него залазе и у делокруг свештенства, нарочито у област душебрижништва и праве им на том пољу врло незгодну конкуренцију, јер у очима света монашки сталеж важи као виши и савршенији од свештеничког сталежа. (1) Низ конкретних случајева показује како су се истакнути и чувени монаси најенергичније опирали да приме епископску и презвитерску хиротонију. Чувени ава Хорзијези, архимандрит пахомијанског манастира Табенизи, поводом наговарања александријског архиепископа Теофила да прими презвитерску хиротонију, одбија ову понуду уз извину речима: „Потребу (у презвитерима) подмирују нам они који долазе к нама (у манастир)“. (2) Неки монаси ишли су у свом отпору до крајњих граница и претпостављали су,шта више, и телесну мутулацију хиротонији.Ава Амун, за чије име је везан почетак монашке колоније у нитријској пустињи, сам је извршио ампутацију уха, да би стварањем дефекта избегао хиротонију. (3) За једног монаха се прича да је приликом акта хиротоније одгризао епископу прст. (4)“
    1.       R. Reitzenstein, Des Athanasius Werk uber das Leben des Antonius, 1914, pp. 25, 53, 63
    2.       Der Papyruscodex saec. VI-VII der Philippsbibliothek in Cheltenham. Koptische theol. Schriften, hrsg. und ubers, von W. E. Crum, 1915 p. 70. Исто тако су храм у нитријској пустињи и четири храма у пустињи Скитис опслуживали екстерни презвитери и ђакони (Cassiani Collationes IV 1; X 23; XVIII 15, 2)
    3.       Palladii historia Lausiaca XII Migne P. gr. 34 col. 1033 sq. Cp. и Apophh. patrum o монаху Исаку, Migne P. Gr. 65 col. 224, Макарију Египћанину, op. cit. col. 257 и о монаху Матоеосу, op. cit. col. 292
    4.       Callinici vita s. Hypatii edd. Semin. Philoo. Bon. Sodales 1895 p. 24.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...