Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

dragisa

Члан
  • Број садржаја

    2370
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by dragisa

  1. dragisa

    Podneta krivična prijava protiv Miroljuba Petrovića

    super su mi ovi pravoslavci kojima je firma registrovana u americi, diploma dobijena u americi, svi video materijali snimljeni u americi, crtani filmovi (strogo iz starog zaveta) snimljeni u americi, a amerika im je otprilike sinonim nemorala i bezbožništva... btw MP ima jako dobre veze sa 1) vlašću , 2) policijom 3) mans in black (pri tome ne mislim na naše sveštenstvo....) tako da od procesuiranja nema ništa, prognoziram mu dugu karijeru na našim prostorima...
  2. dragisa

    Napredna zona sumraka

  3. a šta da radi pogrebni radnik koji raskopava grobove
  4. dragisa

    Јеврејска есхатологија

    da li je ovo main streeam jevrejske teologije ne znam, u svakom slučaju jedan pravac kabale po kome jedinstvenost i novost koju je judaizam svojom pojavom kao prva mono(teistička) religija donosi zapravo leži upravo u sledećem shvatanju tog "Jednog": Caution, dangerous:
  5. dragisa

    Жељко Ињац: Вучићев и Ђиласов двопартијски систем

    e moj milane kasno si se ti ukrcao na voz, ali trudiš se, trudiš....samo napred videće to neko: https://youtu.be/FvKORBTDam8 (predloži joj neku saradnju ti si za dance trance expert)
  6. Nebeski Jerusalim = stanje oboženog čoveka = (drugi) Hristov dolazak koji se po blagodati useljava i obitava u čoveku Mnogi stanovi = specifičnosti svakog pojedinačnog oboženog čoveka, ali koji su pričasnici Istog ("stanovnici istog grada") "...tvoj sin voskrese tridneven ot groba, i mertvija vozdvignuvij – ljudije veselitesja! Svjetisja, svjetisja, Novij Jerusalime, slava bo Gospodnja na tebje vozsija..."
  7. Upravo se javlja: u telu.
  8. dragisa

    Књига која мења поглед на живот

    Старац Порфирије подвижник љубави - прозорљиви чудотворац Поуке старца Силуана Молитве на језеру
  9. dragisa

    Raskol se zahuktava

    ko je pismen vidi šta je čovek napisao, jasnije ne može biti
  10. dragisa

    Raskol se zahuktava

    reš pravog pastira koji ne taktizira (2016): МЕСОГЕЈСКИ МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ: «АКО САБОР НЕ БУДЕ СВЕТ – НЕЋЕ БИТИ НИ ВЕЛИК» Драги оци и браћо, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Наравно, знате да ће у недељу, на Педесетницу, почети такозвани «Свети и Велики Сабор» који ће трајати десетак дана. Овај сабор ће бити свеправославни: другим речима, у њему ће учествовати делегације свих Православних аутокефалних Цркава, које ће представљати архијереји на челу с патријарсима и архиепископима. Неки сматарају да овај скуп има карактер Васељенског Сабора, премда сами због нечега избегавају да га тако називају. Можда је овај Сабор једини сабор таквих размера у другом миленијуму и можда је једини после отпадања Рима од јединства осталих Цркава, односно, од тела Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, као што се каже у Символу вере. Зато је свима јасно колико се озбиљне наде и очекивања полажу у овај сабор. И сматрам својом највећом пастирском дужношћу да вам се обратим како бих вам рекао нешто о његовој вредности и значају, јер народ у нашој црквеној традицији не само да посматра оно што се дешава, већ учествује молитвом, речју или здравим реакцијама на живот Цркве. Овакав Сабор се сазива у име нашег Тријединог Бога. Његов циљ је пре свега духовни, усмерен је на уједињење верника, на пружање подршке, на указивање истинитог пута, на исцељење од заблуда, а истовремено представља сведочанство савременом свету у оквиру своје мисије, односно, открива јединствену Божију истину «свим народима» по Господњој заповести (Мт. 28: 29). Сабор то треба да учини ослањајући се на правилно тумачење Светог Јеванђеља, на Свето Предање претходних Сабора, на учење светих отаца, и природно, имајући у виду проблеме данашњице. Због тога, као што свима треба да буде јасно, полазне тачке и формулације оваквог Сабора треба да буду јасне, снажне, пророчке и богонадахнуте. Очекујемо да ћемо чути глас Божији први пут за хиљаду година саборног ћутања, посебно у наше «зло и покварено» доба (5 Мојс. 32: 5) препуно заблуда, компромиса, ћорсокака, превара, јереси, негирања, атеистичке злобе, измене вечних моралних принципа, вишеструког мешања у људску природу, у време нестабилности света, технолошке свемоћи, дигиталне самоизолације, координираног вређања Бога, масовног уништавања древних култура, насилног пресељавања народа из места њиховог историјског боравка, [у време] апокалиптичких прогона хришћана. Глас Цркве треба да буде глас «над водом великом» (Пс. 29: 3), «глас слапова» (Пс. 42: 7), он треба да узбуркава свет и да васкрсава умируће животе. Уколико нисмо спремни за нешто слично, боље је да причекамо, боље је – чак и у последњем часу – да одложимо Сабор за друго време. Просто фотографисање на Криту четристо епископа с дежурним осмесима после «пресипања из шупљег у празно», после потписивања текстова без зрна истине и без капи живе воде, без духовне речи, с нејасним богословским формулацијама које се због нечега специјално уводе, с намером да се замаскирају истина и уређење стварности – све то неће понизити суштину Сабора, али ће у одговарајућем тренутку једном и заувек нанети непоправљиву штету православном сведочанству. Сабор треба да буде одржан уколико је у стању да каже и покаже нешто толико важно, што ће васкрснути наду свих нас, што ће просветити нашу таму, што ће расејати сумње у то да под параваном црквених интереса бранимо политичке или себичне интересе наше епохе. Цела васељена жуди за истином, надом, светлошћу, силом, животом и истинитошћу. Све то толико недостаје данас. Препуни смо лажи, повлађивања, просечности, сумњичавости, мртвих религија, троме вере, верских сувишака без садржаја, ситног и глупог привида и лицемерних загрљаја. Сити смо секуларизма, синкретизма, вишезначности, двосмислености, богословља ради озлоглашеног пиара, одступања Цркве од тајне спознаје истинитог Бога и пројављивања Његове воље и њеног претварања у верски «производ» световног усмерења. Надамо се и молимо се за то да Сабор не буде само пример јединства, што наравно, само по себи већ није мало, већ да постане у одређеној мери и пророчански. Заиста, чињеница да ће се срести све Православне Цркве показаће да без обзира на разноврсност језика и култура, без обзира на људске мане и пороке, без обзира на неспоразуме и противречности међу њима, без обзира на могуће несугласице и сукобе, имамо заједничку веру у Тријединог Бога и Господа Богочовека Исуса Христа, веру у тајне Цркве и човека, и да ову заједничку веру објављујемо и признајемо за велику и свету, што Сабор чини Великим и Светим. Али и његова реч треба да буде богонадахнута. Он, као и претходни Сабори, треба да анализира историју и да дâ оцену нашег времена, које се разликује од других епоха, да постане незаборавни печат у животу Цркве. Да постане глас Божији данас! Иначе га не треба одржавати. Довољно нам је Његово ћутање. Не желимо да слушамо људске речи данашњих епископа, не желимо да знамо шта мисле ни најпаметнији и најобразованији међу њима. Желимо да чујемо глас Господа из уста наших епископа, и не само то – чезнемо за вапајем нашег Сабора. Ако ми, данашњи хришћани, не добијемо утеху и подршку, ако не будемо освећени, ако се потоње епохе не буду обраћале овом Сабору као извору истине, који је смисао његовог окупљања? Реч, изречена од стране Цркве, у суштини не може бити ни тривијална, ни половична, ни мала. А Сабор треба да каже много тога. Читав миленијум надахнут богословском мудрошћу светаца као што су Григорије Палама, искуством сталне и непрекидне молитве (која је чак подвргнута анализи од стране богослова и светаца као што су Николај Кавасила и Симеон Солунски), животом пуним исповедања и крви мученика, [миленијум] напојен знојем великих аскета као што су преподобни Серафим Саровски и савремени свети старац Пајсије, [миленијум] који је све до данашњих дана обележен знацима и чудима светаца као што су светитељ Нектарије и свети Кримски архиепископ Лука, светаца Руске, Грчке и балканских Цркава и целог света у целини; [цео миленијум] је био пут морем благодати Божије у црквеном јединству – и све то, наравно, мора бити формулисано «новом речју» коју ће Велики Сабор изрећи у својој послници. Како данас, кад се човек претворио у биолошку машину или социјалну јединицу, или кад се изродио у ефемерно биће и уређај са контролисаним мишљењем, православно сведочанство о заједничком животу с Богом, које се изражава и опитно доживљава у нашим храмовима и манастирима, и у тајнама наших живота може да не одјекне као заглушујући свеправославни вапај данашњице? Немогуће је замислити да у време покварених и немилосрдних прогона Цркве, духовне загушљивости без преседана, заблуда и «муке и невоље народа» (Лк. 21: 25), у време напетог очекивања краја, о овом Великом и јединственом Сабору православаца, буду направљени прес-рилизи, саопштења и фотографије – а да притом све буде лишено смисла, да буде сувопарно по свом садржају. Овај Сабор је једини после шизме. Отпадање Запада од тела Цркве није могло да не доведе до заблуде, до двојаког учења и јеретичког веровања, за које можда не треба кривити данашње западне хришћане, као што то често бива. Међутим, обавеза је Сабора да нас заштити од сваке сличне опасности, али да притом не разобличава строго и неумољиво оне који су наследили заблуде, већ да их упућује с болом, љубављу и богословском тачношћу. И значај ове обавезе је огроман. Као што је неизмерна и одговорност позвати – пре свега – све православце на покајање, како бисмо ми, који имамо велику милост од Бога, стално живели у Његовој истини и преносили је свуда на нашем путу. Да би се други вратили прво ми сами треба да се покајемо Ако не живимо тако, пати Православље које исповедамо. И ако нам Сабор то не каже, он може бити Велик, али неће постати Православан. Дакле, да ли је екуменизам јерес? Да ли би у одређеним условима могао постати благословена иницијатива? И да ли је антиекуменизам увек побожно исповедање? Зар Црква може бити Једна, а да притом не буде Саборна и Света? Односно, можемо ли да ставимо акценат на православно исповедање вере, а не на одговарајуће апостолско сведочанство? Зар она може бити Саборна, а да притом не буде Једна? Односно, да ли у својој тежњи да уједини хришћане може жртвовати своју уникалност, другим речима – своју свест о томе да је – Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква? Чекамо да нам Сабор убедљиво каже нешто о уникалности, светости, саборности и апостолском достојанству Цркве језиком истинске науке, покајања и делатне светости у односу на православце, поштовања и љубави према припадницима других вера, а не с надменим тријумфализмом или слатким речима празних светских компромиса. Потребно нам је да схватимо шта је «светоотачка благочестивост» за коју су наши преци у Константинопољу били спремни да умру хиљаду пута: «Никад те нећемо напустити, вољено Православље, и нећемо одступити од тебе, Свето Предање, у теби смо рођени, у теби живимо, и у теби ћемо починути, а ако наступи тренутак – хиљаду пута ћемо умрети за тебе» (Јосиф Вријениј). Ако су нашем васељенском својству туђи мисија и пророчанства, оно не може бити ни православно, ни црквено. Драга моја браћо, позивам вас на смирену будност, ватрену молитву, марљив труд и покајање, како би Господ овом Сабору даровао власт да изрази Његов глас, како би реч Сабора била заиста богонадахнута, и како би тако у нашим срцима васкрсао увереност у то да је «жив Господ» и данас. То је потребно свима нама и целом свету! Само ће тако Сабор постати Свет у дословном, а не у преносном смислу. Ако Сабор није Свет, неће бити ни Велик, а ако није Велик, остаје отворено питање његовог сазивања. Месогејски и Лавреотијски митрополит Николај Romfea.gr Са руског Марина Тодић 22 / 05 / 2016
  11. pre par godina, skupljamo mi pare ovde na forumu za pomoć jednoj oboleloj sestri, skupi se svota ali fali još 1000 dinara da bi bilo koliko je potrebno, uzmem ja tuđe pare koje su sticajem okolnosti trenutni bile kod mene i krenem u poštu. na putu stalno razmišljam gde ću nabaviti tih hiljadu dinara ali sa verom krenem i reko snaći ću se nekako (tad još nisam zarađivao). stojim ja u redu od jedno 15 ljudi, red se polako pomera... gledam ja tako i pogledam u pod a ispred mene 1000 dinara, pogledam oko sebe, sve penzioneri.. jad i beda a ispred mene neki lik nervozan ko pas skakuće sa noge na nogu, sav fensi i stalno drnda ultra tanak mobilni telefon. pri tome drži butku para da ti se zavrti u glavi. sagnem se ja uzmem 1000 i gledam: dok dođem na red ako vidim da neko od baba i deda počne da kmeči javljam se jer sigurno je izgubio neko ispred mene (nije moguće iza mene), ako niko ne digne larmu onda znači da je šmele posejao a njega mi neće biti žao pošto verovatno neće ni osetiti nedostatak (usput učiniće i dobro delo ). dođem ja na red, niko se nije javio, uplatim pare i na putu nazad razmišljam kako je bitno imati poverenja u boga i kako je njegova volja (a mislim da je pomoć drugima uvek njegova volja) čudna. nekada je suprotstavljena čak i "poštenju" ili drugim normama ponašanja ali u svetlu njegove "volje" to sve bledi i dobija potpuno drugi smisao.
  12. vazneti se na nebo SA telom i vezneti se na nebo telom su dve različite stvari.
  13. dragisa

    Raskol se zahuktava

    Mitropolit iz ruske jurisdikcije u Ukrajini protivan raskolu sa Carigradom: Moskva gubi kontrolu nad UPC-MP ... članak s pravom ukazuje na preuranjenost, zatim na ozbiljan defcit kanonske argumentacije odluka Sinoda RPC i opasnost da se Rusi izoluju od ostatka Vaseljene, da postanu raskolnici – na šta smo nedavno ukazali na stranicama „Antene M”...
  14. dragisa

    Dali su bezkontaktne platne kartice žig zveri?

    dr.Muramasa: "Od bezkontaktnih do Istinski pravoslavnih rišćana", tiraž 100 kom. cena 1200 din. CPS
  15. dragisa

    Тема јасна из прве поруке

    možda misle: možeš biti dj ali i diplomirati npr medije .... prosto bi bilo previše ako je zaista to što piše
  16. kad malo bolje razmislim to stanje može biti i pozitivan znak. ovaj ambijent u kome danas odrastate je zaista katastrofalan i reakcija svake normalne osobe jeste odbacivanje toga i takvog sveta. ali to ne znači da svet nudi samo ono što se najviše promoviše i vidi na prvi pogled. ima svet mnogo toga da ponudi, samo zaroni u njega.
  17. problem svih nas jeste što ustvari nemamo priziv od Boga. kada imamo "problem" koji nam oduzima veru, optimizam, radost, volju, želju za životom, ... , kako to onda može biti priziv od Boga? to je samo znak da dar koji nam je Bog dao, a to je dar da postojimo, mi odbacujemo. da li imaš posao, prijatelje, ljubav, bilo kakvu odgovornost koja te čini zadovoljnom? ako imaš bar nešto od ovoga a ipak imaš takav osećaj onda bi trebalo da porazgovaraš sa nekim doktorom jer može biti zdravstveno pitanje. ako nemaš ništa od ovoga zapitaj se kako možeš da budeš "srećna" ako si samo slučajni prolaznik u sopstvenom životu. počni sa malim promenama, koje ti se sada ne mile, a koje će te učiniti zadovoljnom kada ih ostvariš. možda jednostavno imaš malo teži prelaz iz dečije bezbrižnosti u kojoj je sve lepršavo u svet "odraslih" koji nije toliko lepršav ali koji sigurno može biti lepršav, pogotovo uz veru u Boga, ali koji zahteva tvoju volju. ako nemaš volju ZA nečim konkretnim, onda probaj sa voljom PROTIV nečega. npr: razjasni sebi da li ti zaista ne prija da se osećaš tako potišteno ili je to samo linija najmanjeg otpora koja ne zahteva akciju pa je time i prihvatljiva. ustvari šta got da preduzmeš (doktor, savetovalište, sport...), sam čin da nešto hoćeš i to činiš će te polako podići i počećeš malo po malo da vedrije gledaš na sebe onda na ceo svet a na kraju i na Boga... nije Bog neko ko kažnjava, on želi da budeš srećna.
  18. dragisa

    Зашто сијалице брзо цркавају?

    http://documentaryheaven.com/the-lightbulb-conspiracy/
×