Jump to content

vanmaxq

Члан
  • Број садржаја

    22
  • На ЖРУ од

О vanmaxq

  • Ранг
    Почетник
  • Рођендан 01/01/1

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  1. Uuuuu al ste vi ateisti osetljivi, k'o seoske udavače! Ne sme čovek da se našali. Ajde izvinjavam se. I odjavljujem.
  2. puko mu zvučnjak na fonu 0110_hahaha, bušna mu bubna opna 0110_hahaha
  3. Ateizam, po mom dubokom ubedjenju - uz napomenu da ovime ne želim, nikoga da uvredim, nego da govorim, krajnje uopšteno - svakako jeste, jedan oblik samopotcenjivanja. Možda i više od toga. Jedan skaredan nihilistički pristup, gotovo budalaština, po kojoj se izuzima jedna prosta, čak naučna činjenica, dakle, empirijski teren, da od celokupne površine mozga ne koristimo ni tričavih pet procenata. Pa, ako ćemo potencijale ostalih devedeset i pet procenata iskoristiti na to, da nas dole, u ilovači, pojedu crvi, naspram ideje po kojoj je ishodište našeg života u eshatonu, onda je stvar više nego jasna. To nema veze sa istorijom. ona se prevazilazi. Da ste u jenom trenutku istorije, od otprilike pre sto godina, objašnjavali ljudima izum mobilnih telefona, za primer bi vam prebili i noge i ruke. -Boga ima, samo, nije još svima telefonirano... 1414_feel
  4. Da. Ateizam. Mislim da, barem još uvek, treba da postoji. Vi mislite da ne? Kod koga bi se inače obavestili o onome što nas, sve skupa, zanima? I najzad, uopšte ne smatram da se obostrano koristite gluvim telefonima. Naprotiv. Vaša su pitanja vrlo jasna i razložna, premda za moj ukus, i malahno tendenciozna, no druga strana očigledno nije dorasla, ili nije raspoložena, ili jednostavno ne želi da sa nama podeli nešto, što i mene samog, verujte, jako interesuje.
  5. Gluvi telefoni. A zapravo je stvar, svakako, kompleksnije prirode. Ateizam, neizostavno jeste, jedan vid traume. Ali, ne psihološke, već pre svega one arhetipske. On, još uvek, treba da postoji. Zbog toga i ovaj oblik samoispitivanja i introspekcije, zahteva naročitu vrstu intelektualne i emocionalne hrabrost. Tražimo isuviše...možda je nepravedno, ipak...
  6. Još konkretnije: šta nekog opredeljuje za to, da mu svetonazor bude puko biološko ishodište u smrti, naspram vaskolike težnje čovekove da se upiše, u večnu knjigu života. Na stranu verodostojnost, jednog ili drugog. I šta je ispravno a šta nije. O tome ne govorimo. Ako ni zbog čega drugog,onda zato što medju onim, makar i deklarativnim ateistima, nepobitno ima, kudikamo boljih ljudi od nekih koji se vernicima predstavljaju. No, ovde je reč, o obrazcima mišljenja, psihološkim procesima, dinamizmu ličnosti, koji nas uvodi u jedno stanje, iz kojeg je najbeznačajnije što nam se percepcije razlikuju, no što nam se i sasvim neočekivano razlikuje to, šta nam je na korist. Zašto neko bira smrt? Zato što ne veruje, u život večni? Ili pak ne veruje, u život, uopšte?
  7. Moja antipatija prema Jehovinim svedocima duboko je seksualnog karaktera. Naime, isao sam ja tako jednog dana gradom, gde kuda i zasto, ne secam se, kad kod Muzeja videh prelepu devojku, izuzetne privlacnosti, plava, visoka, ma grom, covece! Skamenio sam se! Ona, sama. Nesto ili nekoga ceka. Hm...jbt...sta sad da radim? - pitao sam se ja. Ma prici cu joj, prelomih. Zasto da ne? Verovatno je vise nikad u zivotu necu videti,a mozda je ok cura. I onda ide klasicna seljacka fora... Uzmem mobilni i kao nesto pricam, pa pisem poruke, dok joj se spontano ne priblizih... Ona na mene i nije obracala neku narocitu paznju. "Da da tu sam ja kod muzeja...cekam te...nemoj da kasnis..." deklamovao sam u mobilni. I molio boga da mi u tom trenutku ne zazvoni isti. Ima jedan trenutak - kad zapravo treba prici devojci? - koji je jako slican asistenciji u fudbalu. Loptu treba dati u pravom trenutku, sekund pre ili sekund pose, dzaba je. Loptu mozes da nosis kuci. Sad je pravo vreme! procenio sam, i prisao. "Izvini - rekoh, mozda i ne bas dovoljno, siguran u sebe - al si ti meni nesto uzasno poznata, molim te, nemoj me pogresno razumeti, nemam ja taj obicaj da se obracam nepoznatim osobama, ali...sad, ovo, s tobom...znas ono, kad vidis nekog, ili neki dogadjaj ili situaciju, a ucini ti se poznatom, kao da si je vec ranije doziveo... "Pa ne znam...stvarno, ne znam...moguce je, ja se ne secam..." "Neverovatno - glumio sam i dalje... "Moguce je, jer ja propovedam boziju rec..." E jbt. Pa gde mene nadje?! Sta je ovo? Skrivena kamera? Naucni eksperiment? Ma odmah mi je bilo jasno o cemu se radi. Samo nisam znao od kojih je. A i svejedno mi je bilo... Isprica mi kako ceka drugaricu i kako idu po kucama i stanovima da propovedaju o apokalipsi i poslednjim vremenima, dolasku antihrista..." I u trenutku kad mi iz svoje torbe poce vaditi neke knjge i brosure... "Da, ali - ja bi te samo poljubio, nista vise - rekao sam najednom tiho, i sebe malo iznenadivsi. Ona ustuknu. "Molim" Ja se osmehnuh. Ona se unervozi.Nisam zeleo da joj bude neprijatno. "Oprosti...nista nista. Zaboravi" Od tada, Jehovine svedoke, ocima da ne vidim!!!
  8. Готово у правилу, сваки догађаји, осим себе самог, садржи и своју симболику. Смислену и, свакако неисцрпну - мада не и у односу на нашу, моћ расуђивања. То је као са водом из бунара: колико захватиш, толико ће ти се и разбистрити. Ништа се не догађа без смисла, а поготово се не догађа без узрока. Извесно је. А на разини симбола, ствари само добијају једно више, но тек само наизглед, наопако значење. И ништа онамо није, ни јасно ни сигурно ни одређено. Напротив. Лица и појаве се мешају. Преплићу. И међусобно прожимају. Ја постајем ти, ти постајеш он, он постаје ко зна ко...као што је у овом случају, corpus delicti, неизоставно и постао. Ако се разумемо... Најзад, и конкретно: поп из порно снимка једноставно нема тај хришћански ген, морлну вертикалу, интелектуални капацитет, а нарочито нема, осећај стида и покајања, да би могао адекватно одговорити ономе што је урађено. Није то, ниси везао појас, па платиш 5000 динара. На нивоу духовног поравнања, уместо људи ниског профила одговарају ауторитети. А начин на који се до тога долази, покаткад зна бити и волшебан, па чак и петпарачки. Коначно, не ликуејм, али је она моја тема "да ли свештенице за данашње прилике непристојно много зарађују?" лако пренебрегнута. И међу свештенством и међу верницима. Из којих побуда? Нити улазим, нити ме интересује. Ствари су за мене, не личне, него начелне природе. Ја немам намере да се с било киме мачујем.Осим тога, ево како је - иако морам признати, брже него што сам очековао - дошло до тога да ће неко други моћи сасвим злурадо да пита: "да ли свештеници снимају порно клипове са, за данашње прилике, изузетно згодним двојкама?" све најбоље оцу Ивану поготово. будите јаки и постојани. И благодарите господу на овоме удостојењу. Јер, ово то јесте, ма колко вам се чинило да није
  9. Odgovor je jednostavan: Ljubodrag Duci Simonovic. Sportista filozof
  10. ПЕСМА ИЗ ДЕПРЕСИВНИХ ДАНА ништа ми не значи више ни године ни дани ни часи како се то догодило? речи, ћутање бар не продубљује неспоразум и труна око засузи поглед на свет леп изобличи све је у вези онога, што рука може дотаћи срећа постоји ал мало за големо квари ја својој пропасти нисам се родио измаћи него, и казну треба заслужити где нема излаза, излаз онде није ни потребан!
  11. njamnjam До светла истине у Господу се ваљда и долази, кроз другог човека? И односа, према њему. У сваком случају, поштеније је рећи у лице, шта и како, и о томе разговарати, него лаконски одмахнути руком и гурати проблем под тепих. Духовно, да. Али ни материјално није без значаја. Историја, до Есхатона, има своју сврху. Најлекше је правити се немушт. У том смислу, нпр. и Василије Качавенда треба да живи као епископ српски, будући да је место енглеске краљице, већ попуњено. било би то тако, ал само да гледаш у светлу страну човека, а не у тамну и да Истина стоји у човеку, а не у Господу који стоји посреди двоје или троје у Његово име.гледам своје да исправим, јер туђе не могу, а не уподобљавамо се оку једни других већ Господовом. треба бити свестан, али и свестан камена у руци. Па ништа онда. Да га не кваримо, ако је тако... Нек остане... Мада, још једном, и последњи пут, чисто за записник: мени се чини да олако и некритички прелазимо преко неких ствари. Но добро...боже мој. Како год.
  12. 0110_hahaha До светла истине у Господу се ваљда и долази, кроз другог човека? И односа, према њему. У сваком случају, поштеније је рећи у лице, шта и како, и о томе разговарати, него лаконски одмахнути руком и гурати проблем под тепих. Духовно, да. Али ни материјално није без значаја. Историја, до Есхатона, има своју сврху. Најлекше је правити се немушт. У том смислу, нпр. и Василије Качавенда треба да живи као епископ српски, будући да је место енглеске краљице, већ попуњено.
  13. Проблем очигледно постоји. И пред тим, извесно, не треба затварати очи. Него о томе објективо и конструктивно разговарати. А на ползу свих - и пастира и народа. У смислу да, места за напредак у организацији Српске Православне Цркве, свакако има. И то треба јасно и гласно рећи. Нема љутиш...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...