Jump to content

Дарко

Теолог
  • Број садржаја

    493
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Дарко got a reaction from Aleksandra_A in Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)   
    Исповест и психотерапија




    - Исповест -

    Одавно је, можда и одувек била позната човекова потреба за исповедањем, не само о тренутној исповести, као Светој тајни Цркве, већ о психолошкој потреби човека да о себи проговори са неким коме верује, коме се нада, кога воли. Оваква природна потреба човека јавља се још код мале деце, а затим јача и постаје свеснија у преадолесцентном и нарочито у адолесцтеном добу. Срећни су и здрави људи, они који су још као деца, без страха од казни долазили својим родитељима, и поверавали им своје грешке и преступе, тражећи и налазећи њихову заштиту и помоћ.
    У одраслом добу, човек, поверавајући себе другоме – пријатељу, блиском рођаку, мужу или жени – открива себе. Упознавање самог себе је процес који траје до самог краја живота, а неминовно се допуњава и проширује исповедањем себе другоме.  
    Управо на овој психичкој потреби човека да саопштава себе интимног другом човеку коме верује и кога воли, кроз монолог и дијалог, хришћанска Црква, надовезујући се природно на већ постојећу праксу исповедања у Јудаизму, обележену на више места у Старом завету, означила је темељ једној од најважнијих Светих тајни Цркве – тајни исповести.
    Ову Свету тајну установио је сам Господ Исус Христос када је после васкрсења рекао својим ученицима: „Примите Духа Светог, којима отпустите грехе, отпустиће им се, и којима задржите, задржаће им се” (Јн 20,22 - 23), „Што год свежете на земљи биће свезано и на небу, и што год раздрешите на земљи, биће раздрешено и на небу” (Мт 18, 18).
    Посредством Свете тајне исповести, пастир зарања у забран људске душе. Онај који се искрено исповеда открива пастиру сваку тешкоћу која га притиска, а која се доводи у везу са држањем или не држањем закона Божјег или једноставно искрсава у току његовог живота, као неко животно или суштинско питање које није у вези са личним кршењем заповести Божијих; стога пастир не само да тражи опроштај грехова томе ко се исповеда, већ успева да ваљано усмери онога о коме се стара. Тајна исповедања је са пастирског становишта најважнија прилика и најважније средство које пастиру даје могућност да спроведе пастирско дело, и да делује спасоносно, јер тајним изливањем Божије благодати и отпуштањем грехова верник се ослобађа духовног терета грехова, бива му лакше, и свежим снагама, радосније и стабилније, наставља свој пут ка небу.
    Према једној старијој дефиницији исповест је покајничко признање кривице ради опроштења грехова. Исповедање обухвата четири битна елемента:
    1) сазнање својих грехова,
    2) искрено покајање,
    3) потпуну исповест греха,
    4) чврсто обећање себи и Богу да се грех не понови.
    Сви ови елементи на први поглед представљају непрелазну препреку, али и Царство Божије осваја се на силу. Хришћански пут је узан, док већина бира шири, удобнији пут који води у ћорсокак индивидуације. Сила помоћу које се задобија Царство Божије није насиље, нити мазохизам, ни садизам. Сила је Божији Дух, Треће Лице Свете Тројице, која нам се поклања као дар онда кад смо чистог срца. Исповест и кајање незаобилазни су стубови на хришћанском путу спасења. Потребно је, најпре да одбацимо од себе све што нас спречава да на овакав пут ступимо. Две најопасније звери, које нам се са леве и десне стране непрестано кезе јесу гордост и презир према самоме себи. Луциферска гордост непрестано храни нашу сујету која не представља ништа друго него покушај обмањивања и замагљивања наше бескрајне људске немоћи. Друга, не мање опасна звер води нас очајање и меланхолију. Бивајући свестан какве је грехе у прошлости починио, човек губи наду да му било ко на свету, а нарочито Бог, може помоћи. Али чак и кад се у оваквом очајном човеку пробуди нада да Бог хоће да му помогне, он пре свега мора стићи до исправног уверења да човеку није могуће да се исповеда сам себи, па ни Богу у себи, јер како каже Маграсије: „Грех се мора изнети на видело. Тада се стари човек трза као риба на сувом и умире од стида”.  


    - Психотерапија -

    Психотерапијом називамо практичну примену Дубинске психологије. Први и основни циљ Дубинске психологије представља испитивање људске душе, њене мрачне и замршене дубине. Затим Дубинска психологија покушава да разуме понашање болесног,  али и здравог човека, и то све ради трећег и основног циља, а то је васпостављање душевног здравља човека. Као практична примена Дубинске психологије, психотерапија има у виду углавном испуњење трећег циља, а то је душевно оздрављење човека. Једна од метода у лечењу оваквих обољења је душевна анализа болесника, тј. психоанализа. Име је добила од аустријског психотерапеута Сигмунда Фројда.
    Карл Густав Јунг, такође аустријски психотерапеут,  иде још даље и говори о анализи несвесног, обухватајући под овим појмом четири методе испитивања несвесног: Методу асоцијација, анализу симптома, анализу сећања и на крају анализа несвесног, која почиње управо онда кад се истроши сав свестан материјал и кад је нужно да се подвргне испитивању и оно несвесно код човека.
    Психотерапија се бави лечењем душевних болести као што су: Шизофренија, Параноја, Хистерија, Епилепсија итд. Она настоји да уклони њихове узроке и симптоме, да у човеку који страда успостави душевни мир и спокој, имајући у виду да душевна болест није ништа друго него душевно растројство. Због тога психотерапија јесте ослобађајући чин изузетно велике важности, од које траже спас многи оболели који су изгубили своју душевну равнотежу и духовну чистоту.


    - Однос исповести и психотерапије –
    ( разлике и сличности )

    Признање Јунга да данас људи посећују психијатра уместо свештеника,  јесте потврда чињенице да је данашња психотерапија  мање или више успешно заменила или стала на место две хиљаде дуге праксе исповедања у хришћанској Цркви, у првом реду римокатоличкој и православној.
    Најпре бих указао на разлике између исповести и психотерапије. Однос између клијента и психотерапеута током психотерапије много је приснији него однос духовника и верника. Психотерапеутски процес је сложенији и подложан неким извесним правилима којих треба да се држе и психотерапеут и клијент. У односу са духовником верник је углавном у ставу очекивања духовникових речи и његове молитве у којој је присутан сам Христос, односно Дух Свети, док штићеник у психотерапији с временом научи да све мање очекује од психотерапеута, а све више од себе. Као што се види, поверење верника у духовника иде преко вере у Христа, који посредством духовника као спроводника Духа Светог делује и ослобађа од греха верника који се исповеда. Насупрот томе, у психотерапији клијент јача своје своје поверење у психотерапеута, а онда вером у себе и своје скривене оздрављујуће снаге које треба да препознају узроке несвесног конфликта и учине овај конфликт свесним, а тиме и мање страшним за човека.  
    Пошто препознавање несвесног конфликта може да остане само интелектуални акт без битних промена у личности штићеника, проналазимо битну сличност између једино вредног катаристичног доживљаја штићеника и катаристичног доживљаја верника који уз плач и доживљава стварно кајање. Овакав дубок доживљај верника и штићеника представља жељени циљ праве исповести, односно психотерапије.
    Није безначајно, да док верник своју метаноју приписује Богу и Његовој милости, дотле штићеник у психотерапији сматра довољним да укаже на скривене оздрављујуће снаге. У случају метаноје верник задржава, односно повећава доживљај своје немоћи пред Богом, што може у новим искушењима да га сачува да нових, чак и горих падова. Насупрот томе у психотерапији штићеник расте у својој моћи, што повећава у будућности могућност да због гордости упадне у нове конфликте, тј. грехове.
    Истражујући још неке разлике хришћанског исповедања и психотерапије, треба приметити да психотерапија има за циљ лечење психички болесног човека, док исповедање, као света тајна Цркве жели да сваког човека, не само болесног већ и здравог, преведе преко тесних граница искуственог у димензије трансцендентног (Владимир Сатура) . Иако и духовник који исповеда и психотерапеут додирују често психичке сметње човека које могу бити неуротичне, или психотичне природе, због недостатка времена, а и недостатка знања духовника, овај не може и не треба да се упушта у сложен процес разоткривања несвесних и подсвесних конфликата исповедајућег, јер је разумевање оваквих конфликата надлежност психотерапеута. Овакво разграничавање   поља делатности психотерапета и духовника не значи да духовник не трба или не може, не само исповедном молитвом, већ и корисним саветом, да буде од помоћи оном вернику који се исповеда, а код кога преовлађује сумња у смисао живота, код помисли на самоубиство, код претераног осећања кривице итд. Наравно да ће духовник у оваквим случајевима пре бити од помоћи, ако је бар делимично упознат са неким проблемима психологије.  
    Битна разлика је и у циљу коме теже ове активности. Психотерапија једноставно има сврху душевне терапије душевно оболелог и бави се његовим симптомом док болест траје. Након завршене терапије , она престаје да се бави болесником. Исповест, и уопште пастирска активност и старање имају за циљ духовни препород у Христу и, нарочито, остајање онога о коме се брине у стању тога препорода и духовног напретка, ради задобијања Царства Небеског, тј. вечне радости и блаженства.

    Заиста, зашто се већина психијатара и психотерапеута данас у свету, када се у пракси суочи са пацијентима који у својој болести показују и неке религиозне појаве, понаша збуњено и равнодушно? Није ли то зато што и они сами нису начисто са сопстевеним ставом према религији, било зато што о њој нису никада озбиљније размишљали, што сматрају да у једном секуларизованом свету религија није никаква озбиљна тема. У овом жалосном стању какво данас влада у психијатрији и психотерапији допринео је и дуг застој у развоју религиозне психопатологије. До овог застоја дошло је из два разлога: Методе испитивања појединих психичких феномена нису могли бити примењене на религиозне појаве код људи. А други разлог застоја лежи у појачаној сумњи и научника и философа у вредност и домашај науке, и циљ човека уопште, религиозног као и нерелигиозног.
    Шта би требало да уради у једној хришћанској земљи психотерапеут, који не жели, неће или не зна да изађе на крај са религиозним садржајима свога штићеника? Зашто га он не би упутио неком духовнику теолошки,  а по могућности психолошки школованом лицу, или неком свештенику, или монаху искусном у исповести и духовним разговорима? Сарадња између теолога и психотерапеута, иначе у нашим условима још неостварена, одавно је постала плодоносна у Америци и већини европских земаља. У западном свету нормална је појава да веће психијатријске клинике имају школоване духовнике који служе као саветодавци психотерапеутима. Колико и како може духовник да помогне у отклањању сметњи код верника, зависи од више чинилаца. Споменимо неколико: Од стране духовника – његов ауторитет, знање, јачина његове вере, али и његов лични доживљај људске слабости, а од стране верника, временска дужина трајања болести, његова покорност, и послушност према духовнику. Сличан крај терапије могућ је додуше и код школованог психотерапеута, и код духовника, али баш зато сарадња психотерапеута и духовника даје изгледе на трајнији успех у лечењу оболелог верника. Недостатак љубави, иначе чини човека инвалидом у свакој области његовог живљења.
    Шта, заправо, неки школовани психотерапеут који располаже дубљим увидом у подсвесна и у несвесна збивања свога штићеника, упознајући тако човека као соматско – психичку целину, може још да научи од доброг хришћанског духовника? Човек није само загонетка, већ је и тајна. Загонетка може да се реши, накад је то само питање информације и комуникације. Тајни се можемо једино приближити, не и решити је. Због тога сваки онај психотерапеут који мисли да унапред зна од каквог “комплекса” његов штићеник пати, и каквим ће током да се креће психотерапија не може овоме стварно да помогне у његовом “индивидуалном” процесу, који свакако укључује и човеково религиозно пространство. Оно што психотерапеути нарочито често заборављају али зато, не и духовници јесте упозорење да је осим свих других потискивања најопасније, и у нашем добу све чешће потискивање религије у човеку.  Људски карактер је представљен оним у шта човек верује, шта зна и хоће, оним чему се нада и оним што воли, обележјима која чине суштаственог човека отвореног према трансценденцији и егзистенцији. Овакав стваралачки процес не може се замислити без препознавања својих погрешака и мана, хришћани би рекли грехова, али онда ни без кајања. У овоме су сложни и теолози и психијатри, иако они то називају различитим именима (духовникове грешке у човеку зове гресима, а чишћење од њих кајањем, док психотерапеут говори о комплексима којих се ослобађамо путем катарзе или неког другог облика психотерапије).
    Када психијатар или психотерапеут усклади свој рад и обавља посао према назначеним правцима, он ће се кретати увек правилно у оквиру морално и научно легитимни граница својих могућности. Он ће увек бити у ситуацији да препозна где тачно природно и легитимно престаје његово деловање и окончава се његова мисија.
    Када је у питању духовник он треба да сагледа следеће: да је психотерапија корисна наука која олакшава истраживање и разумевање људске душе, а притом она пастиру пружа важна психолошка знања, а то је вредна опрема за његов рад. Духовник, просветљен искреном вером, уз помоћ и оснажење Архипастира, под Његовим сигурносним и непогрешивим вођењем, пастирује вернима и има способност да увек може да реши и најтежи од пастирских проблема. Теологија је пре свега дужна да се позабави чисто верским душевним манифестацијама и доживљајима, увођењем саме науке психологије вере.
    Завршавамо наша размишљања о психијатрији и религији с уверењем да ове две на изглед различите области живљења и делања припадају једна другој. Без међусобног познавања психотерапеут и духовник не чине све што је потребно и плодно за свог штићеника. Психотерапија и брига за душу ( у облику исповедања код духовника ) при свему томе нису индентичне. Могли бисмо укратко рећи да док је брига за душу “помоћ у вери”, психотерапија је “помоћ у развоју”. Али као што душебрижништво може повољно утицата и на развојну димензију људског бића, тако и психотерапија одстрањујући оно што је болесно у психичком животу човека, може деловати повољно на развој спиритуалне димензије у човеку.
  2. Волим
    Дарко got a reaction from PredragVId in Изложба: „Албум сећања на наше претке у Првом светском рату“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Због великог интересовања, изложба ,,Албум сећања на наше претке из Првог светског рата'', која је постављена у крипти Храма Св. Саве на Врачару, продужена је до 15. јула 2017. године. Добродошли!
  3. Волим
    Дарко got a reaction from PredragVId in Изложба: „Албум сећања на наше претке у Првом светском рату“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Отварање изложбе „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“
    23. јун 2017. године, крипта Храма Св. Саве на Врачару 

    Организатори: Савез потомака ратника Србије 1912-1920. и Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке (СОЗ Архиепископије)

    Говорници: 
    јереј Далибор Стојадиновић (Храм Св. Саве)
    Александар Василић (координатор пројекта „Албум сећања“)
    ванр. проф. др Милош Ковић (Филозофски факултет Универзитета у Београду)
    Водитељ: Милица Шутић (Војни музеј, Београд)

    Одломак „Под маслинама на Крфу“, текст учитеља и књижевника Сретена Динића - написана 1926. године према личним сећањима и запажањима аутора.
    Припремио Ђорђе Мамула (историчар), изводе глумци: Стефан Урош Тешић и Андреј Пиповић 
    Кларинет: Урош Новаковић

    Хор слависта Филолошког факултета Универзитета у Београду – диригент Ана Грујић
    „Ово је Србија“
    „Тамо далеко“
    „Журавли“

    Пројектом „Албум сећања“ руководе:
    Роксанда Алексић, историчар
    Душан Младеновић, дипл. инг. електронике
    Александар Василић, дипл. економиста 

    ОЖИВИМО СЕЋАЊА!
    ОСВЕЖИМО ПАМЋЕЊЕ!
    ПОМОЗИМО ИСТОРИЈИ!
  4. Волим
    Дарко got a reaction from PredragVId in Изложба: „Албум сећања на наше претке у Првом светском рату“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке
    и  Савез потомака ратника Србије 1912-1920.
    „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“
    – изложба славним прецима у част
    У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата и Видовдана, у Крипти Храма Светог Саве  у Београду  23. јуна 2017. године, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, у организацији:
    –      Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке   и
    –      Савезa потомака ратника Србије од 1912. до 1920. Београд
    Пројекат „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“
    За време Првог светског рата, до тада највећег сукоба у историји човечанства, наша отаџбина јe поднела огромне жртве за своју слободу. Посебно место припада такозваном „обичном, малом човеку“ из народа. Раме уз раме војници, грађани, сељаци, мушкарци и жене уградили су у темеље слободе своје наде, страхове, снове, молитве, осећања – коначно – и своје животе. Овом изложбом откривамо неке од тих прича, са циљем да на достојанствен начин одамо почаст светлим примерима несебичног жртвовања предака који су нас заувек задужили.
    Изложба приказује фотографије, ратне дневнике, војничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним  годинама, потиснутог са страница светске историје, а који су поносни потомци – грађани Србије и Срби у региону и расејању послали у част својих предака и уврстили у  „Албум сећања“.
    На изложби ће, поред фотографија са пројекта Албум сећања на наше претке из Првог светског рата бити приказане и у форми видео материјала фотографије, аутобиографски списи, дневници, писма војника, разгледнице и друга документа од историјског значаја, која су прикупљена у оквиру пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, покренутог 2014. године од стране Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја и у сарадњи са Управом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова.
    Изложба ће бити отворена за посетиоце до 06.јула 2017.
    Добро дошли!
    https://www.facebook.com/events/1974845652749812/
    http://sozbg.rs/dogadjaj/izlozba-album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata/
  5. Волим
    Дарко got a reaction from "Tamo daleko" in Изложба: „Албум сећања на наше претке у Првом светском рату“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Због великог интересовања, изложба ,,Албум сећања на наше претке из Првог светског рата'', која је постављена у крипти Храма Св. Саве на Врачару, продужена је до 15. јула 2017. године. Добродошли!
  6. Волим
    Дарко got a reaction from "Tamo daleko" in Изложба: „Албум сећања на наше претке у Првом светском рату“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Отварање изложбе „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“
    23. јун 2017. године, крипта Храма Св. Саве на Врачару 

    Организатори: Савез потомака ратника Србије 1912-1920. и Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке (СОЗ Архиепископије)

    Говорници: 
    јереј Далибор Стојадиновић (Храм Св. Саве)
    Александар Василић (координатор пројекта „Албум сећања“)
    ванр. проф. др Милош Ковић (Филозофски факултет Универзитета у Београду)
    Водитељ: Милица Шутић (Војни музеј, Београд)

    Одломак „Под маслинама на Крфу“, текст учитеља и књижевника Сретена Динића - написана 1926. године према личним сећањима и запажањима аутора.
    Припремио Ђорђе Мамула (историчар), изводе глумци: Стефан Урош Тешић и Андреј Пиповић 
    Кларинет: Урош Новаковић

    Хор слависта Филолошког факултета Универзитета у Београду – диригент Ана Грујић
    „Ово је Србија“
    „Тамо далеко“
    „Журавли“

    Пројектом „Албум сећања“ руководе:
    Роксанда Алексић, историчар
    Душан Младеновић, дипл. инг. електронике
    Александар Василић, дипл. економиста 

    ОЖИВИМО СЕЋАЊА!
    ОСВЕЖИМО ПАМЋЕЊЕ!
    ПОМОЗИМО ИСТОРИЈИ!
  7. Волим
    Дарко got a reaction from "Tamo daleko" in Изложба: „Албум сећања на наше претке у Првом светском рату“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке
    и  Савез потомака ратника Србије 1912-1920.
    „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“
    – изложба славним прецима у част
    У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата и Видовдана, у Крипти Храма Светог Саве  у Београду  23. јуна 2017. године, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, у организацији:
    –      Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке   и
    –      Савезa потомака ратника Србије од 1912. до 1920. Београд
    Пројекат „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“
    За време Првог светског рата, до тада највећег сукоба у историји човечанства, наша отаџбина јe поднела огромне жртве за своју слободу. Посебно место припада такозваном „обичном, малом човеку“ из народа. Раме уз раме војници, грађани, сељаци, мушкарци и жене уградили су у темеље слободе своје наде, страхове, снове, молитве, осећања – коначно – и своје животе. Овом изложбом откривамо неке од тих прича, са циљем да на достојанствен начин одамо почаст светлим примерима несебичног жртвовања предака који су нас заувек задужили.
    Изложба приказује фотографије, ратне дневнике, војничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним  годинама, потиснутог са страница светске историје, а који су поносни потомци – грађани Србије и Срби у региону и расејању послали у част својих предака и уврстили у  „Албум сећања“.
    На изложби ће, поред фотографија са пројекта Албум сећања на наше претке из Првог светског рата бити приказане и у форми видео материјала фотографије, аутобиографски списи, дневници, писма војника, разгледнице и друга документа од историјског значаја, која су прикупљена у оквиру пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, покренутог 2014. године од стране Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја и у сарадњи са Управом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова.
    Изложба ће бити отворена за посетиоце до 06.јула 2017.
    Добро дошли!
    https://www.facebook.com/events/1974845652749812/
    http://sozbg.rs/dogadjaj/izlozba-album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata/
  8. Волим
    Дарко got a reaction from Desiderius Erasmus in Нове књиге за бесплатно преузимање на ЖРУ   
    Viktor Frankl - Bog kojega nismo svesni
    http://www.4shared.com/document/f10xZW1e/Viktor_Frankl_-_Bog_kojega_nis.html
  9. Волим
    Дарко got a reaction from Goku in Трибина ,,Религија и национализам“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у понедељак, 3. јула 2017. године, у 19 часова, у Клубу Дома омладине Београда (Македонска 22) присуствујете трибини на тему „Религија и национализам“.
    Однос религије и национализма представља једно од отворених и свакако за нас једно од најзначајнијих питања. Испреплетеност и међусобни утицај верског и националног осећаја на нашим просторима се види кроз практично читаву прошлост, види се у садашњости, а сигурно је да ће и у будућем периоду имати снажан печат ових сентимената и феномена.  Разумети односе ова два осећања и уверења није могуће без појединачног схватања и разумевања оба наведена елемента. Шта она подразумевају, на чему се заснивају, како препознати који је прави пут у религијском и националном осећају, а где су странпутице, где се додирују а где се разликују? Допринос одговору на ова питања даће учесници трибине „Религија и национализам“.
    О овој теми говориће:
    проф. др Драган Симеуновић (Факултет политичких наука)
    др Сеид Халиловић (Центар за религијске науке ,,Ком“)
    др Александар Раковић (Институт за новију историју Србије)
    Трибина се одржава у организацији Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Дома омладине Београда.

    Улаз је слободан.
    http://sozbg.rs/dogadjaj/religija-i-nacionalizam/
    https://www.facebook.com/events/1673089799385889/
  10. Волим
    Дарко got a reaction from AnaLaz in Проф. др Момир Булатовић: ,,Невидљиви ланци модерног ропства“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у понедељак, 19. јуна 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Невидљиви ланци модерног ропства“.
    О овој теми говориће:
    проф. др Момир Булатовић (бивши премијер СРЈ и некадашњи председник Црне Горе)

    Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке.

    Улаз је слободан.
    https://www.facebook.com/events/483810035291363
    http://sozbg.rs/dogadjaj/prof-dr-momir-bulatovic-nevidljivi-lanci-modernog-ropstva/
  11. Волим
    Дарко got a reaction from Paradoksologija in Предавање: ,,Св. Јустин Философ: од платонизма до хришћанства“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у уторак, 13. јуна 2017. године, у 19 часова, у Римској дворани Библиотеке града Београда (Кнез Михаилова 56) присуствујете предавању на тему „Св. Јустин Философ: од платонизма до хришћанства“.
    О овој теми говориће:
    презвитер доц. др Александар Ђаковац (Православни богословски факултет, Београд)

    Предавање се одржава у организацији Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Библиотеке града Београда.

    Улаз је слободан.
    https://www.facebook.com/events/746501502189013/
    http://sozbg.rs/dogadjaj/sv-justin-filosof-od-platonizma-hriscanstva/
  12. Волим
    Дарко got a reaction from александар живаљев in Предавање: ,,Св. Јустин Философ: од платонизма до хришћанства“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у уторак, 13. јуна 2017. године, у 19 часова, у Римској дворани Библиотеке града Београда (Кнез Михаилова 56) присуствујете предавању на тему „Св. Јустин Философ: од платонизма до хришћанства“.
    О овој теми говориће:
    презвитер доц. др Александар Ђаковац (Православни богословски факултет, Београд)

    Предавање се одржава у организацији Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Библиотеке града Београда.

    Улаз је слободан.
    https://www.facebook.com/events/746501502189013/
    http://sozbg.rs/dogadjaj/sv-justin-filosof-od-platonizma-hriscanstva/
  13. Волим
    Дарко got a reaction from александар живаљев in Предавање архиепископа охридског Јована: ,,Ка новом Светом и Великом Сабору“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у четвртак, 18. маја 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Вазнесења Господњег (Адмирала Гепрата 19) присуствујете предавању на тему „Ка новом Светом и Великом Сабору“.
    О овој теми говориће:
    Његово Блаженство, архиепископ охридски и митрополит скопски, г. Јован

    Предавање се одржава у организацији Храма Вазнесења Господњег и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке.
    Медијски покровитељ: Радио Архиепископије београдско-карловачке ,,Слово љубве“.

    Улаз је слободан.
    https://www.facebook.com/events/451373525213131/
    http://sozbg.rs/dogadjaj/arhiepiskop-ohridski-jovan-ka-novom-svetom-velikom-saboru/ 
  14. Волим
    Guest
    Дарко got a reaction from Guest in Предавање митрополита Амфилохија: ,,Видовданска етика и Косовски завет“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у среду, 17. маја 2017. године, у 20 часова, у крипти Храма Св. Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Видовданска етика и Косовски завет“.
    О овој теми говориће:
    Његово Високопреосвештенство, архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски, г. Амфилохије

    Предавање се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке.

    Улаз је слободан.
    https://www.facebook.com/events/1541146169290578/
    http://sozbg.rs/dogadjaj/mitropolit-amfilohije-vidovdanska-etika-kosovski-zavet/
  15. Волим
    Дарко got a reaction from александар живаљев in Предавање митрополита Амфилохија: ,,Видовданска етика и Косовски завет“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у среду, 17. маја 2017. године, у 20 часова, у крипти Храма Св. Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Видовданска етика и Косовски завет“.
    О овој теми говориће:
    Његово Високопреосвештенство, архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски, г. Амфилохије

    Предавање се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке.

    Улаз је слободан.
    https://www.facebook.com/events/1541146169290578/
    http://sozbg.rs/dogadjaj/mitropolit-amfilohije-vidovdanska-etika-kosovski-zavet/
  16. Волим
    Дарко је реаговао/ла на александар живаљев у о. Војислав Билбија: "Кроз лаж зена до сунца Господа Христа"   
    Снимак трибине одржане у крипти Спомен храма Светог Саве, 27. априла 2017, у организацији Храма и Светосавске омладинске заједнице, пред више од 500 слушалаца. Снимак:ТВ Храм.

     

    View full Странице
  17. Волим
    Дарко got a reaction from Ignjatije in Трибина ,,Проблем зла у хришћанству, исламу и будизму“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у понедељак, 8. маја 2017. године, у 19 часова, у читаоници одељења уметности Библиотеке града Београда (Кнез Михаилова 56) присуствујете трибини на тему „Проблем зла у хришћанству, исламу и будизму“.
    О овој теми говориће:
    доц. др Андреј Јефтић (Православни богословски факултет, Београд)
    др Сеид Халиловић (Центар за религијске науке ,,Ком“, Београд)
    проф. др Душан Пајин (самостални истраживач, Београд)
    Модератор:
    ма Велибор Мартиновић (вероучитељ)

    Трибина се одржава у организацији Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Библиотеке града Београда.

    Улаз је слободан.
    http://sozbg.rs/dogadjaj/problem-zla-u-hriscanstvu-islamu-budizmu/
    https://www.facebook.com/events/415087702204591/ 
  18. Волим
    Дарко got a reaction from "Tamo daleko" in Трибина ,,Проблем зла у хришћанству, исламу и будизму“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у понедељак, 8. маја 2017. године, у 19 часова, у читаоници одељења уметности Библиотеке града Београда (Кнез Михаилова 56) присуствујете трибини на тему „Проблем зла у хришћанству, исламу и будизму“.
    О овој теми говориће:
    доц. др Андреј Јефтић (Православни богословски факултет, Београд)
    др Сеид Халиловић (Центар за религијске науке ,,Ком“, Београд)
    проф. др Душан Пајин (самостални истраживач, Београд)
    Модератор:
    ма Велибор Мартиновић (вероучитељ)

    Трибина се одржава у организацији Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Библиотеке града Београда.

    Улаз је слободан.
    http://sozbg.rs/dogadjaj/problem-zla-u-hriscanstvu-islamu-budizmu/
    https://www.facebook.com/events/415087702204591/ 
  19. Волим
    Дарко got a reaction from александар живаљев in Трибина ,,Проблем зла у хришћанству, исламу и будизму“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у понедељак, 8. маја 2017. године, у 19 часова, у читаоници одељења уметности Библиотеке града Београда (Кнез Михаилова 56) присуствујете трибини на тему „Проблем зла у хришћанству, исламу и будизму“.
    О овој теми говориће:
    доц. др Андреј Јефтић (Православни богословски факултет, Београд)
    др Сеид Халиловић (Центар за религијске науке ,,Ком“, Београд)
    проф. др Душан Пајин (самостални истраживач, Београд)
    Модератор:
    ма Велибор Мартиновић (вероучитељ)

    Трибина се одржава у организацији Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Библиотеке града Београда.

    Улаз је слободан.
    http://sozbg.rs/dogadjaj/problem-zla-u-hriscanstvu-islamu-budizmu/
    https://www.facebook.com/events/415087702204591/ 
  20. Волим
    Дарко got a reaction from PredragVId in Отац Војислав Билбија: ,,Кроз лаж зена до сунца Господа Христа“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у четвртак, 27. априла 2017. године, у 19 часова, у крипти Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), присуствујете предавању на тему „Кроз лаж зена до сунца Господа Христа“.
    О овој теми говориће:
    протојереј-ставрофор Војислав Билбија

    Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке.

    Улаз је слободан.
    http://sozbg.rs/dogadjaj/otac-vojislav-bilbija-kroz-laz-zena-sunca-gospoda-hrista/
    https://www.facebook.com/events/1886689144931365/
  21. Волим
    Дарко got a reaction from Драган Јашић in Отац Војислав Билбија: ,,Кроз лаж зена до сунца Господа Христа“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у четвртак, 27. априла 2017. године, у 19 часова, у крипти Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), присуствујете предавању на тему „Кроз лаж зена до сунца Господа Христа“.
    О овој теми говориће:
    протојереј-ставрофор Војислав Билбија

    Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке.

    Улаз је слободан.
    http://sozbg.rs/dogadjaj/otac-vojislav-bilbija-kroz-laz-zena-sunca-gospoda-hrista/
    https://www.facebook.com/events/1886689144931365/
  22. Волим
    Дарко got a reaction from Bokisha in Отац Војислав Билбија: ,,Кроз лаж зена до сунца Господа Христа“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у четвртак, 27. априла 2017. године, у 19 часова, у крипти Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), присуствујете предавању на тему „Кроз лаж зена до сунца Господа Христа“.
    О овој теми говориће:
    протојереј-ставрофор Војислав Билбија

    Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке.

    Улаз је слободан.
    http://sozbg.rs/dogadjaj/otac-vojislav-bilbija-kroz-laz-zena-sunca-gospoda-hrista/
    https://www.facebook.com/events/1886689144931365/
  23. Волим
    Guest
    Дарко got a reaction from Guest in Свадба у Кани Галилејској (Јн 2, 1 - 11)   
    Свадба у Кани Галилејском – Јн 2, 1-11


           О чуду у Кани Галилејској пише само јеванђелист Јован. Опис догађаја у Кани Галилејској је опис очевица, онога који је видео и који сведочи. Лична присутност писца овоме чуду је неоспорна. Овај одељак спада у такозване наративне делове Јеванђеља. Његова аутентичност није оспоравана. Обично се узима да јо ово прво чудо које је Христос учинио, мада ми о Христовом детињству не знамо ништа поуздано (ову празнину покушавају да попуне разна апокрифна Јеванђеља), и не постоје поуздани разлози да у то верујемо. Оно што је сигурно је да је Он захваљујући овом чуду почео да бива свима познат.
          Овај одломак Јовановог Јеванђеља (зач. 6) чита се приликом обреда венчања. Младенци би једном за увек требало да запамте да тамо где је Христос, тамо је и живот и изобиље живота (Јн 10, 10) и да не могу они један другом дати спасење, већ је Христос тај који милује и спасава.
    Требало би приметити да је Христос своје прво чудо учинио тако што је претворио воду у вино. На Тајној Вечери дао је својоим ученицима да пију Његову крв у виду вина. Најдубља тајна вина је откривена у Личности Исуса Христа.
          Чудо у Кани Галилејској је било један од преломних момената у Христовом животу. Од тог тренутка повероваше у њега ученици његови (стих 11), мада је Натанаило пре тога исповедио своју веру у Христа (Јн 1, 49).


    Јеванђеље по Јовану (2, 1 -11)

    Текст и тумачење

    1) И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и онде беше мати Исусова.

    Сви догађаји описани у 1. глави догодили су се у току два дана. Трећега дана беше свадба у Кани. Трећи дан је вероватно уторак, дан када су се Јевреји венчавали. Неки тумачи у оваквом Јованом набрајању дана виде алузија на 1. главу Постања, имајући сам почетак Јовановог Еванђеља (У почетку). Ово тумачење је прихватљиво, јер је више него очигледно Јованово настојање да подсети читаоце на почетак стварања дајући овом старозаветном догађају један христолошки карактер.
    Кана је било мало место и један такав догађај мора да је привукао многе становнике. У Библији се она помиње на само на овом месту.  Писац Кану поближе одређује као Кану Галилејску, јер је постојала још једна – Кана Сидонска. На месту Кане Галилејске данас се налази место Кефр Кенна.
    Јован најпре извештава да је на свадби била мати Исусова, притом уопште не помињући њено име. Додуше, Јован не помиње ни своје име. На свадби се не помињње Јосиф. Постоји претпоставка да је он већ раније умро. Међутим, овоме се противе речи из Јн 6,42: “Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер?” У сваком случају, Јосиф није био присутан на свадби.

    2) А позван беше и Исус и ученици његови на свадбу.

    На свадби је био и Исус са својим ученицима. Он је дошао на свадбу са својим ученицима, не да би се гостио, већ да би учинио чудо и показао славу своју као Јединородни Син Очев. Под изразом “ученици” не мисли се на Дванаесторицу. Ученици који су били са Христом су Андрија, Петар и Јован. Присутан је био , вероватно, и Натанаило, јер је он био из Кане Галилејске (Јн 21,2). Присуство ученика на свадби је веома важно, јер су они следили Исуса и веровали у Његово чудесно послање.
    Будући позван (на свадбу), Господ није дошао заједно са осталим званицама, које су стигле пре Њега, како би ови попили прво лошије вино. Затим је дошао и Он, да би (са Собом) донео и боље вино. Заједно са осталима био је позван и Господ, јер се по Својој спољашњости није разликовао од њих.
    У овом стиху се не помињу “браћа Исусова”. То је чудно, јер с правом можемо претпоставити  да су били на свадби. Тешко да је ово чудо оставило неки утисак на њих јер јеванђелист каже “Јер ни браћа његова не вероваху у Њега.”(7,5) Да су били на свадби сведочи и стих 12.
    Савремени протестантски коментатори углавном сматрају да би под изразом “браћа Исусова” требало схватити Маријину и Јосифову децу чиме одричу приснодјевство (увекдјевство) Пресвете Богородице.  Црква је одувек веровала у приснодјевство Дјеве Марије, и ова протестантска мишљења су само оживљавање древних јеретичких учења.

    3) И кад неста вина, рече мати Исусова њему: “Немају вина”.

    Нестанак вина се не може другачије протумачити до да су малденци били сиромашни, или су се прерачунали у броју званица. То је била срамота за породицу, а поред тога на Блиском истоку су постојали одређени прописи који су налагали казне за оне који не посвете довољно пажње свадбеним обичајима.
    Тада на сцену ступа мати Исусова. Она је о Исусу знала нешто што остали нису. Смерна слушкиња Господња обратила се своме Сину у нади да ће Он помоћи домаћинима који су се нашли у невољи. Марија је видела да понестаје вина, и знала је да Он није безразложно дошао на ту свадбу.

    4) Исус јој рече: “Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој!”

    Господ јој се обраћа помало чудно: “жено”. Тако јој се обратио још једном на Голготи (Јн 19,26). Тако се обратио и Марији Магдалини после Васкрсења (Јн 20,15). Ова реченица се тумачи на најразноврсније начине. Римокатолици из ових редова црпе своју мариологију, док протестанти сматрају да се она може узети као полемика против оних који су обожавали Марију. Ово обраћање требало би схватити више озбиљно и свечано. Ово Исусове речи можемо узети као његово динстанцирање од мајке. Св. Кирило Александаријски каже да су ове Спаситељеве речи врло јасне. Он сматра да се Христос овако обратио мајци упозоравајући је да га не пожурује, јер присутнима није хтео да се представи као неки чудотворац, којих је у оно време било много.
    Св. Јефрем Сирин ово место тумачи: будући да је Марија мислила да је узрок његових чуда стицање славе и части у јудејској светини, Он јој је рекао: “Још није дошао час Мој”. Он, наиме, није сатворио дело због онога о чему је мислила Марија, него пре због тога што је хтео да угуши ту њену помисао.
    Треба приметити да “мој час” има значење смрти и славе (као и свуда код Јована). У Христовом животу је битна само једна веза, а то је однос са Оцем. Никакви биолошки односи нису одређивали Христов идентитет. У том смислу треба и схватити ове речи упућене Богородици.

    5) Рече мати његова слугама: “Што год вам рече учините”.

    Овај стих нам сведочи да претходне Исусове речи нису биле грубе, иако се то може учинити на први поглед. Богородица их барем није тако схватила. Она је знала да ће њен Син помоћи, али није знала како, није знала начин на који ће Господ учинити чудо. Ове речи Пресвете Богородице сваког хришћанина увек подсећају на апсолутну послушност Христу.
    Свети Јефрем Сирин мисли следеће: Марија је знала да ће Христос на овој свадби учинити чудо, али није била сигурна у које време и како ће оно бити извршено. Када је видела да понестаје вина, посумњала је да ће чудо бити управо овде иѕвршено, и због тога је рекла: Немају вина. Христос је одговорио: Још није дошао час Мој, тј. за Мене не постоји време или, није ни потребно да дође Моје време, будући да је оно већ дошло и да свагда јесте. Марија је из тих речи разумела да је њена сумња била неоснована, због чега је рекла слугама: Шта год вам каже Син мој учините.

    6) А онде беше шест камених судова за воду, постављених по обичају јудејског очишћења, који хватаху по две или по три мере.

    Ово је први призор из амбијента у коме је протицала свадба. Писац нас полако уводи у оно што ће  се ускоро десити. У шест камених судова стаје велика количина воде. Једна мера обухвата 30 – 34 литра, дакле, у сваки од судова је могло стати око 75 литара.  Мојсијев закон прописује доста често очишћење или прање, нарочито за свештенике и левите (Изл 2,5; Лев 15,13). Јевреји су волели да се купају и то су чинили кад год су могли, с обзиром да је вода у Палестини била реткост.  Количина у овим судовима говори о броју званица јер слуге пре оброка полију руке сваком поједино госту.

    7) Рече им Исус: “Напуните судове водом”. И напунише их до врха.

    Исус је заповедио слугама да напуне  судове водом. Слуге знају да је у судовим само вода. Писац нагалашава да су судови напуњени до врха. Податак је важан јер искључује сваку превару.

    8) И рече им Исус: “Захватите сада и носите пехарнику”. И однесоше.

    Пехарник (трпезар) је имао функцију да руководи свадбеном церемонијом. Он је био први слуга. Он ће први окусити вино које је неизрециво од воде постало.

    9) А кад окуси пехарник вино које је постало од воде, и не знађаше откуда је , а слуге знадијаху  које су захватиле воду, позва пехарник женика.

    Очигледно је да пехарник није био у току онога што се догађало око Господа Христа. Вероватно је био стално у покрету, тако да није чудно што није видео како је вино настало. Св. Кирило Александријски каже: “Шта је тешко Свемогућем? Зар је тешко ономе који све ствари зове из небиће у биће да их претвори у шта год пожели?”
    Што се тиче хипотеза да су прикази Дионисијевих  чуда дали повода некима да прогласе Христово чудо у Кани позајмицом из разних митова, најбољи одговор је: Исус је дошао да стварно и уистину изврши ствари које сте ви само замишљали да богови могу учинити, који је дао Баркли.
    Због чега је Господ, на почетку Својих знамења, изменио природу воде? Да би показао да је Божанство, које је изменило природу воде у каменим посудама, изменило и природу у утроби Дјеве, слично као што је и на крају Својих знамења отворио гроб да би показао да грамзивост смрти није могла да Га надвлада.
    Он је, дакле, од воде начинио вино да би свакога убедио у то, на који начин је дошло до Његовог зачећа и рођења. Шест сасуда позвао је за сведочанство једној Дјеви, која је Њега родила. Камени сасуди су на сасвим нов и себи несвојствен начин зачели и родили вино, и више нису рађали. Тако је и Дјева родила Емануила, и више није рађала.

    10) И рече му: “Сваки човек најпре добро вино износи, а када се опију, онда лошије; а ти си чувао добро вино  до сада.”

    Овако тумачи св. Јефрем Сирин: Ово је пехарник рекао да би се објаснило да је оно, што је претходило, било слично житници (тј. припрема), јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа (Јн. 1; 17). Земаљски женик позвао је Женика небеског, и Господ је, припремивши се за свадбу, дошао на свадбу. За трпезу је био позван Онај, Који је за целу васељену приуготовио трпезу у Свом Царству, и подарио им је свадбени дар да би се утешили.

    Речи пехарника се могу схватити на три начина:

    1. најчешће се узима да се пехарник нашалио са младожењом;
    2. можда га је похвалио због оваквог поступка;
    3. можда га је укорио зато што поступа супротно опробаном обичају.

    На крају гозбе појавило се боље вино, а пехарник није знао одакле, мада га то није много ни занимало. Њему је најлогичније било да је боље вино сачувао младожења. Овај стих показује да Христос није правио помпу када је претварао воду у вино. То није приметио ни пехарник, а вероватно ни многи други. Онима којима је било дато да примете ово чудо, приметили су (стих 11).
    Овај стих се може протумачити и есхатолошки. Често чујемо да боље увек претходи лошијем. Ако овако размишљамо, изненадићемо се да у Светом писму првенство у хронолошком смислу заправо значи инфериорност: Кајин претходи Авељу, Исмаил се родио пре Исака, Исав је претходио Јакову, Арон је претходио Мојсеју. Није у почетку, у прошлости, овај свет био савршен, па је грехом то савршенство изгубио, већ је читав свет створен да свој циљ – заједништво са Богом – оствари у једном будућем догађају: најпре оваплоћења и васкрсења Христовог; а потом другог и славног доласка, а када ће Бог да буде све у свему (1Кор 15, 28).
    Зато хришћанин не размишља овако: “Добро је старо вино. Зашто бих узимао ново, јер свакако је боље старо”(уп. Лк 5,39), већ са вером и љубављу чека боље вино и жуди за њим, верујући речима Господа Исуса Христа који је рекао: “Кажем вам, пак, да нећу од сада пити овога рода виноградарскога до онога дана кда ћу пити с вама новога у Царству Оца мојега” (Мт 26,29)

    11) Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу  своју, и вероваше у њега ученици његови.

    Писац опет нагалашава да је Исус учинио прво чудо у Кани Галилејској. Овим чудом Христос је подсетио на речи пророка Исаије: “У прво време он обесцени земљу Завулонову и земљу Нефталимову, али у време последње он ће прославити Пут уз море, с оне стране Јордана – Галилеју незнабожачку. Народ које је у тами ходио виде светлост велику; оне што у мрачној земљи обитаваху светлост јарка обасја”(Ис 9,1-2)
    Вино по самој својој природи весели човека. Како је Његова заповест брзо сатворила вино које је пријатношћу свог укуса превазилазило све остале врсте вина, због тог његовог превасхкодства распитали су се и дознали ко је његов господар и творац.
    Интересантно је приметити да се каже “и повероваше у њега ученици његови”. Иако је пре тога Натанаило изразио своје веровање у Господа, каже се да су ученици поверовали у Њега, као Господа. Ово би требало схватити тако да је ово чудо било усмерено на то да га виде пре свега Христови ученици. Они су били позвани да виде чудо и препознају и поверују у Христа, или пак да потврде своју веру.
    Овим случајем се показује да је Христос, иако беше позван као страни гост, у суштини био господар свадбе, јер је недостатак на свадвеној гозби допунио Својом речју која испуњава све несавршено. Осим тога, Господ овим чудом није створио потпуно нову ствар, нити је Своје делање ограничио на исту стару ствар, каква је била раније, јер им није предложио да пију воду уместо вина. Он, међутим, није у потпуности прешао преко граница те ствари јер вино, које је начинио, сатворио од раније сатворене воде. Он, дакле, тамо није открио потпуно нову ствар него је ту претходну ствар изменио, како би посредством њене промене показао да је Он њен господар и како би тиме, што ју није учинио нечим другим, остали разумели да Он њу не презире и не одбацује. Исто тако ће и на крају времена те исте твари бити обновљене, будући да она воља, која је једном речју изменила обичну воду у пријатно вино, може васцелој творевини васпоставити облик, чија је лепота неизрецива.
  24. Волим
    Дарко got a reaction from Страле in Предавање ,,27. март 1941: прекретница српске историје“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у понедељак, 27. мартa 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), присуствујете предавању на тему „27. март 1941: прекретница српске историје“.

    О овој теми говориће:

    др Александар Стојановић (Институт за новију историју Србије, Београд)


    Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке.


    Улаз је слободан.
    https://www.facebook.com/events/1130374600404428
    http://sozbg.rs/dogadjaj/27-mart-1941-prekretnica-srpske-istorije/

  25. Волим
    Дарко got a reaction from александар живаљев in Предавање ,,27. март 1941: прекретница српске историје“ / СОЗ Архиепископије београдско-карловачке   
    Позивамо вас, да у понедељак, 27. мартa 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А), присуствујете предавању на тему „27. март 1941: прекретница српске историје“.

    О овој теми говориће:

    др Александар Стојановић (Институт за новију историју Србије, Београд)


    Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке.


    Улаз је слободан.
    https://www.facebook.com/events/1130374600404428
    http://sozbg.rs/dogadjaj/27-mart-1941-prekretnica-srpske-istorije/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...