Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Јован Чакарески

Члан
  • Број садржаја

    3651
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Јован Чакарески got a reaction from Aleksandra_A in Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?   
    Да додам и овај текст исто Профке нам је дала да учимо  4chsmu1
    • Религиозни страх `је трећа компонента религије која се још назива и страх Божији. Приметан је не само религијама примитивних народа већ и у религијама културних народа. Он је по речима Светог писма почетак мудрости (Пс 111, 10). Зато се тражи страх Божији и чување заповести (Проп 12,13). Новозаветно богослужење, нарочито богослужење Православне цркве, такође наглашава  ову компоненту религиозности: Црква се свакодневно моли за оне који са страхом Божијим и вером улазе у храм (Велика јектенија) и позива да се светом причешћу приђе са страхом и вером (на Литургији).
    Страх као психолошки доживљај има свој квалитет који зависи од врсте страха. Приликом осећања кривице јавља се ванредно психичко стање код човека: он се боји одмазде, казне за почињену кривицу (дрхти пред судијом, пред оружјем…..). имамо и страх када се човек плаши неких измишљених појава (вештице, вампири, звери….). Оба ова страха су профана, јер се јављају у свакодневном, профаном животу.  Основна карактеристика овога страха јесте осећање непријатности које испуњава човека и он све своје силе (ако је страх велики) напреже да се ослободи бића или предмета који је извор страха.
    Религијски страх је квалитативно сасвим друго стање. Психолошки гледано он се донекле може упоредити са страхом детета пред родитељем. Човек пред Богом осећа своју ништавност, грешност, недостојност, очекује казну коју сматра заслуженом – али то му осећање није непријатно, те он не жели да се удаљи од њега, него да остане уз њега.  Улазећи са страхопоштовањем у храм, човек је испуњен страхом, али се тај страх потпуно по суштини разликује од страха када би рецимо улазио у пећину из које га вреба звер. Од религијског страха се не осећа никакво незадовољство, него напротив радост и топлина. Религиозни страх се може упоредити, ради схватања, са страхом кривца пред судијом који није осветник. Кривац који стоји пред судијом и чека казну  тек тада постаје свестан лошег дела који је починио. Значи, овде страх долази пошто је лоше дело учињено! А религиозни страх ми имамо пре самог дела (прељуба, крађа): тек када се страх изгуби, онда се јавља дело због којег човек мора да се плаши.
    Овај други,(профани страх) нам је непотребан.
    Посетите кад можете много тога се научи
  2. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Postomolitvom in АГНИ ПАРТХЕНЕ - превод на руски, српски & english   
    Ево на Грчки (ваљда) изговор
    Agni parthene Despoina, ahrante theotoke Here nimfi animfefte Parthene mitir anasa, panedrase te poke Here nimfi animfefte ipsilotera ouranon aktinon lamprotera Here nimfi animfefte hara parthenikon horon aggelon ipertera Here nimfi animfefte eklamprotera ouranon fotos katharotera Here nimfi animfefte ton ouranion stration pason ayiotera Here nimfi animfefte Maria aeiparthene kosmou pantos kiria Here nimfi animfefte ahrante numfi pannagne Despoina Panagia Here nimfi animfefte Maria nimfi anassa haras imon etia Here nimfi animfefte kori semni vasilissa mitir iperagia Here nimfi animfefte timiotera herouvim iperendoxotera Here nimfi animfefte ton asomaton serafim ton thronon ipertera Here nimfi animfefte here to asma herouvim here imnos aggelon Here nimfi animfefte here odi ton serafim hara ton arhaggelon Here nimfi animfefte here irini kai hara limin tis sotirias Here nimfi animfefte pastas tou logou iera anthos tis aftharsias Here nimfi animfefte here paradise trofis zois te eoinias Here nimfi animfefte here to xilon tis zois pihi athanasias Here nimfi animfefte se iketevo Despina se nin epikaloume Here nimfi animfefte se disopo pantanassa sin harin exetoume Here nimfi animfefte kori semni kai aspile Despina Panagia Here nimfi animfefte thermos epikaloume se nae igiasmene Here nimfi animfefte antilavou mou, rise me apo tou olemiou Here nimfi animfefte ke klironomon deixon me zois tis eoniou Here nimfi animfefte~
    Само наслов 
    Ummal Ilahi Ya batoul- Agni Parthene - O Pure Virgin in Arabic
  3. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from kirios1 in Како знате да сте православац?   
    Neslusate Metal, Rock i sve ostale "demonske zanrove".
    Negledate spotove Fashion TV.
    90& od pesme na vasoj Playlisti su od Divne.
    Nejedete proizvode u kojima pise moguci su ostaci mleka...
    Znate napamet sve tropare
    Fejsbuk Vam je prepun sa raznim duhovnicima.
  4. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from PredragVId in Света Гора у фотографијама   
    Nemam reci. Tamo tesko i da se ide bas treba biti hrabar ici tamo  algabacaju 4chsmu1
  5. Волим
  6. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Рапсоди in Филмови за плакање   
    Kad bi bilo jos nekoliko ovakvih manastira ...
    Film je  ekstra nekoliko puta sam ga gledao  0442_feel
  7. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Рапсоди in Како дивна слика!   
  8. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Пг in Веслање, кајак...- Бронза за девојке!!!   
    Последњег такмичарског дана ЕШ-а у Загребу, СРЕБРО ЗА НИКОЛИНУ МОДЛОВАН, БРОНЗА ЗА МАРКА НОВАКОВИЋА
    Последњег такмичарског дана јуниорског и млађесениорског шампионата Европе у Загребу репрезентација Србије освојила је две медаље. Обе у спринту и обе у конкуренцији сениора до 23 године. Николина Молдован била је сребрна у к-1 200м док Марко Новаковић освојио бронзу у к-1 200м.

    Финалисткиња последњег сениорског шампионата Европе у Београду, Николина Молдован наступила је први пут у каријери у конкуренцији својих вршњакиња. И само после две одвеслане трке дошла је до победничког постоља. Оно што радује, јесте чињеница да је освојена медаља у олимпијској дисциплини.
    -Пресрећна сам што сам узела медаљу. Ово је дисциплина коју ја из љубави веслам. Ово је леп резултат, задовољна сам и носим лепе утиске са овог такмичења-рекла је девојка из Борче непосредно после церемоније проглашења победника.
    Репрезентативка Србије до сребрне медаље дошла је првеславши деоницу од 200м за 43,539 секунди оставивши иза себе вршњакињу Нају из Пољске. Златну медаљу у тој трци освојила је мађарица Вад.
    Друго одличје за Србију освојио је Бечејац Марко Новаковић који је до бронзе стигао у времену  36,526 секунди у олимпијској дисциплини  к-1 200м. Прво место припало је Швеђанину Свенсону, а другопласирани је био Рус Заволски.

    -Могло је да буде свашта. Ја сам задовоља. Медаља је медаља и идемо степеницу по степеницу. Нисам потценио ривале и показао шта могу у овом тренутку. Можда сам имао и мало среће-рекао је српски спринтер комеје ово прва медаља на једном великом међународном такмичењу.
    Последњег такмичарског дана у Загребу,  двосед из Бачке Паланке Симо Болтић, Марко Драгосављевић изгубио је бронзану медаљу за пола секунде. Овај јуниорски двојац у А финалу дисциплине к-2 500м стигао је четвртопласирани на циљ.
    Иако се очекивало да сестре Молдован, Оливера и Николина одбранити злато чији су носиоци у последње две године (Пољска и Русија) у дисциплини к-2 500м, девојке из Борче су у А финалу стигле тек шесте.
    Србија је последњег такмичарског дана осим четири А финала имала и представнике у ти утешна финала. Тако је млађесениорски двосед браћа Пантелић, Ђорђе и Владимир био шети у Б финалу к-2 200м. Јуниори Миодраг Радонић и Немања Станивуковић били су петопласирани у Б финалу к-2 200м док је млађесениорски двосед  Давид Хасановић, Немања Рајиновић трку у Б финалу окончао на петој позицији.
    РЕЗУЛТАТИ
    Јуниори, А финале к-2 500м: 1.Демин, Јанка (СВК) 1:34,619, 2. Микеле, Лоренцо (ИТА) 1:35,153, 3.Кун, Иљеш (МАЂ) 1:35,321, 4.БОЛТИЋ, ДРАГОСАВЉЕВИЋ (СРБ) 1:35,735; Мл. сениори Б финале: 1.Лебан, Кук (СЛО) 1:33,621, 2.Тимошенко, Вејспалс (ЛЕТ) 1:33,867, 3.Миндаугас, Арминас (ЛТУ) 1:34,785,...5.РАЈИНОВИЋ, ХАСАНОВИЋ (СРБ) 1:35,865; Мл.сениорке, к-2 500м: 1.Кнуџенка, Палтаран (БЛР) 1:43,075, 2.Медвешчки, Саруди (МАЂ) 1:43,273, 3.Палеу, Лаурик (РУМ) 1:45,379,...6.Н.МОЛДОВАН, О.МОЛДОВАН (СРБ) 1:48,397; јуниори, Б финале к-1 200м: 1.Левенте (МАЂ) 38,611, 2.Калашњиков (РУС) 38,641, 3.Каспарас (ЛЕТ) 38,977,...8.ДРАГОСАВЉЕВИЋ (СРБ) 40,969; Б финале, к-2 200м: 1.Варшавски, Биерзало (ПОЉ) 34,865, 2.Куинтас, Маркез (ПОР) 35,279, 3.Векс, Броекс (БЕЛ) 35,339,…5.РАДОНИЋ, СТАНИВУКОВИЋ (СРБ) 36,215;Млађи сениори, Б финале к-2 200м: 1.Сенкевич, Швец (УКР) 34,720, 2.Хорват, Сомолањи (МАЂ) 34,954, 3.Затко, Дивинец (СВК) 35,038,...5.ПАНТЕЛИЋ, ПАНТЕЛИЋ (СРБ) 36,094; А финале, к-1 200м: 1.Свенсон (ШВЕ)  36,274, 2.Завоски (РУС) 36,460, 3.НОВАКОВИЋ (СРБ) 36,526; Мл.сениорке, А финале к-1 200м: 1.Вад (МАЂ) 43,029, 2.МОЛДОВАН (СРБ) 43,539, 3.Наја (ПОЉ) 43,779;

  9. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Пг in Веслање, кајак...- Бронза за девојке!!!   
    Кајакашки подмладак се доказао у Пјештанима, ДЕВЕТ МЕДАЉА КАПИТАЛ ЗА БУДУЋНОСТ
    Србија се из Пјештана вратила са 9 медаља. После Олимпијских нада и постигнутог успеха прошлог септембра, кајакашки подмладак имао је јаку међународну проверу на традиционалној регати која окупља најталентованије такмичаре из целог  Света. У Пјештанима је била прилично јака конкуренција поготово у јуниорској категорији, а наши момци и девојке су у одмеравању снага са вршњацима из Пољске, Словачке, Немачке, Мађарске, Аустралије, Француске, Чешке и других мање респектабилних кајакашких нација у генералном пласману освојили одлично пето место. Учествовало је преко 300 такмичара из 13 земаља, уз напомену да тој бројци треба додати још 10 словачких клубова.
    -У категоријама кадета и сениора нешто је слабија конкуренција, међутим када су у питању јуниори без дилеме је ово најјача регата у светским оквирима-сматра селектор Родић. 
    Србија је освојила две златне медаље, две сребрне и четири бронзане. Највише у јуниорској категорији, пет, три  у кадетској и једну у млађесениорској.
    Када је  у питању појединачан учинак наших нaда, ваља истаћи да су се у набољем издању приказале Сандра Половина (Вал) и Милана Тркља (Забрежје). Ова  јуниорска комбинација у двоседу показала се добитном. Остварен је максималан учинак, три дисциплине –три медаље. Злато на хиљадарци (к-2 1000м) и две бронзе: у спринту (к-2 200м) и на пола километра (к-2 500м).У конкуренцији 26 вршњакиња колико их је учествовало на регати у Словачкој Сандра и Милана пласирале су се  на основу постигнутих резултата на 9 место.
    -Дејвоке су оствариле фантастичан резултат.То им је одличан мотив да се спреме за Загреб и ЕШ који их очекује.Морамо да схватимо да у Пјештанима није била цела Европа, јесте да су били квалитетне такмичарке из Немачке, Пољске, Мађарске, Словачке али фали ту још неких конкуренткиња. Оно што можемо од њих две очекивати и за оно што треба да се спремамо јесте финале. Уколико се оне пласирају у финале у дисциплинама двоседа, може се очекивати и борба за медаљу, што је логично.
    Талентовани кадет Немања Станивуковић из Вишњићева освојио је две медаље. Злато у к-1 500 и сребро у к-1 1000м, показавши да му предстоји лепа будућност. У конкуренцији 37 дечака узраста  од 15 до 16 година, Немања је успео да се пласира високо треће место. У конкуренцији кадеткиња (девојчице 15-16.година) новосађанка Милица Лазор показала је квалитет. Отуда медаља бронзаног сјаја у к-1 1000м није случајност.Милица је од 19 учесница у овој категорији пласирана на пето место.
    -Код кадета фали конкуренције. Остварен је леп резултат који треба да мотивише наше најмлађе репрезентативце али не знам да ли њих двоје као кадети могу да нађу место у јуниорској екипи за Загреб. Ипак морамо да идемо степеницу по степеницу, да поштујемо године. Њих двоје имају државно првенство и турнир олимпијских нада у Пољској до краја године, а догодине њих двоје могу да се лепо спремају за првенство Европе-сматра наш саговорник.
    Са две медаље, сребром и бронзом истакао се и бачкопаланчанин Марко Драгосављевић (Синтелон). Испоставило се врло брз на веслу с обзиром да се доказао у спинту са сребром у к-1 200м и бронзом у двоседу са клупским другом Болтићем.  У јуниорској категорији у конкуренцији 40 такмичара Драгосављевић се пласирао на одлично 5 место, а Симо Ботлић на седму позицију. Међу првих 20 налазе се још четворица јуниора Србије,  на 14. месту Славко Михајловић, на 16. Урош Митјев, 18. Владимир Торубаров, 19. Александар Анђелковић. Саша Мартић, Драган Ханчовски, Борислав Лазић и Петар Милковић у Пјештанима имали су епизодне улоге.Канутисти у јуниорској категорији бачкопаланчанин Страхиња Младежић и шапчанин Драган Ковачевић нису могли до  медаље. Од 24 такмичара , Младежић је заузео 8., а Ковачевић 11. место.
    -У тркама где у наши такмичари веслали ту су побеђивали Немци прваци Европе који су годину дана старији од наших такмичара. Можемо бити задовољни  с тим да су наши момци успели да се донекле равноправо са њима носе и освоје медаље у спринту када је у питању једносед и двосед.Има довољно времена нешто више од месец дана да отклонимо недостатке који су направљени у раду. Има простора за напредак код свих.
    На крају споменимо и учинак млађих сениора. Имали смо пет представника у овој категорији од 40 пријављених. Најбоље се по оствареним резултатима пласирао шапчанин Немања Рајиновић на 9. место. Браћа Пантелић Владимир и Ђорђе који су одбранили част кајакашких нада Србије у овој категорији освојишви бронзу у к-2 200м поделили су 21. место, Урош Павловић је 23. а Вељко Јанковић 37.
    -Пантелићима је специјалност 200м. На КУП-у Србије били су четврти, што је јако леп резултат и тада се видело да су они добри. Они ће највероватније путовати у главни град Хрватске и наступити у категорији мл.сениора.
    Пјештане су биле добар тест пре континентални шампионат који се одржава у Загребу од 30 јуна до 3.јула.Екипа која је путовала у Словачку претрпеће измене.
    -Јуниорска екипа ће бити сужена. Када су у питању млађи сениори, наши најквалитетнији такмичари нису били у Пјештанима. Томићевић и сестре Молдован се спремају за сениорско првенство Европе у Београду. У тај круг улазе и Марко Новаковић и Милено Зорић. Коначну одлуку о екипи која ће нас представљати у Загребу донеће стручни штаб-закључио је овај разговор селектор.
    Према речима селектора Мирослава Родића припеме за јуниорски и млађесениорски шампионат на Јаруну спровешће се у Бачкој Паланци и то непосредно после завршетка сениорског ЕШ-а на Ади Циганлији.
  10. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Пг in Веслање, кајак...- Бронза за девојке!!!   
    DUIZBURG
    U A finalu k-2 200m Dragan Zoric i Ognjen Filipovic zavrsili trku na 4 mestu.Medalja izostala za 28 delova stotinke

    Последњег дана СК у Дуизбургу српинтери Србије Огњен Филиповић и Драган Зорић у А финалу олимпијске дисциплине к-2 200м били су четврти. Медаља им је измакла за 28 делова стотинке.
    Наши најтрофејнији репрезентативци деоницу од  200м превеслали су за 32 секудне 958 стотинки. Интересантан је податак, да су прве четири посаде веслале испод 34 секудне, а фото финиш и делићи стотинки правили су поредак на победничком постољу.Злато је отишло у Летонију, сребро Шведској а брозна домаћинима, Немачкој.
    -Добар старт, средина исто, направили смо пар погрешних завеслаја задњих 20 метара и ту смо изгубили можда и прво место, јер смо до тада водили. Нијансе су одлучивале. Задовољни смо-мишљења је Огњен Филиповић
    У одсуству Француске посаде Хибо-Жув  актулених првака Света и бронзаних са СП, британаца Хита и Скофилда који су доминирали на прва два СК а који су у Дуизбургу изостали, у први план су искочили Летонци.Швеђани и Немци са новим посада које најпознатији спрски репрезнтативци нису имали прилику да виде ове сезоне на делу, направили су изненађење.Освајачи бронзе на првом светском КУП-у, наши асови  наступили су у Немачкој са новим веслима. Уз то Зорић је био повређен. Ипак то им није сметало да иза себе оставе званичне вицешампионе Света, шпанску посаду Кравиото-Перез.
    -Још се навикавамо на нова весла. Мислимо да су квалитетнија од оних које смо имали. Имао сам проблем са задња три дана са болом у лакту. Хвала Богу па ме полако пролази. Можда је и то утицало на остварен резултат-на глас је размишљао Драган Зорић- У Дуизбург смо дошли уморни из пуног тренинга. Окрећемо се Евопском и темпирању форме за Београд.
    РЕЗУЛТАТИ:
    А финале,К-2 200м: 1.Румјанчевс, Страуме (ЛТВ) 32,778, 2.Свенсон, Свенгвист (ШВЕ) 32,294, 3.Емс, Раухе (НЕМ) 32,930, 4.ФИЛИПОВИЋ, ЗОРИЋ (СРБ) 32,958;
  11. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Пг in Веслање, кајак...- Бронза за девојке!!!   
    Други светски КУП у Чешким Рачицама, ПРВО ОВОСЕЗОНСКО ФИНАЛЕ ЗА ЖЕНСКИ ЧЕТВЕРАЦ.
    Првог дана СК у Рачицама посада женског четверца  у саставу Антонија Нађ, Антониа Панда, Рената Мајор-Кубик и Марта Тибор у првој трци ове сезоне на међународној сцени, квалификацијама у дисциплини к-4 500м, освојила је прво место и тако остварила директно А финале на олимпијској стази. Наше грације, кандидаткиње за ОИ у Лондону 2012. године гледаћемо  сутра у великом финалу.
    Изабранице селектора Јаноша Панде наступиле су у првој квалификационој трци и довеслале до првог места оставивши иза себе посаде Португалије и Русије. Женски квартет Србије је деоницу од  500 метара превеслао за 1 мунут 33 секунде и 45 стотинки чиме је остварио треће време од свих учесника квалификација, 17 посада и може према приказаном, да се нада високом пласману у свом првом овосезонском финалу на међународној сцени.
    Одлична стартна позиција у сутрашњем финалу (стаза 5) и тактички готово до перфекције извеслане квалификације, као и постигнуто време  убрајају наш тим поред  посада  Белорусије, Енглеске и Португалије у најближи круг кандидата за одличје.
    Другог такмичарског дана СК у чешким Рачицама, Србија ће поред преставника у женском  А финалу к-4 500м имати  такмичаре у мушкој конкуренцији који ће кроз квалификације и полуфинале спринта покушати да остваре што боље резултате. Јово Мандић и Марко Новаковић веслају у дисциплини к-1 200м.
    Резултати:
    Жене, квалификације к-4 500м: 1. НАЂ, ПАНДА, МАЈОР-КУБИК, ТИБОР (СРБИЈА) 1:33,451, 2. Родригез, Портела, Соуза, Гомеш (ПОР) 1:34,341, 3.Проскурина, Селенова, Еремина, Собетова (РУС) 1:34,601;

  12. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Данче* in Македонска музика   
  13. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Данче* in Македонска музика   
    Ево су и гајде







    http://www.youtube.com/watch?v=uoh14b9sJk0&feature=related
  14. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Данче* in Македонска музика   
    Много од Вас воли ову музику (један Брат тражио да покренем овакву тему) али неможе да се снађе у језику. Нашао сам пуно песама око 600 и постављаћу редом ако неко има посебну жељу нек се обрати.


    1762 лето

    А бре војниче, младо војниче


    А бре Кољо, мамин Кољо

    А бре Македонче

    А бре невесто

    А бре, лудо аџамија

    Абер доjде од Прибилци

    Абер дојде Донке

    Абер ми дојде

    Абер ми дојде од Солуна града
  15. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Рада. in Балкански шпијун   
    dada
  16. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Олимп in АГНИ ПАРТХЕНЕ - превод на руски, српски & english   
    Ево на Грчки (ваљда) изговор
    Agni parthene Despoina, ahrante theotoke Here nimfi animfefte Parthene mitir anasa, panedrase te poke Here nimfi animfefte ipsilotera ouranon aktinon lamprotera Here nimfi animfefte hara parthenikon horon aggelon ipertera Here nimfi animfefte eklamprotera ouranon fotos katharotera Here nimfi animfefte ton ouranion stration pason ayiotera Here nimfi animfefte Maria aeiparthene kosmou pantos kiria Here nimfi animfefte ahrante numfi pannagne Despoina Panagia Here nimfi animfefte Maria nimfi anassa haras imon etia Here nimfi animfefte kori semni vasilissa mitir iperagia Here nimfi animfefte timiotera herouvim iperendoxotera Here nimfi animfefte ton asomaton serafim ton thronon ipertera Here nimfi animfefte here to asma herouvim here imnos aggelon Here nimfi animfefte here odi ton serafim hara ton arhaggelon Here nimfi animfefte here irini kai hara limin tis sotirias Here nimfi animfefte pastas tou logou iera anthos tis aftharsias Here nimfi animfefte here paradise trofis zois te eoinias Here nimfi animfefte here to xilon tis zois pihi athanasias Here nimfi animfefte se iketevo Despina se nin epikaloume Here nimfi animfefte se disopo pantanassa sin harin exetoume Here nimfi animfefte kori semni kai aspile Despina Panagia Here nimfi animfefte thermos epikaloume se nae igiasmene Here nimfi animfefte antilavou mou, rise me apo tou olemiou Here nimfi animfefte ke klironomon deixon me zois tis eoniou Here nimfi animfefte~
    Само наслов 
    Ummal Ilahi Ya batoul- Agni Parthene - O Pure Virgin in Arabic
  17. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Олимп in АГНИ ПАРТХЕНЕ - превод на руски, српски & english   
    Russian

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=N04zGOFTdQQ
    Old Slavonic

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=wa6fWfzxRlY
    English Part 1,2

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=L4E3ToVNOD4

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=2fHhzVA5a3g
    Arabic

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=5FZGbyDDgSk
    Romanian

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=5yP4tQU2pIs
    Serbian

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=WSQwShYvAEE
    Greek

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=qmwOKxC_beQ
    Ето све
  18. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Плутон in Фотографије и слике светих људи (личне колекције)   
    Овај део је :
    .....Руке су му биле прекрштене на грудима, и међусобно завезане бројаницама. Израз Старчевог лица је био потпуно миран, као да спава. Али, остала су му полуотворена уста. Монаси се сахрањују потпуно умотани и зашивени у мандију. Игуман је наложио да се Старац умота у мандију, али да му се, након тога, открије лице. Оци су рекли Игуману да ће можда бити ружно за видјети, јер су Старцу полуотворена уста. Али, игуман Јефрем је инсистирао да ураде као што је био благословио. Ставили су Старцу једну газу испод вилице, и завезали је изнад чела, не би ли се уста затворила, али није помогло.


    Спремање Старца за погреб је трајало још неких четрдесет пет минута. Старац је био умотан и зашивен у мандију. Остало је било још да се исијече мандија изнад старчевог лица, по благослову Игумана.


    Исијекли су мандију… и задивили се! Старац је сам затворио уста, и насмијао се! Израз читавог лица показује озареност и радост. Искрени да будемо, такав израз лица никада нисмо видјели! Ово је прво старчево чудо након упокојења! Ето, како је старац Јосиф љубио своју братију – хтио је, по навици да служи браћи, да им учини по вољи и у тој малој ствари, чак и по упокојењу.
    slavabogu slavabogu slavabogu slavabogu slavabogu slavabogu slavabogu
    Диван је Бог у Светима својим
  19. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Бојан Сарачевић in Гитара   
    Ако неко свира нек се јави, имам пар питања око гитаре  greengrin

    П.С:
    Траба да се направи подфорум- Инструменти ....
  20. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Jace Jerimoth in ZAŠTO ČINIMO METANIJE?   
    http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/4613_photo.ashx.jpg&size=500

    Metanije mogu ličiti na čudne i sumnjive vežbe koje čine hrišćani. Ipak one zauzimaju suštinsko mesto na duhovnom putu koji vodi od velikoposnog podviga do Pashalne radosti.

    Jedna profesorka na prestižnom koledžu "Sara Lorens" uvela je praksu da dovodi neke od svojih studenata na Svetovladimirsku Seminariju, kako bi ih upoznala sa pravoslavnim bogosluženjem. Bio je to uvek prijatan prizor, videti je kako dolazi sa grupom studenata dok se narod okupljao u kapeli Seminarije. Interesantno je to da je ona odlučila da ih dovodi tokom Velikog posta, sredom popodne u vreme služenja Liturgije pređeosvećenih darova. Kao što se moglo i očekivati reakcije jednog dela studenata su bile pomešane. Uz mnoge metanije koje su činili vernici tokom službe, ove reakcije su se kretale od iznenađenja, zbunjenosti do šokiranosti.

    Amerikanci na fizičke gestove reaguju veoma podeljeno. U Zapadnoj Evropi niko se ne vređa i ne čudi kad se tinejdžeri sretnu na ulici i pozdrave ljubljenjem u obraz dva, tri ili četiri puta. Ukoliko sretnem u nekom restoranu prijatelja, pravoslavca, mi ćemo se pozdraviti na isti način- grleći se i ljubeći jedan drugog u obraz. Međutim, izrazi lica drugih gostiju odaju šokiranost ili zbunjenost :" Mi to ne radimo u našem društvu." E pa, mi pravoslavci radimo.

    Takođe pravimo i metanije, bilo tokom lične molitve ili zajedničkog liturgičkog okupljanja, naročito tokom Velikog posta. Zašto to radimo? Da li je to neki čudni ostatak iz tradicionalne monaške duhovnosti, sa naglaskom na strog podvižnicki režim? Ili je to postupak koji ima osobitu vrednost za onog koji želi da ozbiljno i istinski živi u Hristu? Drugim rečima, da li je to neka osobena vežba koja se preduzima radi poboljšanja zdravstvenog stanja, kao neka vrsta "hrišćanske joge"? Ili je to praksa koja dovodi do stvarne pozitivne promene u našem životu, i fizičke i duhovne?

    Ovih dana, Amerikanci su u potpunosti upoznati sa klanjanjem koje čine muslimanski vernici tokom svog dnevnog pravila. Ove slike se mogu skoro svaki dan videti u medijima. Većina njih nije upoznata da i pravoslavci praktikuju slične poklone, kad kleknu na kolena i čelom dodirnu pod, nakon čega se podižu kako bi stali u uobičajen molitveni položaj. Bili bi zapanjeni kad bi znali da monasi načine doslovno hiljade metanija tokom obične večernje službe ( ovo je česta praksa u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Mičigenu, kao i mnogim drugim obiteljima ). A podjednako bi se iznenadili i da vide obične laike kako neprestano metanišu tokom povečerja prve nedelje Velikog posta, kad se čita pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog. Još jednom, mi pravoslavci to radimo, ali zašto?



    Divan odgovor na ovo pitanje može se naći u spisima velikog isihaste Teolipta, mitropolita filadelfijskog (1322)."Ne zanemarujte metanije,"savetuje on svojoj duhovnoj deci."One pružaju sliku čovekovog pada u greh i izražavaju priznavanje naše grešnosti. S druge strane, ustajanje svedoči o našem kajanju i obećanju da ćemo voditi vrlinski život. Neka svaka metanija bude propraćena umnim prizivanjem Hrista, kako bi padajući pred Gospodom dušom i telom zadobili milost od Gospoda duša i tela naših."

    Metanije, sa stanovišta mitropolita Teolipta, imaju više duhovni nego fizički značaj. Preklanjanjem kolena mi pokazujemo poniznost pred Bogom, kome uznosimo naše molitve. Klečanje i doticanje poda čelom je priznavanje naše grešnosti- mi ovime stvaramo živu sliku našeg grehopada. Sam naš stav predstavlja priznavanje tog stanja, um nam ukazuje na naše duhovno siromaštvo i prijemčivost za razne strasti, pohlepu, požudu, bes i zlobu. Padajući telom i duhom, mi takođe ispovedamo Ime nad svim imenima, Ime koje "podupire univerzum" kao što se izrazio pastir Hermas i podupire naš lični svet takođe :" Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, smiluj se na mene grešnoga."

    Zatim, kad se podignemo na noge, ovo ispovedanje Hrista i naše grešnosti postaje telesni simbol, istinsko obećanje da će doći do promene u našem životu. Obavezujemo se na pokajanje i to da ćemo se preobratiti iz starog Adama u novog. Unutarnje preobražavanje potvrđeno ovim gestom nije naravno rezultat naših metanija, niti je čak rezultat naše odluke da se pokajemo. Kao i svaki aspekt našeg hrišćanskog života, ovaj preobražaj je dar milosti koja dolazi "odozgo, od Oca svetlosti".

    U ovom kontekstu treba da se pročita deo iz poslanice svetog Apostola Jakova koji je izražen vrlo dobro u sledećem pismu  :" Kakva je korist, braćo moja, ako ko govori da ima veru, a nema dela? Može li ga vera spasti?..Pokaži mi vjeru tvoju bez djela tvojih, a ja ću tebi pokazati vjeru moju iz djela mojih.. Jer kao što je tijelo bez duha mrtvo, tako je i vjera bez djela mrtva."

    Kada razmišljamo o asketskim podvizima kao što su post i metanije, neophodno je da se setimo reči poput ovih. Ovi postupci zaista utiču na unutrašnji preobražaj, očišćujući i usmeravajući naš um i duh ka "samo jednom potrebnom" (Lk 10:42). Ali oni se nikada ne završavaju sami sobom. Kao što nas Sveti Oci stalno uče, oni postoje zbog jedne jedine svrhe a to je da nas dovedu do Hrista koji će jedini izlečiti naše grehe, i privući nas u večnu zajednicu sa Bogom i bližnjima.

    Poslednje reči, kada se odlučimo za ovu ozbiljnu velikoposnu disciplinu, date su nam od samog Gospoda. Kritikujući licemerje prvosveštenika koji su se držali Zakona, ignorišući njegov duh, On je rekao :" Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je pretežnije u Zakonu : pravdu i milost i vjeru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati."(Mt 23:23).

    Podvižnički poduhvati, naročito u vreme velikoposnog perioda, su dobri, pa čak i neophodni, ukoliko želimo da u potpunosti uđemo u duh praznika i dozvolimo Duhu Samome da projavi svoju preobražavajuću milost i silu u našem životu. Ali ovi poduhvati nikad ne idu sami. Jedna od najosnovnijih njihovih namena, osim duhovne vrednosti koju nam pružaju, jeste da nas dovedu do dela pravde i milosti prema bližnjem. Pre svega treba učiniti ovo, ne zanemarujući ostalo.

    01. april 2010.godine.

    Prevela Jovana Čonjić

    Преузето са: Manastir Lepavina
  21. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Manastir Bradaca in Muzika koja vas opusta, smiruje.....   
    confused Како сам могао да заборавим

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=dRIx1XKQslA

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=yupqGW9wxn4
  22. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Ђуро Станивук in Da li bi monarhija podigla ugled Srbije u svetu?   
    Ne, sa monarhijom smanjio bi se ugled Srbije u svetu jer niko nece podrzati takvo uredjenje, bila bi jos vise izolovana, i cesto bi je pominjali u emisijama tipa Jer znate da je Srbija jedina zemalja  evropi koja nema demokratsko uredjenje ... bila bi mozda atrakcija u tom smislu.
  23. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Млађони in Indian Orthodox Church   
    Indian Orthodox Church
    India/Kerala/Kottyam:The Indian(Malankara) Orthodox Church have consecrated seven new Bishops on May 12th 2010 at Mar Elia Cathedral (Cathedral of Catholicos of the East & Malankara Metropolitan) , Kottayam. His Holiness Mor Beselius Marthoma Dydimus I (Catholicose of the Apostolic Throne of St Thomas and Malankara Metropolitan was the chief celebrant assisted by His Beatitude Paulose Mar Militheos (Catholicose Designate) and other Metropolitans of the Church. Seven Bishops are consecrated together for the for the first time in the history of the Indian Orthodox Church.
    New Names of Bishops: Dr. Yuhanon Mar Dimithrayos (Fr. Dr. John Mathews), Dr. Yuhanon Mar Thevodoros (Fr.Dr. Nathaniel Ramban), Yacob Mar Elias (Fr. V. M. James), Joshuva Mar Nikodimos (Fr. Yuhanon Ramban), Dr. Zachriaha Mar Aprem (Fr. Dr. Sabu Kuriakose), Dr. Geevarghese Mar Julios (Fr. Dr. George Pulikkottil), Dr. Abraham Mar Seraphin (Fr. Dr. V. M. Abraham).

    Колико их је  0110_hahaha 0442_feel 0442_feel
    klapklap klapklap klapklap klapklap :cheesy2: :cheesy2: :cheesy2: 0110_hahaha 0110_hahaha
  24. Волим
  25. Волим
    Јован Чакарески got a reaction from Bigica in ZAŠTO ČINIMO METANIJE?   
    http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/4613_photo.ashx.jpg&size=500

    Metanije mogu ličiti na čudne i sumnjive vežbe koje čine hrišćani. Ipak one zauzimaju suštinsko mesto na duhovnom putu koji vodi od velikoposnog podviga do Pashalne radosti.

    Jedna profesorka na prestižnom koledžu "Sara Lorens" uvela je praksu da dovodi neke od svojih studenata na Svetovladimirsku Seminariju, kako bi ih upoznala sa pravoslavnim bogosluženjem. Bio je to uvek prijatan prizor, videti je kako dolazi sa grupom studenata dok se narod okupljao u kapeli Seminarije. Interesantno je to da je ona odlučila da ih dovodi tokom Velikog posta, sredom popodne u vreme služenja Liturgije pređeosvećenih darova. Kao što se moglo i očekivati reakcije jednog dela studenata su bile pomešane. Uz mnoge metanije koje su činili vernici tokom službe, ove reakcije su se kretale od iznenađenja, zbunjenosti do šokiranosti.

    Amerikanci na fizičke gestove reaguju veoma podeljeno. U Zapadnoj Evropi niko se ne vređa i ne čudi kad se tinejdžeri sretnu na ulici i pozdrave ljubljenjem u obraz dva, tri ili četiri puta. Ukoliko sretnem u nekom restoranu prijatelja, pravoslavca, mi ćemo se pozdraviti na isti način- grleći se i ljubeći jedan drugog u obraz. Međutim, izrazi lica drugih gostiju odaju šokiranost ili zbunjenost :" Mi to ne radimo u našem društvu." E pa, mi pravoslavci radimo.

    Takođe pravimo i metanije, bilo tokom lične molitve ili zajedničkog liturgičkog okupljanja, naročito tokom Velikog posta. Zašto to radimo? Da li je to neki čudni ostatak iz tradicionalne monaške duhovnosti, sa naglaskom na strog podvižnicki režim? Ili je to postupak koji ima osobitu vrednost za onog koji želi da ozbiljno i istinski živi u Hristu? Drugim rečima, da li je to neka osobena vežba koja se preduzima radi poboljšanja zdravstvenog stanja, kao neka vrsta "hrišćanske joge"? Ili je to praksa koja dovodi do stvarne pozitivne promene u našem životu, i fizičke i duhovne?

    Ovih dana, Amerikanci su u potpunosti upoznati sa klanjanjem koje čine muslimanski vernici tokom svog dnevnog pravila. Ove slike se mogu skoro svaki dan videti u medijima. Većina njih nije upoznata da i pravoslavci praktikuju slične poklone, kad kleknu na kolena i čelom dodirnu pod, nakon čega se podižu kako bi stali u uobičajen molitveni položaj. Bili bi zapanjeni kad bi znali da monasi načine doslovno hiljade metanija tokom obične večernje službe ( ovo je česta praksa u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Mičigenu, kao i mnogim drugim obiteljima ). A podjednako bi se iznenadili i da vide obične laike kako neprestano metanišu tokom povečerja prve nedelje Velikog posta, kad se čita pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog. Još jednom, mi pravoslavci to radimo, ali zašto?



    Divan odgovor na ovo pitanje može se naći u spisima velikog isihaste Teolipta, mitropolita filadelfijskog (1322)."Ne zanemarujte metanije,"savetuje on svojoj duhovnoj deci."One pružaju sliku čovekovog pada u greh i izražavaju priznavanje naše grešnosti. S druge strane, ustajanje svedoči o našem kajanju i obećanju da ćemo voditi vrlinski život. Neka svaka metanija bude propraćena umnim prizivanjem Hrista, kako bi padajući pred Gospodom dušom i telom zadobili milost od Gospoda duša i tela naših."

    Metanije, sa stanovišta mitropolita Teolipta, imaju više duhovni nego fizički značaj. Preklanjanjem kolena mi pokazujemo poniznost pred Bogom, kome uznosimo naše molitve. Klečanje i doticanje poda čelom je priznavanje naše grešnosti- mi ovime stvaramo živu sliku našeg grehopada. Sam naš stav predstavlja priznavanje tog stanja, um nam ukazuje na naše duhovno siromaštvo i prijemčivost za razne strasti, pohlepu, požudu, bes i zlobu. Padajući telom i duhom, mi takođe ispovedamo Ime nad svim imenima, Ime koje "podupire univerzum" kao što se izrazio pastir Hermas i podupire naš lični svet takođe :" Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, smiluj se na mene grešnoga."

    Zatim, kad se podignemo na noge, ovo ispovedanje Hrista i naše grešnosti postaje telesni simbol, istinsko obećanje da će doći do promene u našem životu. Obavezujemo se na pokajanje i to da ćemo se preobratiti iz starog Adama u novog. Unutarnje preobražavanje potvrđeno ovim gestom nije naravno rezultat naših metanija, niti je čak rezultat naše odluke da se pokajemo. Kao i svaki aspekt našeg hrišćanskog života, ovaj preobražaj je dar milosti koja dolazi "odozgo, od Oca svetlosti".

    U ovom kontekstu treba da se pročita deo iz poslanice svetog Apostola Jakova koji je izražen vrlo dobro u sledećem pismu  :" Kakva je korist, braćo moja, ako ko govori da ima veru, a nema dela? Može li ga vera spasti?..Pokaži mi vjeru tvoju bez djela tvojih, a ja ću tebi pokazati vjeru moju iz djela mojih.. Jer kao što je tijelo bez duha mrtvo, tako je i vjera bez djela mrtva."

    Kada razmišljamo o asketskim podvizima kao što su post i metanije, neophodno je da se setimo reči poput ovih. Ovi postupci zaista utiču na unutrašnji preobražaj, očišćujući i usmeravajući naš um i duh ka "samo jednom potrebnom" (Lk 10:42). Ali oni se nikada ne završavaju sami sobom. Kao što nas Sveti Oci stalno uče, oni postoje zbog jedne jedine svrhe a to je da nas dovedu do Hrista koji će jedini izlečiti naše grehe, i privući nas u večnu zajednicu sa Bogom i bližnjima.

    Poslednje reči, kada se odlučimo za ovu ozbiljnu velikoposnu disciplinu, date su nam od samog Gospoda. Kritikujući licemerje prvosveštenika koji su se držali Zakona, ignorišući njegov duh, On je rekao :" Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je pretežnije u Zakonu : pravdu i milost i vjeru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati."(Mt 23:23).

    Podvižnički poduhvati, naročito u vreme velikoposnog perioda, su dobri, pa čak i neophodni, ukoliko želimo da u potpunosti uđemo u duh praznika i dozvolimo Duhu Samome da projavi svoju preobražavajuću milost i silu u našem životu. Ali ovi poduhvati nikad ne idu sami. Jedna od najosnovnijih njihovih namena, osim duhovne vrednosti koju nam pružaju, jeste da nas dovedu do dela pravde i milosti prema bližnjem. Pre svega treba učiniti ovo, ne zanemarujući ostalo.

    01. april 2010.godine.

    Prevela Jovana Čonjić

    Преузето са: Manastir Lepavina
×
×
  • Create New...