Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

предање-мс

Члан
  • Број садржаја

    213
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О предање-мс

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан 10/01/1967

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Београд

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.predanje.com
  • Skype
    predanje

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Pomaze Bog.Zeleo bih da porucim Dobrotoljublje svih 5 tomova,Izdanje Manastira Hilandara.

    Dali ih jos uvek imate na stanju

  2. Свети Јован Шангајски, Чудотворац последњих времена (нова сведочења) Библиотека "Образ светачки", књига 124; тврди повез, заштитни омот; обим 496 страна; Цена: 900 дин; само за чланове нашег форума: 720 дин. Нова књига о светом Јовану Шангајском најпотпунији је приказ његовог живота и чудотворства, заснованог на најдубљој вери у Христа и неодступном сведочењу спасења у доба свеопштег одступништва. Свети Јован Шангајски је још један доказ речи Христове да ће Његови ученици творити Његова дела – смирен, кротак, пун љубави и састрадања, он је својим подвигом достигао висину древних у доба модерне џунгле, од Брисела до Сан Франциска. Упознајте житије човека кога су као свеца поштовали и инославни, потомка Срба одсељених после пада деспотовине 1459. на Украјину, ученика старца Амвросија Миљковског и учитеља оца Серафима Роуза!
  3. Ево како сада изгледа Топ листа 5 књига које су изазвале највише интересовања на нашем форуму (Православна берза: Продаја и куповина нових књига): 1) Κομπλετ 55 хиландарских књига! - 7.117 прегледа, 2) "Образ светачки" и "Очев дом": нови каталог за 2013. годину - 4.212 прегледа, 3) Последња Византијска Царица - 3.905 прегледа, 4) Светитељ Игњатије Брјанчанинов, ОТАЧНИК - 3.487 прегледа, 5) Свети Теофан Затворник, ПУТ КА СПАСЕЊУ - 3.358 прегледа. Хиландарски комплет књига (чији је број у међувремену порастао на 57) остао је на првом месту. На другом се појавио каталог "Образа светачког" и "Очевог дома" за 2013. годину. Књига "Последња Византијска царица" пала је са другог на треће место. На четвртом месту нова књига: "Отачник" св. Игњатија Брјанчанинова. А на петом месту "Пут ка спасењу" св. Теофана Затворника - књига која је пре пола године била трећа. А две књиге које су пре пола године биле на четвртом и петом месту, сада су на шестом и седмом: 6) Г. Сфранцес, ХРОНИКА: Пад Византијског царства - 3.060 прегледа, 7) Архиеп. Охридски Јован, Слобода у затвору - 2.025 прегледа.
  4. Добро, коме треба нови каталог "Образа светачког" и "Очевог дома" нека се јави на моју и-мејл адресу: predanje.ms@gmail.com и послаћу му га (покушао сам да пошаљем овде преко приватне поруке, или да поставим на форуму, али не видим опцију да се пошаље такав прилог...)
  5. Уколико сте заинтересовани, нови каталог "Образа светачког" и "Очевог дома" можемо да вам пошаљемо у ПДФ формату. Подсећамо да чланови нашег форума имају попуст од 20% на цене свих књига из каталога.
  6. "Образ светачки" и "Очев дом" - нови каталог (2013): https://www.facebook.com/media/set/?set=a.598855263513114.1073741831.100704889994823&type=3
  7. Светитељ Игњатије Брјанчанинов, ОТАЧНИК Библиотека "Очев дом", тврди повез, обим: 520 стр. Цена: 900 дин; са попустом на нашем форуму: 700 дин. На овогодишњем Београдском сајму књига појавила се знаменита књига св. Игњатија Брјанчанинова "Отачник", први пут преведена на српски језик. Њен поднаслов у српском издању је: "Школа духовног узрастања по светим старцима". Садржи изреке древних подвижника, углавном египатских пустињака од трећег до шестог века, које је из најразличитијих извора сабрао светитељ Игњатије и пропратио их својим коментарима - коментарима човека који је и сам био опитан подвижник. "Читајући ову књигу ми разговарамо са најславнијим духовницима Цркве од Истока. А то и јесте начин да нађемо пут ка спасењу". Књига садржи и додатак: "Мали речник православног подвижништва" на 45 страна. Чланови нашег форума опет имају повластицу да књигу могу да набаве по најповољнијој цени, која је важила на управо завршеном Сајму књига у Београду.
  8. Отачник: tel. 066/888-7654 e-mail: otacnik@gmail.com website: http://otacnik.blogspot.com
  9. Код нас је више нема, али можете да је поручите директно од издавача. Њихов контакт је овде http://otacnik.blogspot.com/p/blog-page_12.html Поздрав од Младена
  10. Овако изгледа Топ листа 5 књига које су изазвале највише интересовања на нашем форуму (Православна берза: Продаја и куповина нових књига): 1) Κομπλετ 55 хиландарских књига! - 6.681 преглед, 2) Последња Византијска Царица - 3.700 прегледа, 3) Св. Теофан Затворник, Пут ка спасењу - 3.088 прегледа, 4) Г. Сфранцес, ХРОНИКА: Пад Византијског царства - 2.800 прегледа, 5) Архиеп. Охридски Јован, Слобода у затвору - 1.863 прегледа
  11. Велики старечник - Поуке пустињских отаца Библиотека "Образ светачки", друго допуњено издање тврди повез, заштитни омот, обим: 490 стр. Превод: Лада Акад, Антонина Пантелић Цена: 950; са попустом на нашем форуму: 760 дин. "Велики Старечник је књига која свом читаоцу преноси божански огањ православног духовног живота какав је заблистао међу раним монасима Цркве од Истока" (из предговора).
  12. Свети Теофан Затворник, ПУТ КА СПАСЕЊУ Библиотека "Очев дом", тврди повез, заштитни омот, обим 380 страна Друго издање; превод са руског: Весна Никчевић, др Ксенија Кончаревић Цена 850 дин; са попустом на на нашем форуму: 680 дин (само за чланове форума ЖРУ који књигу поруче у првој седмици по изласку из штампе, тј. до краја јуна 2013. године важиће претплатна цена од 595 дин) "Пут ка спасењу (1869) св. Теофана Затворника једна је од најважнијих књига православне подвижничке литературе не само 19. века, већ и читаве нововековне историје Православне Цркве"
  13. предање-мс

    Tumacenje svetog pisma i psalama ?

    Помоз Бог! Ево две одличне књиге: 1) Свети Оци тумаче Псалтир https://www.pouke.org/forum/topic/16707-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BE%D1%86%D0%B8-%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5-%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B8%D1%80/ 2) Православно тумачење Новог Завета https://www.pouke.org/forum/topic/4988-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%BE/
  14. предање-мс

    "Востани. Време је." - Концерт Дивне Љубојевић

    Као човек који има искуство певања у црквеном хору и за певницом (у Новом Саду и Београду) дуже од четврт века, хтео сам да кажем неколико речи о Дивнином концерту у четвртак у Сава Центру. Очекујем да ће тај концерт заиста бити догађај за памћење. Овакви Дивнини концерти у иностранству су нешто сасвим уобичајено, али за Србију - то је новост. Има великих европских дворана, у Паризу на пример, где је, осим Дивне, од људи са простора бивше Југославије наступао једино Горан Бреговић. Прошлог лета имао сам прилику да слушам Дивну и Мелоде у Великој дворани Санкт-Петербуршке филхармоније. Све карте биле су распродате месец дана пред концерт (у Русији дворане величине Сава Центра за њене концерте буду распродате две или три вечери за редом). Деловаће као претеривање, али људи су се тискали, стајали на прстима и у потпуној тишини нетремице пратили концерт. Дивнин мастер-клас у Лондону пре десетак година долазио је да слуша славни британски позоришни редитељ Питер Брук, водећи светски стручњак за Шекспира. Он је примера ради рекао да у Дивнином гласу чује древну културу, и да је њен глас "стар хиљаду година". Украјински митрополит Владимир одликовао је Дивну орденом Почајевски иконе Мајке Божије за проповед православља појањем (Румунском патријарху, али и још неким поглаварима Православних Цркава које смо имали прилике да сретнемо, звоно мобилног телефона је - Дивнина песма) Па и славни гости на концерту у Сава Центру у четвртак - Владимир Милер, који је тренутно можда најпознатији бас-профундо на свету, и Валаамски празнични хор који прати патријархова Богослужења и посете Путина и Медведева Валааму - долазе у Београд само због Дивне, изјављујући да им је велика част да певају са њом. Такође, Дивна се труди да промовише младе из Србије за које верује да вреде. Тако је на концерту на Коларцу пре две године као госте имала оркестар школе за музичке таленте из Ћуприје, а онда их је са собом водила и у иностранство, па су та деца имала прилику да са њом наступају између осталог у чувеној дворани конзерваторијума "Чајковски" у Москви. Овога пута са њом ће певати Хор Карловачке Богословије... Зашто Дивна то ради? Зато што врло добро зна како је тешко некоме ко вреди "да се пробије" у Србији. Зна како је њој било тешко и колико је пута наилазила на препреке. Дивна је са десетак година почела да пева у певници манастира Ваведење на Сењаку. Са петнаест година (средином осамдесетих) била је неформални асистент г. Предрагу Миодрагу у хору Богословског факултета. Са седамнаест година дириговала је хором Мокрањац при храму Св. Саве. Са осамнаест је постала диригент првог Београдског певачког друиштава као "најмлађи диригент у век и по дугој историји најстаријег београдског хора". Са двадесет једном годином основала је "Мелоде" и с њима ево 22 године сваке недеље и празника пева на богослужењима, а при томе је одржала и око 500 концерата углавном у иностранству, и бројне мајсторске радионице у Енглеској, Француској, Русији... Водећи француски Магазин за класичну музику “Le Mond De la Musique” доделио је њеном музичком диску “Lumieres Du Chant Byzantin” највишу могућу оцену (пет звездица). Али можда је најбољи опис "феномена Дивна" у нашој култури дао г. Драгослав Бокан у књизи "Огледало": "Divna Ljubojević će, vremenom, postati najizvorniji predstavnik vizantijskog predanja koga smo imali prilike da čujemo i vidimo u našem vremenu. Za pevnicom Vavedenja; za dirigentskim pultom hora Mokranjac i Prvog beogradskog pevačkog društva; na koncertima u Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Švajcarskoj, Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Austriji, Portugaliji; kao gostujući predavač na seminarima o muzici širom Evrope; u svom studiju i svom Vrtu, među svojim prijateljima i „Melodima“ – Divna je izrasla u jedan sasvim poseban fenomen. Jedinstvena i neuporediva. Neponovljiva. „Možda najčistiji glas koji sam ikada čuo“, napisao je, u iskrenom oduševljenju, Likurgos Angelopulos, direktor Grčkog vizantijskog hora. Ili, kako bi se na to nadovezao Pavle Evdokimov (samo da je imao prilike da ga čuje): „Tu se direktno oseća Hristov glas i uzvišenost doseže do liturgijske visine Njegovog prisustva“. Rusi su sigurno čuli neki glas kao što je njen, u carigradskoj Aja Sofiji, kada su se - zbog lepote - opredelili za pravoslavlje (tačnije: zaljubili se u pravoslavlje). Kada Divna počne da peva, mi jednostavno ne znamo da li smo na zemlji ili na nebu. Osećamo, svim svojim bićem, kako je tog časa Bog sa nama. Zaista sa nama. Tada, sa njom, osećamo svu tajnu uzbudljive lepote Pravoslavlja, o kojoj nam iz dubine vekova govori Grigorije Niski: „Bilo ko ko dobro peva Psalme dovodi svoju dušu u harmoniju. I kao da je od neravne čini ravnom. I duša, došavši u stanje koje je saobrazno njenoj pravoj prirodi, ničega se više ne plaši. Stiče neutaživu, večnu čežnju za životom budućeg veka“. Pred Divninim glasom kao da nestaje ona uobičajena blokada pred uzvišenošću, transcendencijom, ekstazom. Razvejava se, u trenutku, varljiva moć zla. A duša se ohrabruje, kao da dobija krila. Odvojeni od svega suvišnog, postajemo saučesnici u njenom podvigu. Zajedno sa njom, prevazilazimo sebe. Uzdižemo se iznad svakog greha. Odmaramo se u smirenju koje nam se daruje preko nje. Divnin glas nas upućuje u najveće tajne ljudskog postojanja. Bez imalo napora, otkriva nam smisao življenja. Svedoči lepotu budućeg veka. A još je Platon rekao kako je put lepote – „put ka postizanju dobra“. Divnin prekrasni glas je i obećanje one još veće (nad-prekrasne), beskonačne Lepote. I niko, zaista niko, i nikada - nije pevao, pre nje, na ovaj način Božanstvenu Liturgiju. Ponovo čujemo njenu (Divninim glasom objavljenu) istinu, kao pre hiljadu godina. I kao što će se tek čuti. I još lepše od toga. Kroz njen glas Bog daje da se čuje i ono što naš sluh ne doseže. Kada nju slušamo, čujemo srcem („umom srca“) i ono što je nemoguće čuti. A ipak čujemo, kroz sopstvenu nevericu. I počinjemo da verujemo, u realnost čuda. I konačno, preko nje, shvatamo onaj liturgijskij vozglas: „Imajmo srca!“ Jer je srce naše duhovno čulo kojim spoznajemo Onog koji zaslužuje i priziva našu ljubav. Lepota Divninog pevanja u sebi nosi ne samo telesnu lepotu muzike, već nešto mnogo više od toga. Kao da nas, preko njenog glasa, Sveti Duh uči kako da se što više zaljubimo u Boga. I mi tu neposredno osećamo prisustvo Svetog Duha, Njegove Nestvorene Energije. Kako bi to objasnio jedan od ruskih Vizantinaca, otac Pavle Florenski: „Tri su važne karakteristike Svetog Duha - lepota, omogućavanje zajednice i uteha“. I zato – i zbog lepote, i zbog učešća u zajednici, i zbog utehe – mi nikada ne možemo da budemo sami dok slušamo njen glas. Ona je uvek u sinergiji, nikada ne peva samo svojom energijom. Preko Divne nam se otkriva sveta tajna „sabornosti“, to da ličnost postoji samo u zajednici, u saboru. I da je pokušaj dolaženja do takozvane „objektivne“, bezlične istine – u stvari nemoguć. Da je jedini istinski način postojanja - način postojanja Svete Trojice: slobodna ljubavna zajednica ličnosti. Zbog svega ovoga, bilo bi besmisleno Divnu smatrati samo „pevačicom“, „horovođom“, „umetnicom“, „muzičarom“. Jer ona sveštenodejstvuje, svakom prilikom. I kada poje u crkvi, i kada peva na koncertima, i kada je slušamo na bilo koji drugi način. Poput Svetih Otaca, ona nas leči ranjavajući nas. Ranjava nas Bogočežnjom. Jer je „Hristos rana od koje se ne leči!“ Divna ima priziv (harizmu) duhovnog sveštenstva. Ona se, na svakoj liturgiji, „uzdasima neiskazanim“ moli za svakog od nas. A to je posebna blagodat Božija. Prizivajuća blagodat. I za verne, i za nekrštene, bez razlike. I za one koji su u oltaru, i za one koji su u priprati, i za one koji su izvan crkve. I za verni narod i za one koji još nisu prepoznali Boga. Setimo se slike Boga kao „prosjaka ljubavi na vratima našeg srca“: „Evo, stojim na vratima i kucam; ako ko ČUJE GLAS MOJ i otvori, ući ću k njemu i večeraću s njim“ (Otk. 3, 20). A evo još jednog citata. Onog: „Propovedajte svoj tvari!“. Da, Divna propoveda. Glasom, muzikom i melodijom. Ona je autentični svedok i ispovednik vere. Njen glas je ikona, zvučni prozor u nevidljivi svet. Genijalna je jednostavnost njenog dara. POST SCRIPTUM Mogao bih ovde da kažem za Divnu ono što je, svojevremeno, jedan prijatelj Andreja Tarkovskog rekao o njemu: „Divna – to je mnogo. To nije samo ime, već ceo sloj u našoj kulturi“. Ponovo se otvorila carigradska Zlatna Kapija..." http://www.divnazadusu.com Верујем да нас је много који са радошћу и нестрпљењем очекујемо чудесни концерт у четвртак у Сава Центру, да бисмо чули и видели каква нам је изненађења Дивна са својим гостима припремила... Младен Станковић
  15. предање-мс

    Grcko - srpski recnik

    У књижарама Завода за уџбенике (нпр. у Косовској улици) може се наћи "Грчко-српски речник" А. Балаћа и М. Стојановића, кошта око 1.600 дин. Он је сасвим солидан за савремени грчи (па и за неке основне богословске појмове)... У црквеним књижарама се може наћи "Грчко-српски речник Новог завета" проф. Радомира Поповића који обухвата новозаветну лексику.,, По антикварницама се може наћи "Грчко-хрватски или српски ријечник" Мајнарић-Горски у издању Школске књиге Загреб, за класични старогрчки (понекад може бити користан и за дела нког Св. Оца, али ретко)... Некада је у "Атосу" у Нушићевој улици и у Цептеровој књижари у Кн. Михаиловој могао да се купи "Греческо-рускиј словар" А. Вајсмана који такође није лош, а није био ни скуп. Такође, одличан је Lampe-ов "A Patristic Greek Lexicon", то код нас у књижарама не може да се нађе, али претпостављам да може у антикварницама у Западној Европи... Доступан је и преко интернета, може негде да се скине... Али најбољи речник и најкориснији за превођење светоотачких текстова по мом мишљењу је oksfordski Liddell-Scott-ов "Greek-English Lexicon"... (поручио сам га преко интернета из Америке, коштао је око 150 евра). Поздрав од Младена
×