Jump to content

Пг

Члан
  • Content Count

    1096
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    Пг reacted to Дејан in Bog se stara o svakome   
    (Zbog gordosti Bog doputsi stradanje, da se malo smirimo, pa, idemo dalje, ali nikad Bog čoveku preko mere ne dopusti, kaže o. Romilo iguman manastira Duboki Potok)
    Manastir Duboki Potok, u severnom delu Kosova i Metohije, narod od davnina zove Sveta Ruka, iz poštovanja prema Svetom velikomučeniku Nikiti koji je zaštitnik ovog kraja, a od pre 400 godina u manastiru se čuva ruka svetiteljeva. Crkva u manastiru Duboki potok prvi prvi put se pominje u jednom tefteru turskom, u popisu zemlje Brankovića. Crkva je rušena i obnavljana, u 16, pa u 18 veku. Godine 1903. je dozidana priprata koja i danas postoji, izgrađena zvonara a Društvo kneginje Ljubice je tajnim putem dopremilo zvono preko Rogozne za zvonaru takođe 1903. godine. U manastiru su i mošti Svetih vrača Kozme i Damjana. O ovom manastiru i njegovim svetinjama brine o. Romilo iguman manastira a na naše pitanje da li je teško odgovara: „Slava Bogu, kad Gospod da čoveku neko stradanje on mu da silu i moć da to nosi dok se ne promeni situacija, kako se kaže, svaki je zeman do vremena, sad duže ili kraće traje ali bude pa prođe. Nikad Gospod nama ne daje preko naše moći, bilo kakvo stradanje, bilo da su životne okolnosti, bolesti. Kad čovek ima velika stradanja prvih par godina mnogo teško biva ali se vremenom navikne, pa, lakše podnosi. Teško je ali šta je, tu je, kad ne može čovek ništa da menja da na Boga položi nadu i što je do njega da čini i da otrpi.“
    O sticanju mira
    „ Mir zavisi od okolnosti života, one imaju pozitivan i negativan uticaj na čoveka. Ali mir, pre svega, zavisi od stanja čovekovog duha. Mnogo što- šta imamo što moramo da iživimo, mnogo šta ima čovek u prirodi, ono što je genetski nasledio. Često je ono što čovek ima u prirodi tako ukorenjeno da ne može lako da ga promeni. Neke stvari mora da iživi, neke može lakše da menja a neke moraju dobro da mu se obiju o glavu da bi se smirio. U životu je borba svakodnevna, pre svega, misaona sa duhovima pod nebom, to su misaona bića, brži od naših misli i kako hoće prolaze kroz nas. Onda borba sa samim sobom, sa svojim karakterom, sa genetskim nasleđem, nastrojenjem koje se projavljuje. Svako od nas ima razne faze, periode u životu kako psihofizičkog sazrevanja tako i sazrevanja u duhu a koren čovekovih problema jeste gord duh u čoveku. Bog traži od čoveka da se smiri. Sagledavajući sebe, iz tog nekog monaškog ugla mogu da kažem da je čoveku u životu najteže smiravati se. To zavisi i od toga kolko čovek ima snage, teško je smiravati se u svemu što čoveka zadesi, pogotovo što ima stvari koje ne može da menja. Zato čovek treba da trpi, da ima poverenje u Boga. Bog je taj koji se stara o nama i zaista čovek ne može ništa sam, može onoliko koliko mu je Bog dao snage i obdario ga s nečim, pa, to što je do njega treba da čini. Danas kažu da je kriza morala i kod nas i u svetu. Ja mislim da je, pre svega, kriza vere a krajnji koren neverja je u gordosti. Vidi se to kad dođe nevolja, crče čovek od brige, nikako ne možemo da se smirimo, stalno smo u planovima za sutra, za prekosutra, šta ćemo i kako ćemo. Treba čovek prirodno, normalno da živi, da čini što je do njega a pre svega, da ima nadu i veru u Boga, poverenje u Boga. Jedino tako čovek može imati mir, inače crče, od briga i želja i stiže do psihijatrije.
    U životu je sve kako Bog da. Čovek treba da se trudi da se smiruje, da ima smirenu misao o sebi, pa i da postrada. Kako kaže narod, bolje da se upokojimo kao pokajani grešnici nego kao lažni sveci. Svi smo različiti, svaki je čovek različit, ima različite talente, nastrojenja i dobra i loša. Mora čovek da ima vere, predajući se staranju Božijem i okolnostima života i da živi kako može, kako je kome Bog ustrojio u životu. Da li biti monah, biti doktor, biti radnik, kopati, orati, kako Bog da. Nešto kad se otvara čoveku u životu to samo ide. A nešto kad hoćemo na silu, crkosmo od želje a ono neće, pa neće i možemo da crknemo kad Bog ne otvara čoveku, ne može. Kako se može, tako se živi u životu. U životu je sve prosto nego smo mi puni želja, crče čovek od želja a kad se ne ostvaruju naše želje puni smo briga i stalno nešto planiramo. Otac Tadej često je o tome govorio da je čovekov planer Bog. Naravno, treba čovek da ima dinamiku u životu, da čini ono što je do njega a ono što ne može treba da se smirava, pre svega, da ne brine je od briga automatski ima nemir, kako će ovo, kako će ono...Briga je suprotna veri, briga je neverje a suprotno brigi je vera, nada na Boga, da čovek živi s verom i nadom u Boga. Kad čovek postigne nešto misli da je to samo od njegovih sposobnosti, a zaboravlja da mu je te spsobnosti dao Bog. Kad ti Bog otvori može, kad zvrne slavinu ne može. Bog daje zdravlje, Bog dopusti i bolest da bi se čovek smiravao. šta je nevolja, nevolja je kad nije po našoj volji. Čovek nekad postrada od strasti, nekad od bolesti, nekad od okolnosti života. I što imamo gordiji duh moramo više da se lomimo da bi se smirili. Pa i te slabosti, i te strasti, i bolesti što Bog čoveku dopušta ne daje on ništa džaba čoveku, dlaka s glave bez dopuštenja Božijeg ne pada, bez promisla Božijeg. Zašto? Pa ne bi Bog dao da čovek može drugačije da se smiri. Kad čovek trpi s nadom i verom u Boga onda se smiri, smiri se od želja, od briga, stekne iskustvo jer bez iskustva ništa ne zna čovek. Kad je mlad čovek misli da sve zna, izlomi se u životu pa nauči. Možemo sve mi u životu kad Bog da, kad Bog otvara puteve. Kad se skupi deset ljudi svaki ima neki dar, svi imaju različite darove i ako čovek ima više darova ali nema sve. Zašto? Pa, moramo jedni na druge da se naslanjamo da bi se smiravali. Jednosavno dao nekom da ide lakše i ne treba zavideti takvom čoveku, već zablagodariti Bogu. Treba da zablagodari čovek i kad je u slabosti nekoj, kad pada i kad mnogo pada jer da može drukčije zar bi Bog dao da strada čovek. Samo da ne odlazi čovek u krajnosti, a ako i ode to da ispoveda. Ispovest je ko kupanje duše, da ispovedi, da olakša, pa će promeniti Gospod, daće snage, ako ne može sad, proći će. Polako, da ispoveda, da se pričešćuje, malo po malo pa će Gospod dati snage. Postrada čovek pa stekne iskustvo života, drugačije gleda na to, prođe ga ta želja. Menjaju se okolnosti života i stanje duha kod čoveka.
    Radost života
    Pri svemu tome mora čovek iznad i pre svega da ima radost života. Zašto? Zato što kad prirodno živi ima prirodno neke muke, kad malo ima previše nekih želja ima i nekih stradanja. Ali nikad Bog čoveku preko mere ne dopusti. I ako strada, strada neko vreme a onda se promene okolnosti života. Zašto je važna radost života? Zato što je radovanje zdravlje duše, čovekova blagodarnost Bogu. Gospod je sve premudro ustrojio, ima stradanja, onda ona prođu, dođu i prođu, pa, bude lakše, smiri se čovek pa je više radosti. Čovek mora da ima veru i nadu na Boga i poverenje u Boga i pozitivne misli i radost života. Nauči se čovek, ni jedno stanje kod čoveka nije nepromenljivo, razni su periodi i razna stanja u čovekovom životu. Radost je uvek u Bogu. Kako? U veri, nadi na Boga. Jednostavno, treba prirodno živeti da i u mukama, i u radostima, i nekim dobrim stanjima čovek ima radost života i da zna da život ide dalje, da ima prirodnu, životnu dinamiku.
    Naši dedovi su prirodno živeli a danas je jednostavno pad duha vremena. Naši očevi đene đene, ranije se na vreme ženilo i udavalo, pa se ižive do četrdesete, pa rode desetoro dece, pa se vole, pa se što više vole. Ne može to da se povrati, ne možemo da preslikamo 19.ti vek, od tog posla nema ništa. Žene su počele da se pitaju, naši očevi su počeli neodgovorno da se ponašaju, malo se dece rađalo. šta će, rodi muško dete i majka se i nesvesno zalepi za njega, raslabi ga duhom. Brak je stvar ljubavi a ne da žive na istom prostoru jer nemaju gde i žive k`o pas i mačka. To nije brak. Brak između muža i žene treba da bude zajednica ljubavi a ne da se razvode zbog nebitnih stvari, fali im ovo i ono, nego nisu se voleli nikad. A ove sadašnje generacije ne znaju ni šta hoće, toliko su razmaženi. Kad govorim o ljubavi, nije ljubav da razmaziš dete, mora da se tera da radi nešto, da se vaspitava a ne do tridesete živi s mamom i kako će onda da se ženi, prošlo mu pola veka. Ja sam imao sreću odrastao sam na selu, pa sam od malih nogu išao za stokom, radio, verujte mi, kod nas je bilo ja se sećam a nisam mnogo star, 40 godina, da smo slušali starije. Tada je bilo prirodno ponašanje da bilo koga u selu kad kaže nešto da ga poslušamo, onako kao u Svtom Pismu kad Majka Božija kaže anđelu...evo sluškinje Gospodnje. Tako i mi, da poslušamo šta god narede, da odemo za stokom, da nešto donesemo, trčeći smo išli da radimo jer to je nekako prirodno bilo. Gde danas to da se desi, ne možeš da sretneš u kući dete da sluša majku ili oca, samo hoće nešto, svi nešto hoće, čovek tera kako hoće, žena se pita i šta ćeš ti tu, ništa.
    Čovek tera kako hoće
    Kad kažem žena da se pita, ne može to bukvalno da se uzme nego se kaže ovako, ako je čovek domaćin, glava porodice, on je taj koji se stara a kad se stara onda se pita. Onda još nešto, poznato je kakva je ženska priroda, nesmirena, zašto žensko traži da je muško jačeg duha, da bi se zalepila za njega, da bi mogla da se smiri, da je ukoči kad treba, mora neko da rukovodi, da smirava. Bog je dao gde je kome mesto, muž je glava ženi, onaj koji rukovodi, to je jednostavno prirodno, prirodno muška priroda, prirodno ženska priroda. Danas se sve poremetilo, razmazili decu i nisu nizašta i šta će razmaženi jedinac nego da bude šmokljan koji se za mamu se zalepio, sutra traži snajku da se zalepi za nju a ona ako to voli ima da mu komanduje, da ga maltretira. Pogledajte na šta pola brakova liči, muž ugažen od žene, izgleda kao da ga je pregazio voz. A zašto? Zato što nije to prirodno, ako je žensko jačeg duha od čoveka ili ako se dopusti da ćera kako `oće ona ne može a da ga ne gazi, nije prirodno da čovek bude toliko ugažen a kad se razvede on nađe opet neku da mu komanduje. Bog je dao prirodno gde je kome mesto.
    Ponoviću još jednom, da se ne shvati pogrešno, kad kažem muž da se pita znači treba da bude odgovoran, domaćin, da voli svoju ženu, da se stara o ženi, o deci, da rukovodi, vaspitava, znači da gleda kuću. Danas svako radi šta hoće, danas je tolika samovolja, prosto neki bezobrazluk. Toliko su ljudi samovoljni da se ne vole, u toj samovolji su i nesposobni, nesposobni da vole, da znaju šta hoće, sa četrdeset godina su nezreli, mi smo u petnaestoj bili zreliji nego ovi danas u četrdesetoj. Od malih nogu deca teraju kako hoće i svi govore, ljubav je a nije to ljubav. Razmaze dete da postane nesposobno, to je nezdrava ljubav. Jedino zdravo vezivanje do kraja je za Boga, ni za čoveka, ni za sveštenika. Danas neće ni da ulaze u brakove, dođe trideset pet godina a nije spreman za brak. A kad će biti spreman, nikad, vodaju se deset godina, to ti je kao neki brak i onda što se pokačili, pa nasitili se jedno drugog a nemaju dece. Umesto da uđu u brak, da imaju decu, žrtvenu ljubav, neki smisao života. šta će sami ceo vek, doći će u pedeset i šta će, kome će, za šta će. Brak je zajednica ljubavi i treba do dvadeset pete, tridesete da se ožene ali kako će da se ožene kad žive s mamom i samo jedno dete, i to je mamin sin, tatina ćerka razmažena, to mora da postrada malo, da stekne neko iskustvo, da ima pojam o nečemu, da razume nešto a ne samo, `oću ovo,` oću ono i crko od brige što nije kako ja `oću. To je krajnji egoizam, krajnji bezobrazluk . Danas su muškarci oslabljeni, raamaženi, ne rade ništa fizički. Ima danas generalno neodgovornih muškaraca, žena trpi, pa ostane sama, pa brine sama o deci. Zašto je sama? Zato što je čovek šmokljan, što je bezobrazan, izgubila se odgovornost. Ljubav je uvek žrtvena, u zajednici uvek mora da se trpi, i muž i žena se trpe i deca. Ne može to jednom rečenicom da se objasni. Danas je velika nezrelost duha, promenio se duh vremena, svi `oće kako `oće. Dečaci i devojčice počnu čim mogu teraju kako `oće, vodaju se, svega ima i razbole se od svega i svačega, samo se menjaju, ne znaju kud udaraju i šta hoće. A zašto? Zbog samovolje. Naravno, ima ljudi strastvenijih priroda, ali se svemu zna neka mera a ne odlaziti u krajnosti. Neko je smirenije prirode, evo jednostavnog primera, neko manje voli da jede, manju ima potrebu da jede, neko više i tako sa svim stvarima. Neko je duševniji on manje ima problema sa strašću, sa prirodom a ima nekih koji se stalno zaljubljuju i odljubljuju. Svako ima neki problem i svako od nečeg strada da bi se smirili. Nije dobro u krajnosti bilo kakve odlaziti,smiri se, ženi se, zašto, zato što ta priroda udara čoveka u glavu
    Danas se uzmu deca s raskrsnice i šta ćeš, kako da znaš kakav je ko, kakve je prirode, različitog mentaliteta, različito misle. Stvar je genetike, mentaliteta, za brak je potrebno da se vide kakvog su mentaliteta. Zaljube se, oduševe ali kad prođe šlag sa torte treba prevazići probleme, mnogo moraju da se vole kad su različitog mentaliteta da to prevaziđu. Jedno je stvarno od srca kad voli čovek, onda je odgovoran, jednostavno moraju ljudi da se nađu.
    Svet ide kraju, sve je u ruci Božijoj. Da Bog sačuva čoveka, da ne osuđujemo, jer strogo kad merimo, kad mnogo osuđujemo nekog za nešto milost Božija dopusti da od tog postradamo i da se smirujemo, nekad i da gore padnemo nego ostali. šta smo god nekog mnogo, mnogo osuđivali obično Bog dopusti da u to padnemo duplo više. Zašto? Da bi se smirili malo. Imamo moć kad Bog da snage, kad dopusti da se smiravamo,“ govori o. Romilo iguman manastira Duboki potok na severu Kosova i Metohije.
    Ljiljana Sinđelić Nikolić
    IZVOR
  2. Волим
    Пг reacted to мирођија in Потпуна истина о манастиру Ватопеду и игуману Јефрему   
    Вероватно ће подршку овом суду да суди и осуди старца Јефрема дати припадници популације који од Тасоса желе да направе LGBT зону, а главни судија (судиница), ће бити нека госпођа из Данске или Финске која већ годинама тражи улазак жена на Свету Гору у својству туристкиња у шорцићима које манастире обилазе као туристичке атракције.
  3. Волим
    Пг reacted to Јанко in A propo slučaja -Artemije-   
    И шта ако...и кажем АКО
    Шта ако ти оваквим својим размишљањем не дајеш простора Светом Духу који је могао и кроз уста првосвештеника Ане пророчки да говори о Христовом страдању, а у нашој Цркви не може да дође до изражаја од демократије и политике....Па и ако је утицала, утицала је ПО ПРОМИСЛУ Божијем, или више не верујемо у промисао и Божији Домострој Спасења. Ми срби смо и промисао ишчашили из осовине....клизаво, клизаво...
    Утицала је политика и на смену и прогон многих других данас Светих, али не видех да су правили Цркву у Цркви, Епархију у Епархији, данас прихватали а сутра одрицали одлуке Сабора, позивали на непослушање и несаслуживање, на крштење код њих јер је валидн(ије)о (као у Београду)... Ако је овамо утицала политика-тамо царује неразборитост и еклисиолошко незнање...
    Ја не жмурим на лоше и са једне и са друге стране, и видим средњи пут који би био најбољи. Што не идемо њиме-сами смо криви. Ако измолимо од Бога-биће добро. Али ако хајдучијом грабимо-нећемо далеко. Бог јесте дуготрпељив, многомилостив, многожалостив, али не оставља до века. Сад се сви показујемо какви јесмо и како доживљавамо Цркву. Опрости-али ја сам у Цркви да се кроз њу и у њој спасавам, а не да ја њу спасавам. Даље од свог носа не видим, а да бистрим о тајнама деловања Светог Духа кроз Цркву-не дај Боже! Имао је некад канон о томе да епископ не може бити ако није видео Нестворену Таворску Светлост. За шта ће који владика данас одговарати-није моје да размишљам, не био им у кожи. Ја гледам како ћу ја пред Господа...
  4. Волим
    Пг reacted to Макрина in Силоване Српкиње траже правду   
    А наши глумци још играју по филмовима где нас пљују и представљају искључиво друге као жртве...Еј,Србијо...луда,луда
  5. Волим
    Пг reacted to SlavicaTB in Хоћете ли да славите новака 2012?   
    Не. Треба лећи раније, ујутру је недеља и треба отићи на Литургију.
  6. Волим
    Пг reacted to Млађони in Tata, ja sam gej!   
    Sine ivica je hriscanin a meni sprskom ateisti sve zhene su lepe
    ne delim zensku lepotu po nacionalnosti niti imam te kvazinacionalne tripove. :D
  7. Волим
    Пг got a reaction from Anti Palma Crew in Муслимани четници   
    Кај вели овај бедак?!
    Е, благо нама ко нам сједи у скупштини!
  8. Волим
    Пг reacted to Милан Меденица :) in Tata, ja sam gej!   
    нема потребе да смишља ништа лаганије, јер то и није упућено новинама, атеистима или хомосексуалцима него је упућено са амвона за време беседе на Литургији верницима окупљеним.
    а верници би требали да разумеју поруку, то су основе Православља. чак и онима који се у Цркви боре са таквом својом страсти, а знам и такве, чак ни они ово не схватају то као говор мржње јер много боље од мене или тебе, из прве руке, познају зашто је то названо смрадом и гадошћу која убија човека.
    за верника не треба да буде ништа тако гадно, одбојно, као грех, поготово смртни, али не човек, никад, ни кад греши.
    не представља шетња смрад греха, већ што се обожава тако нешто, својеврсно идолопоклонство (само)убијању живих људи. треба да схватиш сасвим другачију перспективу, иако је не разумеш или негираш. поготово да немаш црно-бели приступ и предрасуду у старту већ да покушаш да схватиш зашто Православље не прихвата нешто, нити може, а не митрополит као личност.
    хомосекс није да није прихваћен само зато што је неприродан, већ што је целокупно супротан оном што Православље ставља као свету тајну брака - где двоје постају једно. прављење деце се чак не доводи у питање јер деца и нису услов, али јесу део брак, пошто се могу и усвајати и код споја хетеро партнера који из неког разлога не могу имати деце, или чак и не желе јер неко од њих двоје такав напор не би могао да поднесе и остане у животу. није чак ни проблем у истополности, јер у ехсатону, Царству Небеском ионако неће бити ни брака ни полова, па ни породичних односа, а камоли језика, нација и других подела.
    проблем је у онтологији, последици целе приче, проблем је што неће моћи да се остваре као једно тело, а биће спојени. проблем је и због неприродног блуда, који је претеривање или кривљење нечег што је природно. према томе, хомосексуалац је исти као и било који други рукоблудник или блудник, ако му је већи приоритет његова пала природа од надилажења своје природе и установљавања у светости. секс је за православног природна ствар, али је блуд неприродна. обе компоненте човек су у том случају искривљене, огађене, нечисте - телесна и духовна (или умна, како ти лакше да схватиш).
    проблем је што се самолишавају тог надолазећег догађаја остварења и трансформације, а не да ли ће бити кажњени због тога. казна не постоји изречена од Бога, већ што се само констатује стање самокажњавања јер је блуд као смртни грех својеврсно самоубиство онда.
    сматрам да митрополит није само ту да подучава, већ је постављен од Цркве и Бога и да управља, опомиње, упозорава па и спроводи акривију над непослушнима, да спроведе правду. то што ти замишљаш да он треба да лебди на 10 центиметара од земље и да буде увек и у свакој прилици миран и благоглагољив, онда не разумеш ни да је то из љубави кад је приморан неким или нечим да казни, да спроведе правду а не да спроведе сујету или преко мере. тако исто Христос грди, опет из љубави и да би се опоменули својих поступака и покајали, и фарисеје и садукеје па их назива и лицемерима и породом аспидиним (ђавољим), па постоји и догађај кад узима бич и пуца им изнад глава да их поплаши и растера (а не да линчује) јер скрнаве храм Божји (сем у буквалном, постоји и преносни смисао као персонификација тела), замало их се одриче тиме што је из Његових уста скоро равно пресуди на пакао. замало, јер онда упозорава да ће тек бити Судњи дан и да није дошао да суди већ да оздрављује, опрашта и васкрсава.
    тако и митрополит, као Апостолски чин, има право и обавезу и да шири и да учи и да спроводи правила Цркве кад треба, па и да буде оштар колико је хришћански и људски, па и по темпераменту јер га Бог није поставио само зато што је духован већ и телесан, цела личност.
    кад отац дрекне из све снаге на дете да стане, то је да га не би згазио ауто а не да му стане срце од страха, а кад га још добро изгрди то је да му се то не би поновило, никад више по могућности.
    а кад си одрастао, речи су и грубље и силније јер је и последица гора, а овде се човек игра својим (вечним) животом - ни не мораш ником да сметаш, већ себи правиш зло што си самоубица.
    оно што не схваташ, је да је обе сукобљене и изманипулисане групе назвао децом, јер су деца Цркве и тиме их позива као отац (свештеник, митрополит), а не да би оправдао неку од група ...
    не, није поента ни да се замонаше или сакрију од стида, као Адам и Ева што су се покрили и покушали да сакрију, већ само да потраже помоћ или да покушају да идентификују одакле то долази. некима данас медицина не може да помогне, некима може (мислим на оне који у биологији или психологији могу да пронађу узрок свог стања), а Бог све може. и немој то морално да схватиш што су људи болесни, већ покушај да схватиш да се сви грешници сматрају болеснима, оптерећеним од греха. хомосексуалци ничим и никако нису одречени од Цркве док се сами не одрекну и оду из неког разлога, већ су само једни од многих блудника, грешника, који се смирују у Њој и боре да исправе свој пут ка спасењу од самих себе или грешака које праве. нису раздовојени ни на који начин, као грешници, шта год ко од теолога и онако надобудних хулиганских умова сматра.
    а Христос је васкрсао између два грешника, једног који се није покајао и другог који се покајао, и све своје године проповеди провео је са грешницима, спавајући и једући по њихових кућама и склањао и раздвајао оне што мисле да правду спроводе и каменују оне друге грешнике а ниједног није одбио да излечи и оздрави, од којег год греха да је патио.
    неки се варају да је васкрсао између једног грешника и једног праведника, и такви су сами себе осудили, ништа другачији од блудника.
    све што је рекао има далеко дубљу конотацију него што је можеш као неупућен ухватити, јер и ниси циљна група. тачно је могао и на кинеском да је саопшти, толико би ти била неразумљива, па још кад прође гугл транслејт новина ... онда ме ни не чуди твоја, или било чија друга реакција. само ме чуди да ретко ко жели да чује прави превод.
    оно што је проблем, то је што је тај део беседе, извађен из контекста јер траје 15 минута, па онда направљена скандалозна подлога да буде злоупотребљена у корист оних који једва чекају да направе фронт и оптуже Цркву за нечије чињење јер не разликују човека од институције, као што не разликују ни човека од греха (не мислим на митрополита већ на политичаре, хулигане и хомосекс екипу подједнако). треба и да схватиш да се десило нешто у маниру кардинала Ришељеа: дајте ми шест реченица најчаснијих од људи, а ја ћу наћи разлога да га обесим.
    а ово је и скраћена верзија објашњења јер бих морао појединачно да ти објасним шта је грех, грешка, шта је онтологија и шта све има утицаја на њу, шта је морал и да ли утиче на идентитет Цркве, шта је природа а шта није, шта је конкретан грех и шта све у њега упада, како и да ли ће одређени грех да се одрази на тело или душу ... за сваку тезу по куцану страну могу да ти напишем, цела тема да се развије а да избегнем да упаднем у црно-бело или буквалистичко тумачење за које се људи обично закаче.
    Бог свети зна да ли ћеш успети из овог да разумеш и да ли ће ти бити пријемчиво или схватљиво објашњење без тога, или ћеш једноставно остати у убеђењу које већ имаш.
    ал ја покушах, а ти можеш и да питаш ако те занима.
  9. Волим
    Пг reacted to Ignjatije in Zvezdin Amerikanac je pravoslavac   
    Zna covek da izabere i kosarkaski tim i veru prst ka gore
  10. Волим
    Пг got a reaction from kirios1 in Tata, ja sam gej!   
    Благо теби.
    Зашто ти онда не прихватиш ове родитеље такве какви су?
    Шта је са вама?! Све судија до судије. Ви познајете ове, а и друге родитеље, у душу, па знате шта би они рекли и због чега су то урадили?! И знате колико они воле своје дијете?! Све сами психолози, социолози...
  11. Волим
    Пг reacted to Grizzly Adams in Tata, ja sam gej!   
    Ту тему нам силом намећу медији. Лепо избациш ТВ кроз прозор и решен проблем.
  12. Волим
    Пг got a reaction from Жељко in Истина о Косовском боју   
    Мада, постоји и писмо од угарског краља Сигмунда, чини ми се, да се све десило као по овој народној. Е сад, ко ће му га знати колико је вјеродостојно. Ако га нађем, поставићу.
  13. Волим
    Пг reacted to obi-wan in Tata, ja sam gej!   
    Ne. Nego na ono o cemu mitropolit govori.
    Jer su paraderi upravo ti koji imaju nemirnu savest, i zato insistiraju da se njihov privatni zivot obavezno vidi i javno.
    Da bi se tako - kako god bilo - potvrdio.
    Oni se osecaju ugrozenim, iako to realno nisu, jer ne nalaze nikakvu potvrdu i smisao svog pogleda na polnost.
    Jer nesto sto nema svoju podlogu i smisao u prirodnom, trazi afirmaciju na razne druge nacine, pa i tim i takvim totalitarnim/jednosmernim nametanjem svoje licne polnosti svima, bez obzira da li to koga interesuje.
  14. Волим
    Пг reacted to Гост in Tata, ja sam gej!   
    Свака му је златна!
    Емануил је имао леп статус пре неки дан везан за митрополита Амфилохија.
  15. Волим
    Пг reacted to sqny in Tata, ja sam gej!   
    rusoforija?
  16. Волим
    Пг reacted to nedeljko in Tata, ja sam gej!   
    Не верујем да је, икоме, на овом форуму више стало до овог, несрећног, младића...од његових родитеља.
  17. Волим
    Пг reacted to obi-wan in Tata, ja sam gej!   
    I da vam (mnogima) odmah ustedim suvisno kuckanje - nisam ni po cemu za to da se roditelj odrekne dece (premda sam gotovo siguran da mali u clanku sasvim naduvava svoju situaciju), ali svakako roditelj moze punoletnog sina da izbaci napolje ako je to zasluzio... da ako time stagod i nauci i oseti...
    Ili drugim recima - ko se ovde zapitao kako je recimo dusama tih roditelja?
    Gledate na njihov trenutni gnev, a iznutra?
    Brzi smo mnogi na osudu, a spori da zdravo rasudjujemo, to sam se sad definitivno uverio...
  18. Волим
    Пг reacted to -Владимир- in Tata, ja sam gej!   
    Можда није све баш како новине пишу, можда ту има још нечега.Тешко ми је да поверујем да би родитељи истерали сина са којим су се добро слагали пре тога само зато што је признао да је геј. Или је било проблема и несугласица међу њима и пре тога или је вест надувана.
  19. Волим
    Пг reacted to Иван ♪♫ in Kakav poklon bi voljeli dobiti za Božić i Novu Godinu?   
    то што мени треба само Господ може да ми да...
  20. Волим
    Пг reacted to И.стојковић in Kakav poklon bi voljeli dobiti za Božić i Novu Godinu?   
    Да увидим где сам погрешио и научим како да вратим пријатеље који су моју породицу и мене запоставили...
  21. Волим
    Пг reacted to Никола Ђоловић in Антропоморфизам као рак-рана на Телу Цркве - Колико болујемо ка охришћани од тога?   
    Filed under
    Данас се антропоморфизам уселио готово у све поре религиозне свести. Док је за друге религије још и својствен, непојмљиво је његово присуство унутар богочовечанских димензија православне Цркве. Углавном се такав стадијум тумачи као психологизам који човек пројектује на Бога док објективна (благодатна) стварност не одговара самом бићу Бога (зато ће еп. Атанасије Јевтић лепо запазити да чак ни појам онтологије не можемо у потпуности применити на Бога јер је Он Својом апофатичношћу и изнад тога).
    Апостол нам у својим посланицама говори да је тајна Будућег века уствари и даље – тајна. „Што око не виде, … у срце човечије не сиђе…“ само показује да је пуноћа есхатолошке реалности изнад категорија, дефиниција и поимања овога века, и да сам човек не може да (бар не у пуноћи) наслути каквоћу визије коју апостол излаже. Проблем који се намеће јесте приступ човека тој увекистој есхатолошкој новини, јер човек не само да уноси своје идеје, страсти, националност, брак, итд. у ту вечну ТроИпостасну Стварност, него и очекује да ће такве овостране пројекције затећи у оностраном. А то баш и не одговара концепту апостолског: “Што око не виде, … у срце човечије не сиђе…“. Тако долазимо до обоготворења одређених ствари, норми, догађаја и људи, или националног антропоморфизма, идеолошког, страсног, итд, а све у димензијама простор-времена. Опет, дакле, човек уноси у биће Божије оно што Богу као бићу објективно не припада.
    Узмимо за пример национализам. Син Божији није имао национални идентитет пре него што је свет створен већ је заснивао (као што још увек заснива Својим Јесам) Своје Биће у персоналној комуникацији са Оцем и Светим Духом. Чак и када улази у историју Свог Очовечења, не долази да прими национални идентитет већ да успостави тријадолошки, и не да узнесе национални идентитет већ било ког човека, самог човека, без обзира на пол, психологију, нацију, итд. (о чему лепо пише и св. Максим Исповедник говорећи о превладавању свих различитости унутар Литургијске перспективе).
    Рећи да Христос уноси у Своје есхатолошко биће национални идентитет једнако је кривотворно као рећи да се у средишњем делу Тројичног Бића налази крст (Зизјулас). Данас идеју национализма покушавају да оправдају Христовом националношћу али тајећи НАДнационалникарактер есхатона, или још горе, уводећи национални антропоморфизам у Божије Биће.
    На примеру Педесетнице, првог рођендана Цркве, видимо чудесну наднационалну перспективу тајне Цркве – сви говоре својим језицима али разумеју језик странца поред себе јер им на неки начин Дух Свети „преводи“ као посредник. Зато не можемо ни рећи којим су националним језиком људи говорили у тај дан јер је дошло до преображаја а што је опет само икона (сенка) онога што ће тек доћи по свеопштем васкрсењу.
    Слично је и са светом тајном брака, лако можемо доћи и до брачног антропоморфизма унутар Царства. Мало људи разликује да се у њој парови венчавају првенствено за Христа а не једно за друго. У есхатону према речима Христовим, нема више мушког ни женског него су као (бесполни) анђели, а што Христос лепо одговара ономе ко га изазива питањем чија ће жена бити васкрсењу ако ју је више мужева имало за живота. Ако идемо том логиком да ју је сваки волео као што данас један мушкарац воли једну жену схватићемо проблематику, јер идентитет у есхатону неће одредити брачност, полност, родитељство, итд. већ Бог Који ће постати све у свему.
    Идеја полности, брака, родитељства, итд., иде тако далеко да су неки поставили питање како ћемо Богородицу Марију знати као мајку Исуса Христа ако оспоримо (а није реч о оспоравању већ преображењу) материнско познање родитеља у есхатону, али такво питање је неесхатолошко јер се заснива на полности, родитељству, итд. као реалностима овога века. Довољно је видети мишљење св. Сименона Новог Богослова па схватити да смо у есхатону сви мајке Исуса Христа. О том Богоауторитету сведочи Сам Христос који кад му говоре ученици да му је дошла мајка са браћом, Он показује да Његов идентитет не извире из ње него из односа са Оцем чинећи Његово дело и да су други сабрани око Њега браћа и мајка Његова.
    Није реч о дуализму и трењу између овог и оног света (на релацији историја – есхатон), већ да у стварности пуноће Другог и славног доласка Христовог, ништа од тога неће бити приоритетно (измениће се) пред славом која ће се јавити и све наведене разлике усагласити у Своје Тријадолошко јединство нестворено-љубећих енергија.
    Национализам, брак, полност, психолошке разлике, итд. имају потврдну афирмацију у овом свету (мада се због смртности природе показује и нефункционалност истих у сукобима и деобама), али у есхатону таквих подела и категоризација неће бити јер ће све и сви бити преображени Лепотом Божијом усличњавајући се Његовој Нествореној Красоти. У супротном, упадамо у антропоморфизам (било које врсте) и замењујемо узвишене харизме Духа Светога за ниже дарове који нису од Оца Светлости. Јер уместо да будемо преображени Богом, ми желимо да Бога и друге преобразимо собом, слично агенту Смиту из филма „Матрикс“ који својим надменим ударцима жели да преобрази друге у себе, свој егоцентричан дупликат, поништавајући личносну егзистенцију (тиме и слободу) оних који би да остваре своје постојање на други начин. А то је већ за некога ко живи такав антропоморфизам увелико смрт и пакао…
  22. Волим
    Пг reacted to Перезвон in Dačić: Nećemo dobiti status kandidata ako ne priznamo Kosovo   
    Ја мислим да нећемо добити тај статус и да признамо Косово.
  23. Волим
    Пг reacted to Дејан in Дијагноза - карцином   
    Никос Куркулис је у Грчкој један међу најпознатијим и најпопуларнијим музичарима. Дана 6. децембра 2006 је говорио на грчкој АНТ1 телевизијском програму о следећем проблему који му се догодио 2002 године.
    2002 Никос је имао дијагнозу рака панкреаса. Након неколико тестова, ова дијагноза је потврђена. Његова мајка му је рекла да се не брине, да ће све бити добро.
    Током Великог поста завршио je програм у центру где jе радио и појављивао се, свим својим пријатељима открио је болест и сарадницима поделивши дарове обзанио његове последње жеље, јер његов рак је брзо напредовао. Планирао је да отпутује у Америку како би нашао доктора специјалисту који би му помогао да се излечи. Пријатељи и његова родбина саветовала га је да ходочасти на Свету Гору, Никос је већ имао одавно ватрену жељу да посети Свету Гору, али пре пута отишао је код доктора на контролу да изврши још један тест очекујучи бар мало позитивније резултате.Не добивши очекиван одговор запутио са са неколицином пријатеља на Свету Гору.
    Из Уранополиса су се укрцали на брод који је превозио путннике до Дафнија (светогорке луке), будући да је била Страсна седмица брод је био препун ходочасника који су ишли да се поклоне светињама Свете Горе. Поред много заузетих седишта његови пријатељи су уочили једно слободно седиште и саветовали га да седне, на шта је они и пристао.Седнувши, човек крај кога је сео запита га; ти си Никос Кукулис? Изненађено погледавши тог човека одговори, Да! Ја сам Никос.. Човек му одговори; ја тебе не познајем и не живим овде у Грчкој него живим далеко у Америци, моја ћерка слуша и воли твој музику на тај начин те познајем. Дали можемо да се сликамо заједно? Ћерци за љубав, обрадоваће се... Наравно, оговори Никос. Након снимка фотофрафије уследио је разговор између њих. Никос започе причу да би волио да отпутује за Америку али не као туриста, него да нађе доктора (рекавши име доктора) који би ми помогао да се излечим од болести рака. Настало је изненађење..
    Како је само тај човек био запањен, да је управо он тај доктор кога је Никос поменуо, и штавише, лекар је изненађен у чуду седео поред њега. До крај путовања на броду следио је дуг разговор који је на крају завршио разменом визит картице.
    Стигавши у скит Свете Ане на бденије Великог Петка. У једном тренутку старешина Скита по имену о. Сила пришао је Никосу и рекао: ". Пођи са мном, сада када је велика група људи изашла из Цркве сад, можеш да целиваш појас Свете Ане " Он није познаво о. Силу, али је пошао за њим. Када су стигли до места где се налазои свети појас Никос је клекао и молио се. Након минут-два клечања почео је да осећа велики притисак да је пао на под. Тихо се и онесвестио и био ван себе око двадесет минута. Када се опоравио почео је да плаче због благодати коју је осетио. Провео је цео сат времена плачући и касније отишао у собу где се одмарао цео наредни дан.
    Након Васкрса вративши се у град посетио је доктора, где га је чекало још једно изненађење. Доктор му је рекао да у ново снимњеним тестовима нема ни трага од рака. Није било никаквих назнака да је икада и имао рак.
    Треба напоменути да током целог периода од почетка како дијагноза рака установљена, он никада није узео никакав лек нити је узимао хемотерапију ради свог опоравка.
    ИЗВОР
  24. Волим
    Пг reacted to obi-wan in Дијагноза - карцином   
    114...
    Ljudi su ocigledno i danas kao i nekad zedni one iste proste, nekomplikovane vere, koja se bukvalno vidi, kao sto veli apostol u "pokazivanju sile (Bozije), u cudnim znacima i cudima", i u iscelenjima od neizlecivih bolesti, kao ovde sto se vidi...
  25. Волим
    Пг reacted in Дијагноза - карцином   
    Велика су дела Твоја Господе!

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...