Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Пг

Члан
  • Број садржаја

    1054
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Марина Савковић у Монах и бес   
    Ево, цео филм са српским титлом.

    Одличан филм, такорећи филмчина.
     
     
  2. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на obi-wan у Србија - добре вести   
  3. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на obi-wan у Србија - добре вести   
  4. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Лидија Миленковић у Србија - добре вести   
    Oduševićete se kada vidite šta su đaci kod Kragujevca SVOJIM RUKAMA NAPRAVILI (FOTO)
     N. Radišić  16.01.2019. 15:17 Komentara: 0 FOTO: N. RAUS / RAS SRBIJA  Pogledaj galeriju Osnovna škola "Natalija Nana Nedeljković", slavi ove godine 177. rođendan. Njeno istureno odeljenje u Velikom polju u blizini Kragujevca, školuje se u montažnoj zgradi iz 1993. godine, koja je trebalo da bude „privremeno rešenje“ dok se ne izgradi novi objekat, ali to rešenje je ostalo do danas.
      Nastavnik Likovne kulture Marko Stamatović došao je na ideju da napravi projekat „Škola galerija“ i tako su plafoni i zidovi postali pravo umetničko delo, u koje je svaki učenik uneo svoj deo slagalice. Pa, kad već nema nove zrade, stara je morala oplemeni.
    KRAGUJEVAC
    OSNOVNA ŠKOLA "NATALIJA NANA NEDELJKOVIĆ" Foto galerija je na ovom linku   https://www.blic.rs/vesti/drustvo/odusevicete-se-kada-vidite-sta-su-daci-kod-kragujevca-svojim-rukama-napravili-foto/n0thjtm
  5. Волим
    Пг got a reaction from Августин in Зашто је потребан благослов Московске патријаршије да папа посети Србију?   
    Ко је дотични господин? Питање му је на мјесту, али... Живо ме занима да ли се овако и запитају зашто наши државници морају за све живо да питају неке центре моћи са Запада? Ово је један од ријетких случајева да "зависимо" од РПЦ-е. Док је у овом другом случају то врло израженије.
    Друго ствар: Колико ја знам, да није било папе Косово би било члан УНЕСКО-а. Волио бих и ја да дође преко Јасеновца, али не да се поклони реда ради, него ако заиста тако мисли да је исправно. У супротном, нема потребе за било каквом присилом. Осим ако немамо жељу да тргујемо жртвама, тј. ако нам је битније да се он поклони тек да би ми ликовали, а не да би одао почаст свима који су пострадали.
  6. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Anika у Da li ste se iskreno pokajali?   
    Imala sam priliku da upoznam u Beogradu coveka koji je nekada bio sef u (i dan danas) uglednoj kompaniji, vazio je za zavodnika, bio sto bi se reklo velika faca i svega toga se odrekao, a pri tom je uspesno uspevao da odoli svim iskusenjima nakon preobrazaja. Jer je poznato da demoni napadaju ljude koji hoce da se pokaju i da nece tek tako lako da ispuste svoju zrtvu, a on to sasvim normalno i prirodno podnosi, sa velikim smirenjem i radoscu. Mislim, stvarno svaka cast tom coveku, toliku velicinu nisam srela ni medju monasima, a jos na sve nacine skriva svoja dobra dela i molitve. Nesto posebno ima u tom coveku. Svaka njegova rec, svaki pokret, svaki potez, sve je tako normalno i prirodno, a ujedno i fascinantno da to samo Bog moze tako da ukrasi.
  7. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Марина Савковић у Da li ste se iskreno pokajali?   
    Мени је ово што сам горе описала био други пут.

    Први пут је било тако да сам кренула редом у манастире у Овчарско-кабларској клисури, тражећи неки у коме ће ме неко баш тада одмах на лицу места исповедити. И нађем један где ме у некој књижари поред цркве исповеди један о.Давид (тако су га монахиње ословиле када сам питала за исповест). Када сам завршила, изађем одатле и уђем у цркву по супруга и схватим да су ми остали кључеви у тој књижари на поду. Приђем монаху, који је стајао испред књижаре и кажем да ме ту пре 5мин исповедио о.Давид и да су ми остали кључеви, па бих да их узмем. Он каже: "Ја сам те исповедио."
    Ето, од толиког притиска на душу, не знам ни ко ме је исповедио.

    "Стандардна" исповест ми је исто уз покајање, али ту има много туге, разочарења и стида што опет и опет и опет и хиљаду пута опет исте грехе исповедам. Тако да ту нема толико "жара", јер срамота покрије то, па причам тихо, ваљда из несвесне тежње да ме Господ не чује да опет једно исто грешим. А и од свештеника ме срамота да стално исто слуша, јер ми сваки пут да смернице како да решим то, а мене опет за два месеца ето са истим гресима. Људи около ме не занимају, слушали, не слушали, свеједно ми.

    Иначе, мислим да ваља мало грех износити, не исповедити одмах. Корисно је мало се борити са њим, рвати се неко време, носити на души, легати са њим и устајати са њим. Па кад се добро измучимо и искајемо што смо га учинили, онда на исповест.
  8. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Anika у Da li ste se iskreno pokajali?   
    Ne. Sigurno.
    Imala sam nalete kada sam dobila takvo poslusanje i bukvalno sam jedno vreme po celu noc citala Sveto Pismo, pa slusala ispovesti pojedinih monahinja koje su me duboko dirnule (pre svega mati Zlate i mati Jovane, mada su razlicite price) i desavalo mi se, narocito dok sam bila u Beogradu da sedim u kancelariji, pokusavam da se koncentrisem na posao i sve vreme razmisljam kako ja samo gubim vreme, a monasi se mole i spasavaju svoju dusu i kako me ne bi usrecilo nikakvo bogatstvo za kojim su moje kolege jurile, vec samo da posedujem Boga u sebi.
    Tako sam jednom, naravno cela porodica je skocila na mene, kao bez glave napustila posao i odjurila za Ostrog, kamo srece da sam mogla duze da ostanem. Podelila sam svu svoju garderobu nekim ljudima koje sam srela ili koje sam znala, dinara nisam uzela i odjurila, ni krst na vratu tada nisam imala, ali ja sam imala neopisivu potrebu da idem tamo. Kakva zlatna vremena. Dolazim, u sobi par devojaka i jedna zena cija je cerka zamonasena. Posle par dana cujem da ta zena sa jednom devojkom prica o meni, ne bih o detaljima. Ta devojka je posle bila sama jedno vreme u sobi sa mnom. Moram da kazem da sam ja tada bila gotovo nepokretna, bio je zimski period i nisu mi nista trazili da radim, ja sam skoro po celu noc bila budna, odmotavao mi se ceo zivot u glavi, sve vreme sam trazila Boga i svako jutro prva ustajala i ne znam ni sama kako, uvek sam peske stizala u 6 sati u gornji manastir na jutarnje sluzbe. Posle par dana videla se velika promena na licu, tada je bilo dosta mladih ljudi tu. Iguman je bio o.Pavle. A jedan drugi monah koga sam srela i nisam znala ni ko je ni sta je, niti cu ga sad pominjati po imenu me je jednom zaustavio iako sam se ja uplasila i htela da pobegnem od njega i ispricao mi vrlo blago i nenametljivo ceo moj zivot i isto tako blago i nenametljivo mi je davao neka uputstva. Prvi put me je video i to mu je sam Sveti Duh otkrio. Svih tih dana sam osecala da sam sve prethodne godine provela kao u nekoj pustinji i samo mi je bilo bitno da sto cesce idem do kivota. Bila su to zlatna vremena, zato sto je tada bilo dosta nekih neverovatnih monaha, koji su dezurali kod kivota ili koje sam sretala na onoj stazi i svi kao da su hteli nesto da mi prenesu, deo svoje blagodati. Meni se koza bukvalno preporadjala.
    Jedno vece i jedno iskusenje i jedna pogresno izgovorena rec me je jako kostala, zapravo me je zabolelo sto me je ta devojka s kojom sam bila u sobi vratila svojom pricom na nesto sto sam ja htela da precrtam i da zaboravim. Nisam vise mogla da ostanem. Imala sam srecu sto me je i na povratku povezao jedan divan monah i bas je zeleo da provedem jedno vreme u nekom zenskom manastiru, ali ja sam se vec vratila u Beograd.
    O daljim desavanjima sada ne bih, ali ko jednom oseti to, a ceo zivot je bio bez te blagodati i desi mu se da izgubi, jako tesko podnosi, bar ja.
    Za sve to vreme sam vidjala puno stranaca koji su tako prilazili svetitelju kako niko skoro od nasih nije.
    I imala sam priliku da upoznam oca Arsenija i da porazgovaram s njim, poklonio mi je i drugi deo svoje knjige.
    Inace, citala sam zitije svete Marije Gatcinske, ponovo sam se juce vracala na taj deo, svetiteljka koja je bolovala od klinicke depresije i mnogo pomagala ljudima. Lepo kaze da se takav krst, borba sa depresijom daje, izmedju ostalog, i ljudima koji ne umeju da se pokaju ili koji nakon ispovedjenih i naizgled pokajanih grehova ponovo rade isto...
    Tako da zbog toga verujem da se nisam pokajala.
    A ne zelim da odem na onaj svet nepokajana.
  9. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Марина Савковић у Da li ste se iskreno pokajali?   
    Исповедила сам се два пута баш тако како описујеш. Свештеник ме опомињао да причам тише и освртао се око себе. Када је сконтао да не реагујем на то, онда ме повукао за рукав и одвео у неку другу просторију где смо сами и где се не чује ништа. Тако ми је било, јер се накупило нешто ново од грехова, до тада страно мојој души, па није савест издржала, ни марила ко чује, ко исповеда, само је било битно стати пред икону Христа и исказати силно покајање за то.

    Иначе, који је то филм? Волела бих погледати.

     
  10. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Марина Савковић у Маце   
    - Је л' ти та твоја мачка дође на звиждук, лаје, игра се и цепа комшијине патике?
    - Не...
    - Па који ће ти ђаво онда?!
  11. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Марина Савковић у Grafiti   
  12. Свиђа ми се
  13. Свиђа ми се
  14. Волим
    Пг got a reaction from Марина Савковић in Србија - добре вести   
    http://gracanicaonline.info/2019/01/12/delije-obezbedile-pomoc-porodici-jelene-djordjevic-iz-gracanice/?script=cir
     
    Навијачи Црвене звезде припремили су и поделили више од 2.000 поклон пакетића за децу са Косова и Метохије. Осим пакетића „Делије“ су припемиле и 15 коверти са по 600 евра деци социјално угрожених породица, као и по 10 лаптоп и таблет рачунара и исто толико мобилних телефона.
    Помоћ у вредности од скоро 60.000 евра малишанима претшколског и школског узраста из Грачанице, Угљара и Прилужја уручили су: Љубомир Станковић, председник навијача Фудбалског клуба Црвена звезда, Владимир Шавија и други.  
    http://gracanicaonline.info/2017/01/13/5436/
    Фондација „Делије“ из Београда, у сарадњи са групом навијача Црвене звезде са Косова, данас је, уочи православне Нове године, допремила и поделила више од 1.200 поклон пакетића за децу са Косова и Метохије. Делије су поклоне поделили малишанима из Предшколске установе „Ђурђевак“ у Грачаници, а потом и деци из  Доње Гуштерице и Ливађа.
  15. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Баки у MALI ZELENI DOBRODOŠLI U SPC Sveštenik Milićević: Vanzemaljci su nam braća   
    Иначе човек је један од бољих професора ПБФ-а у Београду, а "Курир" је један, да простите, идиотски лист који пола тога што је написао ту, није тачно, а тек што је извучено из контекста и што тај који је то написао у листу нема везе са животом, то да и не коментаришем. Као и већина наших дневних новина "Курир" је дно дна.
  16. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Плутон у MALI ZELENI DOBRODOŠLI U SPC Sveštenik Milićević: Vanzemaljci su nam braća   
    Ванземаљци немају шта да траже на Земљи, треба под хитно изградити зид тј. заштитни омотач од бодљикаве жице. #ванземаљцивистеовдестранци
  17. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Зосима у MALI ZELENI DOBRODOŠLI U SPC Sveštenik Milićević: Vanzemaljci su nam braća   
    Ово је школски пример ,како извлаче из контекста целу причу... о Вукашина, а и све искрене хришћане баш брига за мале зелене,наш став је да и ако се појаве они,свемирци,алиен,предатор или ко други,нашу веру у Христа ништа неће пољуљати, а ето,покушаћемо и њима да проповедамо...
  18. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Вилер Текс у Raskol se zahuktava   
    Не знам ко ти је споран из 19. века- Карађорђе, Милош или Михајло? Или Милан? Не видим ни је дан разлог да ти буду спорни.
     
    Што се тиче 20. века мислим да сам теби и другим Македноцима бар пет пута написао ово: власт из Београда је насанкала све Србе милион пута.
    Веруј ти мени да су Македонци добродошли у Србији нико нема ништа против вас, напротив - браћа сте нам.
    А сад ви видите да ли исто према вама осећају Бугари или Албанци. 
    пс: Мада ти си се више пута изјаснио као бугарофил тако да је упитно да ли си Македонац уопште.
  19. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Flojd у Страст (љубавна зависност) је нељубав, неслобода и патња   
    Tu bi bio delotvoran i savet o. Jovice.
    " Druzite se da bi se upoznali ne zurite sa vezivanjem." 
    Kroz druzenje mozemo upoznati osobu i zavoleti, tj ne treba da nam bude cilj da se zaljubimo nego da zavolimo. Znaci pet, sest, sedam, osam sastanaka pa tek onda neka ozbiljna prica. U svakom slucaju ostaje prijatelj ako se ne pojave emocije.
  20. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Задње Време у Udarimo po gordosti   
    Као што је тама недостатак светлости тако је Гордост недостатак Достојанства.
    Понос је оно чиме се одликује гордост: Понос на своје знање, на имање, лепоту, умеће, и све друго с чиме смо се идентификовали.
    Ако смо се идентификовали са неким клубом, рецимо Звездом, ми постајемо велики звездаш и када звезда добија ми смо велики и поносни а кад звезда губи ми смо мали и понижени. Значи гордост је повезана са нашом потребом да будемо велики и успешни да нас људи цене као да смо НЕШТО.
    Ми присвајамо све што мислимо да ће нас учинити великима и своју љубав посвећујемо томе, Волимо скупа кола, скупе телефоне, успешне спортисте(постајемо њихови навијачи) Пријатеље бирамо по томе хоће ли нас они узвисити или не. Све што чинимо из гордости и поноса чинимо да би себе уздигли пред другим људима, И све наше љубави су подређене томе. Бирамо девојку да буде лепа згодна да буде као ружа на нашем реверу. Није важно да ли је добра особа, то нико не цени а и не види се споља. Све се своди на самољубље и све те наше љубави служе нашој себичности,
    Када дете није онакво какво родитељ очекује да буде, родитељ је у стању и да се одрекне детета, Свакодневне свађе у породици су последица тога да други не желе да буду онакви какви нама требају да би задовољили своју потребу за величином, Чланови наше породице нас вређају својим понашањем јер нас умаљују уместо да нас уиздижу. Престајемо да волимо своје ближње и почињемо да их мрзимо зато што не служе нашој потреби за величином,
    Достојанствен човек може да се понизи и да клекне а да не умањи себе док гордоме понос то не дозвољава.
    Зато и клечимо у молитви: не због Бога, њему није потребно да ми клечимо док му се молимо. Већ због нас самих, јер се на тај начин боримо против гордости..Јер клекнувши својом вољом ми терамо и жавола у себи да клекне, и пошто он није тај који баш воли да клекне пред Господом то ће нас он оставити на миру док се молимо.
  21. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Grizzly Adams у Udarimo po gordosti   
    То ти је борба коју читавог живота водиш, а унапред знаш да не можеш да је добијеш. Колико год се трудио, увек паднеш. Једино кад Господ да "жалац у месо" што каже св. Павле па те стално подсећа ко си и шта си...
  22. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Ljubičasta у Udarimo po gordosti   
    Trenutno citam "Lestvicu" u kojoj se izmedju ostalog i govori o gordosti i smirenju kao njenoj suprotnosti.Ja mogu za sebe da kazem da bih prethodni tezak period u zivotu mnogo lakse i bezbolnije podnijela da nisam bila gorda.Stvarno je tacno da je gordost korijen svim ostalim grijesima i da se iz iste radja i zavist i mrznja i svasta nesto lose sto niko ne zeli da gaji u sebi i da se truje.Isto tako borba sa gordoscu je mnogo teska,prvo onaj mnogo bolan pad i suocavanje sa realnoscu,kada ti se razbiju iluzije koje si imao o sebi i koje su drugi imali o tebi to sve boli jer nam direktno udara na ego.A kao sto neko rece,uvredljivost i jeste pokazatelj pojacanog ega.
    Ja sam mnogo srecna zbog ovog foruma jer sam na istom pronasla mnogo savjeta,preporuka o svetootackim knjigama koje se bave ovom tematikom i mogu da kazem da je borba sa gordoscu  jedan dug proces padanja i ustajanja,prekoravanja i oprastanja sebi kao malom djetetu koje se uci.Mogu samo da kazem da je molitva,citanje duhovne literature i slusanje duhovne muzike najbolji lijek protiv gordosti jer sve to nas smiruje i vraca nasoj sustini i budi ljubav u nama koja cisti sve ono negativno sto sam gore navela.Tako da,Joana pozdravljam otvaranje ove teme i nadam se da ce da ima dosta stranica i odgovora na ovaj problem.
  23. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на Grizzly Adams у Udarimo po gordosti   
    Баш скоро са фамилијом расправљамо о гордости и од њих научим нешто веома важно што нисам раније размишљао. Гордост у ствари није само оно што ми мислимо да смо паметни, лепи, мишићави итд.
     
    Елем, гордост је када заборавимо колико смо мали и пролазни. Колико је наше постојање у овом Космосу само једно зрнце прашине које га данас има, сутра већ нема. Сваки онај тренутак када се понесемо и заборавимо на то да без (за атеисте - хипотетичког) Творца и Спаситеља у ствари нисмо нико и ништа. И тако схватих да су у ствари веома ретки тренуци када нисам горд...
  24. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на JESSY у Udarimo po gordosti   
    Čovek teško da vidi svoje visokoumlje, i zato treba da se prema drugim ljudima odnosi kao prema lekarima i prima od njih sve lekove radi isceljenja od svoje bolesti. Svaki čovek ima u rezervi lekove za svog bližnjega.

    Potrebno je vojevati, ali treba pravilno vojevati

    - Starče razmišljam o tome da promenim poslušanje, ostavim pevnicu i prestanem da slikam ikone, da bih tako prestala neprekidno da se gordim i upadam u iskušenja.

    - Čak iako prestaneš da pevaš i slikaš ikone, a ne zamrziš sujetu, neprestano ćeš praviti još više grešaka. I u tom napuštanju poslušanja će takodje biti gordosti, čak i još više, pošto u stvari hoćeš da ostaviš svoja poslušanja da se ne bi povredio tvoj egoizam.

    - Starče, da li je bolje ništa ne raditi, nego nešto raditi i pritom se gorditi?

    - Ako ti kažu da nešto radiš, onda idi i radi, ali pazi da se ne spotakneš i padneš. A ako se i spotakneš i padneš, ustaj. Budi svesna da si se spotakla zbog nepažnje, i ako ti opet kažu da radiš, radi ali pazi da se opet ne spotakneš. Ako si jednom pala to ne znači da sledeći put ne treba da uradiš neki posao! Ako ti kažu: “Nemoj da ideš jer si prošli put pala”, onda nemoj da ideš. Jesi shvatila? Kada ti kažu da radiš nešto, radi, ali pravilno i sa smirenjem. Još gore je ništa ne raditi da se ne bi pogordili. To je isto što i gledati na bitku sa strane, ne vojevati da se ne bi zadobile rane.

    Potrebno je vojevati, ali treba pravilno vojevati. Inače kakva je od tebe korist?



    Tvoj brat ti pomaže da slomiš gordost


    - Starče ja se uznemirim kada mi sestre daju primedbe.

    - Gordiš se, zato se uznemiravaš. Tvoj brat ti pomaže da slomiš gordost, ako mu daš za pravo da ti da primedbe i ako mu dozvoliš da ti kaže nekoliko poučnih reči. Tako se duša čisti. Čovek teško da vidi svoje visokoumlje, i zato treba da se prema drugim ljudima odnosi kao prema lekarima i prima od njih sve lekove radi isceljenja od svoje bolesti. Svaki čovek ima u rezervi lekove za svog bližnjega. Dobar lekar se sa ljubavlju i sastradanjem odnosi prema bolesniku, a loš sa zlobom i zavišću. I često upravo ovaj drugi biva bolji za čoveka, jer skalpel baš takvog hirurga ulazi dublje.

    - Starče ja sam glupa, jer često ne shvatam zbog čega mi daju primedbe.

    - Reci bolje: “Ja sam pametna, ali nemam smirenja”. Kada ti neko ukazuje na greške, ti počinješ da se opravdavaš. Kako možeš da priznaš svoje greške ako ih ne dopuštaš, a drugi te samo uzalud osudjuju? Čovek koji sebe opravdava kada mu drugi prave primedbe ubija time smirenje. A čovek koji priznaje svoje greške, smiruje se i njega osenjuje Božija Blagodat.

    - Starče čini mi se da se ne trudim da dokažem svoju ispravnost već prosto hoću da objasnim da su me pogrešno razumeli.

    - Primetio sam da kod tebe postoji skrivena gordost, koja se ispoljava u samoopravdanju. Potrudi se da se ne opravdavaš šta god da ti govore. Iskreno zamoli za oproštaj i to je dovoljno. Rečju “oprosti” i iskrenim pokajanjem lomi se gordost.

    - Danas je jedan dečak bio nestašan u arhondariku (sobi). Majka mu je naredila da traži oproštaj, a on je odgovorio: “Neću”. Zbog čega je nekim ljudima teško da kažu “oprosti”?

    - Gordost im ne dozvoljava.



    Duhovno cepanje ličnosti

    - Starče kako da se oslobodim taštine? - Ako se zagledaš unutar sebe, i upoznaš se, videćeš tamo takvu rugobu da ćeš sama sebi postati odvratna. Ako se čovek kroz poznanje samog sebe ne smiri prirodno onda Božija Blagodat ne može da prebiva u njemu. Djavo će se ceo život (čak i ako Bog da čoveku dugovečnost Mafusala) igrati sa njim mačke i miša: ako djavo ubaci gordu misao, čovek treba da odgovori smirenom pomisli. Čas pobedjuje jedan čas drugi. Tako će nastaviti da sviraju u jednu frulu.

    - Starče vidim da su me sve sestre čak i mladje prevazišle u vrlinama.

    - Sama se nisi smirila, tako kako su se drugi smirili. Znaš šta rade kada žele da puste raketu u kosmos? Broje unazad: “Deset, devet, osam, sedam, …jedan, nula!” Kada dodju do nule raketa startuje. Ti si došla do nule sada ćeš poleteti uvis. Učila si fiziku? - Da, starče. - Došlo je vreme da izučiš duhovnu fiziku, kako dolazi do duhovnog cepanja ličnosti. - Kako starče? - Kada poznaš sebe i smiriš se tada dolazi do duhovnog cepanja tvoje ličnosti, oslobadja se duhovna energija i polećeš u kosmos. Samo tako se može doći na duhovnu orbitu, u suprotnom ostaješ na ovozemaljskoj. Nema čovek nikakve koristi ako spozna ceo svet, a ne upozna svoj sopstveni.

    Ako on u početku upozna svoj unutrašnji svet, to jest svoju ličnost, onda potom lako može da izuči ne samo zemlju, već i kosmos. Kada čovek spozna sebe, onda samo po sebi dolazi do cepanja njegove ličnosti i on počinje da se vraća na duhovnu orbitu, van gravitacije, bez privlačnih sila ovoga sveta. I on iako živi na zemlji kao čovek, on ne oseća privlačne sile greha i uopšte ovozemaljskih pohota.


    - Ako u čoveku ostane gordost da li to znači da on nema pravilnu spoznaju sebe?

    - Da, još nije došlo do duhovnog cepanja njegove ličnosti. - To jest ponovo se vraćamo na smirenje? - Naravno! Čovek u kome postoji gordost nije spoznao sebe. Ako se spozna, gordost će nestati. Poznanje je – najvažnije. Bez poznanja nema smirenja. I kada čovek u smirenju spozna sebe, onda dobija priznanje od ljudi.

    - A ako postoji poznanje a nema smirenja?

    - Onda nema dobrog raspoloženja.



    preuzeto sa:
    http://www.pravmir.ru/article_3562.html
  25. Свиђа ми се
    Пг је реаговао/ла на obi-wan у I posle Sirije - Venecuela!   
    Rekoh na jednoj od proslih strana - zelim im da potpuno odbace svakog ko ih iskoriscava, i da svoje zivote uzmu samo u svoje ruke.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...