Jump to content

andrej

Члан
  • Број садржаја

    1901
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

Репутација активности

  1. Волим
    andrej got a reaction from Aleksandra_A in Питајте Андреја и Дарка о погубном деловању верских секти   
    Хвала за исправку драга Оља  29dz8zk
    Што се тиче питања, идемо редом:
    Пре свега нагласио бих да постоји врло озбиљна разлога између суботара и јеховиста. Суботари су почели као апокалиптичарски екстреми и дуго били завођени харизматским "визијама" Хелене Вајт, коју и даље поштују као "пророчицу." Такође, имају идентичан став као и Јевреји по питању сабата - суботе, и то упркос свему што је Господ Исус Христос рекао о томе. Али, на страну све то, они су према мојим увидима, драстично смањили свој прозелитизам (агресивно врбовање следбеника) чиме се, упркос релативном екстремизму њихових веровања (нарочито необично агресивном анти-римокатолицизму и пренаглашавању значаја Старог у односу на Нови Завет) степен "друштвене опасности" коју они представљају значајно смањио. Такође, они су били врло незадовољни одлуком наших власти да прекрши устав РС и региструје Јеховине сведоке, с којима их често мешају.
    Случај Јеховиних сведока (ЈС) је драстично другачији. Ова организација сектног карактера није одустала од својих противуставних ставова и агресивног прозелитизма. Ситуација да они с таквим ставовима буду јавно регистровани као "државно призната" верска заједница, слична је као када бисмо, рецимо регистровали партију Нацистички покрет Србије - без обзира на различитост ставова, у оба случаја би био прекршен Устав РС што државу чини неозбиљном а власт неодговорном. На жалост, то је сада урађено и једина утеха је да би држава сада барем могла да има мало више увида у праксе ове организације.
    У сваком случају и сада и раније је постојало врло мало правних начина за породицу (и НИКАКАВ за Цркву) да врате неког од својих чланова. Једини легалан начин је прогласити психијатријску неурачунивост жртве (уколико није у питању малолетна особа) - али, то је заиста тежак, готово немогућ пут. Превентива и едукација су и даље најбоље методе заштите.
    Нама "репрограмирања" пошто би то значило да је субјекат већ претходно био "програмиран." Али, без обзира да ли говоримо о програмирању, испирању мозга (brainwashing) или нежељени утицај (undue influence) мислимо увек на вештачки изазване промене личности и система вредности изазване методама и техникама менталне манипулације. Оваква методологија је управо нешто што секту чини сектом. Оне које то раде агресивније и имају већи број адепта-жртава, могу се, према том критеријуму, и сматрати да представљају већи степен друштвене опасности. У том смислу, у нашем раду су најприсутнији случајеви из Јеховиних сведока, СИЛВА метода, док је некадашње место Харе Кришне почело све више да заузима Умеће живљења Шри Шри Рави Шанкара. У последњих неколико година такође су активност почели да шире неопентикосталци који манипулишу жртвама наркоманије. Наравно, разни индивидуални гуруу-покрети попут "мати Борке" из Вучка, такође раде исти посао, подједнако успешно као и групно организоване секте. Фамозни "сатанисти" су на групном нивоу углавном балавци који мисле да су велики бунтовници ако направе пијанку или оргију на гробљу, мада има и појединаца који су из контекста сатанистичког идејног контекста чинили убиства и самоубиства. Све више младих постају жртве разних on-line иницијација , као и група и појединаца који врше манипулацију преко интернета: форума, социјалних мрежа... итд.
    Дакле, ако је неко већ био у програму секте, депрограмирање (нарочито нестручно извршено), по правилу често може да заврши психозом. Данас у свету и код нас, више се фаворизује "излазно саветовање" (exit counseling-процедура која ЗАХТЕВА добровољну сарадњу самог субјекта и идеално, читаве примарне породице). Током деведесетих, знам за случајеве многих људи који су из секте, дроге, коцке и других видова зависности прилазиле Цркви... Ожиљци, на жалост, увек остају. Ти људи често покушавају да "окајавају" своја искуства чинећи разне покушаје "мисионарења" који знају да имају и контраефекат. Многи од њих су на програмско-формалистички начин наставили и у Цркви, обично се не задовољавају улогом "пасивних" верника и често немају неопходно смирење. Углавном, они који су напустили секту се готово никада не враћају у исту, али често задржавају суштински секташки поглед на свет, који је сумњичав према свакој врсти слободе. Људи и улазе у секту најчешће зато што тамо проналазе све одговоре на сва питања - и сви одговори су разумиви, једноставни - и наравно, углавном нетачни. Али, акт иницијације у секту је акт предаје своје слободне воље и одговорности за своје поступке у руке другима. Чак и када се неко врати, готово никада се с њим до краја не врати та, једном тако олако предата одговорност. Повратници из секти су на мене често остављали утисак неке узнемирујуће "некомплетности" или недостатка - у тузи и у радости, у љубави или мржњи... На жалост, овакав "дух" понекад зарази и друге чланове породице жртве. Често, ту је и притисак осећаја кривице који тешко или никако не нестаје годинама након боравка у секти.
  2. Свиђа ми се
    andrej got a reaction from Светислав Павловић in Отац Јоил изгубио благодат па вратио ???   
    А колико Ви Ђорђе, рецимо, знате о штетности белог шећера? Распитајте се, можда ћете се изненадити. Ни у једном тренутку нисам рекао да дуван НИЈЕ штетан за здравље, како пушача, тако и људи из њиховог окружења. Али, рећи за те људе да их треба третирати као "самоубице" и не сахрањивати их на православним гробљима и уз опело, по мени је у најмању руку погрешно. И да се разумемо, НИКАД у животу нисам трошио дуван, тако да ово није мислење "острашћеног пушача" него управо некога ко проблем посматра објективно. Наравно и дуван је, као и многе друге супстанце којима се добровољно излажемо, штетан - али, то није разлог да одобравамо било каква несувисла претеривања и стварамо неку "теолошку" причу од тога. Поента је с љубављу позвати свакога ко се излаже штетним супстанцама да их управо из љубави и остави, како самоуништењем не би жалостио Творца. Али, рећи да су ти људи самоубице које не треба сахрањивати по православном обреду, у најмању руку показује помањкање љубави - то је нешто, што по мом скромном мишљењу, ни један православни клирик не би смео себи да допусти.
  3. Свиђа ми се
    andrej got a reaction from Светислав Павловић in Отац Јоил изгубио благодат па вратио ???   
    Неки ставови оца Јоила које смо имали прилике да чујемо на снимцима на YouTube-у се тешко могу повезати са аутентичним православним предањем. Рећи, на пример, да је пушење вид самоубиства, те да пушаче треба третирати као "самоубице" и не допустити им загробна опела и сахране на гробљу, у најмању руку је врло погрешно. да, употреба дувана јесте штетна, али ништа мање од, на пример, употребе белог шећера или разних лекова који се добијају на лекарски рецепт.
    Да нема тих снимака по интернету и да је отац Јоило безбедно "локализован" на своје поштоваоце и духовну децу која му долазе у манастир, не би било проблема. На жалост, они који су га снимали и постављали снимке, учинили су овом архимандриту врло рђаву услугу, пошто је у неким од њих заиста износио крајње саблажњиве ставове који заиста неке мање стабилне људе могу да одвуку у прелест. Још ни на једном од тих снимака нисам чуо да је овај отац упућивао људе да се обрате својим парохијским свештеницима - напротиив, као монах се исувише често упуштао чак и у то да људима даје "брачне савете" (који се мени, најблаже речено, понекад чине као недовољно промишљени). Да ли ми умемо да разликујемо гурууа и духовника? И при том, ни на крај памети ми није да се отац јоило поставља као гуруу, али се плашим да га неки наши људи виде и доживљавају на такав начин.
    Свакако, волео бих да га видим и да попричам с њим лично. Отац Јоило овако, на даљину, на мене заиста оставља значајно другачији утисак од оних духовника које сам лично волео и познавао и којима сам пред Христом Господом захвалан што су ме духовно обликовали: блаженопочившим и свете успомене владиком Данилом будимским, Тадејем витовничким, Јустином дечанским и савинским и многим њима сличним. Такође, ако упоредимо изјаве оца јоила са другим савременим духовницима попут стараца Клеопе и порфирија Кавсокаливита, или руског Јована Крестјакина, тешко је не приметити значајну разлику, која, на жалост, не иде у корист неких схатања и размишљања оца Јоила.
  4. Волим
    andrej got a reaction from Ina Ina in Kako zamišljam carstvo Božije...   
    Мир којим си стварно увек задовољан - заједница, у којој си стварно увек срећан.
  5. Волим
    andrej got a reaction from Биљана 1234 in Такозвана "Мати" Борка из села Вучак   
    Били су неки од нас код Борке да мало пропратимо ту њену активност - људи, то је заиста страшно! Да ли сте свесни да је већи део села Вучак уплетен у овај, право речено "бизнис" - ово село највише живи од езотеријског туризма. Свака част за фотографије и ми смо направили неке снимке - браћо, хтели су да нас линчују. Невероватна секта руралног типа, заиста. Ово је феномен који је релативно чест у распетој Русији, али верујем да је тзв. "мати Борка" и поред стотина и хиљада "видовњака," "врачара," "исцелитеља" и иних, ипак јединствена по инфраструктури коју поседује у Србији.
    Теолошки посматрано, њен "култ" је типичан пример праксе по којој је био познат Симон Маг - и усудио бих се да приметим, производ је истог духа гордости и похлепе, који је водио и овог, првог од гностика...
  6. Волим
    andrej got a reaction from Биљана 1234 in Питајте Андреја и Дарка о погубном деловању верских секти   
    Хвала за исправку драга Оља  29dz8zk
    Што се тиче питања, идемо редом:
    Пре свега нагласио бих да постоји врло озбиљна разлога између суботара и јеховиста. Суботари су почели као апокалиптичарски екстреми и дуго били завођени харизматским "визијама" Хелене Вајт, коју и даље поштују као "пророчицу." Такође, имају идентичан став као и Јевреји по питању сабата - суботе, и то упркос свему што је Господ Исус Христос рекао о томе. Али, на страну све то, они су према мојим увидима, драстично смањили свој прозелитизам (агресивно врбовање следбеника) чиме се, упркос релативном екстремизму њихових веровања (нарочито необично агресивном анти-римокатолицизму и пренаглашавању значаја Старог у односу на Нови Завет) степен "друштвене опасности" коју они представљају значајно смањио. Такође, они су били врло незадовољни одлуком наших власти да прекрши устав РС и региструје Јеховине сведоке, с којима их често мешају.
    Случај Јеховиних сведока (ЈС) је драстично другачији. Ова организација сектног карактера није одустала од својих противуставних ставова и агресивног прозелитизма. Ситуација да они с таквим ставовима буду јавно регистровани као "државно призната" верска заједница, слична је као када бисмо, рецимо регистровали партију Нацистички покрет Србије - без обзира на различитост ставова, у оба случаја би био прекршен Устав РС што државу чини неозбиљном а власт неодговорном. На жалост, то је сада урађено и једина утеха је да би држава сада барем могла да има мало више увида у праксе ове организације.
    У сваком случају и сада и раније је постојало врло мало правних начина за породицу (и НИКАКАВ за Цркву) да врате неког од својих чланова. Једини легалан начин је прогласити психијатријску неурачунивост жртве (уколико није у питању малолетна особа) - али, то је заиста тежак, готово немогућ пут. Превентива и едукација су и даље најбоље методе заштите.
    Нама "репрограмирања" пошто би то значило да је субјекат већ претходно био "програмиран." Али, без обзира да ли говоримо о програмирању, испирању мозга (brainwashing) или нежељени утицај (undue influence) мислимо увек на вештачки изазване промене личности и система вредности изазване методама и техникама менталне манипулације. Оваква методологија је управо нешто што секту чини сектом. Оне које то раде агресивније и имају већи број адепта-жртава, могу се, према том критеријуму, и сматрати да представљају већи степен друштвене опасности. У том смислу, у нашем раду су најприсутнији случајеви из Јеховиних сведока, СИЛВА метода, док је некадашње место Харе Кришне почело све више да заузима Умеће живљења Шри Шри Рави Шанкара. У последњих неколико година такође су активност почели да шире неопентикосталци који манипулишу жртвама наркоманије. Наравно, разни индивидуални гуруу-покрети попут "мати Борке" из Вучка, такође раде исти посао, подједнако успешно као и групно организоване секте. Фамозни "сатанисти" су на групном нивоу углавном балавци који мисле да су велики бунтовници ако направе пијанку или оргију на гробљу, мада има и појединаца који су из контекста сатанистичког идејног контекста чинили убиства и самоубиства. Све више младих постају жртве разних on-line иницијација , као и група и појединаца који врше манипулацију преко интернета: форума, социјалних мрежа... итд.
    Дакле, ако је неко већ био у програму секте, депрограмирање (нарочито нестручно извршено), по правилу често може да заврши психозом. Данас у свету и код нас, више се фаворизује "излазно саветовање" (exit counseling-процедура која ЗАХТЕВА добровољну сарадњу самог субјекта и идеално, читаве примарне породице). Током деведесетих, знам за случајеве многих људи који су из секте, дроге, коцке и других видова зависности прилазиле Цркви... Ожиљци, на жалост, увек остају. Ти људи често покушавају да "окајавају" своја искуства чинећи разне покушаје "мисионарења" који знају да имају и контраефекат. Многи од њих су на програмско-формалистички начин наставили и у Цркви, обично се не задовољавају улогом "пасивних" верника и често немају неопходно смирење. Углавном, они који су напустили секту се готово никада не враћају у исту, али често задржавају суштински секташки поглед на свет, који је сумњичав према свакој врсти слободе. Људи и улазе у секту најчешће зато што тамо проналазе све одговоре на сва питања - и сви одговори су разумиви, једноставни - и наравно, углавном нетачни. Али, акт иницијације у секту је акт предаје своје слободне воље и одговорности за своје поступке у руке другима. Чак и када се неко врати, готово никада се с њим до краја не врати та, једном тако олако предата одговорност. Повратници из секти су на мене често остављали утисак неке узнемирујуће "некомплетности" или недостатка - у тузи и у радости, у љубави или мржњи... На жалост, овакав "дух" понекад зарази и друге чланове породице жртве. Често, ту је и притисак осећаја кривице који тешко или никако не нестаје годинама након боравка у секти.
  7. Волим
    andrej got a reaction from Биљана 1234 in Питајте Андреја и Дарка о погубном деловању верских секти   
    А не браћо...  4chsmu1 Теорије завера могу да се распредају и без мог учешћа. А сада ћу да само да искористим прилику да појасним овакав став...
    Дакле, трудим се да говорим о ЧИЊЕНИЦАМА, стварима и догађајима који су ми лично познати. Неке осетивије податке који утичу да формирам мислење по неким питањима нисам увек у прилици да документујем - али, и тада их износим као моје искрено уверење и став.
    Теорије завера пратим пре свега феноменолошки и као хоби - и, морам да Вам признам, још увек на том пољу нисам наишао на материјал који би ме нарочито импресионирао. Стварност света у коме живимо је, заправо, далеко сложенија него што су ове теорије то у стању да обухвате. Постоје разни разбацани фрагменти истина, полуистина и дезинформација, по разним материјалима на које се може наићи.
    Мој став је, укратко, следећи - треба кренути од Светог Писма Новога Завета:


    1 Јн. 5, 19
    Стога Господ, у Јеванђељу по светом апостолу Јовану, на више места говори о "кнезу овога свијета":
    Јн. 14, 30,31
    А свети апостол Павле у Другој посланици Коринћанима чак говори о "богу овога свијета":
    2 Кор. 4, 4
    У Откривењу светог апостола Јована, о "Звери" је, између осталога, записано:
    Откр. 13, 7
    Мени се, ипак, овај цитат из Друге посланице Солуњанима светога апостола Павла, чини најзначајнијим:
    2 Сол. 2, 1-8
    Чему дакле оволики цитати? Па, ако верујемо Јеванђељу, то и даље не значи да разумемо динамику и символику, или да знамо шта је од споменутог било пре - али, веома поуздано смо упозорени на који начин мора да наступи после.
    Али, јасно је, да већ у првом веку после Христа тајна безакоња делује - али, и да је неко на мистичан начин "задржава." Та "тајна безакоња" јесте она ултимативна ЗАВЕРА, уперена против Господа и његове икономије спасења. Међутим, овде свака "једноставност" престаје и било би потребно ући у озбиљну демонологију да би се барем малим делом проникло у неке аспекте тзв. "ПЛАНА." Моје врло скромно и непотпуно знање и размишљање на ову тему, до сада ме је једино довело до закључка да се такав план не спроводи тимски него такмичарски - једноставно, различите апостатске групе, различитог степена моћи, такмиче се међусобно која ће најпре стићи до ЦИЉА. Озбиљна кретања у савременој езотерији повезана су са:
    1. Древном вавилонском религијом - обожавањем "небеске" Астрате, "земно-ватреног" Ваала и "воденог" Дагона... тзв. "вавилонско свештенство" се, данас углавном инфилтрира у водеће светске религије.
    2. Религијама "мистерија" - ово су орфичко-питагорејске и "дионизијске" групе - прве су нарочито сконцентрисане на присуство у природним и техничким наукама, а друга група се усмерава ка хуманистичким.
    3. Мамонитским групама - ово је најближи назив за псеудо-духовност која се усмерава ка свету политике и финансија.
    4. Нажалост, о четвртој групи не знам готово ништа, осим да постоји... Према неким гласинама на њих се односе речи из Откривења: "Они имаху цара над собом анђела бездана, коме је име на јеврејском
    Авадон, а на грчком Аполион." Наводно, са овом групом су асоцирана паганска божанства попут Аполона, Митре, Сета, Локија и сличних, и требало би да су повезани са оружано-безбедносним сталежима.
    Постоје небројене референце које указују на ова кретања, која вероватно можемо да назовемо "тајном безакоња..." Због чега сам све ово по први пут овде написао и објавио? Искрено, пре свега желим да видим ко све ово чита (ово вам није нешто са google-а) и колико озбиљно схвата. Други разлог, и важнији, јесте да вас упозорим да не трошите време на замлаћивања разним "теоријама завере" и булажњењима о антихристу, која се најчешће лансирају из неког од ова четири извора.
    Према неким сазнањима добијеним од браће Руса, ове четири групе (број 4 је магијски далеко значајнији, од нпр. фамозног броја 6) су представљене на популаран начин у књигама и филмовима о Харију Потеру. Зато, заиста од срца саветујем свима да забораве на тајна друштва и да их не форсирају претерано кроз тему секти, пошто је ова област заиста прекомплексна да би се о њој овде и овако писало.
    Ако некога ове ствари већ интересују, ретко озбиљна књига на тему Темплара је:
    Dzon Robinson, Rodjeni u krvi: Izgubljene tajne masonerije 1 i 2, Narodna knjiga, Beograd 2005 i 2006
    На сајту ТАЈНА ДРУШТВА, налази се мноштво дезинформација и понека полуинформација:

    http://www.secretsocietycentral.com/
    а уколико већ желите да гледате документарне филмове на ову тему, мислим да је релативно озбиљнији:


    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=-LNzeb7-ewc
    Сва три дела су интересантан, мада ни целовит ни потпуно тачан приказ ситуације...
  8. Волим
    andrej got a reaction from PredragVId in Такозвана "Мати" Борка из села Вучак   
    Она се хвали сама, али је више хвале други (а највише сељаци из Вучка, којима је због "локалне атракције" кренуо туризам, продаја пољопривредних производа...). И у типичном маниру локалних српских псеудо-шамана, вампирски паразитира као неко "отелотворење" култа свете Петке. Нека ми опрости света Петка (и једна и друга) чијим се молитвама верни спасавају, али, колико пута сте срели особе (најчешће женске) које исказују неку болесну и крајње неправославну врсту фасцинације овом светитељком? Данас готово свака врачара у Србији обавезно (и хулитељски) држи икону свете петке, шаље "клијенте" у Цркву (али не да се причесте него да узму ону освештану воду - јел` "ваља се"), крсти се, мантра Молитву Господњу,...итд.
    Понављам, у већини случајева, ово је "само" хула, прелест и превара - међутим, у овом миљеу популарних врачара-шамана крију се (а то поуздано знам) и неки мало озбиљнији "играчи." О Борки смо чули нека заиста забрињавајућа сведочанства, која ипак треба слушати cum grano sali јер ипак често долазе од очајних и ментално нестабилних особа. Лично, ја је не бих баш олако подцењивао.
    Драга vessna, а реците ви као жена, када ће те сироте жене престати да лече своју инхерентну несигурност и незадовољство кроз замлаћивање свим врстама духовних фекалија? Не иде се код Борке тек тако - по ономе што сам ја до сада сретао (и молио бих Вас да не мислите да генерализујем - изузеци увек постоје - и потврђују правило), све то почиње "безазленим" спортом гледања у шољу, пасуљ, карте, редовног читања хороскопа, везивања црвених кончића деци око руке (сада је то почело да се прикрива бројаницама); следећа "фаза" су разна саветовања са оним мудрим (а доконим и испразним) старицама које "знају све о свему," па посете разним гатарама, врачарама, циганкама, "саливачима олова" - и онда, као логична последица наталоженог духовног смећа, иду бес, немоћ, незадовољство, фрустрације, насиље, чедоморства, убиства, самоубиства...
    Не дај Боже да кажем да само они који воде овакав живот страдају - има и оних који/које имају психо--физичке проблеме, а живе литургијским животом. Али, још нисам срео особу која живи литургијским животом да је подлегла овој врсти искушења у које низводи очајање, незадовољство или гордост да ће "милом или силом" (па и магијском, ако треба!) преузети сопствену "судбину" у руке, признајући постојање Бога сведеног на деистичког "оца на службеном путу" и Цркву, као сервис за продају свећа и оне воде "што се ваља" да се пије...
    Мени се, из праксе, чини да је у овоме суштина читавог проблема.
  9. Волим
    andrej got a reaction from PredragVId in Такозвана "Мати" Борка из села Вучак   
    Само мало vessna, заиста - па по тој логици ни једну секту онда овде не би требали да споменемо. Заиста, ми овде нудимо аргументе који деконструишу ове прелести - а, ако неко, ОВДЕ, на ОВОМ форуму, то схвати као "рекламу" упркос свему што ми овде кажемо да би ове праксе разобличили као штетне и преварне - заиста, што се мене тиче, срећан му/њој пут. Заиста, ако Логос Козмосаздателни поштује човекову вољу, ко смо ми да је доводимо у питање? То би било исто као кад не би требали да причамо о наркоманији, пошто неки људи могу да чују за дрогу, па да пожеле да се дрогирају. Али, ако су пунолетни, слободни и упознати с последицама - како да их спречимо?
    Напротив, можда ће неко баш због аргумената које ми овде износимо одустати од одласка тамо.
  10. Волим
    andrej got a reaction from PredragVId in Такозвана "Мати" Борка из села Вучак   
    Па није баш тако једноставно по питању "резултата." Ако прочитате уназад, приметићете да има људи који тврде да је резултата (исцелења) било. Да се разумемо, нико није против традиционалне медицине - напротив, она је регулисана Законом о заштити здравља. Проблем је у овима попут "мати" Борке, који раде ван тог дефинисаног система. У највећем броју случајева, то су најобичнији бескрупулозни преваранти попут недавно ухапшеног "др Роса" (билдера Ненада Бркића).
    На жалост и ја имам одређени утисак да Борка припада оној мањој, али далеко опаснијој скупини New Age гуруа, који имају одређене комуникационе канале отворене ка "оностраном." Ми смо склони да понекад и "идеализујемо" гностике у интелектуалном смислу, заборављајући да и у крајње припростим особама које петљају с езотеријом може да буде пробуђена доза инспирације, макар и са затрованог духовног извора. Једноставно, мој утисак је да Борка не припада групи превараната, него оних других...
  11. Волим
    andrej got a reaction from PredragVId in Такозвана "Мати" Борка из села Вучак   
    Још боље - имам негде видео запис. Језиво, заиста... Претпостављам да мислиш да би могли негде да га поставимо јавно? Можда и није лоша идеја, да нешто измонтирамо и конвертујемо - мада, ми те снимке најчешће држимо за интерну архиву...
  12. Волим
    andrej got a reaction from PredragVId in Такозвана "Мати" Борка из села Вучак   
    Били су неки од нас код Борке да мало пропратимо ту њену активност - људи, то је заиста страшно! Да ли сте свесни да је већи део села Вучак уплетен у овај, право речено "бизнис" - ово село највише живи од езотеријског туризма. Свака част за фотографије и ми смо направили неке снимке - браћо, хтели су да нас линчују. Невероватна секта руралног типа, заиста. Ово је феномен који је релативно чест у распетој Русији, али верујем да је тзв. "мати Борка" и поред стотина и хиљада "видовњака," "врачара," "исцелитеља" и иних, ипак јединствена по инфраструктури коју поседује у Србији.
    Теолошки посматрано, њен "култ" је типичан пример праксе по којој је био познат Симон Маг - и усудио бих се да приметим, производ је истог духа гордости и похлепе, који је водио и овог, првог од гностика...
  13. Волим
    andrej got a reaction from Трива in Такозвана "Мати" Борка из села Вучак   
    Она се хвали сама, али је више хвале други (а највише сељаци из Вучка, којима је због "локалне атракције" кренуо туризам, продаја пољопривредних производа...). И у типичном маниру локалних српских псеудо-шамана, вампирски паразитира као неко "отелотворење" култа свете Петке. Нека ми опрости света Петка (и једна и друга) чијим се молитвама верни спасавају, али, колико пута сте срели особе (најчешће женске) које исказују неку болесну и крајње неправославну врсту фасцинације овом светитељком? Данас готово свака врачара у Србији обавезно (и хулитељски) држи икону свете петке, шаље "клијенте" у Цркву (али не да се причесте него да узму ону освештану воду - јел` "ваља се"), крсти се, мантра Молитву Господњу,...итд.
    Понављам, у већини случајева, ово је "само" хула, прелест и превара - међутим, у овом миљеу популарних врачара-шамана крију се (а то поуздано знам) и неки мало озбиљнији "играчи." О Борки смо чули нека заиста забрињавајућа сведочанства, која ипак треба слушати cum grano sali јер ипак често долазе од очајних и ментално нестабилних особа. Лично, ја је не бих баш олако подцењивао.
    Драга vessna, а реците ви као жена, када ће те сироте жене престати да лече своју инхерентну несигурност и незадовољство кроз замлаћивање свим врстама духовних фекалија? Не иде се код Борке тек тако - по ономе што сам ја до сада сретао (и молио бих Вас да не мислите да генерализујем - изузеци увек постоје - и потврђују правило), све то почиње "безазленим" спортом гледања у шољу, пасуљ, карте, редовног читања хороскопа, везивања црвених кончића деци око руке (сада је то почело да се прикрива бројаницама); следећа "фаза" су разна саветовања са оним мудрим (а доконим и испразним) старицама које "знају све о свему," па посете разним гатарама, врачарама, циганкама, "саливачима олова" - и онда, као логична последица наталоженог духовног смећа, иду бес, немоћ, незадовољство, фрустрације, насиље, чедоморства, убиства, самоубиства...
    Не дај Боже да кажем да само они који воде овакав живот страдају - има и оних који/које имају психо--физичке проблеме, а живе литургијским животом. Али, још нисам срео особу која живи литургијским животом да је подлегла овој врсти искушења у које низводи очајање, незадовољство или гордост да ће "милом или силом" (па и магијском, ако треба!) преузети сопствену "судбину" у руке, признајући постојање Бога сведеног на деистичког "оца на службеном путу" и Цркву, као сервис за продају свећа и оне воде "што се ваља" да се пије...
    Мени се, из праксе, чини да је у овоме суштина читавог проблема.
  14. Волим
    andrej got a reaction from александар живаљев in Епископ Данило Крстић   
    Светитељ и навеститељ славе Божије, преподобни епископ наш преосвештени Данило, нека нас помене грешне у Царству Пресвете и Животворне Тројице.
  15. Волим
    andrej got a reaction from jegorradov in Зашто јога смета Православној Цркви?   
    Нисам хтео да на брзину одговарам на ову тему, просто што бих био у искушењу да кажем превише - пошто пратим алтернативне молитвене праксе готово читавог живота.
    У најкраћим цртама, проблем са хиндуизмом и будизмом је у учењу о "карми" и "дарми" - ми би то отприлике рекли у датости и нужности. Такав концепт не допушта излазак из сопствних друштвено-историјских оквира. Ту нема места за било какво мисионарење и сам хришћански и исламски концепт мисионарења, потпуно су страни аутизму већине других религија - а нарочито источњачких, које се увек уливају у философију.
    Конкретно, Јога и хиндуистичке медитације имају своје место у вишемиленијумском верском животу индијског потконтинента. Проблем настаје при било каквом покушају премештања тих пракси и њихове примене међу народима чије је верско (или макар "културно") наслеђе хришћанско. Наше навике и концепције, као и менталитет, толико се разликују од индијског менталитета и начина живота, да се велики покушај имитација хиндуизма и будизма, на Западу претвара у псеудохиндуизам и псеудобудизам. Ове источњачке праксе и веровања имају суштински негативан-манихејски став према свету и теже његовом поништавању. Специфичним антиномијским процесом породице и пријатељства у Индији ипак опстају, мада их вера своди на ниво "маје" - заблуде. Европски човек је много линеарнији и рационалнији, па у тежњи да "доследно" у свом животу примени хиндуистичке или будистичке постулате, ретко када успева да "разори свет," али зато врло успешно разара своју непосредну околину. Просечни евро-американац обично тешко проналази праву меру у стварима у којима ужива и хрли ка разним видовима зависности. Такав ментални склоп се тешко може одупрети примамивим странама хиндуизма и будизма - посебно лишавању себе од било какве друштвене одговорности.
    Слушајући западне поклонике медитације, попут једног од мојих омиљених режисера Дејвида Линча, не могу а да не приметим тај дух себичности:
    "ЈА то радим, јер МЕНИ то прија... ТО је добро за МЕНЕ... ЈА желим да поделим добар осећај који ЈА имам..."
    Наравно, медитација тежи да сву енергију коју предајемо свету фокусира у сопство - ЕГО; тиме заправо, при "успешној" медитацији долази до хипертрофије ега, тачније, формира се "сам свој бог" или, да употребимо израз светог авве Јустина - "човекобог."
    Јога је форма физички манифестованих и припремних радњи за медитације. Оно што ће вам мало ко рећи је да тим вежбама већ и пре медитације, отварате "чакре" (иначе реално постојећа енергетска чворишта код човека) и да већина вежби претставља опонашање (уз подсвесну визуелизацију) покрета Кундалини змије. Такође, нико вам неће рећи да се чакре не отварају без разлога (него ради успешног учешћа у магијско-контемплативним огледима) и да их, такође, треба и ЗАТВАРАТИ. Само више форме реалног и високоиницијатског спиритуалног сатанизма (који ретко има неке појавне облике или симболе у јавности) саопштава својим адептима да чакре треба и затварати.
    Наравно, обичан човек и верник, који се не упушта у духовно проблематичне делатности, није у опасности да ће му чакре бити отворене без његове воље и знања. Међутим, они који једном на то пристану својом вољом, постају знатно подложнији утицајима сила над којима немају спознају и контролу. На жалост, Јога вежбе често на врло перфидан начин раде управо ово - човек за осећај испуњења, релаксираности, психо-физичког растерећења и ужитка, "трампи" кроз Јогу (поготово ако је и пропраћена медитацијом), део свог психо-когнитивног критичког "апарата" којим разум држи контролу над психо-ћулним задовољствима и сензацијама које их изазивају. Да ли ће и у којој мери ту даље бити већих или мањих проблема зависи пре свега од саме особе која је започела с оваквим праксама, чији чак ни физички аспект, ни у ком случају не треба подцењивати.
  16. Волим
    andrej got a reaction from Дијана. in Моралност без Бога- видео клип "Атеиста Србије"   
    Пре свега, хвала на јединственом интелектуалном задовољству разговора са убеђеним атеистом који се труди да има утемељена и разложне аргументе за свој став. Таква врста људи је подједнако ретка и међу верницима и међу атеистима, па овакве разговоре заиста сматрам драгоценим. Верујте драги пријатељу Max Butcher-у, мени није циљ да Вас у било шта убедим, него да покушамо да водимо дијалог, уместо размене монолога која је постала уобичајена форма комуникације у нашој технотронској ери.
    У горе наведеном делу Вашег размишљања, био сам слободан да обележим део који ми се учинио посебно интересантним. Дакле, овде бих Вас приупитао, на који то начин мислите да верници "улуди троше" време, чак и уколико су обећања будућег живота, као што велите, лажна? Рецимо, for argument sake, да она то заиста и јесу - чиме су то животи верујучих ускраћени у односу на живот оних који не верују? Секуларно законодавство прописује у приличној мери сличне моралне норме онима које су присутне и у монотеистичким традиционалним религијама. Наравно, ви ћете рећи да је однос према разним врстама мањина или људским правима либералнији у односу на велике религије, али, барем што се новозаветне вере тиче, у најмању руку је прописана толеранција и уздржавање од насиља (небројени су примери за то, попут рецимо спречавања каменовања блуднице). Такође, познајући помало размишљања неверујућих, претпостављам да бисте такође напоменули велику недоследност Христовој поруци од оних који су се представљали као његови следбеници. Рекао бих Вам, међутим, да ми није познат НИ ЈЕДАН историјски посведочен идејни или верски систем који није био злоупотребљен. Док ми који се трудимо да будемо верујући ово очигледно несавршенство света објашњавамо падом у први грех, они који тврде да не верују га, врло често, само прихватају као неизмениву неминовност.
    Дакле ако нам је већ етика слична (добре и лоше ствари чине и људи који ТВРДЕ да верују и они који ТВРДЕ да не верују - а да се за сада не надгорњавамо ко је гори  :cheesy2:), где је онда губитак верника у односу на атеисте? Да ли је данас лакше атеисти да превари супружника него вернику? Да ли атеиста може лакше да украде или да убије? Донекле би могли да се сложимо да је атеисти можда мало лакше да сведочи лажно - али, то је ипак помало жалосна слобода, зар не? Да ли је за, рецимо, православне вернике губитак што посте - или је то прилика да прочисте организам (а и психолошки је вероватно лакше изнети пост од дијете, пошто поред "иманентних" постоје и "трансцендентни" разлози  molimmmmm).
    Коначно, из Ваше перспективе можда и "изгубимо" сат-два недељно на литургији, али није то много већи губитак од уобичајених траћења времена попут блејања у телевизор или дужег јутарњег спавања. Дакле, задржавши све ово на уму, где је то губитак верника у односу на невернике. Нама се наш живот баш чини богатијим баш због тога што имамо све што и ви уз једну компоненту више - Бога.
    На жалост, драги пријатељу Max-е, овде сте делимично у праву. Заиста, многи "верници" су то управо из разлога што имају таква погрешна очекивања од Бога - да им "на волшебан начин помогне." То је потпуно погрешан приступ вери и потпуно сте у праву што га овако одлучно одбијате. Ви заправо резонујете на исти начин као и аутентично верујући људи: одбијајући најамни и погодбени give-take однос с Богом. Они "верници" који "верују" због наде за задобијањем неке "награде" на овом или оном свету, у заблуди су. Прави верници ће веровати зато што желе испуњење Божијег обећања да ће се побољшати (или, да се нашалимо upgrade-овати  leteti) тако што ће да одговоре на позив Божје љубави.
    Иначе, у животу верници и неверници деле мање више исте проблеме, мада их они искрено (а не најамнички верујући) понекад много лакше превазилазе видећи и у проблемима неки виши смисао. То ипак не значи да се верници мање труде од безбожника да превазиђу реалне животне проблеме. Зар ви заиста имате идеју да верници уче своју децу да ће њихове проблеме решавати Бог ( )?
    Дакле, нама није потребан Бог да би решавао наше проблеме него да би био живи пример и отелотворење савршенства ком тежи свака људска природа - а за нас је савршенство људске природе откривено у  Bogorodicaaaaaa и  0202_238.
    И све ове оптужбе за присуство лицемера и фанатика (то би рецимо били "недоречени"), у великој мери јесу на месту. Вашој пажњи бих био слободан да препоручим једну књигу, уколико нисте имали прилике да се, у Вашим трагањима сусретнете с њом:

    http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/berdjajev.htm
    Овде један православни мислилац покушава и себи и другима да објасни разлику између вере и људи који је примењују и тумаче. Знате, свако пронађе неки свој садржај у који ирационално верује - некад је то религија, некад идеологија, некад философија или уметност. На месту вере се увек налази неки садржај. Оно што можемо да урадимо је да направимо избор тог садржаја. За оне од нас који смо изабрали поруку Христовог Јеванђеља, то значи определење ка најсавршенијој етичкој поруци коју је човечанство икада чуло. Та порука је имала толику снагу да је упалила пламен вере у срцима хиљада мученика и мученица првих векова Цркве. За неке од нас, једини потребан доказ је постојање толике љубави да ни једна жртва није превелика. Такво определење нема наравно никакве везе с разумом - или је у питању подразумно лудило (верујем да ће Вама то управо тако изгледати) или је у питању подвиг који је изнад и изван граница разума.
    Наравно, НЕ ПОСТОЈЕ НИКАКВИ АРГУМЕНТИ да убеде човека да верује. Једино што постоји јесте одлука да се поверује. Таква одлука је аутентичан стваралачки чин. Таква одлука има везе са поетским и емотивним деловима наше људскости, а не са чулним и рационалним. Прави верници (а не самозвани божански најамници) желе да им се неверници придруже само из једног разлога - искрене жеље да поделе радост веровања и наду у вечни живот, који дају јединствен квалиет и укус животу верујућих. Иначе, бављење начином (не)веровања другог је потпуно неоправдано. И пре него што било ко да овај приговор, вера је одвећ често бивала идеологизована и претварала се у сопствену супротност - дакле, појаве попут инквизиције или крижарских ратова су идеолошки пројекти а не прегнућа вере. Зато као циљ ових разговора о вери не видим потребу да једни друге разуверавамо у односу на наше "заблуде," колико да, пре свега, разбијемо многе предрасуде које једни о другима имамо.
    Чињеница да ово Ваше удружење постоји је утолико добра ствар што доказује реалан степен секуларизације српског друштва. Некако немам утисак да бисте ово могли рецимо у Саудијској Арабији? Ова теза о "принуђености" је ипак, опростите што морам то да Вам кажем, помало неозбиљна. Жалите се на "притисак медија," подизање крстова, постојање веронауке... Извините, али све ово делује помало лицемерно. Прва и основна ствар - декларисани атеисти су, према свим пописима и истраживањима убедљива мањина у Србији (сасвим је друга ствар што је велика већина верника то само у формалном смислу). То што је уопште могуће да изнесете тезу о томе да су атеисти ти који заправо "толеришу" вернике (дакле да мањина толерише већину), вероватно је последица чињенице да пропорционално свом броју атеисти имају неупоредиво већи политички утицај у друштву.
    Секуларизам какав ваше удружење захтева, заправо је милитантни и опресивни секуларизам комунистичког типа, какав је овде, до пре пар деценија и владао. То није само "одвајање" Цркве од државе него потпуни прогон Цркве из јавне сфере. То напросто није могуће учинити без примене насиља, у држави у којој је значајна већина становништва барем формално православна. Наравно, може да се онемогући избор политичара који су верујући људи, али то баш и не би било нарочито демократски, зар не? Модел секуларизма какав Ваше удружење захтева не постоји ни у једном демократском друштву. Коначно, у поређењу с највечим бројем европских држава већинска Црква је у Србији убедљиво најобесправљенија - и формално-правно и суштински. Сад Ви немојте да понављате бесмислену тезу која је била и врло лицемеран приговор америчког State department-а - наиме, о "повлаштеном" положају који према актуалном закону о верским заједницама има СП Црква. У пракси, то не значи АПСОЛУТНО НИШТА и све "повластице" за које Вам се учини да СПЦ има заправо произилазе из чињенице да је већина становништва православна и ЛИЧНО наклоњена својој Цркви - макар и из традиционалних разлога.
    Француска, која важи за једну од најдоследније секуларизованих држава у ЕУ, брине се о одржавању свих верских објеката које третира као објекте културе. У већини других европских држава њихове цркве имају још активнију друштвену улогу, а у неким скандинавским државама и Грчкој чак постоји и државна Црква. Сви приговори на веронауку су такође потпуно неосновани, нарочито због постојања алтернативног, тј. "грађанског" васпитања. Све у свему, врло је забрињавајућа ова тенденција атеиста да не прихвате статус мањине чија су сва људска и грађанска права заштићена Уставом и Законима РС. Пошто не можете да озбиљно тврдите како Вас било ко присиљава да верујете у нешто што не желите, нејасно је по ком основу Ви, као мањина, покушавате да наметнете друштву секуларизацију која би БИЛО КАКАВ РЕЛИГИЈСКИ (А НАРОЧИТО ПРАВОСЛАВНИ) МОТИВ желела да прогна из јавне сфере? По ком основу се жалите и на медије - већина медија су приватни и имају право на своје програмске шеме (а не верујем да би много тога у програмској шеми рецимо Б92 засметало атеистима) - што се тиче јавног сервиса РТС, он је управо то - јавни сервис свих грађаба Србије. Велику већину тих грађана чине православни верници, а програм РТС-а није ни приближно "православно обојен" у складу с тим процентом.
    Коначно, читава расправа нас доводи управо до питања морала. Термини попут "добро," "зло" и "универзални морал" су помало релацијски детерминисани и често баш нису толико "јасни" колико нам се чини. У сваком случају, за њих је потребна доза веровања. Рецимо, зашто не бих убио или украо ако с тим могу да се извучем. Уколико нема никакве правде која је виша од људске нити било каквог живота након овога, зашто онда ова биохемијска маса коју зовемо "човек" не би отела од живота "свве што јој живот пружа"? Људски закон је тако релативна категорија и нема разлога да се поштује уколико постоји било какав начин да се избегне. УДаље, због чега би, у свету без Бога било ко требао да буде спреман да жртвује било шта? Шта би требало да спречи јаке да "укину" слабе?
    Уосталом, етику обезбоженог света је осведочио XX век. Наш пријатељ Xio је исувише олако покушао да релативизује значајну чињеницу да су комунизам, фашизам и амерички империјализам, ако већ не секуларне, а оно сигурно хуманистичке врсте религија-идеологија, које су само биле доследни етички израз одсуства концепта вере у смислу "вишег суда" или "загробног живота" где би постојала и нека врста одговорности за грехе-злочине. Неоспорно је - "уклањањем" Христа из света, овај баш и није постао племенитији - напротив, нестала је свака брана пред злом. Чак се и савремени философи-постструктуралисти попут Дериде, Фукоа, Бодријара или Агамбена слажу да је двадесети век пораз модернистичког рационализма чији је идејни зачетник био Хегел. Наравно, ови теоретичари ни у ком случају нису били "верници" него само хроничари срамотног пораза секуларне етике.
    Хришћанско начело слободе изразио је апостол Павле речима:

    "Све ми је слободно, али ми није све на корист. Све ми је слободно, али све не испуњава."
    Езотеричар Алистер Кроули је, међутим, врло тачно формулисао начело XX века:

    "Чини све што ти је воља и нека ти то буде закон."
    Оно што би сваког мислећег верника требало да збуни јесте сваки атеиста који се ипак определи за начело апостола Павла, уместо потпуно консеквентног и за безбожнике логичног начела Алистера Кроулија - а то је начело које бога види у биохемијској маси званој човек, коју након смрти чека само процес биоразградње. Једина сврха тог биолошког живота може бити оно чувено определење Вајлдовог Доријана Греја: искусити што више искустава у животу, подредивши исти свакој замисливој форми уживања.
    Коначно, извињавам се на предугачком одговору - куцао сам га у сегментима, пишући паралелно нешто друго. Тек сад видех колики је... 
  17. Волим
    andrej got a reaction from Paradoksologija in Nietzsche и хришћанство   
    Да извадим поенту из оног смарајућег "трактата" који сам поставио горе:
    "Фамозна Ничеова фраза о "смрти Бога", није за аутора који ју је записао (и у својим предавањима изрекао) била разлог за некакво "ликовање" нити, пак, било каква врста "тријумфа", него више својеврсна хроника доба или оптужба читавог човечанства за грех патрицида – тј. "богоубиство"."
    Ниче дакле каже човеку - "Убио си Бога - и где ћеш сада?" или "Где ти је Логос (Смисао)."
    Ниче је сигурно био противник формализма и морализма - али, у његовој рецепцији, Предсократовци су аутентични боготражитељи (тиме што су смислотражитељи).

    0202_238
  18. Волим
    andrej got a reaction from Paradoksologija in Nietzsche и хришћанство   
    Чекај мало оче, па није баш тако једноставно. Људи често цитирају ову Ничеову мисао коју је изразио у два своја дела. Ипак, постоји контекст, за који мислим да није безначајан па ћу бити слободан да пренесем нешто што сам својевремено написао о томе:
    Када је Фридрих Ниче у "Веселој науци" и касније, у знатно познатијем делу "Тако је говорио Заратустра", изнео чувену констатацију: "Бог је мртав", то је, у значајној мери, било сведочанство духа његовог доба и, на неки симболички начин, својеврсна најава епохе секуларизације.
    Немачки текст Die fröhliche Wissenschaft ("Веселе науке", објављене 1882 г.), доступан је on-line на: http://www.textlog.de/nietzsche-wissen.html, а фраза која у оригиналу гласи "Gott ist tot" налази се у III књизи, одељак 108 под насловом "Neue Kämpfe" ("Нове борбе" – на: http://www.textlog.de/21283.html). У целини: "Nachdem Buddha todt war, zeigte man noch Jahrhunderte lang seinen Schatten in einer Höhle, — einen ungeheuren schauerlichen Schatten. Gott ist todt: aber so wie die Art der Menschen ist, wird es vielleicht noch Jahrtausende lang Höhlen geben, in denen man seinen Schatten zeigt. — Und wir — wir müssen auch noch seinen Schatten besiegen!". Немачки текст "Тако је говорио Заратустра", такође је доступан on-line на: http://www.gutenberg.org/dirs/etext05/8zara10.txt. У овом спису, ова фраза је споменута више пута: "Als Zarathustra aber allein war, sprach er also zu seinem Herzen: "Sollte es denn möglich sein! Dieser alte Heilige hat in seinem Walde noch Nichts davon gehört, dass Gott todt ist!" (пролог, одељак 2), "Und jüngst hörte ich ihn diess Wort sagen: "Gott ist todt; an seinem Mitleiden mit den Menschen ist Gott gestorben." и "Todt sind alle Götter: nun wollen wir, dass der Übermensch lebe." -diess sei einst am grossen Mittage unser letzter Wille!". Оба дела су објављена и у више српских превода, нпр: Ф. Ниче, Весела наука, Графос, Београд 1989 године, а Тако је говорио Заратустра, друго допуњено и исправљено издање, БИГЗ, Београд 1992 године (касније, у више издања и превода).
    У XIX веку дошло је до својеврсне кулминације кризе веровања и духовности – идејне основе старог света (Ancien Régime) и читав дотадашњи систем вредности, рушио се пред идејама либерализма, просветитељства, социјализма, комунизма, анархизма, социјалног дарвинизма... итд. У западном свету, тада се појављује и својеврсна "армагедонска грозница" – разни "пророци" указују на "несумњиве знаке времена", а њиховим позивима да продају читаву имовину и побегну у дивљину, одазвале су се читаве породице (нарочито у САД). Фамозна Ничеова фраза о "смрти Бога", није за аутора који ју је записао (и у својим предавањима изрекао) била разлог за некакво "ликовање" нити, пак, било каква врста "тријумфа", него више својеврсна хроника доба или оптужба читавог човечанства за грех патрицида – тј. "богоубиство".
    Бог заправо никада и није "преминуо", чак ни на нивоу идеје. Људи који одбацују било какав вид формалне религиозности и данас чине сразмерно мали проценат укупне светске популације. Секуларизам је настао као релативно кратак покрет одушевљења новим научним открићима и теоријама попут Дарвинових, Фројдових или Ајнштајнових, а на државном нивоу је мање-више доследно (али и насилно) био спроведен само у неким комунистичким државама.
    Мартин Хајдегер је ове Ничеове речи тумачио као исказ о "смрти метафизике".  Хајдегерова критика метафизике, као примене људске логике на трансцендентно, није искључивала постојање "оностраног", али је искључивала могућност метафизичке (тј. интелектуалне) спознаје ове сфере. Ако је, дакле, епоха секуларизације у симболичком смислу започела речима једног немачког философа (Ничеа), она се симболички окончала речима другог немачког философа (Хајдегера): "Nur noch ein Gott kann uns retten" ("Сада нас само Бог може спасити").
    Ово је наслов последњег Хајдегеровог интервјуа, који је овај дао за Der Spiegel, и који је објављен шест дана након његове смрти (26. маја 1976 године), 31 маја 1976, стр. 193-219. Сам разговор са Рудолфом Аугуштајном (Rudolf Augstein) и Георгом Волфом (Georg Wolff) Хајдегер је водио још 23 септембра 1966, уз услов да исти смеју да објаве тек након његове смрти (по свој прилици како би избегао учешће у полемикама, које су након објављивања овог интервјуа заиста и уследиле, а које чак и данас трају). Верзија на енглеском језику, доступна је на: http://web.ics.purdue.edu/~other1/Heidegger%20Der%20Spiegel.pdf.
    Ако све ово узмемо у обзир, много боље можемо да разумемо исход чувене дебате измећу тадашњег кардинала Јозефа Рацингера (неких годину дана пре избора за папу) и једног од најугледнијих немачких (па и светских) неомарксиста, Јиргена Хабермаса. Дебату је, у виду збирке есеја објавила једна од званичних римокатоличких издавачких кућа "Ignatius Press": The Dialectics of Secularization: On Reason and Religion, by Joseph Ratzinger and Jürgen Habermas, Ignatius Press, 2007 (интернет сајт овог издавача: http://www.ignatius.com/index.aspx). Хабермас се иначе сматра припадником тзв. Франкфуртске школе (којој су, између осталих, припадали Адорно и Хоркхајмер) познате по Критичкој теорији, која је, уз Британске студије културе, свакако један од најутицајнијих "левичарских" think tank-ова савременог света. У тексту Notes on a post-secular society (http://www.signandsight.com/features/1714.html) Хабермас је усвојио умерено постсекуларистичко гледиште, у дефинисању тзв. "Kulturkampf"-у између радикалног мултикултурализма и милитантног секуларизма. За нашу тему интересантна би била и дебата између Хабермаса и Фукоа, где би могли да издвојимо и неке финије дистинкције преовлађујућих интелектуалних концепција Немачке и Француске теоретске мисли, али нам то ограничење простора у овом раду не допушта. Такође, занимљив је и Хабермасов став да ће, у случају неуспеха одржавања паневропског референдума до 2009 (тј. усвајања ЕУ устава – видети белешку 32 у овом раду) доћи до превласти неолибералне ортодоксије. Ово је уједно и оправдање Социјалистичке интернационале (за коју је Хабермас, у најмању руку, угледан) за подршку уставним пројектима ЕУ (погледати Хабермасов текст: Towards a United States of Europe, на http://www.signandsight.com/features/676.html). Присталице претварања ЕУ у "империју" (овај термин је чак у једном интервјуу отворено употребио и председник ЕУ комисије, Хозе Мануел Барозо), не виде у томе глобализацијску тенденцију поништавања државних и националних суверенитета држава чланица, него могућност супротстављања ширењу америчког неолибералног и корпорацијског империјализма.
    Уп: Јозеф кардинал Рацингер, Европа: наслеђе које укључује одговорност хришћана, а који наводимо према Хришћанство и европске интеграције, зборник приредио протојереј проф. др. Радован Биговић, Хришћански културни центар и Konrad Adenauer Stiftung, Београд 2003 (стр. 128-140).
  19. Волим
    Guest
    andrej got a reaction from Guest in Nietzsche и хришћанство   
    Чекај мало оче, па није баш тако једноставно. Људи често цитирају ову Ничеову мисао коју је изразио у два своја дела. Ипак, постоји контекст, за који мислим да није безначајан па ћу бити слободан да пренесем нешто што сам својевремено написао о томе:
    Када је Фридрих Ниче у "Веселој науци" и касније, у знатно познатијем делу "Тако је говорио Заратустра", изнео чувену констатацију: "Бог је мртав", то је, у значајној мери, било сведочанство духа његовог доба и, на неки симболички начин, својеврсна најава епохе секуларизације.
    Немачки текст Die fröhliche Wissenschaft ("Веселе науке", објављене 1882 г.), доступан је on-line на: http://www.textlog.de/nietzsche-wissen.html, а фраза која у оригиналу гласи "Gott ist tot" налази се у III књизи, одељак 108 под насловом "Neue Kämpfe" ("Нове борбе" – на: http://www.textlog.de/21283.html). У целини: "Nachdem Buddha todt war, zeigte man noch Jahrhunderte lang seinen Schatten in einer Höhle, — einen ungeheuren schauerlichen Schatten. Gott ist todt: aber so wie die Art der Menschen ist, wird es vielleicht noch Jahrtausende lang Höhlen geben, in denen man seinen Schatten zeigt. — Und wir — wir müssen auch noch seinen Schatten besiegen!". Немачки текст "Тако је говорио Заратустра", такође је доступан on-line на: http://www.gutenberg.org/dirs/etext05/8zara10.txt. У овом спису, ова фраза је споменута више пута: "Als Zarathustra aber allein war, sprach er also zu seinem Herzen: "Sollte es denn möglich sein! Dieser alte Heilige hat in seinem Walde noch Nichts davon gehört, dass Gott todt ist!" (пролог, одељак 2), "Und jüngst hörte ich ihn diess Wort sagen: "Gott ist todt; an seinem Mitleiden mit den Menschen ist Gott gestorben." и "Todt sind alle Götter: nun wollen wir, dass der Übermensch lebe." -diess sei einst am grossen Mittage unser letzter Wille!". Оба дела су објављена и у више српских превода, нпр: Ф. Ниче, Весела наука, Графос, Београд 1989 године, а Тако је говорио Заратустра, друго допуњено и исправљено издање, БИГЗ, Београд 1992 године (касније, у више издања и превода).
    У XIX веку дошло је до својеврсне кулминације кризе веровања и духовности – идејне основе старог света (Ancien Régime) и читав дотадашњи систем вредности, рушио се пред идејама либерализма, просветитељства, социјализма, комунизма, анархизма, социјалног дарвинизма... итд. У западном свету, тада се појављује и својеврсна "армагедонска грозница" – разни "пророци" указују на "несумњиве знаке времена", а њиховим позивима да продају читаву имовину и побегну у дивљину, одазвале су се читаве породице (нарочито у САД). Фамозна Ничеова фраза о "смрти Бога", није за аутора који ју је записао (и у својим предавањима изрекао) била разлог за некакво "ликовање" нити, пак, било каква врста "тријумфа", него више својеврсна хроника доба или оптужба читавог човечанства за грех патрицида – тј. "богоубиство".
    Бог заправо никада и није "преминуо", чак ни на нивоу идеје. Људи који одбацују било какав вид формалне религиозности и данас чине сразмерно мали проценат укупне светске популације. Секуларизам је настао као релативно кратак покрет одушевљења новим научним открићима и теоријама попут Дарвинових, Фројдових или Ајнштајнових, а на државном нивоу је мање-више доследно (али и насилно) био спроведен само у неким комунистичким државама.
    Мартин Хајдегер је ове Ничеове речи тумачио као исказ о "смрти метафизике".  Хајдегерова критика метафизике, као примене људске логике на трансцендентно, није искључивала постојање "оностраног", али је искључивала могућност метафизичке (тј. интелектуалне) спознаје ове сфере. Ако је, дакле, епоха секуларизације у симболичком смислу започела речима једног немачког философа (Ничеа), она се симболички окончала речима другог немачког философа (Хајдегера): "Nur noch ein Gott kann uns retten" ("Сада нас само Бог може спасити").
    Ово је наслов последњег Хајдегеровог интервјуа, који је овај дао за Der Spiegel, и који је објављен шест дана након његове смрти (26. маја 1976 године), 31 маја 1976, стр. 193-219. Сам разговор са Рудолфом Аугуштајном (Rudolf Augstein) и Георгом Волфом (Georg Wolff) Хајдегер је водио још 23 септембра 1966, уз услов да исти смеју да објаве тек након његове смрти (по свој прилици како би избегао учешће у полемикама, које су након објављивања овог интервјуа заиста и уследиле, а које чак и данас трају). Верзија на енглеском језику, доступна је на: http://web.ics.purdue.edu/~other1/Heidegger%20Der%20Spiegel.pdf.
    Ако све ово узмемо у обзир, много боље можемо да разумемо исход чувене дебате измећу тадашњег кардинала Јозефа Рацингера (неких годину дана пре избора за папу) и једног од најугледнијих немачких (па и светских) неомарксиста, Јиргена Хабермаса. Дебату је, у виду збирке есеја објавила једна од званичних римокатоличких издавачких кућа "Ignatius Press": The Dialectics of Secularization: On Reason and Religion, by Joseph Ratzinger and Jürgen Habermas, Ignatius Press, 2007 (интернет сајт овог издавача: http://www.ignatius.com/index.aspx). Хабермас се иначе сматра припадником тзв. Франкфуртске школе (којој су, између осталих, припадали Адорно и Хоркхајмер) познате по Критичкој теорији, која је, уз Британске студије културе, свакако један од најутицајнијих "левичарских" think tank-ова савременог света. У тексту Notes on a post-secular society (http://www.signandsight.com/features/1714.html) Хабермас је усвојио умерено постсекуларистичко гледиште, у дефинисању тзв. "Kulturkampf"-у између радикалног мултикултурализма и милитантног секуларизма. За нашу тему интересантна би била и дебата између Хабермаса и Фукоа, где би могли да издвојимо и неке финије дистинкције преовлађујућих интелектуалних концепција Немачке и Француске теоретске мисли, али нам то ограничење простора у овом раду не допушта. Такође, занимљив је и Хабермасов став да ће, у случају неуспеха одржавања паневропског референдума до 2009 (тј. усвајања ЕУ устава – видети белешку 32 у овом раду) доћи до превласти неолибералне ортодоксије. Ово је уједно и оправдање Социјалистичке интернационале (за коју је Хабермас, у најмању руку, угледан) за подршку уставним пројектима ЕУ (погледати Хабермасов текст: Towards a United States of Europe, на http://www.signandsight.com/features/676.html). Присталице претварања ЕУ у "империју" (овај термин је чак у једном интервјуу отворено употребио и председник ЕУ комисије, Хозе Мануел Барозо), не виде у томе глобализацијску тенденцију поништавања државних и националних суверенитета држава чланица, него могућност супротстављања ширењу америчког неолибералног и корпорацијског империјализма.
    Уп: Јозеф кардинал Рацингер, Европа: наслеђе које укључује одговорност хришћана, а који наводимо према Хришћанство и европске интеграције, зборник приредио протојереј проф. др. Радован Биговић, Хришћански културни центар и Konrad Adenauer Stiftung, Београд 2003 (стр. 128-140).
  20. Волим
    andrej got a reaction from Ђуро Станивук in Зашто јога смета Православној Цркви?   
    Нисам хтео да на брзину одговарам на ову тему, просто што бих био у искушењу да кажем превише - пошто пратим алтернативне молитвене праксе готово читавог живота.
    У најкраћим цртама, проблем са хиндуизмом и будизмом је у учењу о "карми" и "дарми" - ми би то отприлике рекли у датости и нужности. Такав концепт не допушта излазак из сопствних друштвено-историјских оквира. Ту нема места за било какво мисионарење и сам хришћански и исламски концепт мисионарења, потпуно су страни аутизму већине других религија - а нарочито источњачких, које се увек уливају у философију.
    Конкретно, Јога и хиндуистичке медитације имају своје место у вишемиленијумском верском животу индијског потконтинента. Проблем настаје при било каквом покушају премештања тих пракси и њихове примене међу народима чије је верско (или макар "културно") наслеђе хришћанско. Наше навике и концепције, као и менталитет, толико се разликују од индијског менталитета и начина живота, да се велики покушај имитација хиндуизма и будизма, на Западу претвара у псеудохиндуизам и псеудобудизам. Ове источњачке праксе и веровања имају суштински негативан-манихејски став према свету и теже његовом поништавању. Специфичним антиномијским процесом породице и пријатељства у Индији ипак опстају, мада их вера своди на ниво "маје" - заблуде. Европски човек је много линеарнији и рационалнији, па у тежњи да "доследно" у свом животу примени хиндуистичке или будистичке постулате, ретко када успева да "разори свет," али зато врло успешно разара своју непосредну околину. Просечни евро-американац обично тешко проналази праву меру у стварима у којима ужива и хрли ка разним видовима зависности. Такав ментални склоп се тешко може одупрети примамивим странама хиндуизма и будизма - посебно лишавању себе од било какве друштвене одговорности.
    Слушајући западне поклонике медитације, попут једног од мојих омиљених режисера Дејвида Линча, не могу а да не приметим тај дух себичности:
    "ЈА то радим, јер МЕНИ то прија... ТО је добро за МЕНЕ... ЈА желим да поделим добар осећај који ЈА имам..."
    Наравно, медитација тежи да сву енергију коју предајемо свету фокусира у сопство - ЕГО; тиме заправо, при "успешној" медитацији долази до хипертрофије ега, тачније, формира се "сам свој бог" или, да употребимо израз светог авве Јустина - "човекобог."
    Јога је форма физички манифестованих и припремних радњи за медитације. Оно што ће вам мало ко рећи је да тим вежбама већ и пре медитације, отварате "чакре" (иначе реално постојећа енергетска чворишта код човека) и да већина вежби претставља опонашање (уз подсвесну визуелизацију) покрета Кундалини змије. Такође, нико вам неће рећи да се чакре не отварају без разлога (него ради успешног учешћа у магијско-контемплативним огледима) и да их, такође, треба и ЗАТВАРАТИ. Само више форме реалног и високоиницијатског спиритуалног сатанизма (који ретко има неке појавне облике или симболе у јавности) саопштава својим адептима да чакре треба и затварати.
    Наравно, обичан човек и верник, који се не упушта у духовно проблематичне делатности, није у опасности да ће му чакре бити отворене без његове воље и знања. Међутим, они који једном на то пристану својом вољом, постају знатно подложнији утицајима сила над којима немају спознају и контролу. На жалост, Јога вежбе често на врло перфидан начин раде управо ово - човек за осећај испуњења, релаксираности, психо-физичког растерећења и ужитка, "трампи" кроз Јогу (поготово ако је и пропраћена медитацијом), део свог психо-когнитивног критичког "апарата" којим разум држи контролу над психо-ћулним задовољствима и сензацијама које их изазивају. Да ли ће и у којој мери ту даље бити већих или мањих проблема зависи пре свега од саме особе која је започела с оваквим праксама, чији чак ни физички аспект, ни у ком случају не треба подцењивати.
  21. Волим
    andrej got a reaction from Deja Vu in Верници питају атеисте   
    Наравно да нису били атеисти него секуларисти у односу на традиционалне религије. Основна "религија" Рајха је била управо НАУКА (ако хоћеш потражићу ти билтене и говоре који афирмишу то гледиште), а Хитлер је био римокатолик само пореклом - а за ужи, езотеријски круг посвећеника, он је био тај "аријевски христ." И када се погледају култови личности двадесетог века (Хитлер, Стаљин, Мао, Тито, Пол Пот...) имамо много основа да их идентификујемо као производе и последице секуларизма. Иначе, сам Хитлер је веровао у "Провиђење" које га води (дакле на позицијама између деизма и агностицизма попут многих "атеиста"). Нема те алхемије којом ћете Хитлера приписати било којој традиционалној религији али је зато право отелотворење "хуманизма" (у смислу концепције која Личног и Живог Бога и Творца замењује човеком, по оној чувеној Протагориној да је "човек мера свих ствари").
  22. Волим
    andrej got a reaction from Deja Vu in Верници питају атеисте   
    А зар је код тебе љубав купо-продајни однос? Најамни однос? Да ли неко воли зато што нешто стиче или добија? Колико је оних који воле и "осећају" како "дају" љубав особи која им је не враћа?
    Има оних који тврде да верују и да се плаше - али, лоше се изражавају. Ако говоримо из дискурса православне теологије, нико се не плаши Бога - али да, сви се ми плашимо себе. Плашимо се да ли ћемо превазићи примамљивост злобе, сласт презира, призив среброљубља, нагон ка блудничењу...
    Мислиш да нам је Бог забранио ове ствари зато што је "пуританац" или "моралиста"? Зашто би Бог марио за наше грехе - да ли смо ми њему потребни, било да смо праведни или грешни? Према исламу, Богу су потребни људи као објекат љубави - у православљу, та љубав је реализована у заједници Свете Тројице. Људи су, дакле, добродошли, али не и потребни.
    Међутим, греси су нам забрањени због нас самих - тачније, по речима светог апостола Павла: "Све ми је слободно, али није све на корист. Све ми је слободно, али све не испуњава." Када грешимо, не грешимо Богу, него самима себи и удаљавамо се од идеала који смо створени да остваримо. Дуго и безобзирно практиковање грешног живота, никоме није донело ни срећу, ни радост, ни задовољство - него само неисказиве патње, болести и очајање. И ти "слободни" су на крају остајали празни - зато што "све не испуњава."
    Зато, нема страха од Бога ни потребе да се његова љубав "купи" добрим делима - ово су само погрешна, мада врло популарна тумачења међу богословски необразованим верницима, која на атеисте остављају погрешан утисак о вери.
  23. Волим
    andrej got a reaction from Дијана. in како треба Хришћанин да се понаша на геј паради ?   
    Тертулијан је објаснио целу ствар, Миљане:
    Omne enim spectaculum sine concussione spiritus non est.
    Јавне манифестације не доносе духовну корист.
    А по тој логици, хришћани не треба да имају никаквог удела у нечему што не доноси духовну корист - светски дан мира (који код нас по други пут за редом прославља секта са статусом при УН), ни трке бициклиста (у чијим финансијама такође понекад учествују секташи), ни маратони и "трке мира" (где опет секташи блиски Ун фигурирају као организатори) - па коначно, ни ова "парада" ка Содому...
    Тим пре што ће, по свој прилици, већина учесника бити хетеросексуалци који се надају да ће учешћем зарадити који евро од фондова који воле да финансирају овакве бесмислене пројекте. Хришћанима напросто није место на оваквим манифестацијама: "јер светлост нема заједницу с тамом."
  24. Волим
    andrej got a reaction from Rafa in Мој омиљени део Светог Писма   
    "Ми који смо по природи Јудејци, а не гријешници из незнабожаца,
    Па знајући да се човјек не оправдава делима закона него вјером у Исуса Христа, и ми повјеровасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом а не дјелима закона, јер се дјелима закона ни једно тијело неће оправдати. [...]
    Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
    Јер ја законом закону умријех, да Богу живим. Са Христом се разапех;
    А не живим више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.
    Не одбацујем благодат Божију; јер ако праведност кроз закон бива, онда Христос узалуд умрије."

    (Гал: 2, 15-21)
  25. Волим
    andrej got a reaction from w.a.mozart in Православни допринос ИКУМЕНИЗМУ   
    Само нека буде по речима које се често приписују блаженом Августину:

    In necessariis unitas, у нужном - јединство,
    in dubiis libertas, у различитом - слобода,
    in omnibus caritas. у свему - Љубав.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...