Jump to content

Иван Недић

Теолог
  • Број садржаја

    2438
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Иван Недић

  1. Уважена форумска јавности, Супруга и ја учествујемо у приређивању једне књижице о о. Јустину Поповићу за руску читалачку публику. Конкретно, треба да саставимо део који ће садржати лична сведочанства о њему. С тим у вези, замолио бих вас да ми укажете на постојећа сведочанства која смо, можда, пропустили. Засад смо "прочешљали" следећа издања: • На богочовечанском путу - оба издања (1980. и 2004) • Човек Богочовека Христа • Преподобни Јустин Нови Ћелијски • Хаџи Недељко Кангрга, Сећања на владику Николаја и аву Јустина • Сведочење Владете Јеротића (онлајн) • Сведочење Душана Васиљевића (онлајн) • Филм о. Ненада Илића о о. Јустину Има још једна књига, до које нисмо успели да дођемо: Отац Јустин Поповић: живот и дело (научни скуп, Врање 2009). Да ли у њој има нечег што би се могло подвести под оно што је нама потребно? Сведочи ли о. Сава Банковић у својој књизи "У предворју пакла" о о. Јустину? Ако да, сећате ли се где тачно? Има ли неких других публикација са одговарајућим материјалима? Напомињем и наглашавам да проповеди и слично о о. Јустину НИСУ оно што тражимо. Потребни су нам ИСКЉУЧИВО текстови МЕМОАРСКОГ карактера. Унапред хвала!
  2. Има ли у књизи "У предворју пакла" о. Саве Банковића сведочанстава о сусретима са о. Јустином, и да ли би неко могао да ми каже где тачно? 

    1. Show previous comments  1 more
    2. Иван Недић
    3. Nikola Stojanovic

      Nikola Stojanovic

      Rodjo imamo ! :D 

       

    4. Nikola Stojanovic

      Nikola Stojanovic

      Evo Rodjo, vidi kaj te interesira. :D:D

      IMG_20190907_192356.jpg

      IMG_20190907_192414.jpg

      IMG_20190907_192423.jpg

  3. Помените Раду, налази се у болници у тешком стању
  4. Људи, помозите, молим Вас, Руси ме питају која је ово књига. Неко им је фотографисао само садржај, не и наслов...
  5. Желим да вас замолим за молитве за моје посустајуће преводилачке снаге. Замор материјала, врло озбиљан и све озбиљнији...

  6. https://www.budihuman.rs/sr/korisnik/620/strahinja-marinkovic Za Strahinju! Instrukcije za devizno plaćanje e-Doniraj Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Strahinju Marinkovića (2012). Strahinja je rođen kao zdravo dete. U maju 2018. godine, nakon časa tenisa, pojavile su mu se modrice i doktori su konstatovali da ima tešku aplastičnu anemiju. Leči se u UDK Tiršova, za sada bez pozitivnog ishoda. Zdravstveno stanje je pogoršano i Strahinja je životno ugrožen. Potrebna mu je transplatacija koštane srži u Italiji, jer u zemlji nije pronađen odgovarajući donor. Omogućimo Strahinji sredstva za hitan odlazak u Italiju na transplantaciju, jer vreme mu nije saveznik. Pomozimo Strahinji! Upišimo 620 i pošaljimo SMS na 3030. Njemu možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj. Za Strahinjin život! Budimo humani!
  7. У православној саборној цркви Успења Пресвете Богородице и св. Јована Милостивог у Кошицама (Словачка), у недељу, 9. јуна 2019. године, свечано је канонизован свештеномученик Станислав (Насадил), кога је овим чином Православна Црква чешких земаља и Словачке убројала међу своје свете, доделивши му у црквеном календару као дан помена 20. јун – датум када је одведен у концентрациони логор. Новомученик, свештеник Станислав (Насадил), рођен је 20. октобра у Лоштицама у Моравији (данашњи Оломоуцки крај). Православно богословље је изучавао у Сремским Карловцима и Битољу (1923–1928). Као православни свештеник, служио је у Личкој Јасеници (данашња Хрватска). За време Другог светског рата, 1941. године, заједно са хиљадама православних Срба, али и Рома, Јевреја и хрватских антифашиста, постао је жртва усташког фашистичког режима, зато што је, упркос застрашивањима, одбио да напусти своје вернике и врати се у протекторат Чешка и Моравска у саставу нацистичке Немачке, или да оде у Србију. Заједно са својим владиком, епископом горњокарловачким Савом (Трлајићем), ухваћен је и мучен од стране усташког ратног злочинца, Јосипа Томљеновића, а касније и убијен у концентрационом логору у Госпићу. Тело му је бачено у масовну гробницу – Шаранову јаму у Јадовну. На позив епархијског архијереја, његовог високопреосвештенства, господина Георгија, архиепископа михаловско-кошицког, у навечерје свечаности, 8. јуна 2019, у саборној цркви у Кошицама сакупило се неколико архијереја, као и већи број свештеника и верника. Велику вечерњу са литијом служио је свештеник саборне цркве, протојереј Владимир Спишак, са другим свештеницима из земље и иностранства. Почасно место на архијерејском трону припало је епископу Игнатију, декану Православног богословског факултета у Београду. У свом богословски исцрпном говору, владика Игнатије је говорио о важности мучеништва у контексту односа између човека и Бога, као и односа међу људима. Само мучеништвом сведочимо пуноћу заједништва са Христом, јер оно најбоље сведочи нашу љубав према Богу, будући да су ради њега мученици жртвовали оно највредније што су имали – свој живот. Христос, који је једини савладао врата смрти, пролазности и власти греха, је јемац да у заједништву са њим смрт неће имати трајну власт над нама. После вечерње, присутни архијереји и свештеници су служили последњи парастос за свештеника Станислава, као што је то обичај у навечерје канонизације светих. Затим је присутнима о животу Станислава Насадила говорио историчар, мр Јиржи Видличка из Оломоуца, који је сакупио бројне архивске документе и информације о светитељу. Са окупљенима је поделио и сопствено искуство, које он лично сматра сведочанством Станиславове светости: „Када сам тражио податке у архиву Оломоуцко-брнске епархије, имао сам велики проблем да у огромној количини архивских материјала пронађем нешто што би се тицало оца Станислава Насадила. Пошто након дугог и неуспешног претраживања разних кутија нисам пронашао ништа релевантно, почео сам да му се молим да ми, ако је његова воља да нешто о њему сазнамо, помогне да пронађем одговарајућу кутију. Прва кутија коју сам узео у руке, а притом је изгледала као да у њој сигурно неће бити ничег о њему, била је пуна података баш о овом светитељу. Схватио сам то као Божији знак“. Уследило је излагање српског иконописца Радмиле Несторовић из Београда, која је говорила о приказивању савремених српских светитеља на православним иконама, као и о томе како је настала канонизацијска икона св. Станислава и због чега је на њој одлучила да прикаже поједине елементе. Поменула је и велики број мученика из редова епископства, свештенства и верног народа Српске православне Цркве током Другог светског рата. Сутрадан, у недељу, 9. јуна, свету архијерејску литургију служио је његово блаженство, господин Растислав, архиепископ прешовски, митрополит чешких земаља и Словачке, заједно са митрополитом загребачко-љубљанским Порфиријем, архиепископом прашким Михаилом, архиепископом пшемислско-горлицким Пајсијем, епископом бачким Иринејем, епископом браничевским Игнатијем, епископом буеносајреским и јужноцентралноамеричким Кирилом, епископом мохачким Исихијем, епископом жумберским Исаијом, и домаћином, михаловско-кошицким архиепископом Георгијем, те свештенством из Словачке, Чешке, Пољске, Србије, Црне Горе и Хрватске. Проповед након Јеванђеља одржао је епископ бачки Иринеј, који је рекао: „У светом Јеванђељу од Јована, чији одломак смо слушали, чујемо како Спаситељ својим верним ученицима каже: ’Ви сте пријатељи моји. Не зовем вас више слугама, него пријатељима мојим’. А у продужетку Спаситељ саопштава да, као што су људи овога света гонили њега, тако ће и његове пријатеље, његове верне прогонити. Обе ове поруке Спаситеља нашега остварују се на једном дивном угоднику Божијем, то је свети свештеномученик Станислав Насадил, који је и пријатељ Христов, по својој добродетељи, по својим подвизима, и мученик за Христа, јер је положио живот свој за пријатеље своје, за ближње своје, за духовно стадо своје, а од тога нема веће љубави под небом. У Православној Цркви нашој, јединство и љубав међу свима нама јесте основни начин постојања и живота. То извире у светој литургији, зато што се причешћујемо једним телом и једном крвљу Господа Христа, испуњавамо се једним истим Духом Светим, и то јединство је, у ствари, извор свеукупног јединства Цркве у свету. Евхаристија, литургија, притом, није средство којим ћемо ми постићи јединство, него је циљ, сврха, зато што само у светој литургији ми заиста ддоживљавамо јединство Цркве. Господ је један у Светој Тројици, и зато смо ми сви, иако различити, и као личности, и као народи, можда и као културе, ипак једно у Богочовеку Исусу Христу. После Господа који нас сједињује, у његово име и његовом благодаћу сједињују нас и свети угодници његови, пријатељи његови, како их он назива. Јединство које они сведоче и нама дарују тиче се свих православних и васцеле Цркве Христове. Али, ми ипак примећујемо и неке историјске димензије, које у нама изазивају посебна осећања, посебну радост и благодарност Господу. Ви сви знате историјске и духовне везе између Српске православне Цркве и ваше свете Цркве овде, у чешким земљама и Словачкој. Наши велики духовници, међу њима и већ прослављени свети Божији угодници, су овде били пастири вашим прецима, вашим дедовима, једно време, између два светска рата. Али, исто тако, многи синови ваших братских народа, словачког и чешког, су живели у нашој земљи, и тамо посведочили своју веру православну, и као свети, као мученици, показали шта значи бити пријатељ Христов. Највећи пример за то је свети свештеномученик Станислав, којега данас свечано прослављамо као светога. Он је био родом Чех, али је служио као свештеник у Српској православној Цркви, у једној епархији која се данас налази у Хрватској. За време Другог светског рата у Хрватској је владао један ужасни сателитски нацистички режим. Он је, између осталог, прогонио православне Србе, затим Цигане, Јевреје, и неке од Хрвата који су били против нацизма. Резултат тога зллочиначког система власти био је: три наша епископа мученика, стотине свештеника мученика, и стотине хиљада верних убијених само зато што с православни, а што их они не прихватају као своју браћу. Штавише, и оне који су имали католичку веру убијали су са речима: „Господ ће већ препознати који су његови“. Они су, ипак, у свему свом нечовештву, ипак показали једну малу црту човечности. Људима који нису били родом из тих крајева, које су они сматрали својима, казали су: ’Ви можете ићи, ви сте странци’. Тако су рекли и нашим епископима, али они су одбили да иду, рекавши: ’Ми смо овде са својом духовном децом и нико не може да нас растави’. Тако исто је поступио и свети свештеномученик Станислав. Он је могао да напусти и своју парохију, и своје вернике, и ту област, и да спасе свој живот. Довољно је било да каже: ’Ја нисам Србин ни Јеврејин, ја сам Чех и идем’. Али, ни он није хтео да остави своју духовну децу. И тако је својим животом посведочио шта значи прави пастир, прави духовник, прави свештеник у Цркви Христовој. Зато га је Господ прославио, да данас први пут се њему обраћамо молитвом, да се он Господу моли за све нас. Опростите што ћу казати и нешто што код мене лично буди осећање радости и узбуђења. Прво, што је мој претходник, свети и велики владика Иринеј Ћирић, рукоположио светога оца Станслава и у чин ђакона, и у чин свештеника. Данас, опет, по промислу Божијем, праунук оца Станислава је монах у манастиру наше епархије, манастиру Ковиљу, и овде је данас са нама заједно. Тако, дакле, Господ прославља своје истинске пријатеље и позива све нас да и ми учинимо у свом животу све, највише вером и љубављу, да и ми будемо пријатељи његови, као што су свети, као што је и свети Станислав. Зато је Господ дошао у људском телу, са људском природом у наш свет, зато је ниспослао Духа Светога, зато постоји Црква његова, да бисмо сви могли бити освећени, обожени, благодаћу његовом. Тако, свети Божији угодници, мученици и остали, нису за нас, православне хришћане, нека надљудска бића, неки измишљени хероји, неки супермени; они су исто што и ми, од тела и крви, али су љубили Господа Христа и сами постали једно са њим, као што је он једно са Оцем небеским. Тако и свети свештеномученик Станислав, на први поглед скромни, незначајни парохијски свештеник, далеко у провинцији Српске православне Цркве, од данас ће бити прослављан у свој васељени, у свим Православним Црквама на свету. Он и други такви људи јесу истинска слава и похвала, како ваше свете помесне Цркве, тако и Цркве саборне, католичанске, у целини“. Након божанствене литургије, на којој се причестило мноштво верника из земље и иностранства, обављен је свечани чин канонизације свештеномученика Станислава, читањем и потписивањем од стране свих присутних архијереја, свештеника и верника, одлуке Светог синода помесне Православне Цркве чешких земаља и Словачке, о проглашењу свештеномученика Станислава за светог. Одлуку је, такође, потписао директни потомак светога, његов праунук Пајсије, сабрат српског манастира Ковиљ. Његово блаженство митрополит Растислав је затим благословио верни народ иконом свештеномученика Станислава, за време чега је хор певао његов тропар на црквенословенском језику. Други пут хор је отпевао тропар на српском, а народ су иконом благословили српски архијереји, митрополит Порфирије и епископ Игнатије. На крају се зачуо тропар на чешком језику, а народ су иконом благословили архиепископи Михаило и Георгије. Након освећења славских колача, које су владике пресекле на више места, у цркви и испред ње (по обичају преузетом из Српске Цркве), његово блаженство, митрополит Растислав, захвалио се главном организатору, архиепископу Георгију, свештенству и верном народу михаловско-кошицке православне епархије, за организацију овог дивног молитвеног сабрања, што је захтевало велики напор и финансијске издатке. Нека им Бог, молитвама св. Станислава, Бог узврати. Свети свештеномучениче Станиславе, моли Бога за нас! За Поуке са словачког Иван С. Недић, Јелена Недић Фотографије се могу погледати на дну странице са које је преузета вест: https://orthodox.sk/kanonizacia-svjascennomucenika-stanislava-v-kosiciach/ Видео-снимак свете литургије:
  8. Православна Црква чешких земаља и Словачке, у претходну недељу, 9. јуна 2019. године, канонизовала је свештеномученика Станислава (Насадила), по народности Чеха, свештеника Српске православне Цркве, пароха Личке Јасенице (Горњокарловачка епархија). Овог чешко-срспког светитеља Српска Црква је канонизовала још 1961. године. У нашој Цркви свештеномученик Станислав се прославља заједно са свештеномучеником Савом Горњокарловачким, 4/17. јула. У наставку преносимо вест са званичног сајта Православне Цркве у Словачкој. У православној саборној цркви Успења Пресвете Богородице и св. Јована Милостивог у Кошицама (Словачка), у недељу, 9. јуна 2019. године, свечано је канонизован свештеномученик Станислав (Насадил), кога је овим чином Православна Црква чешких земаља и Словачке убројала међу своје свете, доделивши му у црквеном календару као дан помена 20. јун – датум када је одведен у концентрациони логор. Новомученик, свештеник Станислав (Насадил), рођен је 20. октобра у Лоштицама у Моравији (данашњи Оломоуцки крај). Православно богословље је изучавао у Сремским Карловцима и Битољу (1923–1928). Као православни свештеник, служио је у Личкој Јасеници (данашња Хрватска). За време Другог светског рата, 1941. године, заједно са хиљадама православних Срба, али и Рома, Јевреја и хрватских антифашиста, постао је жртва усташког фашистичког режима, зато што је, упркос застрашивањима, одбио да напусти своје вернике и врати се у протекторат Чешка и Моравска у саставу нацистичке Немачке, или да оде у Србију. Заједно са својим владиком, епископом горњокарловачким Савом (Трлајићем), ухваћен је и мучен од стране усташког ратног злочинца, Јосипа Томљеновића, а касније и убијен у концентрационом логору у Госпићу. Тело му је бачено у масовну гробницу – Шаранову јаму у Јадовну. На позив епархијског архијереја, његовог високопреосвештенства, господина Георгија, архиепископа михаловско-кошицког, у навечерје свечаности, 8. јуна 2019, у саборној цркви у Кошицама сакупило се неколико архијереја, као и већи број свештеника и верника. Велику вечерњу са литијом служио је свештеник саборне цркве, протојереј Владимир Спишак, са другим свештеницима из земље и иностранства. Почасно место на архијерејском трону припало је епископу Игнатију, декану Православног богословског факултета у Београду. У свом богословски исцрпном говору, владика Игнатије је говорио о важности мучеништва у контексту односа између човека и Бога, као и односа међу људима. Само мучеништвом сведочимо пуноћу заједништва са Христом, јер оно најбоље сведочи нашу љубав према Богу, будући да су ради њега мученици жртвовали оно највредније што су имали – свој живот. Христос, који је једини савладао врата смрти, пролазности и власти греха, је јемац да у заједништву са њим смрт неће имати трајну власт над нама. После вечерње, присутни архијереји и свештеници су служили последњи парастос за свештеника Станислава, као што је то обичај у навечерје канонизације светих. Затим је присутнима о животу Станислава Насадила говорио историчар, мр Јиржи Видличка из Оломоуца, који је сакупио бројне архивске документе и информације о светитељу. Са окупљенима је поделио и сопствено искуство, које он лично сматра сведочанством Станиславове светости: „Када сам тражио податке у архиву Оломоуцко-брнске епархије, имао сам велики проблем да у огромној количини архивских материјала пронађем нешто што би се тицало оца Станислава Насадила. Пошто након дугог и неуспешног претраживања разних кутија нисам пронашао ништа релевантно, почео сам да му се молим да ми, ако је његова воља да нешто о њему сазнамо, помогне да пронађем одговарајућу кутију. Прва кутија коју сам узео у руке, а притом је изгледала као да у њој сигурно неће бити ничег о њему, била је пуна података баш о овом светитељу. Схватио сам то као Божији знак“. Уследило је излагање српског иконописца Радмиле Несторовић из Београда, која је говорила о приказивању савремених српских светитеља на православним иконама, као и о томе како је настала канонизацијска икона св. Станислава и због чега је на њој одлучила да прикаже поједине елементе. Поменула је и велики број мученика из редова епископства, свештенства и верног народа Српске православне Цркве током Другог светског рата. Сутрадан, у недељу, 9. јуна, свету архијерејску литургију служио је његово блаженство, господин Растислав, архиепископ прешовски, митрополит чешких земаља и Словачке, заједно са митрополитом загребачко-љубљанским Порфиријем, архиепископом прашким Михаилом, архиепископом пшемислско-горлицким Пајсијем, епископом бачким Иринејем, епископом браничевским Игнатијем, епископом буеносајреским и јужноцентралноамеричким Кирилом, епископом мохачким Исихијем, епископом жумберским Исаијом, и домаћином, михаловско-кошицким архиепископом Георгијем, те свештенством из Словачке, Чешке, Пољске, Србије, Црне Горе и Хрватске. Проповед након Јеванђеља одржао је епископ бачки Иринеј, који је рекао: „У светом Јеванђељу од Јована, чији одломак смо слушали, чујемо како Спаситељ својим верним ученицима каже: ’Ви сте пријатељи моји. Не зовем вас више слугама, него пријатељима мојим’. А у продужетку Спаситељ саопштава да, као што су људи овога света гонили њега, тако ће и његове пријатеље, његове верне прогонити. Обе ове поруке Спаситеља нашега остварују се на једном дивном угоднику Божијем, то је свети свештеномученик Станислав Насадил, који је и пријатељ Христов, по својој добродетељи, по својим подвизима, и мученик за Христа, јер је положио живот свој за пријатеље своје, за ближње своје, за духовно стадо своје, а од тога нема веће љубави под небом. У Православној Цркви нашој, јединство и љубав међу свима нама јесте основни начин постојања и живота. То извире у светој литургији, зато што се причешћујемо једним телом и једном крвљу Господа Христа, испуњавамо се једним истим Духом Светим, и то јединство је, у ствари, извор свеукупног јединства Цркве у свету. Евхаристија, литургија, притом, није средство којим ћемо ми постићи јединство, него је циљ, сврха, зато што само у светој литургији ми заиста ддоживљавамо јединство Цркве. Господ је један у Светој Тројици, и зато смо ми сви, иако различити, и као личности, и као народи, можда и као културе, ипак једно у Богочовеку Исусу Христу. После Господа који нас сједињује, у његово име и његовом благодаћу сједињују нас и свети угодници његови, пријатељи његови, како их он назива. Јединство које они сведоче и нама дарују тиче се свих православних и васцеле Цркве Христове. Али, ми ипак примећујемо и неке историјске димензије, које у нама изазивају посебна осећања, посебну радост и благодарност Господу. Ви сви знате историјске и духовне везе између Српске православне Цркве и ваше свете Цркве овде, у чешким земљама и Словачкој. Наши велики духовници, међу њима и већ прослављени свети Божији угодници, су овде били пастири вашим прецима, вашим дедовима, једно време, између два светска рата. Али, исто тако, многи синови ваших братских народа, словачког и чешког, су живели у нашој земљи, и тамо посведочили своју веру православну, и као свети, као мученици, показали шта значи бити пријатељ Христов. Највећи пример за то је свети свештеномученик Станислав, којега данас свечано прослављамо као светога. Он је био родом Чех, али је служио као свештеник у Српској православној Цркви, у једној епархији која се данас налази у Хрватској. За време Другог светског рата у Хрватској је владао један ужасни сателитски нацистички режим. Он је, између осталог, прогонио православне Србе, затим Цигане, Јевреје, и неке од Хрвата који су били против нацизма. Резултат тога зллочиначког система власти био је: три наша епископа мученика, стотине свештеника мученика, и стотине хиљада верних убијених само зато што с православни, а што их они не прихватају као своју браћу. Штавише, и оне који су имали католичку веру убијали су са речима: „Господ ће већ препознати који су његови“. Они су, ипак, у свему свом нечовештву, ипак показали једну малу црту човечности. Људима који нису били родом из тих крајева, које су они сматрали својима, казали су: ’Ви можете ићи, ви сте странци’. Тако су рекли и нашим епископима, али они су одбили да иду, рекавши: ’Ми смо овде са својом духовном децом и нико не може да нас растави’. Тако исто је поступио и свети свештеномученик Станислав. Он је могао да напусти и своју парохију, и своје вернике, и ту област, и да спасе свој живот. Довољно је било да каже: ’Ја нисам Србин ни Јеврејин, ја сам Чех и идем’. Али, ни он није хтео да остави своју духовну децу. И тако је својим животом посведочио шта значи прави пастир, прави духовник, прави свештеник у Цркви Христовој. Зато га је Господ прославио, да данас први пут се њему обраћамо молитвом, да се он Господу моли за све нас. Опростите што ћу казати и нешто што код мене лично буди осећање радости и узбуђења. Прво, што је мој претходник, свети и велики владика Иринеј Ћирић, рукоположио светога оца Станслава и у чин ђакона, и у чин свештеника. Данас, опет, по промислу Божијем, праунук оца Станислава је монах у манастиру наше епархије, манастиру Ковиљу, и овде је данас са нама заједно. Тако, дакле, Господ прославља своје истинске пријатеље и позива све нас да и ми учинимо у свом животу све, највише вером и љубављу, да и ми будемо пријатељи његови, као што су свети, као што је и свети Станислав. Зато је Господ дошао у људском телу, са људском природом у наш свет, зато је ниспослао Духа Светога, зато постоји Црква његова, да бисмо сви могли бити освећени, обожени, благодаћу његовом. Тако, свети Божији угодници, мученици и остали, нису за нас, православне хришћане, нека надљудска бића, неки измишљени хероји, неки супермени; они су исто што и ми, од тела и крви, али су љубили Господа Христа и сами постали једно са њим, као што је он једно са Оцем небеским. Тако и свети свештеномученик Станислав, на први поглед скромни, незначајни парохијски свештеник, далеко у провинцији Српске православне Цркве, од данас ће бити прослављан у свој васељени, у свим Православним Црквама на свету. Он и други такви људи јесу истинска слава и похвала, како ваше свете помесне Цркве, тако и Цркве саборне, католичанске, у целини“. Након божанствене литургије, на којој се причестило мноштво верника из земље и иностранства, обављен је свечани чин канонизације свештеномученика Станислава, читањем и потписивањем од стране свих присутних архијереја, свештеника и верника, одлуке Светог синода помесне Православне Цркве чешких земаља и Словачке, о проглашењу свештеномученика Станислава за светог. Одлуку је, такође, потписао директни потомак светога, његов праунук Пајсије, сабрат српског манастира Ковиљ. Његово блаженство митрополит Растислав је затим благословио верни народ иконом свештеномученика Станислава, за време чега је хор певао његов тропар на црквенословенском језику. Други пут хор је отпевао тропар на српском, а народ су иконом благословили српски архијереји, митрополит Порфирије и епископ Игнатије. На крају се зачуо тропар на чешком језику, а народ су иконом благословили архиепископи Михаило и Георгије. Након освећења славских колача, које су владике пресекле на више места, у цркви и испред ње (по обичају преузетом из Српске Цркве), његово блаженство, митрополит Растислав, захвалио се главном организатору, архиепископу Георгију, свештенству и верном народу михаловско-кошицке православне епархије, за организацију овог дивног молитвеног сабрања, што је захтевало велики напор и финансијске издатке. Нека им Бог, молитвама св. Станислава, Бог узврати. Свети свештеномучениче Станиславе, моли Бога за нас! За Поуке са словачког Иван С. Недић, Јелена Недић Фотографије се могу погледати на дну странице са које је преузета вест: https://orthodox.sk/kanonizacia-svjascennomucenika-stanislava-v-kosiciach/ Видео-снимак свете литургије: View full Странице
  9. У богослужењу ПЦУ, одржаном 26. маја 2019. године, у саборној цркви Свето-Михајловског Златооверхог манастира поводом 19-годишњице његове обнове, учествовао је и архимандрит из тзв. Црногорске цркве, Бојан Бојовић. Информацију о томе Савез православних журналиста је добио од Црногорско-приморске митрополије Српске православне Цркве. Бојовић је препознат на фотографији објављеној на сајту ПЦУ. Бојовић на фотографији целива руку митрополиту галском Емануилу Адамакису (Константинопољски патријархат) Притом се у званичном саопштењу о литургији на којој су са поглаваром ПЦУ, Епифанијем Думенком, саслуживали представници Фанара, не спомињу црногорски расколници. И пре формирања ПЦУ, представници расколничке Црногорске цркве су одржавали контакт са Украјинском православном црквом Кијевског патријархата, а судећи по свему, односи између неканонских структура се настављају. Бојовић на Литургији ПЦУ (скроз десно) Подсетићемо да је тзв. Црногорска православна црква основана 1993. године и да је до данас непризната. Као што смо недавно писали, председник Црне Горе, Мило Ђукановић, изјавио је да ће „марљиво радити“ на добијању аутокефалије за непризнату Црногорску цркву по украјинском сценарију. Извор: https://spzh.news/ru/news/62829-pcu-i-ijerarkhi-fanara-sosluzhili-v-kijeve-s-chernogorskimi-raskolynikami Вест на сајту Православне цркве Украјине: https://www.pomisna.info/uk/vsi-novyny/19-littya-vidnovlennya-myhajlivskogo-zolotoverhogo-soboru/ За Поуке са Руског Иван С. Недић, Јелена Недић
  10. Мој стриц Радмило има, вероватно, рак плућа. Помените га у молитвама
  11. https://www.budihuman.rs/sr/korisnik/608/mia-zikic Za Miu! Instrukcije za devizno plaćanje e-Doniraj Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Miu Žikić (2016). Nakon uredne trudnoće i carskog reza, četiri dana nakon rođenja Mia dobija sepsu i stafilokoku u nosu i tada je lekari prebacuju u KC Kragujevac gde provodi prvih mesec dana života. Mia je otpuštena iz Kliničkog centra Kragujevac sa dijagnozama hipotonija mišića i usporeni psihomotorni razvoj. Od hipotonije dobija kifoskoliozu kičme i od nepunih godinu dana života je na Klinici za rehabilitaciji u Beogradu. Dobija mider kao pomagalo kako bi se stabilizovao trup i ispravio kičmeni stub da bi Mia mogla da sedi i da se kreće. Na žalost, ni jedan od ovih pokušaja nije bio uspešan i lekari dalje predlažu operaciju kičme i ugradnju šipke da bi se kičmeni stub ispravio. Mia je skoro od rođenja provela svoj život u bolnici. Kako bi se njeno stanje poboljšalo i kako bi mogla da sedi i samostalno se kreće, potrebna je operacija koju porodica nije u mogućnosti da finansijski isprati. Pomozimo Mii! Upišimo 608 i pošaljimo SMS na 3030. Njoj možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj. Za Miin osmeh! Budimo humani!
  12. https://www.aleksinac.net/?view=cir&action=news&id=nakic-sofija-boluje-od-sarkoma-vezivnog-tkiva Накић Софија болује од саркома везивног ткива 09.05.2019. Накић Софија рођена 7. јуна.2003. у Алексинцу, болује од саркома везивног ткива у синусној шупљини и на меком непцу болест јој је дијагностикована са закашњењем 11.07.2018.године, а први симптоми болести појавили су се децембра 2017.године. Од 14. августа .2018.године, до сада и на даље се лечи на Институту за онкологију и радиологију Србије и повремено у КЦ Ниш, одељење Дечије онкологије и радиологије. Апелујемо на све грађане да било како помогну малој Софији. Кутије за добротворни прилог ће бити постављене у кафеу Куба у Житковцу. Такође хитно су потребна колица због тога што мала Софија користи колица која су стара. Гуме често испуштају, а и колица су позајмљена од жене која има само једну ногу, те су модификована за такве људе. У разговору са господином Бојаном (Софијиним оцем) сазнали смо да је болест веома опака. Тачније ту болест називају и "дечији рак". Само један од милион људи задобије ову опаку и тешку болест, а борба са том болешћу уопште није лака и једноставна. Наиме задњи пут је та болест у нашој општини била примећена 1986. године. Да је на време дијагностикована болест Софија би сад као и сва остала деца трчала напољу и највећи би јој био проблем коју хаљину да изабере. Лекари су је лечили од свега другог осим од њене болести, јер је требало времена да се одради скенер главе. АПЕЛУЈЕМО И МОЛИМО СВЕ ЉУДЕ КОЈИ СУ У МОГУЋНОСТИ ДА ПОМОГНУ МАЛОЈ СОФИЈИ, ЈЕР ДЕЧИЈИ ЖИВОТ НЕМА ЦЕНУ. Одрекните се бар једне кафе и ставите у кутију у Житковцу јер су најпотребнија константна примања породици. Такође би било најбоље да се отвори линија на којој би људи могли да шаљу поруке за Софијино излечење. Сви који хоће да помогну нека се јаве на профилу @aleksinac_i_okolina или нека новац однесу у кафе Куба у Житковцу. Покажимо још једном да смо сложни и да дајемо све од себе за дечији осмех.
  13. https://www.slobodenpecat.mk/ekskluzivno-spcz-gi-obnovi-pregovorite-mpcz-oa-i-poa-ke-se-obedinat-za-avtokefalnost/ (Чланак је потврђено тачан и поуздан, аутор је активни верник канонске Цркве у Македонији) ЕКСКЛУЗИВНО – СПЦ ги обнови преговорите: МПЦ-ОА и ПОА ќе се обединат за автокефалност!? Најпрво треба да се постигне договор помеѓу МПЦ-ОА и ПОА, односно МПЦ-ОА да пристапи кон соединување со автономната ПОА. Тогаш црквата од Македонија уште следниот ден ќе може да поднесе барање за автокефалност до СПЦ и тоа барање ќе биде веднаш разгледано, брифираат извори од српската патријаршија. Мартин Богатиноски пред 4 часа 0 1.511 Светиот архијерејски собор на Српската православна црква (СПЦ) одлучи да ги обнови преговорите за решавање на статусот на Македонската православна црква – Охридска архиепископија (МПЦ-ОА), дознаваме од високи извори од патријаршијата во Белград. Оттаму објаснуваат дека СПЦ одлучила да ги продолжи преговорите, кои всушност никогаш целосно не ги ни прекинала, туку само привремено биле стопирани поради затворскиот прогон кон архиепископот охридски и митрополит скопски г.г. Јован од Православната охридска архиепископија (ПОА). Според нашите извори, преговорите ќе бидат трилатерални и ќе се водат помеѓу СПЦ, ПОА и МПЦ-ОА, но за да започне дијалогот, објаснуваат нашите соговорници, прво ќе треба да се добие одговор на писмото што СПЦ ќе го прати до Вселенската патријаршија како реакција на минатонеделната одлука на Цариград да почне да го разгледува барањето на МПЦ-ОА за решавање на нејзиниот статус. – Преговорите ќе бидат трилатерални, но за да се најде решение за овој долгогодишен проблем, прво ќе треба да се постигне договор помеѓу МПЦ-ОА и ПОА, односно расколничката МПЦ-ОА да пристапи кон соединување со канонската и автономна ПОА. Кога сето тоа ќе се изведе успешно, тогаш црквата од Македонија уште следниот ден ќе може да поднесе барање за автокефалност до СПЦ и тоа барање ќе биде веднаш разгледано – тврди нашиот соговорник од СПЦ. Тој објаснува дека СПЦ досега не сакала да иницира обновување на дијалогот со Македонците сè додека архиепископот Јован се наоѓал во затвор. – Архиепископот Јован е пуштен на слобода во 2015 година и учествува и на ова, како и на неколку претходни заседанија на Соборот на СПЦ, заедно со владиците на ПОА, која е под закрила на српската црква – вели изворот. „Слободен печат“ ексклузивно дознава уште една многу интересна работа – одлуката на СПЦ за продолжување на дијалогот следувала веднаш по доаѓањето на митрополитот преспанско-пелагониски г. Петар од МПЦ-ОА во Белград. Како што брифираат нашите извори од администрацијата на српската патријаршија, владиката Петар во вторникот пристигнал во Соборниот храм „Свети Сава“ каде што се сретнал и разговарал на оваа тема со учесниците на Соборот. Во разговор за „Слободен печат“ тој најпрво одбиваше да потврди дека се сретнал со дел од српските владици, но потоа кажа дека ручал во истиот ресторан каде што ручале и учесниците на Соборот. – Точно е дека во вторникот бев во Белград, но таму се сретнав со мои стари пријатели со кои заедно студирав. Се разбира, седнавме во еден ресторан што се наоѓа во близина на зградата на патријаршијата, а во истиот тој ресторан беа седнати и неколку српски владици. Сепак, со нив не падна никаков разговор на темата за почнување на преговорите – изјави г. Петар. Тој истакна дека не може ништо да се каже однапред за тоа како ќе тече целата таа работа, но вели дека одлуката на СПЦ дошла само како реакција на одлуката на Цариград да го разгледа црковниот проблем на МПЦ-ОА. – Нашиот Синод сè уште нема свикано седница и нема разговарано на оваа тема, па затоа и јас не би сакал сега јавно да ги искажувам своите ставови. Ние уште одамна ја известивме СПЦ дека таа треба да го регулира прашањето за црковниот проблем. Тие бараа да прекине прогонот кон Јован Вранишковски, а тој прекин престана уште пред неколку години и тоа практично значи дека сега СПЦ е на потег – објаснува г. Петар. На прашањето дали Синодот на МПЦ-ОА е подготвен да прифати припојување со автономната ПОА, со цел да се издејствува томос за автокефалност, владиката вели дека тој одговор наскоро ќе биде соопштен откако ќе се одржи седница на Синодот и откако ќе се разговара на таа тема. – Јас не можам да зборувам во име на Синодот и не можам да го почувствувам расположението кај македонските владици по повод ова прашање. Ова се многу чувствителни работи и само еден погрешно кажан збор може да предизвика огромни проблеми и да го наруши целиот процес – вели г.Петар. Според најавите, преговорите помеѓу МПЦ-ОА, СПЦ и ПОА ќе започнат веднаш по завршувањето на Соборот во Белград.
  14. https://www.budihuman.rs/sr/korisnik/543/konstantin-jankovic?fbclid=IwAR2_FCXvdZMO_txj7W66JSvEtSap_Ozzu57yLJLivbBjp74BbPvJOr24QnU Za Konstantina! Instrukcije za devizno plaćanje e-Doniraj Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Konstantina Jankovića (2008). Zbog nedostatka kiseonikа na porođaju, Konstаntin kаsni u psihomotornom rаzvoju, a njegova dijagnoza je Cerebrаlnа pаrаliza infantilis spastica. Konstаntin pohađa OŠ Đorđe Natošević razreda na osnovu prava o inkluzivnom obrazovanju i učenik je četvrtog razreda. Prija mu kolektiv i deca ga rado prihvataju. Živi sa jednim roditeljem, a zbog njegovih celodnevnih terapija majka nije u mogućnosti da radi. Konstantinu je neophodan nastavak terapija. U nekoliko navrata je boravio u "Centru za razvoj ljudskih potencijala" i radio po ABR metodi, metode po dr Masgutovoj, Therasuit metod i Medek Cuevs metod. Imao je tri operacije u Rusiji - fibrotomija po Ulizbatu, u septembru mesecu 2017. godine izvedena je i treća operacija, kao i tri transplatacije matičnim ćelijama. Za nastavak Konstantinovog lečenja u koje spada rad sa terapeutom i defektologom, hipoterapije, Halivik koncept plivanja i terapijsko plivanje, kao i nova operacija, a nakon nje i rehabilitacija je neophodna pozamašna suma novca koju njegova majka kao samohrani roditelj nije u mogućnosti da izdvoji. Pomozimo Konstantinu! Upišimo 543 i pošaljimo SMS na 3030. Njemu možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj. Za Konstantinovo bolje sutra! Budimo humani!
  15. https://jugmedia.rs/mladic-zdrav-kao-dren-sada-se-bori-za-zivot-preostalom-snagom/
  16. Једва ли те дочекасмо,
    о, поноћи мрсна,
    након прве
    посне среде!

    1. ana čarnojević

      ana čarnojević

      egzaktli.

       

    2. Иван Недић

      Иван Недић

      Егзактност је мајка фарисејства!

  17. Српско појање Страсне седмице. Владика Сава Вуковић https://yadi.sk/d/BURZEjiPGJduKw

  18. Помените Марину, која је храбро родила здраво и дивно дете, а затим јој је дијагностификован рак (на који се сумњало већ почетком трудноће, па јој је нуђено да побаци дете да би се што пре лечила), делимично је оперисана, и предстоји јој тешка одлука хоће ли да превентивно оперише неколико органа истовремено, или не.
  19. Бојана, млада мајка, има рак дојке. Помените је у молитвама и дајте име за проскомидију
  20. Поменимо молитвено брата Зорана, који би се женио а нема с ким
  21. Ево како је све било. Ја сам код куће, телефонирам родитељима. Почињем да говорим једну важну ствар, кад наједном, напољу се чује звук сирена. Затварам прозор, кажем: „Надам се да није ништа страшно“. Разговор завршавам тачно у осам сати. Укључујем Месинџер, отварам Фејсбук. Прва новост коју видим су фотографије Нотр Дама у пламену. Последњи пут сам био тамо 5. априла, када је изношен трнов венац Христов на поклоњење верницима. Излазим из куће. Живим у близини. Из своје улице видим огроман стуб дима. За неких 20 минута стижем пешке до мелкитске цркве Saint-Julien-le-Pauvre, насупрот које се преко реке налази Нотр Дам. Отуд се види цео пожар. Људи стоје и певају Аве Марија (Богородице Дјево) на француском – Je vous salue Marie. Остајем тамо. Све време долазе нови људи. У једном тренутку цела улица је прекривена са неколико стотина људи, и сви певају. Неки се моле на коленима, у шест редова. Неки држе иконе и розаријуме (бројанице). Мало социологије: скоро сви су између 20 и 30 година старости. Отприлике је подједнак број мушкараца и жена. Лица су европска, индијска, афричка, магребска, кинеска. Има и неколико деце. Појављује се мој комшија и неко време остаје. Затим долазе троје мојих пријатеља. Молитва је непрестана, без пауза. Одрасли мушкарци су у сузама. И не само они. Неколико пута неко излази напред и моли за минут тишине. Али, на крајевима се и даље чује певање. Први пут прочитан је одломак из Јеванђеља по Јовану 2, 13–25, о истеривању трговаца из Јерусалимског храма и Христовом пророчанству о његовом разорењу. Код јеванђелисте Јована то је Христова прва Пасха у Јерусалиму. Код осталих јеванђелиста то се догађа одмах после Христовог уласка у Јерусалим, тј. уочи последње Пасхе. Неки сматрају да је реч управо о Страсном понедељку. Други пут сви заједно читају Оче наш. Трећи пут се чита молитва светој Геновеви, заштитници Париза. Четврти пут – молитва Богородици папе Јована Павла II, коју је он својевремено изговорио испред Нотр Дама. Пети пут – молитва св. Франциска. Шести пут – поезија Шарла Пегија о Богородици. Седми пут – молитва за ватрогасце. (Можда сам нешто заборавио). Доноси се вода и кекс, сви додају једни другима. Нема ни свештеника, нити било кога ко би на било који начин руководио, све је апсолутно самоорганизовано. Појављују се дечак и девојчица са виолинама и певању додају своју музику. Смркава се, пале се уличне светиљке. Са два торња непрестано допире светлуцање батеријских лампи ватрогасаца. Изнад катедрале светлуцају црвене тачке и звездице – дронови. Са свих страна звоне звона. У 23.10 излази човек и саопштава да је структура катедрале успешно спасена. Неко почиње да пева химну Nous Te saluons, Couronnée d'étoiles (Поздрављамо те, звездама овенчану). Затим се пева још неколико Богородичиних песама. Стиже информација да су трнов венац Христов и туника св. Лудовика успешно изнесени из пламена. Неко почиње да пева Salve Regina (Слави се, Царице) на латинском, такође прихватају сви. Затим опет Je vous salue Marie, без престанка. Пламен се још увек уздиже, али је слабији. Људи постепено почињу да се разилазе. После поноћи устајем и крећем са пријатељима ка метроу. Прилази ми једна новинарка, показује ми телефон на ком је записала цео текст Je vous salue Marie и пита која је то молитва. Објашњавам јој. Прилазимо да погледамо из друге улице, тамо је исто такво мноштво народа, и сви певају. Слично је било и у другим улицама, на мостовима и трговима. Хиљаде људи сатима певају на улицама. Била је то нека врста [духовне] револуције. Извор: https://www.facebook.com/strocau/videos/2635502313343198/ Превод са руског Иван С. Недић, Јелена Недић

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...