Jump to content

sleki

Члан
  • Број садржаја

    171
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Хахаха
    sleki got a reaction from Драшко in Зашто ме је циганка проклела?   
    Ако је старија, онда што си лепши од Тонија Кертиса, а ако је млађа - онда не знам ни ја... animal-smiley-075
  2. Волим
    sleki got a reaction from Драшко in Упознајмо се - представимо се   
    тек сам скоро видео ову тему, иако већ неко време "висим" на  bangin
    Бојан ми је име, а бокиМарадона надимак.
    Нишлија, Палилулац
    Волим да читам, не волим да пишем.
    Праштајте!
      winter
  3. Свиђа ми се
    sleki је реаговао/ла на ............. у Православље и медитација   
    Да ли је медитација спојива са хришћанством?   У последње време је у нашим крајевима све више заступљена далеко-источна „духовност“ која је код нас продрла преко јоге или New age синкретистичких погледа на свет.  Медитацију често представљају као не-религијску, личну методу самоспознаје, досезања хармоније, итд. Али зашто је она неспојива са православним хришћанством?   Медитација је заснована на будистичком учењу досезања нирване. По будизму, смисао медитирања је одстрањивање било какве жеље и помисли. Не треба да мислимо или желимо ни лоше, ни добро, потребно је да смо сасвим празни. То је једини начин да прекинемо реинкарнацију, поновно рађање и досегнемо нирвану – непостојање. Живот је по себи лош, страдање и патња. Да бисмо зауставили агонију живота потребно је да немамо никакву жељу, мотив, склоност. Да немамо личност. Ово се суштински коси са хришћанством које сваку личност сматра створеном по лику Божијем, а живот сматра добрим, Божијим даром. Срж саме хришћанске вере јесте победа живота над смрћу, победа постојања над непостојањем. Зато верујемо у Страдалог и Васкрслог Христа, зато је сво наше настојање усмерено ка Њему и вери у живот после смрти. (Зашто тај живот не може да буде реинкарнација неком другом приликом.)   Медитација постоји у сличним облицима и у другим религијама, као што је хиндуизам, и поменута њу ејџ идеологија, али је овакво, будистичко значење данас најзаступљеније.   Али  - да ли може постојати добра медитација?   Сама реч „медитација“ долази од латинског meditari што означава промишљати, контемплирати.    Православно хришћанство познаје созерцавање, промишљање срцем. То није толико интелектуално прегнуће, колико прихватање Божијег Промисла, пребивање у Његовој близини. Особа искуствено доживљава и прихвата Божију љубав. Исак Сирин сматра да људска природа постаје способна за истинско созерцање тек када се практиковањем врлина очисти од страсти. О томе је писао Свети Јован Лествичник, на томе се темељи исихастичка теологија.   Наравно, условно можемо назвати медитацијом и размишљање, у молитвеном духу, о Божијем плану за свет и нас лично. Како је мој лични живот повезан са великим Божијим интервенцијама кроз историју? Шта Он жели од мене? Да ли се правилно служим Његовим даровима? Да ли сам и како сам погрешио? То су све питања која човек треба себи да поставља. Ово порађа мотивацију на делање, промену, али смо уједно и помирени  са животом јер прихватамо Божију вољу, осећамо да смо у Његовој близини (созерцање). Из свега овога је јасно да је сваки облик православне „медитације“ прожет молитвеношћу и богослужбеним етосом, где је Причешће епицентар и извориште благодати.    Православље полази од посебности сваке личности али и од суштинског значаја заједнице. Полази од живе жеље за Христом, пред Кога износимо сав свој труд, страдање, недоумице, љубав, чежњу. Далекоисточна медитација негира, гуши сваку жељу, док православно созерцавање осмишљава сваку жељу, приносећи их Богу. Али највећа жеља је, свакако, сâм Бог. Медитација полази  од мог личног духовног мира, смештајући моје лично добро пре Бога који, на крају крајева, не постоји или сам ја сâм бог (њу ејџ). Православље полази од љубави према Богу. Кад би могао да се деси такав парадокс, православни хришћанин би радије био у паклу са Христом, него у рају сâм.   И док будистичка медитација полази од намере да се појединац „ослободи“ везаности за овај свет, људе, природу, време – созерцавање усмерава особу да поштује Богом створен свет и пронађе свој смисао кроз делатну љубав према Богу и ближњима. Медитацијом човек бежи од света, живота, па и себе самог;  у православљу се човек суочава са собом и животом, осмишљава све Христом, и кроз ту наду се мења на боље.  Православна молитва, созерцавање и богослужење, све је узалудно ако се не пројави у конкретном односу према конкретним људима.   Човек не треба да одбацује своје жеље. Чак и ако су те жеље лоше, треба их изнети пред Господа, прихватити свој грех да бисмо се суочили са својим недостацима и признали да без Бога не можемо ништа, па ни да се променимо на боље. Никад не треба бежати од себе јер та трка се увек претвори у бесконачно јурење у  круг. Треба се суочити са својим недостацима и надвисити их. Зато је и Христос постио, пристао на кушање, признао Свој страх у Гетсиманском врту, пристао на смрт да би је поразио.    Поразно је што многи схвату  православља као својеврсни бег од стварности. Тачно је да се на Литургији пева, уоквиру песме „Иже херувими“ – „сваку своју животну бригу оставимо“. Али то је зато што смо, претходно, кроз све прозбе, молитве, јектеније, кроз помињања на Проскомидији – све своје бриге и принели Богу. А сада, кад смо сваку своју животну бригу већ Њему принели да их осмисли и да помогне,  док се Дарови износе, кад почиње Тајна вечера,  ми созерцавамо близину Божију, јер ускоро ћемо се с Њим сјединити. Не приличи да се бринемо „као они који ће примити Цара свих“ у Тајни Причешћа.     Дакле, Црква није бег од стварности, она је пуноћа стварности. Богослужење није заборав  проблема, оно је молитва, вапај за Божијим присуством целим током ношења нашег крста. Литургија није духовна представа створена да разгали верска осећања, него прилажење и сједињење са Самим Христом. А живот у својој целости није подељен на световно и духовно, већ је сав озарен Божијом лепотом и прожет светом борбом.   Најгоре што можемо да урадимо јесте да од те борбе побегнемо.   Док говоримо "ом".   Марко Радаковић Извор: Авденаго
  4. Свиђа ми се
    sleki је реаговао/ла на Баба у Како да се припремим за причешће?   
  5. Волим
    sleki је реаговао/ла на Баба у Како да се припремим за причешће?   
    Неће да се каје, не мора. Али онда нема у рај.
     
  6. Свиђа ми се
    sleki је реаговао/ла на w.a.mozart у Дејан Мачковић: ПРОБЛЕМ ПОСТА У САВРЕМЕНО ДОБА   
    Mačković - teološki Mocart današnjice. Tekstovi mu imaju karakter Mocartove muzike - oslobađaju i razoružavaju. Znam da zvuči trulo ali ovo bi najpre trebalo da vladike daju popovima kao obavezno štivo. Nažalost, .... (nastaviti rečenicu kako vam drago)
  7. Свиђа ми се
    sleki је реаговао/ла на Александар Милојков у Дејан Мачковић: ПРОБЛЕМ ПОСТА У САВРЕМЕНО ДОБА   
    Амин. Одавно нисам прочитао бољи теолошки текст. Жив био!
  8. Свиђа ми се
    sleki је реаговао/ла на Vladan :::. у Дејан Мачковић: ПРОБЛЕМ ПОСТА У САВРЕМЕНО ДОБА   
    Прочитао и лајковао чланак.
    И раније сам о овоме размишљао али сада након овог детаљног разјашњења видим да је наш пост у још много чему постао своја супротност или бесмислица или чак штетан.
    И због тога ево у пола три (јер сам дремнуо поподне) размишљам...
    Покушавам да замислим нашу СПЦ да направи неки списак скупе хране од које би се уздржавали током поста да би се дала сиромашнима.
    Па онда, ако епископи праве тај списак а једу квалитетну скупу храну може да испадне да већину тога обични људи и не једу па не могу ни да посте  па онда значи списак за нижи слој и списак за средњу класу и богате и одосмо опет у неку фарисејштину и спискове чисте и нечисте тј. посне и мрсне хране. Онда једино да се каже свако нека види сам за себе али као генерална препорука нешто што би био неки луксуз да буде "мрсно", рецимо месо и сухомеснато, слаткиши, алкохол и шта ти ја знам...
    Али онда ко ће стварно у данашње лудо време јурцања да одваја ту храну у кући па да увече или ујутро да иде негде другде да је носи људима... Немају кад ни децу да васпитавају и да попричају са породицом, раде по два посла, а још да се цимају да одвајају храну и носе је некоме.... И онда ми следеће пада на памет да би некима лакше било да се израчуна месечни луксуз и уплати у добротворне сврхе и то је то.... Месечно рецимо трошиш 10к на месо и чоколаду  уплатиш то у Верско Добротворно Старатељство и готово.
    Али онда остаје садашње отуђење са ближњима сиромашнима, нема и даље живог људског контакта, нема заједнице него све иде на клик, смс поруку, уплату.... Одрадиш доброчинство на почетку поста на шалтеру у Пошти и миран си и то ти је пост, одрекао си се пара које би појео.
    Па би онда неки обичајни верник, што је некада постио 6 дана на води, можда питао попа а је л могу ја да уплатим сиромашнима 10к за месо и чоколаду што бих појео али да ипак купим и себи ако имам још новца да приуштим себи? Мислим помогао сам већ сиротима што сад ја не могу да једем?  
    И тако сигурно би било ту још бисера који би се код нас појавили када би се рецимо калуђери домогли тих спискова. А могуће и да сам ја нешто погрешно ноћас похватао и компликујем непотребно...
    У сваком случају немојте да ме узимате на зуб и да ме разапињете по теми јер сам само исписао све што ми је све пало на "памет" када сам помислио како би то изгледало у пракси код нас који смо склони фарисејштини и формалностима и одрађивању.
    А да. А тек они (нисам тај) што се током поста узджавају од кекса са женама... Па то тек немам појма како би они ово извели.... Шта они да дају сиромашнима, кондоме? Да им плате вечеру или позориште уместо својој жени за дан заљубљених....
    Лупам, одох да пробам да спавам.
  9. Волим
    sleki је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Јерес равноземљаша   
    Jeres ravnozemljaša


     
    Pojavila se skoro jedna jako čudna jeretička sekta, da kada sam čuo za njen kredo, ja sam mislio da je reč o nekoj šali. Međutim, doživeo sam gorko razočarenje, jer ti ljudi zaista ispovedaju da je zemlja ravna kružna ploča, nije sfera. Na stranu što ta sekta, koja se naziva Flat Earth Society (Udruženje ravnozemljaša), koje bih zbog komoditeta u ovom tekstu prekrstio u šabane (po ravnim tabanima), odbacuju svu nauku iz poslednjih 5 vekova, jer smatraju da je to neki produkt zločinačkog udruženja masona-iluminatora-jezuita-papista-nase itd., u koje spadaju naši Tesla i Pupin, oni svoju bezumnu tezu žele da predstave kao biblijski nauk. Ja ću se ovde pozabaviti pitanjem da li Pismo veli da je zemlja ravna ploča, mada to nigde ne može da se nađe tamo, nego samo u ilacijama ovih šabana. Naime, Pismo nigde ne veli da je zemlja ravna ploča.


     
    1. Biblija i nauka


     
    Ne ulazeći u rasprave: Pismo nije naučni traktat, jer da je udžbenik iz nauke onda bi za spasenje bila dovoljna i obična nauka, a to Isus nije propovedao. Nije raj za naučnike (samo). Čovek bi se spasavao izučavanjem prirodnih zakona, Bog mu ne bi ni za šta trebao.

    Drugo, Pismo nije Kuran. Pismo je inspirisana od Duha Svetoga Knjiga, dok je Kuran od Boga diktirana Knjiga. Pošto je Pismo inspirisano, nadahnuto, ono ima grešaka i ljudsku modulaciju. U Kuranu, kao diktiranoj reči od Boga, ne mogu da postoje kontradikcije, jer ako bi postojale, onda bi Kuran bio lažna knjiga.

    Još u otačkoj epohi se uzima ljudski faktor za ozbiljno, tj. za ono „slabo“ u Pismu. Sa Spinozom i njegovim Tractatus Theologico-Politicus, više nema dvojbi da su greške u Bibliji raznorodne. Zato se uvek mora gledati mentalitet pisca, njegov svetonazor. No, imamo i uplive „s Više“ koji upravo otvaraju pisamski tekst ka višeznačnosti. I zato treba biti jako oprezan kada se čitaju izjave koje bi se htele uskladiti sa modernim naučnim pogledom na svet. Šabani toga uopšte nisu svesni, pa piče bez ikakvih zadrški. Za njih pak Biblija ostaje knjiga zapečaćena sa 7 pečata...



    Разнородни библијски извештаји скупљени у једно

     
    2. Pluralitet pripovesti o stvaranju


     
    Biblija nema jedan mit o stvaranju sveta, koji bi se čitao u Post 1, nego mnoštvo. Takođe, nemamo ni, u okviru jevrejskog kanona, tvrdnju da Bog stvara svet ni iz čega (ex nihilo), i ta ideja bi se možda mogla pročitati tek u 2Mak 7, 28. Sve što možemo da razlučimo su 4 modela stvaranja: 1) kroz neko delovanje, 2) rađanje, 3) borbu i 4) reč. Post ne govori ništa o formi stvorene zemlje i neba. Bitan je glagol bara, koji je striktno vezan za Boga i njegovu aktivnost, odnosno, on ukazuje na neki ekskluzivitet Božijeg delovanja, mada imamo i asa, koji označava oblikovanje iz nekog materijala. Bara ne označava stvaranje ni iz čega. Pluralitet ovih verzija stvaranja pokazuje upletenost Pisma u bliskoistočni milje nauke ili mita, kako god ko hoće da se izrazi.



    Борба
     

    Побеђен Левијатан
    Post 1, 6-10: I reče Bog: Neka bude svod posred voda da deli vode od voda! I bi tako. Bog načini svod i vode pod svodom odeli od voda nad svodom. A svod prozva Bog nebo. Tako bi veče, pa jutro - dan drugi. I reče Bog: Vode pod nebom neka se skupe na jedno mesto i neka se pokaže kopno! I bi tako. Kopno prozva Bog zemlja, a skupljene vode mora. I vide Bog da je dobro.

    Ovo je jedan opis stvaranja kosmosa. Bitan momenat je stvaranje svoda (jevr. רָקִיעַ raqia, a bez rakije ni u crkvu!:)); lat. firmamentum; slov. tverd) koji odeljuje vode koje su iznad (H2O), tako da imamo u okviru njega svetila i nebeska tela, kao i našu atmosferu, i vode (H2O) koje se skupljaju u jednu masu, otkrivši tako tlo. Ovaj opis je kompatibilan sa FE kao i sa sfernom zemljom (SZm). Ne isključuje nijedan model. Međutim, isključuje tezu da zemlja počiva na vodi (što je u skladu sa tektonskim pločama o kojima govori geofizika).

    Taj svod je čvrst, transparentan, kao neka metalna ploča je i ima prozore koji se otvaraju da bi padala kiša, a kad se otvore malo više, onda nastaje potop (Post 7, 11), što veli da je za ovog autora voda iznad i ispod bila iste prirode, mada su ih mnogi oci razlikovali i uzimali gornje u značenju inteligibilnog sveta (anđela i sl.); ostaje pak nejasno kako te vode ne ugasiše sunce i mesec, ali to pitanje sebi postavlja samo šaban koji brka Pismo sa naučnim udžbenikom.

    Ostavlja dojam što za ovu podelu se ne tvrdi da je dobra. Kao da sugeriše ogromnu razliku i rastojanje između Boga i Čoveka. Veliki Raši kaže da je to zato što je reč o nezavršenom delu, a takvo, koje je još u procesu, nije dobro, jer će se okončati tek trećeg dana. Ima sijaset drugih racionalizacija, ali nemam vremena.

    Voda je za stare bila preteći element (a i za nas: poplave, cunami i sl.), tako da se naglašava kako Bog sada dominira njima (videti i Is 51, 15; Jer 31, 35), jer ih stavlja na jedno mesto; u Izl se more otvara, Bog vlada nad gordošću mora (Ps 89, 10), Rahab i Levijatan, morska čudovišta su Mu potčinjeni (Jov 7, 12; 40, 25...; Ps 74, 13-14, itd.), dok u NZ imamo Isusa koji naređuje moru i hoda po njemu.


     
    3. Oblik zemlje i kosmosa


     
    Post nam ništa nije reklo o obliku svoda. Mi ga danas crtamo kao kupolu ili sferu, kada želimo da ilustrujemo navedene stihove. To po svoj prilici ne odgovara predstavi svešteničke naracije koju imamo u Post. Naime, zaboravljamo da samo kroz sigurne mere se za starog autora garantuje spasenje. Imamo svete proporcije koje daje Bog i koje nam garantuju izvesnost i učestvovanje u Njegovom planu. Tako su tačno određene dimenzije Nojevog kovčega, kovčega, a ne barke! Jer, svaki kovčeg je barka, dok svaka barka nije kovčeg. Loptu u to vreme niko nije pravio jer ko bi joj kubaturu mogao izmeriti?

    Imamo Zavetni kovčeg, koji je takođe paralelopiped; Šator od sastanka, jednako; Solomonov hram, isto. Reč je o tabernakulumu. Nemamo nikakve kružnice ili polukružnice. Sveto je retangolarno. Bolje reći: Za ovaj mentalitet u Bibliji svet se kontroliše kroz mere.

    Табернакулум

    Табернакулум

    Onima, koji su stekli upotrebu razuma, je sada jasno da crtajući iglo, da bi ilustrovali ovaj postanjski tekst, vrši se nasilje nad njime. Paralelipedna predstava kosmosa je odraz religijske svesti koja se rukovodi euklidskom matematikom. I ti ljudi zamišljaju da je to taj sav svet, da se može iskontrolisati. Ideja svetog kroz meru i dalje ostaje validna, jer čovek je po slici Božijoj, po nekoj inteligenciji koja se kroz mere izražava, ali koja i menja svoje mere, principe, tako da se ne negira Hram kao takav, nego se Svetinja otvara unutrašnjem čoveku i takav se ne moli na propisanoj Gori ili Hramu, nego ga nosi u Duhu i Istini.

    Zapaziti da Post ne pominje nikakve temelje zemlje, što podrazumeva da je ona sama temelj.

    Темељи
    Sve je samo na njoj i iznad nje. Opet ideja tabernakuluma. Donje vode su na njoj sakupljene kao u jezeru (bez obzira na mnoga mora i jezera), iznad nebo, a iznad njega druga voda.



    Конгломератна илустрација
    Hajde da sada vidimo SZ menjanja ove optike u odnosu na oblik zemlje.


     
    4. Zemlja u Is 40, 22


     
    Is 40 je jedno mesijansko-apokaliptično pojavljivanje Boga koji više sigurno ne može da bude antropomorfan (kao Jahve koji je šetao Rajem), koje najavljuje ukidanje ropstva (2), a čiji put treba da se poravna, tj. pripremi (3-5), a što će Marko preuzeti u svojoj uvertiri u Jevanđelje. Valja propovedati da su ljudi ništa, kao trava, kao prah, jer je Božija reč jedino čvrsto, ono što ostaje doveka. Jahve dolazi u svojoj moći da vlada (6-11). Božija veličina se ogleda u tome što jedini on zna mere mora i nebesa, težinu zemlje i planina, bez da je imao nekog savetnika (12-14). Sva zemlja i živa bića su pred njim ravna nuli (15-18). Nikakva umetnička predstava mu ne odgovara (19-20). Taj, koji je utemeljio zemlju (21), stoluje vrh kruga zemaljskoga, Kome su stanovnici poput skakavaca (22). Kao zastor nebesa je razastro, kao šator za stan razapeo. On obraća u ništa knezove, uništava sudije zemaljske (23). Jahve je Bog večni, krajeva zemaljskih stvoritelj. On se ne umara, ne posustaje, i um je njegov neizmerljiv (28). Umornome snagu vraća, jača nemoćnoga (29). Ali onima što se u Jahvea uzdaju snaga se obnavlja, krila im rastu kao orlovima, trče i ne sustaju, hode i ne umaraju se (31).

    Jahve je ovde neko ko jednostavno jeste prisutan. Stožer, označitelj, kako kome drago. Nema oblika, jer nema granica. Sve je pred njime u neprestanoj promeni i ravno nuli. No, on nije nula, jer ništa u odnosu na stvorenje nije ništa u odnosu na Jahvea. Nikakvim terminom se ne opisuje, jednostavno je kroz ime prisutan i vidi se samo njegova akcija. Ovo je važno jer sada treba da vidimo u tom poređenju formu zemlje.

    Oblici se pominju u stihovima 22, 23 i 28. Šabani zamišljaju da je zemlja kružnica, jedan disk, da se to u Is tvrdi. Vele, jevrejska reč חוּג (hug, ḥūḡ, chug) znači samo krug, kružnica. Reč je, po njima, o obimu kruga, zemlji koja je odsečena, opcrtana kao kružnica. Sada da zarodim novu jeretičku grupu međ' FE: Naprednjaci u FE treba da drže da je svet bidemenzionalan, da nije trodimenzionalan kako nas Matriks ubeđuje. Jer, Biblija lepo kaže da je svet kružnica, geometrijska figura koja nema treće dimenzije! Dakle, Bog ju je nacrtao nekim velikim šestarom. Kako ona nema debljinu, a i Bog je nema, onda je ona po slici Božijoj, i on može da sedne na nju i posmatra sve pošto je sve ravno pred njime. Taj svet je otkriven u italijanskom crtanom filmu La Linea! Zavera iluminata je napokon raskrinkana!



    Ko od FE vernika neće to da prihvati, onda mora da veruje da je zemlja cilindar ili polulopta. Jer gore imamo krug, a dole se može pružati ko zna koliko pravo ta masa zemlje i tako imamo cilindar, ili se malo-pomalo sužava, tako da imamo poluloptu.


    Полулопта
    Problem za bidimenzionalne FE je što Bog ne bi mogao da vidi šta se dešava u donjim delovima kružnice, jer bi pred očima imao jednu punu liniju sastavljenu od ovih skakavaca. Morao bi da kruži po obimu da bi video druge skakavce, ali ni tada ne bi mogao da vidi one u centru jer mu se uvek isprečava puna linija. Ako pak vidi kroz skakavce, onda oni nisu dvodimenzionalni nego 0dimenzionalni. A ako su 0, onda ih i ne vidi. 

    Poluloptaški ili cilindrični imaju problem što bi morali da posade Boga na visoku planinu da bi gledao po šaru zemaljskom. No, ta planina bi morala biti van Zemlje, jer samo sa te visine bi mogao da vidi celu zemlju, pretpostavivši da ima i širokougaono oko. Ali, to onda nije u skladu sa Isaijom, jer on veli da ovaj sedi na krugu zemaljskom.

    U tom slučaju mi treba da izbacimo ideju da je krug zemaljski, odnosno da je taj krug koji se odnosi na zemlju. I to je krug nebeski, naša rakijica, koja je sada postala kružna, tj. kupola. U Jova (22, 14) imamo hug: Oblaci ga (Boga) zaklanjaju, te ne vidi; hoda po krugu (hug) nebeskom. Ne može da hoda po liniji nebeskoj, nego samo po kupoli ili sferi. No, kako je hug krug, onda dobijamo sferu u sferi, baš kako i veli savremena nauka. Kada se, u skladu sa Isaijom, deantropomorfizuje Jahve, onda vidimo da on jednako drži ovo “jaje”, zemlju kao žumance i belance sa opnom. Dakle, sasvim legitimno možemo da čitamo u Isaije da je zemlja lopta, i da je okružena atmosferom. Jer, krug je bliži lopti nego polulopti. To se zaključuje i kad se odbaci ideja da Is želi predstaviti dvodimenzionalnu figuru. Ako je trodimenzionalna, onda je samo sfera. Primetiti da izveštaj iz Jova nije kompatibilan sa Post, jer bi morao reći da Jahve pliva ili roni po svodu, zato što je iznad voda, pa ne može da hoda.



    Јаје
    Da malo zakomplikujem stvar. Is u 28 pominje krajeve zemlje, ivice, a u 23 ideju šatre, koja, kako videsmo sugeriše paralelopiped. U Is 11, 12 se pominju četiri ugla (krila) zemlje, dok 40, 22 pominje krug. Međutim ta četiri ugla nisu naši geometrijski uglovi, nego, kako pomenuh, sveti uglovi na kojima je izmeren izabrani narod i sakupljen u jednu kuću, šatru, zemlju...

    Свод земаљски

    Шта се деси кад се примакнеш ивици света
    Tako u Jezekilja, 7, 2 se govori o četiri ugla Izraelske zemlje. Ista reč u Is i Jez: kanaph. I mi, kao i stari Izraelci znamo da im zemlja nije bila kvadratna. Šabani se nalaze pred izborom: ili je zemlja kružna ili kvadratna. Mi danas, zajedno sa naučnicima govorimo o četiri strane sveta: istok-zapad, sever-jug. I opisujemo zemlju kao sferu, ne kao paralelopiped. Istu logiku primeniti i kod starih. I ovaj rezon je jednosmeran, ne važi obrnuto. Dakle, realno je sfera, u prenosnom smislu i u drugom sistemu se govori o pravougaoniku, odnosno paralelopipedu.



    Круг у квадрату
    Pobočna argumentacija. Za Jevreje je uvek bilo jasno da je Zemlja globus. I to ne bi bilo moguće da oni nikakve osnove za to u Pismu nisu imali, a sve je živelo u oralnoj kulturi kakva je bila jevrejska. Avram, sin velikog rabina Rambama, koji je živeo oko 1200, kaže da je Zemlja u obliku lopte i navodi Midraš Rabba (oko 600, ali prenosi izveštaje koji sežu hiljadama godina unazad). Midraš pak aludira na Talmud Yerushalmi, koji je počeo da se zapisuje u prvim vekovima. I Talmud Jerushalmi i Midraš kažu jasno da je Zemlja u obliku lopte. Talmud govori o simbolici statua gde “čovek koji drži loptu je vladar sveta, jer je svet u obliku lopte”. Takođe veli da se Aleksandar Veliki popeo na nebo sa nekom letilicom, pa je video svet kao loptu i mora kao u posudi. Naravno da je potpuno irelevantna istoričnost ove naracije, nego je bitno prisustvo ideje sferične zemlje u starih jevreja.


     
    5. Zemlja u Is 40, 22 kao godišnji ciklus


     
    Na momenat bih dao jednu jako ubedljivu interpretaciju jednog jevrejskog blogera koji piše pod pseudonimom Avram. No, ta interpretacija se ne odnosi na oblik zemlje.

    On predlaže jedno Rambamovo rešenje, koji govori o Bogu koji je stabilan, sedi, dok je svet u cikličnoj promeni. Bog se ne menja, Malahija 3, 6, savršeno je stabilan. Rambam je napisao svoje delo na arapskom jeziku, ali kaže da je značenje stiha u odnosu na kruženje Zemlje, to jest na njene “cikluse”. Tu koristi arapsku reč dorha, što znači učestalost, ponavljanje, ili ciklus smene rađanja i nestajanja. Navodi stih iz Psalma 29, 10 gde Bog sedi nad Potopom kao Postojeći Stabilni u vreme Potopa i da ta stabilnost ostaje zauvek. Sedi nad ciklusom, a ne na nebu.

    Na ciklus ukazuje i pojmom “hag”, praznik (koji se ponavlja). Sedeti znači i upravljati, vladati nad zemaljskim bosovima, koji su za Boga ništa. Vladavine se smenjuju, a on je pravi kralj koji kontroliše sve, i koji je stvorio Zemlju kao šator u kome je omogućen život, a podvrgnuti ciklusu su kao skakavci.

    Avram kao dobar teolog zna da je biblijski tekst višeznačan pa stoga veli da hug takođe ukazuje na sferu što se da dokazati filološki. Ako se prihvat ideja da hug može biti nebeski svod, on svim normalnim ljudima svih vremena izgleda kao kupola, koja je deo sfere, a ako se doda izgled u kružnom smislu dobija se sfera. Jedan stih iz Isaije (gl. 44) govori o mekhuga, mašini za proizvodnju glava idola, koja ima manje-više sferni oblik. Rabin Šimon je povezao etimološki termin hug sa rupom u steni iz Pesme, čije značenje na taj način ukazuje na trodimenzionalni aspekt izraza, a ne samo na ravnu geometrijsku figuru kruga.

    Midraš Rabba razlikuje pojmove hug Haarec (zemaljski krug) i hug Šammaim (nebeski krug). U osnovi se kaže da je debljina zemljine kore jednaka debljini atmosfere (hug=hug). Jedan drugi rabin je ove dve debljine stavio u odnos 3/2, a danas se atmosfera se procenjuje na oko 60 km dok je debljina zemljine kore oko 40 km (60/40 = 3/2). Hug Haarec za Midraš je zemljina kora, njen spoljašnji sferni deo.


     
    6. Zemlja u vakumu: Jov, 26, 7


     
    U Jova se veli: On povrh praznine Sever razapinje, on drži zemlju o ništa obešenu.   

    Tekst odgovara na pitanje koje je odsutno u Post: A na čemu zemlja počiva? Ne treba misliti da je zbog rasporeda knjiga u Bibliji Jov mlađi ili nevažniji tekst. Biblijski tekst jednostavno nije tako distribuisan, i svaki sloj treba gledati u sebi i nastojati da se odgonetne i starost oralnih korena koje on prenosi.

    Jevrejski termin belimah odgovara onome što će se javiti u hrišćanskoj teologiji creatio ex nihilo, ništa apsolutno, ne platonovo ništa koje je neuređena materija, ili što bismo mogli pročitati u Post 1, 1. Zemlja, a ovde se odnosi na planetu, visi ni u čemu. Nema nikakvih mora ni temelja. Kad god se neki temelji zemlje pominju, onda treba razumeti temelje u okviru same zemlje kao planete.



    Земља на води
    Stih ipak ima veze sa Post, 1, 2 gde se veli da je zemlja bila prazna, bezoblična (tohu), kao što se ovde pominje severna strana zemlje koja je razapeta nad tohu, nad prazninom, dok jug (južna, donja strana zemlje) jednako visi nad ničim (belimah, koji bi ovde bio sinonim za tohu, što je u skladu sa jevrejskim izražavanjem), odnosno nije utemeljena. Nema ničeg uređenog nego imamo samo pusto, prazno. Jov uzima 2 dimenzije da bi pokazao kako je zemlja ni na čemu, kako njen gornji deo (sever) tako i donji (jug). Sigurno je da Jov nije video neku Nasinu fotku, nego je imao intuiciju gledajući ka gore i ne videći nikakve konopce, tako je zamišljao da ni dole nema ničega. Da Bog drži u svojoj šaci zemlju.

    Nikakvu formu ovde nemamo, jer neki kreten bi mogao da zamisli da Jov misli da je zemlja konac, pa joj ovde pominje samo sever-jug, dok ne pominje istok zapad, ali već videsmo da on govori o četiri strane sveta i sferi nebeskoj. Bitan momenat je da u njega nalazimo ideju da Zemlja lebdi ni u čemu. Da li je ona cilindar ili paraleloliped ili lopta, ovde se ne kaže ništa. No, ako ovo povežemo sa da Bog hodi po kupoli nebeskoj, onda je mnogo bliže ideji sfere u sferi. Da li je to tako i Jov video, mi ne možemo da znamo, nego samo da pretpostavljamo.


     
    7. Zaključak


     
    Sveto Pismo ni na jednom mestu ne tvrdi da je zemlja ravna ploča ili ravni disk. Mi i u otačkom dobu i u srednjovekovlju imamo zastupnike jedne ili druge teze, mada  je većina, kao i kvalitetniji mislioci, bila na strani sferne zemlje. Kukavičije jaje, odnosto sasvim neutemeljena teza da Biblija zatupa FE tezu, je rođena u vreme sukoba  evolucionista i hrišćanskih tradicionalista, gde su evolucionisti, pošto je već bilo prihvaćeno kao opšta istina da je zemlja sfera, uzeli da propagiraju kako su poštovaoci Pisma samo zatelebane osobe koje veruju u FE. Tako je Washington Irving napisao izmišljenu priču o Kolumbu, koja je preneta kao istorija kod John William Draper (History of the Conflict Between Religion and Science) i Andrew Dixon White. Conflict Thesis, da su religija i nauka inkompatibilne pripisana je Draperovom delu.

    Ideja o ravnoj zemlji u stara vremena nije bila jeretička. Sam Vasilije Veliki kaže da je za spasenje nebitno da li verujemo u ravnu ili loptastu zemlju. Međutim, ta ideja je sada postala jeretička jer Pismu pripisuje lažno učenje i zato što negira nauku. Negiranjem nauke se negira ljudski razum koji je Božija tvar. Kao što smo u ranom hrišćanstvu imali jeretike koji su osuđivali brak, jedenje mesa i pijenje vina. Ovo je jeres po toj matrici. Dakle, ne radi se o nekom legitimnom raznomisliju, nego o otvorenoj jeresi.

    Ta jeres zastupa tezu da je razum zlo, da je svet u raljama demona koji preko naučnika drže ljude u zabludi. Ta sumanuta teorija zavere je kolosalnih razmera, jer zahvata sve naučnike ovog sveta. U Srba se ne spašavaju ni Tesla, ni Pupin, ni Milanković. Svi su oni bili glupaci ili služili svesno ovoj zaveri. Dakle, reč je o maloumlju od koga se ovi adepti mogu osloboditi samo preko kreveta.


     

     
    Dodatak


     
    Neki prvi susret sa ovim likovima sam imao na njihovoj fb stranici... Tamo napisah sledeće:

     

    Evo da ljudi vide kako je ustvari Šaban sa Ravnim Tabanima!:)) Tipični jehova. Tražim mu stih iz Biblije gde se tvrdi da je zemlja ravna, ovaj, misleći valjda da su svi ljudi stvoreni po njegovoj slici, tj. da su kreteni, citira 2Sam 11, 11.


     
    Daje pogrešan prevod Theron-a Miller-a iz 1527, iz njegovog „God's First Truth“: „And Urias said unto David: the ark and Israel and Juda dwell in pavilions: and my Lord Joab and the servants of my Lord lie in tents upon the FLAT EARTH“. Većina engleskih prevoda ispravno veli: „are encamped in the OPEN FIELD(S)“. To je saglasno sa jevrejskim tekstom: pe•nei has•sa•deh, jer PANIM ili paneh označava lice, površinu, pa zato ono površinsko, spoljašnje, ortvoreno, a ne sakriveno unutra, dok SADEH, znači polje, oranicu, ravnicu, tlo, selo, teritoriju, zemlju... No, nikada ne označava zemlju u smislu planete ili sveta. Za to postoji drugi jevrejski termit, ERETS. 

    Dakle, ovde se veli da se Joav sa vojskom ulogorio na otvorenom polju, nije u brdima nego na nekoj ravnici ili proplanku. Samo šaban može da pomisli da su se ovi ulogorili po celoj zemaljskoj površini! Ovaj stih nema nikakve veze sa besmislenom Flat Earth! Na stranu što je ovaj prevod pogrešan, nego je i pogrešan šabanski metod koji ovaj jehova koristi, jer on misli da reči imaju samo jedno značenje, pa kad vidi to, odmah poskoči od radosti. Ja ne sporim da u Pismu imamo termine ravan/a ili zemlja, ali sporim da se igde pominje „ravna zemlja“ u smislu ove ludačke Flat Earth teze. Toga nema. Može ovaj šarlatan da naše reč ravna u Postanju, a u Izlasku reč zemlja, pa da sve to spoji u jedno. No, to se zove ludilo mozga.

    Tako reč ZEMLJA u srpsko-hrvatskom označava planetu, ili tlo, njivu, materiju zemlju, imanje itd. Kada bi jehova čuo ono što imamo u prirodi: „Moja ćerka uzela jutros i pojela zemlju“, ovaj bi se odsek'o od stra' jer bi pomislio da je ova pojela celu planetu. A nije, nego imamo fenomen nedostatka nekih materija u organizmu i koji deca nekada pokušavaju da nadoknade jedući zemlju ili ljušteći zidove kuća.

    Jednom rečju, BIBLIJA NIGDE NE GOVORI DA JE ZEMLJA RAVNA PLOČA, to vas samo ovi šarlatani zavlače.

  10. Волим
    sleki је реаговао/ла на Zoran Đurović у Његош и блудница   
    То ја стално говорим, само да ме Игрутинка не чује: Који би смртник трпио жену да га дави са глупостима по васдан, а да нема страсти? 
  11. Волим
    sleki је реаговао/ла на Zoran Đurović у Његош и блудница   
    Трудим се, а Бог нам је дао и ове медије да може да се шири наша мисао. Узеше сада да истерају са парохије "дарвинистичке" попове. Сада ће се и неки колебљиви прикључити авинатској мисији...
    А морају ове јаке и огољене приче. Загушени смо инфлацијом речи. Мора да се звекеће са чекићом. Маторе боли дупе, јер се руководе: После мене потоп. - А ми и наша деца треба да живимо.  
  12. Волим
    sleki је реаговао/ла на Grizzly Adams у Како разумети правнички језик   
    Дакле, молим за помоћ. Најозбиљније.
    Проблем који имам је следећи. Кад год кренем да попуњавам неки образац, уговор или било какав сличан документ написан "правничким језиком" потпуно се изгубим. Очекујем нека јасна поља као што су ове форме за регистрацију на интернету или сл. а наиђем на потпуно неразумљиве ствари. Што више читам све ми се више мути у глави и све мање разумем. По правилу, први покушај се заврши тако што се изнервирам, дигнем руке и оставим за касније. Иначе немам проблем да разумем релативно комплексне ствари из других области. Мислим да ни у једној области живота немам проблем као са тим. Само за те правничке документе сам тотално глуп. IQ < 50. И изузетно је фрустрирајуће искуство... Управо се нервирам са неким формама па реко ајде да питам на форуму, тамо све знају.
    Где грешим? Шта не знам? Како решити тај проблем? Има ли још неко са сличним стварима?
  13. Волим
    sleki је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    bloknut od ivana markovitja :P
  14. Волим
    sleki је реаговао/ла на Леон Професионалац у Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Не смарајте више!
    Иване,  досадни сте до бола кад овако почнете. 
    Дакле, написао сам шта сам хтео а Ви ме тумачите.
    Те поштапалице за први разред основне неком другом просипајте.
    Тврдим да смо дефектни и једни и други - то тврдим! Те талибанске форе - у Љуљаке!
    Немате ни богословског знања а ни љубави да бих са Вама о овоме. Не глумите ми неког судију ловећи моје речи. Не иде. На крају увек изгубите живце па Вас после као не воле модератори.
    За свађу је потребно бар двоје, видим да сте Ви увек за, ја, ето, нисам.
    Прочитајте текст, похвалите или не и, што веле: циркулиши.
    Не црњачите љуљачки. Идите постите мало, од овога може да Вам буде лоше.
    Толико овог пута.
    Праштајте!
  15. Волим
    sleki је реаговао/ла на Леон Професионалац у Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Свуда је земља Господња. :-) 
    Католици су дефектни без нас и ми без њих такође. Ди сте Ви - то не знам.
    ,,Tајна је ово велика a ja говорим о Христу и Цркви."
  16. Волим
    sleki је реаговао/ла на Леон Професионалац у Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    А нека их брате, добродошли су сугде.
    Опречна су ту мишљења, постоје мишљења да Мурата није занимала Лазарева Србија.
    Свакако су убрзо Турци нас прегазили нам минарет на Дорћолу не смета. Нису били баш шмекери ти Турци, нису били баш толике џуџе.
    Него, нас би више било да се посадио тада неки минарет у Паризу. А паметни Французи би од неког минарета бизнис направили. Сад је Париз пун муслимана а нас нема.
    Није баш то тако.
  17. Волим
    sleki је реаговао/ла на Леон Професионалац у Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    То би било идолопоклонство.
    Проспите све што сте написали, обавестићу Вас да нема више Јудејина ни Грка, сви смо једно у Христу. Обавештавам Вас и да Бог није Србин и да Срби немају тапију на Бога. А ни православци.
    Дефектни сми и ми без католика а и они без нас. У најбољем случају, једни без других смо као роба са грешком.
  18. Волим
    sleki је реаговао/ла на Леон Професионалац у Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Промашили сте тему. И веру и Цркву.
    Класично размишљање једног неофита.
    Знате ли да је Св. Сава поштовао папу? 
    Видели сте у тексту да се Св. Василије молио за папу?
    Али Ви ипак имате кључ Раја и теразије да измерите коме ћете откључати. Аман!
    Познајем мноштво добрих католика у Србији, Хрватској, Ц. Гори и у Италији. Да ми је њихово праштање и милосрђе већ бих био узнет на Небеса. Код многих сам приметио савршенство у једној врлини. Рецимо живчан је и срди се до бола али зато све раздаје сиромашнима и стара се око болесних. И заиста, кад све то види, потресен, не може да буде смирен, губи смирење, али зато ће на Небо због савршенства једне једине врлине. Решио је да сваког од оних малих нахрани, обуче, да их прими, напоји и најбоље је што и успева у томе.
    Замислите Ђоковића да је губио време са соло певањем кад је савладао основе тениса.
    Или замислите Паваротија да је, кад је научио да тачно отпева октаву, и увидевши да то зна, почео да се доказује у фудбалу.
    Не! Један дар су усавршили и постали то што јесу.
    Коначно, помиримо се да неке ствари можемо да научимо од католика.
  19. Волим
    sleki је реаговао/ла на Volim_Sina_Bozjeg у Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Znao sam ja da smo mi jedno Telo.
  20. Волим
  21. Волим
    sleki је реаговао/ла на Zoran Đurović у Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић.
     
    Прича о смешним миракулима.
     
     
     
    Има ли нечег интересантног у причи како су се упознали двојица пријатеља? Нема. Моја прича је једнако банална оној Исусовој: Он се шећка по обали и каже: Дођи 'вамо! И тако дођу неки простаци и придруже му се. И иду заједно, причају неке приче и свет мало полуди па се и заљуби у неке од тих прича. И онда имамо вас, који сте хришћани, и који слушају приче о тим миракулима. И те приче, којих има највише у најпростијем Јеванђељу, оном по Марку, служе као неки знаци који нам указују на Господа, да је ту са нама. И ово је једна од тих прича.
    Али да кренемо од почетка.
    Блажени Грација се родио 27 новембра у месту Муо (Мулу), на 2 километра од Котора, Црна Гора, 1438, који је припадао тада Републици Венецији. Био је морнар до тридесете године. Живео је у великом сиромаштву, и бродом стиже до Венеције. Након слушања проповеди у Венецији великог говорника августинца Симона да Камерина, улази у Ред као брат лаик. Примљен је у манастир Монте Ортоне, у близини Падове. Манастир је био реформисан и одликовао се великом ревношћу за дисциплину.
    Тамо је радио као баштован, али је брзо стекао поштовање целе заједнице. Када су друга два манастира из реформе ушли у Ред, конгрегација је и званично успостављена. После 1474 Грација је пребачен у манастир Светог Кристофора у Венецији, где је, према предању, нека мистериозна светлост сијала непрестано изнад његове келије и бројна су се чуда десила кроз његово посредовање.
    Током једне сушне године, Грација је учествовао у поправци манастирске цркве, где су једну цистерну напунили слатком водом, али која је остала таквом чак и када је у њу продрла морска вода.
    Са скоро седамдесет година, озбиљно оболе и умре 9. новембра, 1508 на острву Мурано, у Млетачком архипелагу. Његове мошти су пренете и чувају се у Мулу. Папа Лав XIII је потврдио његов култ 1889.
    Духовно посрнули, богоотступни и злославни Ава Римски је познат по томе да је друг са католицима и осталим грешницима. Кад бејах Ава-пиле, око 2 године, разболех се на смрт. С' опроштењем, дизентерија, 10 месеци. Ваљда је то био предзнак да ћу бити злобник као Арије... И у болници у Старом Бару, католичком леглу, чувале ме сестре францисканке. А Ава ко Ава, и тада је заводио женске особе, па су ме много заволеле јер сам ко зна шта измишљао. Доктори су ме отписали, а моји родитељи неутешно плакали. Као сада неки што се питају зашто Бог допусти да се појави овакав саблазнитељ у српском роду... Што не липса док је био мали... Те сестре су ме изгледа заразиле љубављу ка католицима. И оне су плакале кад су ме моји однели. Одведоше ме до Краљева и тамо оздравих без икаквих објашњивих разлога. Чудо. Јер сам био као неко дете из Абисиније, провидило се кроз мене. Тако причају. Насликах пре 10 година и икону тог јеретика, св. Франциска... Леп светац. Барем мени.
    У том месту, Муо, код Котора, родио се наш велики стрипаџија Андрија Мауровић. Од њега сам доста учио. Зашто је Андрија Мауровић био бољи стрипаџија од мене? Ево: „Пио сам по десетак литара вина дневно, по два литра најјаче ракије од кукуруза, пушио по осамдесет цигарета, предавао се једнако неумереним чулним уживањима - и тако преко двадесет година, док нисам доспео на руб понора, на границу потпуног растројства и краха. Тек онда, кад ми је већ било четрдесет пет година, успео сам да се тргнем, да бих колико-толико продужио меницу живота“ - изјавио је Мауровић за магазин Старт. Ја пијем као светосавац... Прави аскета у односу на њега, односно слабић!:)) Но, он је после постао аскета, оставио пиће и постао вегетеријанац. Пошто му не сличим по првоме, нећу, вала, ни по другоме. Не одричем се свињчића и зечева:))
    Та уметност ми је омогућила да и данас будем жив, мада ми је ћале стално звоцао, кад сам био млад, да ми то не треба, јер за њега је уметник само пропали уметник. Кад сам кренуо у поповство, и тиме сам га разочарао, говорио је: Камо среће да си био пропали уметник па да заводиш женске. Заврших у туђини високе школе, али сам живео од уметности, јер су неки у цркви помислили да је бесребреништво подвиг у коме треба да се подвизавам. Ето, прве неке паралеле са Авом и његовим земљаком, Грацијом. Сиромаси.
    Мој другар је био августинијанац. Ја сам докторирао на св. Августину, а старац, Викторино Гроси, рече на одбрани да сам постао прави августинијанац... И прва икона која је отишла пре мене за Италију, био је св. Августин. За неког грофа... Увек сам био везан за Августина и Амброзија Миланског, свеца који је и крстио Августина. Елем, 1991, ја као партизановац сам навијао за Звезду. И погађао сам резултате, и говорио да ће Звезда те године да освоји куп. Трајектом сам отишао за Бари да бих гледао утакмицу. Италијани ми се смејали што сам имао звездине шалове, капице, заставице... После утакмице тражили да купе од мене, али им нисам продао. Стопом сам отишао до Рима. Спавао на станици. Хтео сам да идем на поклоњење св. Амброзију, јер сам мислио да су му мошти у Ватикану. А нису. Поклонио сам се св. Петру и другим свецима. Мало ме гледали чудно чувари у Базилици, јер неко прави метаније... Кумовах брату од стрица, крстили га у Ваведењу у Београду. Наденуо сам му име Амвросије. Кад се вратисмо у стан, моја стринка ме пита: Зоћо, молим те да ми кажеш ко је тај Ватикан?! Сањам ја јутрос, долази тај Ватикан и каже ми: Иди, узми дете, треба да се окупа и роди. Шта значи тај сан? Амброзије јој се јавио.
     

    Мошти св. Амброзија
    Отишао сам у Перуђу (ту, близу, у Асизију, мошти св. Франциска, бих на поклоњење) да 2-3 месеца учим италијански. И ту насликам неке иконе, Августина, Николу, и одмах оду. Дали ми у тој салезијанској кући послушање да заливам биљке. После неког доба, дође цио (стриц) Манди, јер он не жели да га ословљавају са падре, иако је свештеник, и каже ми: Какво је ово чудо? Ко ти је рекао да заливаш ону осушену биљку на сметлишту, она процветала! Биљка је била осушена и бачена. Ишчупана из корена. Каже Мандија: Изгледа да је Господ нешто намислио са тобом и твојом госпом. Велика чуда ће се десити за Цркву. Тако нам прорече тај католички поп. Да ли је добро или лоше пророковао, остаје да се види. За сада поцркасмо од глади и сиромаштва, па поменем Господу да не морам да будем баш толико блажен, као овај сиромах и баштован Грација...      
    Други пријатељ, католички свештеник, Роберт Тонсати, који је имао специјализацију овде у Риму, а парохију је примио у Котору, а онда у Мулу, узе да ми наручи икону св. Грације. Ја сам му урадио једну Богородицу пре неку годину. Он је човек побожан. У сиромашној парохији. И уопште, католичка црква у Црној Гори је у јако лошој позицији. Крпе крај са крајем. Мислим да сама црногорска митрополија има више ватиканске донације него КЦ тамо. Митрополит не прича много о томе, а требало би. Та мала католичка заједница је практично од уста одвојила за икону. Роберт ми пише да су бакице плакале кад су виделе фотке које им послах. 
     

     
    Блажени Грација, икона на дрвету, 92 x 70 cm.
    Пошто ми је Роберт пријатељ, а ситуација је таква каква јесте, Ава наплаћује неки минимум за икону. Јер и Ава треба да заради за Небо. На нама се, нажалост, остварило оно блаженство: Блажени сиромашни, тако да су нам те паре дошле више него добро. И помолих се Грацији кад добих те паре, узех неку гребу (не знам како се то на српском каже - тикет који огребеш па можеш да добијеш неке паре) и излете 100 еу. Ја сада могу да се вадим на Достојевског. Човек је, веле, био пророк, али и коцкар. Христос је рекао апостолима: Баци тамо мрежу. Тако гледам на те ствари. Тако ми се додаде за икону. 
    Роберт је имао прво опело неком од криминалаца у ЦГ. И ја сам их имао. То је постало као добар дан у нас. Но, св. Грација ми је послао једнога кога сам заштитио. Сада је ваљда на правом путу.
    Због разних перипетија не заврших икону на време. Био овде човек са комбијем који је требало да превезе икону св. Грације. И то јутро, субота, није могао да је одвезе (јер је не заврших), паркирао се у Риму код базилике Св. Павле ван зидина Рима (Basilica di San Paolo fuori le mura), и кримоси му опљачкали комби! Икона би отишла! Јер бих је запаковао, а они би узели све. Тако је св. Грација одлучио да ипак оде у своје родно место.
    Има и кад су га хтели украсти црногорци. Један потплатио неколико црногораца да га украду јер је закључио да му је Грација рођак па би било прикладно да га држи код себе. Није смео платити бокеље јер им то не би пало на памет. Онда, кад су провалили у цркву, и извукли га из нише нису га после могли макнути ни милиметар! Усто почела звонити звона... Сам је један од тих лопова дошао касније код жупника и испричао што се догодило у страху да га не снађе проклетство.
    Грација је светац сличан нашем Василију Острошком. Они не гледају на вероисповест. Исцељују и чудотворе над католицима и православцима једнако. Василије је помињао папу Климента у молитвама. И „сву римску господу“. Православке долазе и заветују се св. Грацији да затрудне. И поштују завет. Здрави католици поштују и воле Василија. Имамо католике који славе св. Саву на приморју.
    Стварност је, хвала Богу, много здравија од наших лудила, раскола које необрезани срцем подгревају. Јер, свеци раде. Приближавају људе. И овај мој текст би био незамислив пре 30-50 година... Рекли би: полудео православни поп! И сада има неких који би рекли да сам манијак јер славим и волим католичког свеца! А срећне сам руке, јер насликах и папу Јована Павла Другог, док беше блажен, па га после издигоше у свеца. Верујем да ће исто бити и са Грацијом. Обележио ме је као дете цртани:
    Ђецо Ивица се зовем, ког
    нацртам буде жив!
    Те ме слике воде, воде,
    у вис, хајте с нама и ви сви!!!
     
     
     
    Код нас, православаца, сачуване мошти су један од доказа, али не нужни, светитељства те особе. Ја сам целивао Милутинове мошти, родио сам се на његов дан, а он је био више него наклоњен католицима, и био је сексуално врло активан, па се и данас препиремо да ли је имао 4 или 5 бракова, да ли је Симониду облежао као младицу... И остало његово тело. Није био подвргнут балсамовању. Нема ниједног извора за такву тврдњу. Имамо и мошти његове мајке која је била католкиња. И једнако је радила за православне и католике. Света Јелена. Францисканац јој је био духовник. Францисканце је довела у Босну са њеним сином, св. Драгутином.
     

     
    Мошти Блаженог Грације
     
    Од св. Василија Острошког, слава му и милост, немамо баш неке мошти. Углавном су кости остале. Али је велики светац и чудотворац. Од Грације имамо очувано тело, слично Милутиновом, али тело коме су зглобови још увек, после 5 векова покретни! Био је покопан у земљи и у влази. Нема лажи, нема преваре. То не може да се направи тек тако. Као што св. Огањ силази у Јерусалиму на Васкрс. Мошти су му жућкасто смеђе, као и Милутинове. Нема очи, јер је то практично прво што страда. Мошти св. Александра Свирског су реткост, ако не уникат. Као и мошти св. Леополда Мандића чији унутрашњи органи су очувани. Или мошти св. Спридона Тримитунтског које имају температуру живог тела.
     
     
    О икони
     
    Гледао сам да свеца насликам као јаког човека, кога живот није мазио. Тежак је рибарски посао. Ликом сличи св. Бенедикту Нурсијском, тако га види традиција.
     

     

     

    Море је лапис лазули, камен који је увек имао вредност злата, а одабрах га да бих приказао преображено море које се помиње у Откр 4, 6. Рибе веселе, јер се Господ игра. Кроз игру се дешава живот. Море је округло, што је доказ да је земља лопта... Иначе, на овој дасци сам био почео да сликам неке рибе, нека сарадња са о. Марком Рупником, али оне се зауставише у фази скице... Сам сам се био питао зашто не заврших... даска је била суђена за ГрацијуJ)


     
    А бродови као бродови, плове... Возе нас одредишту.
     

    Грација је имао визију евхаристије, цркве која се отвара, Христа који се даје кроз причешће. Зато код мене држи хостију у којој је врт, рај, Христос као Мелисмос. Та визија је невероватна за време у коме се на Западу, али и на Истоку заборавило шта је тајна цркве. Да црква само кроз евхаристију живи. Грација је наслутио ствари које ће се десити 5 векова после његове визије. Овај црвени зрак цепа цркву као што је Распеће поцепало на пола завесу у Храму и отворило људима улазак у Светињу над Светињама.
    Ту визију сам хтео да повежем са Богородицом која даје св. Гаетану из Кјетија (давно урадих његову икону) малог Исуса. Сада прочитах да га је канонизовао 12. новембра (на мој рођендан) папа Климент X, кога је спомињао у молитвама св. Василије Острошки. Гаетано је једној августинијанки писао о својој визији, а виђење је имао у базилици Санта Марија Мађоре, коју редовно обилазим...
     

    Да не бих затравио... Живот није Кабала. Ствари се једноставно дешавају, а ми онда можемо да нешто верујемо или не. Нисам испричао много других ствари. Гаетано је светац „специјализован“ за божански промисао и љубав. Грацијино присуство је и физичко. Међутим, нема присиле. Јер љубав је инвестиција, нада и поверење. Некоме се чини да Бог кроз мале ствари плете неку мрежу, прича приче. Неко ће све одбити у блоку. Некоме је крст Христов саблазан. Неко се чуди Павлу који је ишао го, бос и гладан... Бивао пребијан. Али је његова инвестиција била огромна, зато се вратила кроз поштовање које нико не може да негира, јер је то оно чињеничко.
  22. Волим
    sleki је реаговао/ла на Milan Nikolic у Mark Zakerberg: Bio sam ateista, ali sam se predomislio   
    И ја сам одрастао као Србин, прошао период у ком сам преиспитивао ствари (једно време пре почетка преиспитивања сам био, слободно могу рећи, атеиста) и онда сам пронашао Смисао.
  23. Волим
    sleki је реаговао/ла на RYLAH у Darko Šarić dječaku Milanu Ponjigeru kupio stan!   
    Поздрављам, али у праву је Милан, не треба од ових ликова правити некакве хероје. Дарко је давао и за школе и болнице, и за пар цркава је дао паре, и не знам коме у Пљевљима није давао, ал јбг, кад сконташ одакле су те паре, џаба све. И Ескобару су за живота становници Медељина правили иконе јер нема коме није помогао, ал се надам да смо то превазишли.
    Са друге стране, правво је питање зашто то нису одрадили држава и Министарство одбране као легалне институције којима је то била обавеза, него пуштају нарко дилере да сраме државне институције.
  24. Волим
    sleki је реаговао/ла на Зосима у "Зашто су лица на православним иконама тужна?"   
    Па кад виде,ко их све целива,дође им да заплачу,а не да буду (само) тужни...
  25. Волим
    sleki је реаговао/ла на Zoran Đurović у Проблем попова   
    Не могу а да не аминујем! Поп аминује лаику! Последња времена! 
    То је видео пре десетак година и мој бивши пријатељ, када је на ручку казао: Ти си у ствари врло строг човек! 
    Да, јер благост је строга. Не можемо да се одрекнемо доброте и љубави ни по коју цену. Нема замене, нема сурогата! И нема чешања ушију. Причестићу те и да си јео пред причешће 5 минута пре тога, али те нећу причестити ако мрзиш ближњег... Јер ти онда не волиш Бога. Исус је рекао да су једнаке те 2 заповести. А нама то треба да буде мерило, а не нека људска правила. Наравно, да се индивидуално отварање човека према Богу треба надгледати од духовника. Углавном људи морају да буду вођени. Али увек вођени ка том циљу, а духовник да зна меру сваког од њих.  
×
×
  • Креирај ново...