Jump to content

logdanov

Члан
  • Број садржаја

    559
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
    logdanov got a reaction from Milica Bajic in Христос васкрсе!   
    И за те новце узми што зажели душа твоја, говеда, оваца, вина или другог јаког пића, и што год би зажељела душа твоја, па једи ондје пред Господом Богом својим, и весели се ти и дом твој. (5 Мој. 14:26)
    ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
  2. Волим
    logdanov је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо у О покушају смештања Светог Причешћа у епрувете   
    Изазов глобалне пандемије вируса класификованог као COVID-19 и увођење ванредног стања које је нарушило динамику црквеног живота потпуно је преусмерило пажњу православних хришћана са свих других питања. То се јасно осећа у проповедима, посланицама, писаној речи, интернет простору. При свему томе, небивала појава да (православни) доктори богословских наука у наше време говоре и пишу о могућности преноса заразе путем Светог Причешћа, подстакла ме је да се укључим у дискусију која се већ неко време води.      За почетак, сложићемо се да је сасвим очекивано да људи који нису хришћани поставе поменуту тезу – сличних оспоравања свагда је било и биће. Додуше, с тим у вези питања (себи и другима) постављају и (мало)верни, поготово они који тек улазе у литургијско окриље Цркве и почињу да граде духовно искуство. Морам признати да су и мене лично сличне недоумице мислено дуго испитивале у време када сам крајем бурних деведесетих пошао за Христом. Добро се сећам колико ми је у то време један текст о. Лазара Милина, чувеног професора апологетике, помогао да одагнам искушавајуће помисли.    Потражио сам ових дана опет тај текст, који је под називом „Да ли је причешће заразно? – пита један читалац” објављен у књизи Разговори о вери са професорима и успео да га добијем у скенираном облику. Желео сам да се још једном присетим речи које је чувени српски прота написао у лику једног од саговорника замишљеног дијалога. И већ на самом почетку наишао сам на реченицу коју бих потписао безрезервно, у којој се каже „да је чиста противност сваком здравом [подвлачење наше – О. С.] разуму бојати се заразе од Онога који је извор здравља и живота”. У време када сам први пут читао тај текст, није ми био познат ниједан теолошки чланак, студија или било шта слично од стране неког доктора богословских наука који би био реакција са супротном тврдњом, премда је разних заразних болести око нас и тада итекако било. Напротив, постојао је неписани консензус, бар међу православнима.   У последње две седмице у којима је глобална пандемија у јеку одједном се појавио један број чланака и медијских написа у којима доктори богословских наука посредно или непосредно говоре о могућности заразе путем редовне литургијске употребе Светог Причешћа. Додатну конфузију је унела пракса Московске патријаршије у погледу дезинфиковања кашичице после сваког причасника. Пре било какве разраде ове теме, поставио бих неколико сасвим умесних питања за размишљање. Зашто се све ове године нису појавили слични текстови академских богослова на ту исту тему и са тим истим ставом, или, пак, праксе „стерилизације” кашичица у време разних пандемија грипа? Нису ли се и раније појављивали озбиљни, па и смртоноснији вируси, који су се преносили капљичним путем? Уосталом, зар кроз цео 20. век не знамо макар пет тешких болести које се преносе путем пљувачке? Откуда, дакле, то да се тек сада у савременим академским теолошким круговима појављују овакви ставови?   Мислим да се одговор на претходна питања у суштинском смислу налази у врсти богословља које, нажалост, у последњој деценији преузима примат у ономе што можемо назвати академским (православним) богословским дискурсом. Њега на првом месту карактерише рационалистички приступ, либерални дух и потреба да се богословски ставови ускладе са научним теоријама. Друга његова карактеристика је примат енергије разума у односу на енергију ума када је реч о формирању богословског израза, што је последица раздвајања академског богословља од вековног благодатног опита Цркве. То је, као последицу, довело до тоталне пометње у методу доношења богословских закључака јер када облагодаћени ум престаје да буде „епископ” онда епископско својство преотима разум, иако је његова права улога да буде „ђакон” и да уобличава опит ума у појмовне представе и изразе. И трећа карактеристика ове врсте богословља у наше време је везана за занемаривање вековног подвижничког етоса, који треба да је саставни део литургијског живота и неопходан је предуслов за исправно богословстовање. То је главни разлог због кога данас имамо хиперпродукцију „богослова” са цигаретом у једној, а пивском флашом у другој руци.    Занимљиво је, притом, да је управо та врста академског богословља са презиром одбацила апологетику управо под оптужбом за рационализам и удаљеност од аутентичног литургијског доживљаја Христа. Ту, руку на срце, несумњиво има простора за критику, но као што видимо, постоје и изузеци. Тако се у поменутом тексту о. Лазара Милина опитан став Цркве када је Причешће у питању (хришћански емпиризам) сасвим јасно ставља испред претензија разума (философског рационализма), док се у исто време логика у доношењу закључака не одбацује (јер је хришћанска вера словесна), али се одређују и њене јасне границе (јер много тога у нашој вери надвисује могућности спознаје разумом). Другим речима речено, ако је човек спреман да се смири пред сведочанством и благодатним опитом Цркве, онда његов разум заиста функционише као здрав, дејствујући као „ђакон”, а не као самозвани „епископ”.   Још нешто је важно нагласити када је реч о савременом академском богословском дискурсу, који се, очигледно, све више удаљује од благодатног искуства Цркве (част изузецима, којих је увек било и биће). Наиме, у његовом изразу наилазимо на термине и концепте који су веома важни, али су најчешће лишени оне специфичне „соли” (уп. Мк 9, 50) која се тако лако може препознаје и осећа док се читају отачки текстови. Примера ради, у антрополошким разматрањима већине савремених академских богослова термин личност је незаобилазан, док се истовремено изразито ретко повезује са „скривеним човеком срца” (1Пет 3, 4) и потребом да се лик узведе до подобија кроз процес очишћења, просвећења и обожења, да би се формирала истинска, аутентична личност – светитељска. И термин заједница се исто тако често помиње, али се зато у траговима (ако уопште) наглашава позив за постизањем молитвене заједнице ума и срца, којом се достиже антрополошка дубина која нам је по богомданим капацитетима назначена. И узвишени термин љубав стално провејава, али углавном без нагласка на томе да је права љубав плод очишћења од страсти, те да је оно што тако често називамо љубављу углавном заоденуто страшћу самољубља. И тако даље, и тако редом, могло би се о свему овоме писати надугачко. У том погледу, суштинска одлика академских богословских трендова који су доминантни данас јесте да су дубоко антиисихастички – термин ”православни будизам” неформално је скован управо у тим круговима, да би се посредно (и погрдно) указало на недостатак паламитске богословске синтезе уколико се она не „обогати” новим богословским приступом, који у наше време показује своје право лице.    Својевремено, када је покренут тзв. „дарвинистички” спор међу српским богословима, написао сам поруку једном свом дугогодишњем пријатељу (иначе професору Богословског факултета) и рекао му да сам мишљења да ће због оваквог тренда у академском богословљу следећа полемика бити везана за оспоравање нечега везаног за Свето Причешће. Разлог таквог става сам извео на чисто логичан начин (ово је додатни прилог томе да нисам противник логике, већ да јој тражим одговарајуће место у односу на умно делање). Наиме, свима којима је упитна историјска реалност Првог Адама, несумњиво ће бити спорне и неке реалности везане за Другог Адама. Из неког разлога, у то време сам био убеђен да ће се врло брзо појавити ставови у којима ће се, на овај или онај начин, оспоравати реалност Тела и Крви Господње (по угледу на протестантизам), али сам омашио, но ипак јесте дошло до оспоравања нечега у вези са Причешћем јер су се (посредно или непосредно) појавили ставови међу неким докторима богословских наука да се редовном литургијском употребом Причешћа може добити зараза.    Из неких текстова се могао извести закључак да је теза о могућности заразе Светим Причешћем страна древним оцима јер у њихово време медицина није била на данашњем нивоу. Зашто је онда таква теза страна светитељима 20. века, којима су итекако била позната достигнућа савремене медицине и начини преноса инфекција? Замислимо, само за тренутак, да су се данашњи ставови неких доктора богословских наука о могућности заразе Светим Причешћем појавили у време Светог Јована Кронштатског, свештеника који је као ретко који живео светотајински. Каквим би речима ова буктиња Духа Светог отписала, узевши у обзир његово искуство (не само када је реч о толиким болесницима, већ и у погледу њега самог)? Или шта би им одговорио његов имењак, светило Шангаја и Сан Франциска, који је пред више сведока једном приликом у своја уста узео причешће које је испљувала болесница заражена беснилом? Како ли би тек одговорили Свети Антим Хиоски или отац Хризантос Кутцулогианакис, који су у наше време причешћивали лепрозне и туберкулозне, а после причешћа свих тих болесника употребљавали Свете Дарове? Шта ли би, уосталом, рекао Николај Жички и Јустин Ћелијски? То можемо само да претпоставимо, али са приличном извесношћу. Било како било, узносећи свој ум према ликовима ових духовних колосâ, ми који смо духовни патуљци можемо само рећи: Господе, дометни нам вере! (Лк 17, 5).    Но не морамо тражити светитеље да нам директно одговоре и да нас охрабре – довољно је да се обратимо болничким свештеницима. Тако у време док пишем овај текст, руски свештеник (и лекар по професији), о. Алексеј Тимаков, који је причаслен при храму Светог Николаја у оквиру Центру за борбу са туберкулозом, говори о томе како све ове године редовно причешћује људе при том Центру, не питајући који је заражен, а који је оздравио, да би на крају сам употребио Дарове. Вели прота: „Добро схватам шта су вирусне и инфекцијске болести и како се оне преносе. И уколико би било могуће заразити се кроз Свете Дарове, ја бих се онда сигурно заразио, и не само ја”.   Но ако се Оци Цркве нису бавили темом да ли Причешће може бити заразно, итекако јесу писали о томе колико је Причешће благотворно, уколико се прима достојно. Довољно је са пажњом читати молитве пре Причешћа које су они саставили, у њима све пише. С тим у вези, занимљиво је да се у једном од текстова који су објављени ових дана на ту тему износи став да се учење о томе да је Свето Причешће нешто што дарује телесно и душевно здравље не може наћи у текстовима ранохришћанских писаца, те да се развија касније. Но православне хришћане не занима када су се појавили први светоотачки текстови који су актуелизовали ту тему (нека се тиме баве историчари), већ како и шта о њој говоре. А ако кренемо логиком доминације историјског трага коришћеног у рационалистичком кључу, лако можемо завршити са закључцима до којих су дошли протестанти, одбацујући Свето Предање (уместо да се врате у окриље Цркве) и пренаглашавајући закључке свог разума (уместо да са поверењем прихвате опит облагодаћених умова Цркве). Теза да је потребно вратити се некаквом првобитном постојању Цркве и одбацити „историјске наносе” каснијих векова у својој суштини и јесте протестантска, и веома је близу еклисиолошке јереси, будући да имплицира суштински недостатак животу Цркве – исте оне Цркве у којој се пуноћа благодатног дејства Духа Светога све ове векове излива и непрестано рађа Светитеље. Додуше, појаву разних „наноса” у свакодневном црквеном животу нико не спори (било их је и у апостолском периоду, ка коме протестанти теже), но они оптерећују спољашњу страну црквеног живота, чију суштину и данас одликује непатворена православна вера и очуван метод исцељења човековог ума.     Није лако одржати се у ово време смутњи. Исто тако, није лако не упирати прстом ни у кога (у свом тексту намерно нисам никога хтео поименице да прозовем), поред толико хетеродоксних ставова који су изнети у јавности. Ипак, није ни све тако црно као што изгледа. Уколико се погледа стање на васељенском нивоу, можемо рећи да је српски народ добио велику духовну утеху кроз саопштење Светог Архијерејског Синода и неких својих архијереја и свештеника. Држећи се средњег, царског пута, наша Црква је успела да очува веру у Светињу и да истовремено изнесе трезвен, друштвено одговоран став према околностима које налажу да се уваже и препоруке здравствених радника у свему осталом.    Охрабрују нас и предањски богословски ставови архијереја других помесних Цркава, поготово став митрополита месогејског Николаја, који се огласио међу првима у овом погледу и чији текст су пренели наши црквени медији. Слично томе, охрабрује и став митрополита нафпактоса Јеротеја, који је у својој архипастирској беседи недавно отворено поручио својој пастви да, поводом тренутне пандемије, треба да се придржавамо свих стручних савета здравствених радника и државе, али да истовремено у погледу Светог Причешћа одржимо оно у шта хришћани верују вековима, а то је да оно не може бити извор заразе. „Верни хришћани се не плаше Светог Причешћа јер га сматрају за лек који не преноси болести, као што је то показано у прошлим временима у небројеним случајевима свештеника који су причешћивали лепрозне и људе по болницама заражене озбиљним болестима, а сами нису постајали болесни”, вели митрополит. И додаје да они који не верују у силу Светог Причешћа не треба ни да му приступају. Огласио се пре неколико дана и митрополит едески Јоил, наводећи да је противник увођења различитих кашичица јер и вера и историјско искуство Цркве држе до тога да Свето Причешће не преноси заразу.    У једном интерјвуу свој став је недавно изнео и митрополит пергамски Јован, човек веома популаран у српским академским богословским круговима. Богословљу (тачније: богословском систему) уваженог митрополита имам шта да приговорим (неке теме сам отворио на почетку овог текста у погледу садржаја терминâ који су код њега доминанти), но неке његове ставове из поменутог интервјуа доживљавам као потпуно предањске. Тако митрополит Јован наглашава да је Причешће лек бесмртности и да оно не може бити опасност, те да он сам не би имао ништа против тога да се причести заједничком кашичицом. Додуше, због могућности саблазни оних који су слаби у вери и оних ван Цркве, пергамски размишља о томе да се Црква врати древнијим начинима причешћивања, због чега није у потпуности на линији коју су јасно повукла претходно наведена три грчка митрополита, но у суштинском смислу теме о којој говоримо, потпуно подржава њихов став о Светом Причешћу као таквом.    На крају, опет бих се присетио текста проте Лазара Милина, неправедно запостављеног професора који је у далеко теже време од данашњег укрштао копља са атеистима, комунистима и секташима. На крају поменутог текста у виду дијалога, атеиста предлаже вернику да направе експеримент, тако што би свештенику довео једног болесника од тешке заразне болести да га овај причести, па да после тога свештеник употреби Причешће као што је то чинио увек у својој пракси када би причешћивао вернике, укључујући и оне који имају неку заразну болест. А верник одговара: „После толиких милијарди причасника од којих сваки представља један нехотични експеримент, мени није потребан још један хотимични, изазивачки”.    Ето где би било право искушавање и изазивање Бога: у предлогу који данас чујемо не само од неверујућих људи, него и од неких доктора богословских наука, који (посредно или непосредно) позивају да се изврши бактериолошка и вирусолошка анализа кашичице за Причешће и Светих Дарова, да би се тиме тобоже нешто доказало.    Браћо драга, било да сте доктори медицинских или богословских наука: зар заиста мислите да се божанске тајне дају сместити у епрувете?   Презвитер Оливер Суботић
    View full Странице
  3. Волим
    logdanov је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо у Епископ бачки др Иринеј: Порука у време пандемије коронавируса   
    Текст који следи представља интервју дат госпођи Јелени Тасић из београдског листа Danas, објављен 27. марта текуће године у истом листу, на петој страни, под насловом „Душу нам спасавају лекари, болничарке, војници, полицајци…”. Садржај разговора је пренет верно, са неким изменама у редоследу питањâ и одговорâ. Овде га објављујемо у његовом првобитном облику.     1. Да ли можете да потврдите вести да је епископ ваљевски Милутин због изолованог вируса корона смештен у београдску болницу „Драгиша Мишовић” заједно са једним свештеником и ђаконом ове епархије у којој, наводно постоји вирусни проблем и са другим свештеницима у Ваљеву?
    Епископ Милутин је заиста један од многих заражених вирусом ковид-19, у тешком је здравственом стању и ја позивам све који у Бога верују да се моле за њега и за све угрожене опасним и опаким вирусом у нашој средини и широм света, без обзира на било чију веру или неверовање, народност или било какву другу припадност. О ваљевском свештенику и ђакону не знам ништа поближе, али мислим да су мање угрожени од свога владике. И њима желим што скорије оздрављење.
    Ако икад, онда смо данас сви призвани и позвани на свеопшту солидарност и зато са гнушањем пратим медијске вести и коментаре који једног истински Божјег човека и Божјег слугу, у тренуцима када се бори за живот, оптужују и клеветају, о чему је Епархија ваљевска управо издала своје саопштење за јавност.
    2. Да ли Синод има податке каква је ситуација међу свештенством и монаштвом у другим епрхијама СПЦ?
    Синод не располаже прецизним подацима из разних епархија наше Цркве, али непрекидно, службеним актима и јавним саопштењима, апелује на све да ситуацију схвате крајње озбиљно и да се придржавају обавезујућих препорука лекарâ, јунакâ нашег доба, и одлука државних власти, како наших тако и других где живе наша Црква и наш народ, притом не правећи труле компромисе када је у питању богослужбени живот Цркве, а пре свега људско и уставно право свих грађана који то желе да се причешћују, при чему се, уколико смо сви одговорни и као верници и као грађани, може „и ово чинити и оно не изостављати”, по речима Христовим (Лк. 11, 42).
    3. Да ли је појава болести код свештеника и владика аргумент за оне који у причешћу и богослужењима виде опасност? 
    Ни у ком случају! Зараза се добија на разне начине, нарочито када се не поштују инструкције државе и медицинске струке, а то погађа и свештена лица. Од Причешћа се за две хиљаде година никад нико није заразио, па ни свештеници који су причешћивали губавце, туберкулозне и друге оболеле од тада неизлечивих заразних болести. Ако је проблем у богослужењу и причешћивању, како то да бивају заражени они који никад у цркву и не улазе, акамоли да се причешћују? Шта нам ти несрећни заблудели људи поручују? Да је опасност у Цркви, а не у кафићима, журкама, непоштовању неопходне самоизолације и другим чиниоцима? Духовно смо као народ спали на ниске гране, али нам душу спасавају лекари, болничарке, војници, полицајци, они који прискачу у помоћ усамљеним или беспомоћним старијим људима, па, штавише, и новинари који говоре истину и не шире дезинформације и панику.
    4. Како коментаришете тврдње поједних кругова да је Синод реаговао на страх од причешћа само зато што је снимак на друштвеним мрежама из Новог Сада, где сте Ви надлежни епископ и да је тон синодског саопштења био, како неки оцењују, нетолерантан?
    Такве тврдње су апсолутно неистините и злонамрне. Уосталом, у Новом Саду у погледу служења Литургије није било ничега чега истовремено није било у било ком граду и селу у Србији. Тон пак синодског саопштења, по мени, не само да није био нетолерантан него је био сасвим умерен и одмерен. Нетолеранцију ваља потражити у оним медијским срединама које пласирају планиране и наручене кампање (као што је ова око Цркве у Новом Саду). Дубоко жалим људе који се у оваквим временима и искушењима баве тако недостојним работама. То су људи спаљене савести.
    5. Како је у другим Православним Црквама, које нису искључиле вернике из богослужења, решено питање причешћа и да ли ће СПЦ применити њихова искуства?
    Ниједна Православна Црква на свету, као ни Римокатоличка Црква, није искључила вернике из богослужења (само је строго ограничен број присутних у храмовима, и то не свугде у свету, уз могућност праћења службе Божје преко радија и телевизије или путем интернета), а лишавање хришћана потребе причешћивања, у храму или дому, јесте опција која се у Цркви не разматра ни као теоретска могућност.
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    View full Странице
  4. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from ekdikos_apomahis in Видовдан грчком калуђеру који је опседнут епископом Иринејем Буловићем: Максуз селам из Србистана - надамо се да су мама и тетка, дечко и мачка добро   
    Можда сам простак, али мени не смета стил.
    Није тај калуђер ни мало фин. Прети наоколо свима који не признају Думенка. Прети и својима, а не само нашима. Према Русима има однос као да не жели да више икада буду иста црква. Једна од најбљутавијих изјава му је та да су они, Грци, крштени хиљаду година пре нас, Словена, и да ми зато не знамо ништа о православљу.
    У одговору му је фино речено да ми не желимо да свргнемо цариградског и да највише волимо Грке од свих народа.
    Јеткост у одговору је ок. Ту је да њега мало наједи, а нас да насмеје, чисто да види да га се Видовдан не боји, да уме и он да уједе.
  5. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from Итака in Зоран Ђуровић: Подмукли рат северноамеричких владика против СПЦ   
    Све се тако случајно савршено уклапа, као у теорији завере на чијем челу стоји Фанар, са подршком Американаца.
    Једини фактор изненађења могу да буду обични Срби који неће ништа од оног што други хоће.
    Молимо се сви за нашег патријарха.
  6. Волим
    logdanov got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    Ево, опет мени цинкариш попа из Рима зато што је рекао нешто за попа из .... нечег другог, а и ти живиш у нечем трећем. Сигурно није против правила форума да се ради то са скупљањем доказа. Не могу да се љутим. Али, не мораш баш мени да препричавао њихов однос. Не занима ме. Ако си првих пет пута помислио да нисам схватио шта хоћеш да кажеш, веруј ми схватио сам. Ђуровић није моја тема. "Едо" (аутокорект) није моја тема.
    И нисам констерниран зато што сликате постове свог архинепријатеља. Само сам у једном тренутку схватио да је ово бојно поље разних служби и интересних група, а не причаоница за размену мишљења па чак и свађу, али људску. Одједном ми профили које сам посматрао у једном светлу, делују потпуно другачије. Имали су лице, сад имају задатак. Нећу ја ништа тим поводом учинити, нити могу, а нити је вредно труда. 
    Скриншотуј и даље, али нема потребе да ми причаш зашто то радиш. Бар не мени директно. Наставимо живот као да је све у реду. Нема потребе више пишемо о томе. Направићемо тему: Конкурс за најбољи скриншот порука - првих 10 година. Тамо свако нека залепи своје радове.
    Молимо се Богу за јединство наше свете цркве и сутра и убудуће. На срећу, наш народ је јединствен, само то још треба да схвате они који су се занели непристојним понудама, ако има таквих.
  7. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from Драшко in Зоран Ђуровић: Подмукли рат северноамеричких владика против СПЦ   
    Све се тако случајно савршено уклапа, као у теорији завере на чијем челу стоји Фанар, са подршком Американаца.
    Једини фактор изненађења могу да буду обични Срби који неће ништа од оног што други хоће.
    Молимо се сви за нашег патријарха.
  8. Радостан
    logdanov got a reaction from Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Подмукли рат северноамеричких владика против СПЦ   
    Све се тако случајно савршено уклапа, као у теорији завере на чијем челу стоји Фанар, са подршком Американаца.
    Једини фактор изненађења могу да буду обични Срби који неће ништа од оног што други хоће.
    Молимо се сви за нашег патријарха.
  9. Волим
    logdanov got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Зоран Ђуровић: Подмукли рат северноамеричких владика против СПЦ   
    Све се тако случајно савршено уклапа, као у теорији завере на чијем челу стоји Фанар, са подршком Американаца.
    Једини фактор изненађења могу да буду обични Срби који неће ништа од оног што други хоће.
    Молимо се сви за нашег патријарха.
  10. Волим
    logdanov got a reaction from Србољуб+ in Зоран Ђуровић: Подмукли рат северноамеричких владика против СПЦ   
    Све се тако случајно савршено уклапа, као у теорији завере на чијем челу стоји Фанар, са подршком Американаца.
    Једини фактор изненађења могу да буду обични Срби који неће ништа од оног што други хоће.
    Молимо се сви за нашег патријарха.
  11. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from Ćiriličar in Видовдан грчком калуђеру који је опседнут епископом Иринејем Буловићем: Максуз селам из Србистана - надамо се да су мама и тетка, дечко и мачка добро   
    Можда сам простак, али мени не смета стил.
    Није тај калуђер ни мало фин. Прети наоколо свима који не признају Думенка. Прети и својима, а не само нашима. Према Русима има однос као да не жели да више икада буду иста црква. Једна од најбљутавијих изјава му је та да су они, Грци, крштени хиљаду година пре нас, Словена, и да ми зато не знамо ништа о православљу.
    У одговору му је фино речено да ми не желимо да свргнемо цариградског и да највише волимо Грке од свих народа.
    Јеткост у одговору је ок. Ту је да њега мало наједи, а нас да насмеје, чисто да види да га се Видовдан не боји, да уме и он да уједе.
  12. Свиђа ми се
    logdanov је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Подмукли рат северноамеричких владика против СПЦ   
    Зоран Ђуровић: Подмукли рат северноамеричких владика против СПЦ
     
    У више ауторских текстова писао сам прошле године о раду на одцепљењу северноамеричких епископа од СПЦ. Посебан нагласак сам имао на Максиму Васиљевићу, јер га и лично знам, наиме, били смо школски. Други разлог је лежао у томе што је он био портпарол америчког тројца и кренуо је у отворену борбу против светосавља, где је Светог Саву прогласио криминалцем, а онда је, кад су се ствари закувале, па је морао по свом устаљеном обичају да лиже пљунуто, узео да фалсификује свој инкримисани текст на свом порталу, популарно знаном као Теологијањет. Раскринкан је био у неких 5-6 писаних лажи које је без зазора износио у нападу на епископа Иринеја Буловића.
    Нећу се бавити најновијим памфлетом из ове кухиње: „У одбрану истине и јединства Српске Православне Цркве“, који је објављен на званичној интернет страници СПЦ за Северну, Средњу, и Јужну Америку, 24.02.2020. Овај текст су надмоћно деконструисали епископи Митрофан канадски и Кирило буеносајрески и јужноцентралноамерички, а који су нелегално били одстрањени из рада Савета за Америке. За малу децу је било накнадно оправдање да нису позвани грешком!
    Тројац не одустаје од апологетике сопствених поступака, тако да испада да смо се сви напили луде воде и не разумемо ову високу науку и филозофију. Добро приметише Митрофан и Кирило: „Из тог разлога испада помало парадоксално да су наша браћа Архијереји из САД пристала да се сазове Црквено-народни Сабор на Флориди, где треба да се пониште све њихове одлуке са ”крњег” Сабора из Чикага, од јула месеца прошле године, и истовремено да наступају на том Сабору са најновијим текстовима који су усмерени на потврду и оправдање њиховог досадашњег рада. Још је парадоксалније да се стално понавља тврдња да на ’’крњем’’ Сабору у Чикагу ”није донета никаква одлука”? Тиме се вређа основна интелектуална висина тела и архијереја наше Цркве као и еминентних стручњака из области права који су већ више пута образложили неуставну позадину ”крњег” сабора из Чикага од јула прошле године“. Да, вређа нам се интелигенција.
    То је лајтмотив који се провлачи у свим наступима Тројца, па ћемо га наћи и у писму „Владе Дивца и виђених Срба“. „Свако ко тврди Светом Синоду да владика Лонгин, владика Максим или владика Иринеј желе одвојити наше епархије од Српске Православне Цркве или нема сазнања и погрешно је информисан, или злонамерно лаже. Заиста, чини се да ове дезинформације ствара и шири једна мања група клеветника док огромна већина наших верника у парохијама широм Америке подржава наше владике. Молимо вас да не узимате у обзир слабо информисане позиве једне неколицине клеветника како не би сте реметили мир и хармонију огромне већине“. Барем 10 пута је Максим поменуо како га Буловић не разуме. За мене се подразумева да не могу да га разумем, јер сам ја обични поп.
    Ова  парола је у складу са централном идејом овог клана, наиме, да су они модерни и напредни, разумеју науку и дарвинизам, биоетичке проблеме и сексуалне, па, једном речју, нису затуцани. Зато се ките славним именима из спорта, културе и науке. Потписник овог писма је и члан “Српских Аполо 7” Давид Вујић, који је био коришћен претходних месеци као доказ затуцаности синодалаца, јер Буловић и Перовић кобајаги негирају да је човек слетео на месец и зато нису дали светосавски орден Вујићу, а за то га је предложио Добријевић! Но, добро је послати поруку како су синодалци затуцани!
    Наравно да ни Дивац ни Вујић нису писали ово писмо, јер рукопис одаје Добријевића, који је, како рекох, предложио Вујића за орден, а са Дивцем иде на Аустралиен Опен кад игра Ђоковић и тамо скупљају хуманитарне прилоге. Дивчева госпођа је директорица ове организације и за то прима плату, што није никакав грех, као што није грех ни скупљање овог новца. Дивац је аутор овог писма као ја студије о космичким зрацима...
    Тројац и придружени су озбиљна екипа и раде капиларно. Нико их не сме потценити. Видимо да овде користе лична познанства. Обичан човек је чуо за Владу Дивца, али није за Давида Перовића. Игра се са именима. Опаснија и безочна борба је преко медија и она се води непрестано. Први портал је био Теологијањет, а сам Благоје Пантелић, Максимов другар, ме је био позвао да сарађујемо. То се никад није остварило, јер стомак за тако нешто немам. Никли су као печурке после кише и други, као Директно са Иваном Ивановићем, па Црквена истраживања/ктуелности са Бачановићем, који је вероватно и иза твитера На Поукама банован итд. Ту је удомљен и григоријепоклоник Никола Станковић, који је избачен са Тв Храма. Имамо целу екипу ђедоиманих и сл. Карактеристично за ове беспризорне ликове је да кују у звезде Григорија, Максима, Атанасија, Амфилохија, и подржавају пучисте на Православном Богословском Факултету: Перишића, Кубата, Шијаковића, Вилотића, Јефтића... док сатанизују синодалце. Слика је црно-бела. Иако се епископи-налогодавци не оглашавају на овим порталима, никада се од њих нису оградили, јер су најамници на истима њихови посланици. Исус ће рећи да ћемо по делима познавати добро и зло. Ђедоимани На Поукама банован је скоро написао како треба да купим вијагру да бих задовољио своју жену, како је Порфирије Вучићев сарадник у признавању КиМ, да је Давид душевни болесник, Иринеј Буловић убица, а Патријарх без мушких атрибута. И упитах лика да неће сада да напише и неки пригодни текст о Исусовој молитви... Таса, Амфилохије и други не могу да негирају да су ово њихови духовни плодови. Ево ко их брани. И то не само ови ђедоимани, него и отворени атеисти, либерали и декларисани хомосексуалци и наркомани, што се видело ових месеци око ПБФ.
    Од почетка смо имали ово вређање интелигенције и негирање чињеничног. Најтежи ударац је Тројац имао због извештаја проте Велибора Џомића, који може некоме да буде несимпатичан, али нико не може да каже да је лимитиране интелигенције. Патетично делује када Тројац декларише оданост СПЦ и да се никада не би одвојили. Без стида пишу нешто што свако може да провери: „Као што је објашњено у оснивачким актима сваког од ентитета... коначни ауторитет/власт у сваком од ових световних ентитета припада „службеном положају епископа“ епархије које се то тиче, а за „службени положај епископа“ је јасно назначено да га контролише Свети Архијерејски Сабор СПЦ на основу власти Светог Сабора да поставља и смењује епископе са тог положаја/службе. Оснивачки акти ових ентитета јасно показују да је активни епископ онај који је валидно постављен од Светог Архијерејског Сабора СПЦ, и да уколико Свети Архијерејски Сабор постави новог епископа, тај нови епископ ће преузети власт над ентитетом. Ове ентитете опслужују директори и службеници постављени од валидно постављеног епископа, да би управљали и руководили корпорацијом“. Ово је лаж, јер по Устав, општа правила и уредбе, једнообразна правила и уредбе за парохије и црквено-школске општине српских православних епархија у Сједињеним Америчким Државама, чл. 14, 2 пише: „Епархијске Архијереје за Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама бира Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, првенствено од кандидата предложених од Епископског савета, који може да се консултује с ким нађе за сходно“. СПЦ Сабор не може да постави свог кандидата на САД епархијама, па и сада не може, по њиховом Уставу, да смени неког од епискпа!
    Овиме су се широм отворила врата за раскол, јер ако би Синод или Сабор сада рашчинио или пензионисао неког од епископа у САД, то не би имало ефекта пред САД бирократијом. Могли би само да га моле да се умирови, али видесмо и Атанасија колико се смирио по одласку у мировину. Још 6. јуна 2017 Илиној корпорација из 1935 конвертована је у непрофитну Илиној корпорацију. Априла месеца 2017, „на основу препоруке нашег спољашњег адвоката, име Илиној Корпорације из 1935. промењено је од „Српска Православна Црква у САД и Канади“ у „Српске Православне Епархије у Сједињеним Државама Америке“. Сада нећете веровати: Промену имена из 2017 године правдају актом из 2018, а у коме се не помиње то име! Дакле, већ су урадили све на своју руку, а онда, пост фестум се позивају на акт који тада није постојао! Пишу: „Као резултат претходно наведених тачака..., Свети Архијерејски Сабор је у мају 2018. године донео следеће одлуке...:
    Усвојити предлог... Лонгина,... Максима и... Иринеја, те, на основу члана 13. тачка 8. (15) и члана 33. Устава Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци..., одобрити територијално ограничење овог Устава искључиво на српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама.
    С обзиром на ово, садашњи Епископски савет Српске Православне Цркве за Северну и Јужну Америку преименовати у Епископски савет Српске Православне Цркве за Северну, Средњу и Јужну Америку, са ингеренцијама највише црквено-јерархијске власти Српске Православне Цркве на том подручју“.
    Успостављање пак Српских православних епархије у САД омогућава подвођење истих и другим канонским јуриздикцијама. Јер смо имали, нпр., руске епархије под Цариградом на Западу. Национални предзнак не значи ништа. Сулудо је од ових кад нас убеђују да то појачава везу са матицом!
    Врата су се отворила и за друге вукове који би да откину део, а мислим на ткз. Слободну СПЦ. Сада су се активирали. То не треба потцењивати, јер се у бари, када се подигне муљ, лови. Њихов актуелни епископ Христифор је бивше духовно чадо Амфилохија Радовића, биран 2-3 пута за епископа, био у разним јуриздикцијама старокалендарским и заграничним, а био је у фракцији која је канонизовала (РИПЦ) Гермогена (карловачки синод РЗПЦ), кога је Павелић довео за владику Хрватске Православне Цркве, коју је, гле случаја, признавао Фанар али не и титулу патријарха за Гермогена. Вук длаку мења...
    Лже епископ Христифор је направио свој Синод, тако да може да покрије Аустралију, САД и западну Европу. То што голобради Христифор прави селфије и у католичком је имиџу, никоме од „истинских“ православаца не би сметало. Имамо остатке те цркве у САД, а они су победили и Лонгина на суду. У тој чорби су сви пријатељи и „пријатељи“: Лонгин са финансијером Слободњака г. Ратком Нешићем, Амфилохије са Лонгином који му је дао новац за Светигору, Добријевић са Радовићем се удружује у литије са Мајком Помпеом, иако је Амфилохије Добријевића раскринкао пред Синодом, Максим са Амфилохијем и Тасом, а ови се нервирају само око његовог дарвинизма, док му таоизам хвале... И кад имамо сав овај хаос и неморал, онда се не можемо чудити што нам кола иду на доле. Налазимо се у пандемонијуму. Григорије мрзи Џомића али воли Јаоникија. Добријевић упорно прогања попа Сашу Војводу... капиларно. Све је прецизно. Разапињу Митрофана, Кирила проглашавају за глупака. Покрећу петицију за рашчињење Буловића. Ја сам пак аутокефалан, научник и уметник, па не могу да ме рашчерече као колегу Сашу. Иако би то радо учинили. За не веровати је ова количина акумулиране мржње и жеље за профитирањем. Уздам се пак у Патријарха и његову снагу и разбор. И молим се за то.
  13. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from Итака in Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    То ће сигурно учинити. Мора прво сутра да се заврши сабор и да поништи све одлуке које су донете против јединства СПЦ. После остаје само бирократски посао. Неко у пензију, неко на другу епархија ако треба, ако је дотле дошло. Патријарх зна. Само да му Бог да снаге.
  14. Волим
    logdanov got a reaction from Итака in Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    Ево, опет мени цинкариш попа из Рима зато што је рекао нешто за попа из .... нечег другог, а и ти живиш у нечем трећем. Сигурно није против правила форума да се ради то са скупљањем доказа. Не могу да се љутим. Али, не мораш баш мени да препричавао њихов однос. Не занима ме. Ако си првих пет пута помислио да нисам схватио шта хоћеш да кажеш, веруј ми схватио сам. Ђуровић није моја тема. "Едо" (аутокорект) није моја тема.
    И нисам констерниран зато што сликате постове свог архинепријатеља. Само сам у једном тренутку схватио да је ово бојно поље разних служби и интересних група, а не причаоница за размену мишљења па чак и свађу, али људску. Одједном ми профили које сам посматрао у једном светлу, делују потпуно другачије. Имали су лице, сад имају задатак. Нећу ја ништа тим поводом учинити, нити могу, а нити је вредно труда. 
    Скриншотуј и даље, али нема потребе да ми причаш зашто то радиш. Бар не мени директно. Наставимо живот као да је све у реду. Нема потребе више пишемо о томе. Направићемо тему: Конкурс за најбољи скриншот порука - првих 10 година. Тамо свако нека залепи своје радове.
    Молимо се Богу за јединство наше свете цркве и сутра и убудуће. На срећу, наш народ је јединствен, само то још треба да схвате они који су се занели непристојним понудама, ако има таквих.
  15. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from Србољуб+ in Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    То ће сигурно учинити. Мора прво сутра да се заврши сабор и да поништи све одлуке које су донете против јединства СПЦ. После остаје само бирократски посао. Неко у пензију, неко на другу епархија ако треба, ако је дотле дошло. Патријарх зна. Само да му Бог да снаге.
  16. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from Ćiriličar in Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    То ће сигурно учинити. Мора прво сутра да се заврши сабор и да поништи све одлуке које су донете против јединства СПЦ. После остаје само бирократски посао. Неко у пензију, неко на другу епархија ако треба, ако је дотле дошло. Патријарх зна. Само да му Бог да снаге.
  17. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from Вукашин in Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    Ево, опет мени цинкариш попа из Рима зато што је рекао нешто за попа из .... нечег другог, а и ти живиш у нечем трећем. Сигурно није против правила форума да се ради то са скупљањем доказа. Не могу да се љутим. Али, не мораш баш мени да препричавао њихов однос. Не занима ме. Ако си првих пет пута помислио да нисам схватио шта хоћеш да кажеш, веруј ми схватио сам. Ђуровић није моја тема. "Едо" (аутокорект) није моја тема.
    И нисам констерниран зато што сликате постове свог архинепријатеља. Само сам у једном тренутку схватио да је ово бојно поље разних служби и интересних група, а не причаоница за размену мишљења па чак и свађу, али људску. Одједном ми профили које сам посматрао у једном светлу, делују потпуно другачије. Имали су лице, сад имају задатак. Нећу ја ништа тим поводом учинити, нити могу, а нити је вредно труда. 
    Скриншотуј и даље, али нема потребе да ми причаш зашто то радиш. Бар не мени директно. Наставимо живот као да је све у реду. Нема потребе више пишемо о томе. Направићемо тему: Конкурс за најбољи скриншот порука - првих 10 година. Тамо свако нека залепи своје радове.
    Молимо се Богу за јединство наше свете цркве и сутра и убудуће. На срећу, наш народ је јединствен, само то још треба да схвате они који су се занели непристојним понудама, ако има таквих.
  18. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from Ćiriličar in Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    Ево, опет мени цинкариш попа из Рима зато што је рекао нешто за попа из .... нечег другог, а и ти живиш у нечем трећем. Сигурно није против правила форума да се ради то са скупљањем доказа. Не могу да се љутим. Али, не мораш баш мени да препричавао њихов однос. Не занима ме. Ако си првих пет пута помислио да нисам схватио шта хоћеш да кажеш, веруј ми схватио сам. Ђуровић није моја тема. "Едо" (аутокорект) није моја тема.
    И нисам констерниран зато што сликате постове свог архинепријатеља. Само сам у једном тренутку схватио да је ово бојно поље разних служби и интересних група, а не причаоница за размену мишљења па чак и свађу, али људску. Одједном ми профили које сам посматрао у једном светлу, делују потпуно другачије. Имали су лице, сад имају задатак. Нећу ја ништа тим поводом учинити, нити могу, а нити је вредно труда. 
    Скриншотуј и даље, али нема потребе да ми причаш зашто то радиш. Бар не мени директно. Наставимо живот као да је све у реду. Нема потребе више пишемо о томе. Направићемо тему: Конкурс за најбољи скриншот порука - првих 10 година. Тамо свако нека залепи своје радове.
    Молимо се Богу за јединство наше свете цркве и сутра и убудуће. На срећу, наш народ је јединствен, само то још треба да схвате они који су се занели непристојним понудама, ако има таквих.
  19. Свиђа ми се
    logdanov је реаговао/ла на Ромејац у Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    Овде има чудних (најблаже могуће речено - написано) људи! 
  20. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from Ромејац in Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    @Родољуб Лазић Копипејстовање не може да послужи као прес-клипинг. Скриншотовање може.
    @Golub Не треба ми правдање, људи. Шокиран сам и даље. Да би неко могао да извуче нешто што је ...неко рекао па после, превртљивац, тврди сасвим друго,... мора да прави скриншотове свега, јер никада не зна када ће неко да постане превртљивац. Затим те скриншотове мора да систематизује према датуму, тематици и аутору, да би могао лакше да их пронађе и да се подсети. Зар није довољно јасно шта имам у виду?
    @Bokisd Фора на форуму. Да, да. хехе. 
  21. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from Ćiriličar in Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    @Родољуб Лазић Копипејстовање не може да послужи као прес-клипинг. Скриншотовање може.
    @Golub Не треба ми правдање, људи. Шокиран сам и даље. Да би неко могао да извуче нешто што је ...неко рекао па после, превртљивац, тврди сасвим друго,... мора да прави скриншотове свега, јер никада не зна када ће неко да постане превртљивац. Затим те скриншотове мора да систематизује према датуму, тематици и аутору, да би могао лакше да их пронађе и да се подсети. Зар није довољно јасно шта имам у виду?
    @Bokisd Фора на форуму. Да, да. хехе. 
  22. Хахаха
    logdanov got a reaction from Ćiriličar in Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    Једном си скриншотовао нешто што сам ја написао у 6 ујутро и после минут изменио. Шта је то него унапред?
    Слободно реци да ниси, ја немам скриншотове.
  23. Свиђа ми се
    logdanov got a reaction from Ćiriličar in Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    @Golub Шта мени лично треба да значи такав један "доказ"? @Родољуб Лазић Не знам шта да кажем на то. Надам се да никада нисам уживо разговарао или полемисао са људима који то раде. Сад подозревам да има људи који снимају разговоре које водимо у стварном свету.
  24. Свиђа ми се
    logdanov је реаговао/ла на Ćiriličar у Обраћање Епископа Митрофана и Епископа Кирила у вези са Ванредним црквеним сабором у Клирвотеру   
    Razumem te šta prićaš, a i verjem da je tako...ali to je meni budi Bog s nami...ja ne čuvam ni slike moje dece, kamoli snimke ekrana sa foruma....oćete na sud ili šta? Đurović je omašio skroz - recimo za njega ja imam sektaško razmišljanje  i kusur još - ali šta mene briga, da ja skupljam dokaze o njegovim omaškama? Pa ako nekome treba, recimo nekim crkvenim organima....ok je da to neko radi za nekoga, policiju, udbu, pa i Crkvu ako je potreba...ali šta ja imam sa tim? Po tebi svi šlihtaju arhive ko udba onomad....malo je to naopako.
    Recimo ako je  neki Boki, ne znam, skrinsutovao neke komentare, mislim da je to radi vaznosti, kao neki izvor i smernica, da ne surfuje i sl...i kao podseetnik za neku teološku problematiku....terati te detektivske rabote nije to baš....
    Đurović da se na glavu usadi mene neće ubediti da  po pitanju CG nije omašio, kad jeste i da je prilagođavao stavove, htiući da opravda (ne znam kome) kako je u pravu. Iskreno, pojma nemam i zašto mu je važno da je u pravu....tek to plaši...još ako je boolje svima da nije u pravu. To je uzaludna rabota.
    Nije niko glup, zna narod šta je pisao, i ima svoje stavove...ali vi likujete. Uzgred, nije ni on baš bio neki lajt...
  25. Волим
    logdanov got a reaction from Hadzi Vladimir Petrovic in Поновно Миропомазање   
    И ми тебе. Ћао и хитај код лекара. Чека те операција. Не можеш ћаскати недељу дана тражећи помоћ.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...