Jump to content

logdanov

Члан
  • Број садржаја

    832
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    7

Everything posted by logdanov

  1. После овога било би једино нормално да лично Јоаникије јавно ускрати подршку Кривокапићу и да затражи да га Сабор пензионише. У захтеву за пензионисање требало би, као разлог, да наведе да не жели да учествује у разбијању СПЦ.
  2. @Родољуб Лазић Опусти се. Сутра је празник. Не распаљујмо страсти у ове касне сате.
  3. Чак и да нема никакав конкретни циљ, критика ради критике свега и свачега код нас се претворила у досадну и ружну навику. Фонтана - не ваља. Трг - не ваља. Споменик - не ваља. Храм - не ваља. Парк - не ваља. Патријарх - не ваља. Одавно нисам чуо да нешто ваља. Чак и кад ваља, прво истичемо оно што нам се не свиђа. Тешко је добити прелазну оцену код Бумбара и Рубирозе.
  4. Спојио си неколико различитих одговора, које ја нисам спојио, у један тако доследан систем који ни најмање нема везе са оним што сам ја рекао или хтео да кажем.
  5. Па да. Како да знам да баш моја критика није промашај? Ако је тако, сазнаћемо. Биће нам објављено. Св. Марко Ефески је рекао шта мисли по цену прогонства. Унија је пропала када су потписници повукли своје потписе, две године после пада Цариграда. Ми славимо св. Марка јер се није колебао, а не зато што је спречио унију. Начелно, свако може да напише писмо патријарху као св Јустин, као светогорци, као в. Атанасије. Сматрам да треба и Порфирију да напише писмо онај ко има за шта. Ако би то Рођа урадио, молио бих га да копију објави на форуму. Ипак смо од почетка у томе.
  6. Па Рођо, ти сад мене питаш да ли је светитељ православне цркве расколник, а ја ту не видим могућност да ти озбиљно одговорим. Чини ми се да би ти желео да кажем да није па да поентираш. За мене пак, невероватно је уопште и да се постави такво питање, или да ли је расколник неко ко се упокојио у цркви. Само је 5 Васељенски сабор расправљао о људима који су уснули као чланови Цркве и осудио их. Ја нисам 5 Васељенски сабор. Св. Јустин је критиковао п. Германа и ипак је светитељ. Можда је знао меру или је видео нешто што други нису. Моје контрапитање би било, да ли ти себе поредиш са св Јустином, а п. Порфирија са Германом? Шта је био повод његовој критици? Шта може данас да се мери са тадашњим поводима? Критике вл. Атанасија у вези са Вучићем су, морам да кажем нажалост, биле бесмислене. То је по мени било време таблоидизације црквеног живота, а све је имало неки циљ који није баш транспарентан. Толико пљувања по Иринеју, а у рукавицама о Вартоломеју, сведочи о губитку компаса у најбољем случају.
  7. @Родољуб Лазић Још ћу на крају научити да будем разумљив и другима, а не само себи. И то путем покушаја и промашаја. Кад наиђем на чудо, ја се само задивим премудрости Господњој. Свети Фотије и свети Игњатије цариградски су један пример пред којим занемим, али не у неверици. Исто тако се дивим кад помислим како је син заратио против оца који је имао пет канонских бракова, отац ослепео сина и обојица свети. Свети Пајсије Јањевац је написао житије и службу св. цару Урошу, у којима наводи да га је убио краљ Вукашин, који је умро месецима пре цара. Ту службу и данас певамо, са баш тим речима. Дивим се и Премудрости на примеру који износиш за св Јустина и патријарха Германа, који није канонизован, али је свакако поглавар цркве који заслужује наше поштовање. И вл. Атанасије је умео да погреши, јер нема безгрешног. Његове замерке патријарху Иринеју нису више битне. Обојица сада виде лицем у лице, а не више у огледалу. Али је исти тај владика похвалио садашњег Патријарха и није му, колико знам, нашао ману и указао на погрешне кораке.
  8. Да се не разумемо погрешно. Ни једног тренутка не алудирам ни на кога посебно већ је наша претходна дискусија можда повод за ово начелно разматрање, које више има везе са мојом смелом тврдњом да је у праву и кад није, него са љубљењем руке папи. Није ми ни на крај памети безгрешност појединца нити било какав догмат или пракса који би подсећао на Ватикан 1. То би било с моје стране веома наивно и дунстерски јер за тако нешто нема примера у историји цркве, а са са друге стране било би анахроно, јер се и сами католици тога стидљиво одричу. Осим тога, ја ни не верујем да је неки архијереј безгрешан као што то не верује ни папа. На уму ми је било правило које важи од вртића до пензије. Шеф је у праву. И Роналдо може само да хистерише због судијске одлуке, али је ни он ни сви играчи његовог тима не могу променити. То може да уради само онај ко има те прерогативе. Сви артемијевци, акакијевци, никодимлије и ини да се скупе, не могу да се прогласе надлежним да осуде патријарха. Сви ми да се окупимо у тренутку колективног лудила, одвојено од ових расколника, ми који смо црква, па и да имамо 3 епископа који пристају са нама, опет би смо само постали расколници, а никако патријархове судије. У практичном смислу, он је у праву и кад (ја мислим да) није у праву. Као што морам да платим погрешно обрачунат порез, погрешно обрачунат рачун за струју па могу да се после жалим ако знам механизме. А, ако не знам, ако ћу само да се извичем на шалтерског радника, онда боље се ни не буним. Ако мислим да патријарх није у праву, шта то мења у мом животу? Шта ћу да урадим по том питању? Могу ли без њега? Зашто не могу без њега а и даље мислим да је у њему проблем? Где је заиста проблем?
  9. Напросто си брате измислио да сам Грке назвао злим. То је ниво са ког си пошао, а онда си се спустио још ниже јер инсинуираш да су Срби староседеоци Балкана, ако сам те добро разумео, што је крајње неозбиљно. Од тога би било неозбиљније само ако би историчар покушавао да ти објасни да је то глупост. Та дилема се решава у 5 и 6 разреду основне школе. Шта може, а шта не може цариградски патријарх сви веома добро знамо. Не може, нпр. да упути протест Ердогану због претварања Свете Софије у џамију. Не може ни да позове међународну заједницу да осуди тај чин. Може да сазове Велики сабор. Бар је пробао. Сабори чије су одлуке обавезујуће за све православне хришћане су Васељенски, а њих је увек сазивао цар, а на њима је могао и патријарх да буде осуђен. Исправи се сам по питању 4. Рима. Имаш на Википедији. Небитно је да ли ти се свиђа патријарх Кирил или не, он није направио ниједан потез који нарушава јединство православне цркве. Вартоломеј јесте. Белу пану су носили и цариградски патријарси још у 14 веку. Тако кажу историјски извори. Иначе, о томе какви су Грци, могу да разговарам само на грчком и само са неким ко је живео доле и има пријатеље Грке.
  10. @Родољуб Лазић Немој тако Рођо. Нисам те ни поменуо. Ниси ти једини који шпекулише о могућности да патријарх греши. Пишем генерално своје мишљење, да су све те инсинуације по мени више од обазривости и више од оптужбе. Наравно, написао сам да је у праву чак и кад није у праву. Не верујем да први пут чујеш да је шеф у праву и кад није у праву. Судија је у праву и кад није у праву (фудбалски нпр.) итд. Та реченица не мора одмах да подразумева верски и еклисиолошки догмат утврђен или неутврђен саборима, али нас подједнако све прати као неки животни аксиом. И, немој да се љутиш, али ако ме подсећаш да сам рекао то и то па још на овој или оној страни, мени то звучи као да мислиш да сам неозбиљан саговорник. Зато не волим ни скриншотове. То ме све подсећа на оне америчке афере кад проналазе људима неподобне реченице на друштвеним мрежама... ... А можда ме подсећа и на моју мајку па се одмах најежим.
  11. Управо то и мислим. Када унапред претпостављамо да ће патријарх постати отпадник од праве вере, ми не износимо ни бојазан ни оптужницу, већ одмах пресуду.
  12. Опасност није само у томе да он успе у својим намерама. Нпр. опасност за моју кућу није само у томе да ћу успети да је сам преуредим како сам замислио; да срушим пар зидова и додам неколико нових, да отворим степениште у предсобљу итд. Опасно би било и кад бих само покушао то да урадим. Вартоломеј за своју незакониту акцију има подршку свог Синода, подршку Атинске архиепископије, Александријске патријаршије и Кипарске архиепископије као и световних власти Сједињених америчких држава и Украјине. То је превише подршке за нешто што описујеш као исхитрено и наивно. Што се тиче односа Грка према Русима, ту су ствари простије. Грци као трговци и туристички делатници воле да их Руси посете и да оставе новац, али не воле да се руски епископи ишта питају. Руских 400-500 епископа представља реалну опасност за примат Цариградске патријаршије. Нисам стручњак за међународне односе, али мислим да су барем три од наведених престоница у НАТО, једна томе тежи, а једна је под константним притиском Запада. Москву нисам рачунао. Не знам колико је то све руска кривица. Православље увек има проблем у овом свету иначе не би било православље. На крају, ипак си навео и православни папизам као проблем, док си на почетку тврдио да је Вартоломејева тежња наивна и да не представља опасност. Мислим да је јасно да ипак представља. Не знам на какво скретање патријарха Иринеја у последње три године мислиш. Вероватно опет нешто о сарадњи са властима у Србији. Ако је то у питању, мислим да је тужно што се српско поимање односа у свету своди на политичке партије и таблоиде. Незнам да ли тим редом или обрнуто. Што се тиче претпоставке да ће патријарх Порфирије скренути са неког пута на неки други, не видим да постоји никаква назнака да би тако нешто могло да се деси. Отуда сматрам да је свака инсинуација у том працу резултат пројекција личног неверења у живе ауторитете (лако је крити се иза текстова историјских личности).
  13. @Golub Немам ни потребу ни задатак да браним патријарха. Само кажем шта мислим о трону српских патријараха. Герман је био велики патријарх. Павле је био поштован због свог живота. Иринеја сам волео због непосредности у односу. Патријарх Порфирије је заслужио поштовање оних који га познају и уважавање многих. Треба да га слушамо. Нећемо се покајати. Мислио си да се шалим кад кажем да се јежим од скриншотова? Знам да има људи који се баве тиме да би сервирали клипинг наручиоцима, али ми је страшно да се неко тиме хвали. С теме на тему, увек исто. Ђуровић ово, Ђуровић оно. Опраштам, наравно. Праштај и ти грубост.
  14. @Golub Ти си међу реткима који су ми стварно антипатични. Накарадно си ме цитирао да би постигао неку своју љигаву и перверзну насладу. Ја се ни једног трена нисам сврстао међу твоје истомишљенике нити ти чиме дајем за право да ме употребљаваш у свом опсесивном прогањању о. Зорана Ђуровића. Какав мора да буде човек да би се бавио стварима којима се ти бавиш?
  15. Како год. Мислим да сам најчешће прилично суздржан у личном обраћању.
  16. @Родољуб Лазић Ја само могу теби да захвалим што си почео да ме третираш као човека који има шта да каже, а не више као крвног непријатеља. Не знам да ли ћемо се икада сложити око било чега, али ти не желим зло. Као што сам ти пре доста времена написао - никада нисам био према теби злонамеран. Природа медија је нажалост таква да би боље било да се зове Попришче (арена) него форум.
  17. @Родољуб Лазић Рођо, морам и ја да поновим оно што сам више пута рекао. Послушност није слепа и није ропство. Послушност је увек добровољна. Жао ми је ако неко због лошег животног искуства мисли другачије. Тај греши. Никада се здрав однос не заснива на јасно повученим границама поверења. За мене је поверење исто што и послушност у овом смислу. Не могу да антиципирам туђе грешке. Не могу ни своје. Патријарх није изабран као најгори већ као најбољи избор за нашу Цркву. Зашто се оптерећивати скептицизам? Још више од тога, зашто друге плашити? Не знам ко су били живи ауторитети Јустину, Максиму, Теодору и инима. Баш зато махање њиховим ауторитетом, по мени, није истинито. Ето, ти нпр, хоћеш да кажеш да знаш више од мене знаш о њима тројици и инима. Ја не знам да ли знаш. Могу само да ћутим да се не огрешим. Ако су они ауторитет, онда си сигурно и ти. Ја не кажем као ти рече: "Тај став је опасан, тј може да буде опасан." Може да буде не значи да јесте. Мој став по којем је патријарх персонификација јединства цркве и њене саборности те да му не можемо насумично и произвољно судити као бејрутске милиције, није ни наиван ни погрешан. Само не желиш да прихватиш да имаш над собом живи ауторитет. Мене би, понављам, било срамота да тражим доказе да ме жена вара. Чак би ме било срамота да претпоставим да та могућност постоји. А жена ми је исто некакав неприкосновени ауторитет. У томе се највише разликујемо.
  18. @Родољуб Лазић Доказ да не можемо да тумачимо ништа и никога ван контекста. Исто тако, важно је да свако себи одговори на питање: "Које живе ауторитете над собом признајем?"
  19. @logdanov А отац јесте увек овлашћен да буде у праву. Не значи да су сви очеви добри и да нема распикућа, али ни њега чељад не може просто да надгласа, већ мора да га тера на суд и тек суд може да му одузме правну способност или старатељство. Никако сама деца.
  20. За мене и тебе, он је у увек праву. А, ако Сабор одлучи другачије, рећи ћемо Амин. Једино што је мене подједнако срамота да антиципирам тако нешто као што би ме било срамота да полазим од тога да жена може да ме вара.
  21. @Родољуб Лазић Знам Рођо да се не разумемо. Ја у било ком односу не полазим од претпоставке да неко може да погреши. Када бих унапред претпоставио да ће ме жена преварити, само зато што реално то може да се деси, а ја ничим не могу да докажем да ме она воли и да ми је верна, живот би ми био пакао. Али то не значи да не знам где су границе, само ме је срамота да их јавно изнесем ако већ живим као да ме не вара.
  22. @sanja84 Погрешно ме цитираш. Говорим о породичним драмама и траумама као о могућем узроку нечијем отпору према реду.
×
×
  • Креирај ново...