Jump to content

obi-wan

Члан
  • Број садржаја

    30734
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    152

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    obi-wan got a reaction from sanja84 in Зона сумрака - општа тема   
    "Мала Божићна прича из Париза. Послала ми пријатељица Зденка. Поставили у тржном центру јелку пред Божић. Око јелке силутете париских грађевина па и цркве са, крстовима на њима, наравно. Али незгодно је истицање крста и хришћанства пред Божић, зар Божић не служи само повећању промета. А и шта ће нехришћани да кажу? И онда обезбеђење - кљешта у руке и савијај крстове. И тако све остане у духу Божићног духа мира, љубави и толеранције. И потрошње пре свега, наравно. Наши забележили, наравно, ми смо мало осетљивији на савијање и ломљење крстова. А шта ће ускоро остати од некадашње `хришћанске Европе` видећемо." ... https://www.facebook.com/dakon.ilic ...          
  2. Свиђа ми се
    obi-wan got a reaction from Avocado in Рио Тинто   
    "LITIJUM,za neupucene..   Ajmo! Čas hemije Dobijanje litijuma (Li) Litijum "zlato 21. veka" Jadarit je beo, praškasti, neradioaktivni mineral , litijum natrijum bor silikat -hidroksid, hemijske formule : LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. Otkriven je 2004. godine, u bušotinama u Jadarskoj dolini , a otkrili su ga geolozi multinacionalne kompanije “Rio Tinto”prilikom traženja borata na teritoriji Srbije. Priznat je kao novi mineral u novembru 2006. Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina. Primena jadarita: -Bor je nezamenljiv u proizvodnji staklene vune,termoizolacionih materijala, celuloze, gume, keramike, insekticida,fiberglasa i raznih boja i lakova za premazivanje drveta... -Litijum (Li) je važan kao osnovna komponenta najviše za proizvodnju baterija: za mobilne telefone, laptopove, za automobile na elektični pogon i druge uređaje široke potrošnje i to oko 71% zatim za proizvodnju keramike i stakla 14 % slede masti za podmazivanje 4 % a ostalo čine drugi načini upotrebe. Kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti složenim hemijskim procesima. Taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, osim u Kini. Svetski resursi Zahvaljujući kontinuiranom istraživanju, identifikovani resursi litijuma su se značajno povećali širom sveta i sada se procenjuju na ukupno oko 86 miliona tona. Trenutno lista izgleda ovako: 1. Bolivija - 21 milion tona 2. Argentina - 19,3 miliona tona 3. Čile - 9,6 miliona tona 4. Sjedinjene Američke Države - 7,9 miliona tona 5. Australija - 6,4 miliona tona 6. Kina - 5,1 milion tona 7. Kongo (Kinšasa) -3 miliona tona 8. Kanada - 2,9 miliona tona 9. Nemačka - 2,7 miliona tona 10. Meksiko - 1,7 miliona tona 11. Češka -1,3 miliona tona 12. Srbija -1,2 miliona tona 13. Peru - 880.000 tona 14. Mali - 700.000 tona 15. Zimbabve - 500.000 tona 16. Brazil - 470.000 tona 17. Španija - 300.000 tona 18. Portugal - 270.000 tona 19. Gana - 90.000 tona 20. Austrija, Finska, Kazahstan i Namibija - po 50.000 tona. Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka i Srbija. Šta je najproblematičnije ? Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (H2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere. Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava će zbog klimatskih promena biti sve češće. Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane. Podzemne vode su važan resurs pijaćih voda, i njihovo zagađenje je praktično trajno, jer su u pitanju skoro stajaće vode kojima su potrebni vekovi, pa i milenijumi da se isčiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluvijalnog (rastesitog i poroznog) zemljišta ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju. Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen ,živa i olovo. Koje će se hemikalije koristiti u procesu, koliko vode će se dopremati iz Drine? Neki izvori navode da je reč o 1.000 tona dnevno ,pa i više. Šta će oko 1.500 tona otpadne vode u sebi sadržati ? Poznato je da će se u reci Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati? Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži. Dobre i loše strane, da li se isplati da imamo taj rudnik? S jedne strane cena litijum karbonata na globalnom tržištu raste, ali to za Srbiju ne znači mnogo zato što će vlasnik rude praktično biti Rio Tinto, ili neko drugi ako ova kompanija proda eksploataciono pravo, a državi Srbiji ide rudna renta od svega 4% i sve ekološke katastrofe koje slede i koje će biti trajne i zahtevati ogromna ulaganja za njihovu sanaciju ili držanje pod kontrolom. Kompanija će se nakon završetka eksploatacije povući bez ikakve obaveze prema problemu koji će za sobom ostaviti, a koji će ugrožavati životnu sredini i zdravlje ljudi u decenijama i vekovima koji slede. Takođe otvaranjem rudnika stradaće sva poljoprivreda u njegovoj okolini i duž reke Jadar, ali i šire, zbog kontaminacije vode toksičnim elementima iz same rude i ostacima kiselina i njihovih soli, koji će Jadar učiniti mrtvom rekom. S obzirom da je predeo na kojem se planira eksploatacija litijuma plodna poljoprivredna zemlja, sa razvijenim voćarstvom i pčelarstvom, ali i čitava dolina Jadra sa najplodnijom zemljom u tom kraju, eksploatacija litijuma će ozbiljno ugroziti ovaj vredan resurs, od kojeg se oduvek živelo na ovim prostorima, i čija cena će u budućnosti samo da raste, obzirom da obradivo zemljište na globalnom nivou rapidno i nepovratno nestaje zbog klimatskih promena, klizišta, erozija, urbanizacije, industrijalizacije, rudarenja. Očekuje se da će posledice rada ovog rudnika biti dalekosežne i trajne, a nastale štete će mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%. Neisplativo je zbog beznačajne rudne rente trajno uništenje vrednog poljoprivrednog zemljišta i vode, koja je odnedavno uvrštena u trgovinu na svetskim berzama i čija cena će takođe rapidno u budućnosti da raste. U eri 4.0 industrijske revolucije, svako je u domenu svojih delovanja i privrednog rasta dužan da pre svega zaštiti životnu sredinu koja predstavlja javni interes. Jedino zdrava životna sredina obezbeđuje zdrav i kvalitetan život svih nas. Zagađena životna sredina (vazduh, voda, zemljište) je siguran put do oboljevanja od najtežih neizlečivih bolesti, skraćenju prosečnog životnog veka stanovništva, ali i domaćih i divljih životinja, preranih i iznenadnih smrti zbog zastoja srca sa fatalnim ishodima, trajnom sniženju inteligencije i pojavi Alchajmerove bolesti. Državne institucije među kojima su pre svega Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje, ali i sve duge institucije, dužne su da brinu o tome da živimo u zdravoj životnoj sredini. Ove institucije i sama država ne deluju u pravcu očuvanja zdrave životne sredine, već naprotiv uvoze najprljavije tehnologije sveta za koje ne postoje ekološka rešenja i podstiču zagađivače da u sve većoj meri narušavaju kvalitet života na ovim prostorima, grubo krišeći Ustavom zagarantovano pravo na čistu zdravu životnu sredinu.   Izvori: Svet hemije Wikipedija Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu Balkan Green Energy News Pregled mineralnih sirovina širom sveta Geološkog zavoda Sjedinjenih Država USGS (strana 98-99) BBC News na srpskom   https://www.facebook.com/aleksandar.p.
  3. Волим
    obi-wan got a reaction from Јанко in Рио Тинто   
    "LITIJUM,za neupucene..   Ajmo! Čas hemije Dobijanje litijuma (Li) Litijum "zlato 21. veka" Jadarit je beo, praškasti, neradioaktivni mineral , litijum natrijum bor silikat -hidroksid, hemijske formule : LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. Otkriven je 2004. godine, u bušotinama u Jadarskoj dolini , a otkrili su ga geolozi multinacionalne kompanije “Rio Tinto”prilikom traženja borata na teritoriji Srbije. Priznat je kao novi mineral u novembru 2006. Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina. Primena jadarita: -Bor je nezamenljiv u proizvodnji staklene vune,termoizolacionih materijala, celuloze, gume, keramike, insekticida,fiberglasa i raznih boja i lakova za premazivanje drveta... -Litijum (Li) je važan kao osnovna komponenta najviše za proizvodnju baterija: za mobilne telefone, laptopove, za automobile na elektični pogon i druge uređaje široke potrošnje i to oko 71% zatim za proizvodnju keramike i stakla 14 % slede masti za podmazivanje 4 % a ostalo čine drugi načini upotrebe. Kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti složenim hemijskim procesima. Taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, osim u Kini. Svetski resursi Zahvaljujući kontinuiranom istraživanju, identifikovani resursi litijuma su se značajno povećali širom sveta i sada se procenjuju na ukupno oko 86 miliona tona. Trenutno lista izgleda ovako: 1. Bolivija - 21 milion tona 2. Argentina - 19,3 miliona tona 3. Čile - 9,6 miliona tona 4. Sjedinjene Američke Države - 7,9 miliona tona 5. Australija - 6,4 miliona tona 6. Kina - 5,1 milion tona 7. Kongo (Kinšasa) -3 miliona tona 8. Kanada - 2,9 miliona tona 9. Nemačka - 2,7 miliona tona 10. Meksiko - 1,7 miliona tona 11. Češka -1,3 miliona tona 12. Srbija -1,2 miliona tona 13. Peru - 880.000 tona 14. Mali - 700.000 tona 15. Zimbabve - 500.000 tona 16. Brazil - 470.000 tona 17. Španija - 300.000 tona 18. Portugal - 270.000 tona 19. Gana - 90.000 tona 20. Austrija, Finska, Kazahstan i Namibija - po 50.000 tona. Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka i Srbija. Šta je najproblematičnije ? Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (H2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere. Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava će zbog klimatskih promena biti sve češće. Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane. Podzemne vode su važan resurs pijaćih voda, i njihovo zagađenje je praktično trajno, jer su u pitanju skoro stajaće vode kojima su potrebni vekovi, pa i milenijumi da se isčiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluvijalnog (rastesitog i poroznog) zemljišta ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju. Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen ,živa i olovo. Koje će se hemikalije koristiti u procesu, koliko vode će se dopremati iz Drine? Neki izvori navode da je reč o 1.000 tona dnevno ,pa i više. Šta će oko 1.500 tona otpadne vode u sebi sadržati ? Poznato je da će se u reci Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati? Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži. Dobre i loše strane, da li se isplati da imamo taj rudnik? S jedne strane cena litijum karbonata na globalnom tržištu raste, ali to za Srbiju ne znači mnogo zato što će vlasnik rude praktično biti Rio Tinto, ili neko drugi ako ova kompanija proda eksploataciono pravo, a državi Srbiji ide rudna renta od svega 4% i sve ekološke katastrofe koje slede i koje će biti trajne i zahtevati ogromna ulaganja za njihovu sanaciju ili držanje pod kontrolom. Kompanija će se nakon završetka eksploatacije povući bez ikakve obaveze prema problemu koji će za sobom ostaviti, a koji će ugrožavati životnu sredini i zdravlje ljudi u decenijama i vekovima koji slede. Takođe otvaranjem rudnika stradaće sva poljoprivreda u njegovoj okolini i duž reke Jadar, ali i šire, zbog kontaminacije vode toksičnim elementima iz same rude i ostacima kiselina i njihovih soli, koji će Jadar učiniti mrtvom rekom. S obzirom da je predeo na kojem se planira eksploatacija litijuma plodna poljoprivredna zemlja, sa razvijenim voćarstvom i pčelarstvom, ali i čitava dolina Jadra sa najplodnijom zemljom u tom kraju, eksploatacija litijuma će ozbiljno ugroziti ovaj vredan resurs, od kojeg se oduvek živelo na ovim prostorima, i čija cena će u budućnosti samo da raste, obzirom da obradivo zemljište na globalnom nivou rapidno i nepovratno nestaje zbog klimatskih promena, klizišta, erozija, urbanizacije, industrijalizacije, rudarenja. Očekuje se da će posledice rada ovog rudnika biti dalekosežne i trajne, a nastale štete će mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%. Neisplativo je zbog beznačajne rudne rente trajno uništenje vrednog poljoprivrednog zemljišta i vode, koja je odnedavno uvrštena u trgovinu na svetskim berzama i čija cena će takođe rapidno u budućnosti da raste. U eri 4.0 industrijske revolucije, svako je u domenu svojih delovanja i privrednog rasta dužan da pre svega zaštiti životnu sredinu koja predstavlja javni interes. Jedino zdrava životna sredina obezbeđuje zdrav i kvalitetan život svih nas. Zagađena životna sredina (vazduh, voda, zemljište) je siguran put do oboljevanja od najtežih neizlečivih bolesti, skraćenju prosečnog životnog veka stanovništva, ali i domaćih i divljih životinja, preranih i iznenadnih smrti zbog zastoja srca sa fatalnim ishodima, trajnom sniženju inteligencije i pojavi Alchajmerove bolesti. Državne institucije među kojima su pre svega Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje, ali i sve duge institucije, dužne su da brinu o tome da živimo u zdravoj životnoj sredini. Ove institucije i sama država ne deluju u pravcu očuvanja zdrave životne sredine, već naprotiv uvoze najprljavije tehnologije sveta za koje ne postoje ekološka rešenja i podstiču zagađivače da u sve većoj meri narušavaju kvalitet života na ovim prostorima, grubo krišeći Ustavom zagarantovano pravo na čistu zdravu životnu sredinu.   Izvori: Svet hemije Wikipedija Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu Balkan Green Energy News Pregled mineralnih sirovina širom sveta Geološkog zavoda Sjedinjenih Država USGS (strana 98-99) BBC News na srpskom   https://www.facebook.com/aleksandar.p.
  4. Свиђа ми се
    obi-wan је реаговао/ла на Александар Милојков у Грађанско васпитање изабрала трећина ученика   
    Прича бесмислице. Зашто је мењан назива ако то ништа не мења? Чему онда различити термини - програм и предмет? Итекако има разлика.
  5. Свиђа ми се
    obi-wan је реаговао/ла на Александар Милојков у Грађанско васпитање изабрала трећина ученика   
    Лако је колегиницама и колегама да причају у ружичастомс свету, када је у питању грађанско васпитање. Они нису ни близу положају наставника верске наставе. Прво, имају могућност сталног запсолења, док наставнци верске наставе ту могућност немају. Друго, највећи део њих има свој основни предмет који предаје, а часови грађанског им служе за допуну фонда. Дакле, у неупоредивим смо статусима.
  6. Свиђа ми се
    obi-wan got a reaction from Просечан србенда in Рио Тинто   
    "LITIJUM,za neupucene..   Ajmo! Čas hemije Dobijanje litijuma (Li) Litijum "zlato 21. veka" Jadarit je beo, praškasti, neradioaktivni mineral , litijum natrijum bor silikat -hidroksid, hemijske formule : LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. Otkriven je 2004. godine, u bušotinama u Jadarskoj dolini , a otkrili su ga geolozi multinacionalne kompanije “Rio Tinto”prilikom traženja borata na teritoriji Srbije. Priznat je kao novi mineral u novembru 2006. Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina. Primena jadarita: -Bor je nezamenljiv u proizvodnji staklene vune,termoizolacionih materijala, celuloze, gume, keramike, insekticida,fiberglasa i raznih boja i lakova za premazivanje drveta... -Litijum (Li) je važan kao osnovna komponenta najviše za proizvodnju baterija: za mobilne telefone, laptopove, za automobile na elektični pogon i druge uređaje široke potrošnje i to oko 71% zatim za proizvodnju keramike i stakla 14 % slede masti za podmazivanje 4 % a ostalo čine drugi načini upotrebe. Kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti složenim hemijskim procesima. Taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, osim u Kini. Svetski resursi Zahvaljujući kontinuiranom istraživanju, identifikovani resursi litijuma su se značajno povećali širom sveta i sada se procenjuju na ukupno oko 86 miliona tona. Trenutno lista izgleda ovako: 1. Bolivija - 21 milion tona 2. Argentina - 19,3 miliona tona 3. Čile - 9,6 miliona tona 4. Sjedinjene Američke Države - 7,9 miliona tona 5. Australija - 6,4 miliona tona 6. Kina - 5,1 milion tona 7. Kongo (Kinšasa) -3 miliona tona 8. Kanada - 2,9 miliona tona 9. Nemačka - 2,7 miliona tona 10. Meksiko - 1,7 miliona tona 11. Češka -1,3 miliona tona 12. Srbija -1,2 miliona tona 13. Peru - 880.000 tona 14. Mali - 700.000 tona 15. Zimbabve - 500.000 tona 16. Brazil - 470.000 tona 17. Španija - 300.000 tona 18. Portugal - 270.000 tona 19. Gana - 90.000 tona 20. Austrija, Finska, Kazahstan i Namibija - po 50.000 tona. Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka i Srbija. Šta je najproblematičnije ? Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (H2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere. Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava će zbog klimatskih promena biti sve češće. Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane. Podzemne vode su važan resurs pijaćih voda, i njihovo zagađenje je praktično trajno, jer su u pitanju skoro stajaće vode kojima su potrebni vekovi, pa i milenijumi da se isčiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluvijalnog (rastesitog i poroznog) zemljišta ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju. Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen ,živa i olovo. Koje će se hemikalije koristiti u procesu, koliko vode će se dopremati iz Drine? Neki izvori navode da je reč o 1.000 tona dnevno ,pa i više. Šta će oko 1.500 tona otpadne vode u sebi sadržati ? Poznato je da će se u reci Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati? Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži. Dobre i loše strane, da li se isplati da imamo taj rudnik? S jedne strane cena litijum karbonata na globalnom tržištu raste, ali to za Srbiju ne znači mnogo zato što će vlasnik rude praktično biti Rio Tinto, ili neko drugi ako ova kompanija proda eksploataciono pravo, a državi Srbiji ide rudna renta od svega 4% i sve ekološke katastrofe koje slede i koje će biti trajne i zahtevati ogromna ulaganja za njihovu sanaciju ili držanje pod kontrolom. Kompanija će se nakon završetka eksploatacije povući bez ikakve obaveze prema problemu koji će za sobom ostaviti, a koji će ugrožavati životnu sredini i zdravlje ljudi u decenijama i vekovima koji slede. Takođe otvaranjem rudnika stradaće sva poljoprivreda u njegovoj okolini i duž reke Jadar, ali i šire, zbog kontaminacije vode toksičnim elementima iz same rude i ostacima kiselina i njihovih soli, koji će Jadar učiniti mrtvom rekom. S obzirom da je predeo na kojem se planira eksploatacija litijuma plodna poljoprivredna zemlja, sa razvijenim voćarstvom i pčelarstvom, ali i čitava dolina Jadra sa najplodnijom zemljom u tom kraju, eksploatacija litijuma će ozbiljno ugroziti ovaj vredan resurs, od kojeg se oduvek živelo na ovim prostorima, i čija cena će u budućnosti samo da raste, obzirom da obradivo zemljište na globalnom nivou rapidno i nepovratno nestaje zbog klimatskih promena, klizišta, erozija, urbanizacije, industrijalizacije, rudarenja. Očekuje se da će posledice rada ovog rudnika biti dalekosežne i trajne, a nastale štete će mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%. Neisplativo je zbog beznačajne rudne rente trajno uništenje vrednog poljoprivrednog zemljišta i vode, koja je odnedavno uvrštena u trgovinu na svetskim berzama i čija cena će takođe rapidno u budućnosti da raste. U eri 4.0 industrijske revolucije, svako je u domenu svojih delovanja i privrednog rasta dužan da pre svega zaštiti životnu sredinu koja predstavlja javni interes. Jedino zdrava životna sredina obezbeđuje zdrav i kvalitetan život svih nas. Zagađena životna sredina (vazduh, voda, zemljište) je siguran put do oboljevanja od najtežih neizlečivih bolesti, skraćenju prosečnog životnog veka stanovništva, ali i domaćih i divljih životinja, preranih i iznenadnih smrti zbog zastoja srca sa fatalnim ishodima, trajnom sniženju inteligencije i pojavi Alchajmerove bolesti. Državne institucije među kojima su pre svega Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje, ali i sve duge institucije, dužne su da brinu o tome da živimo u zdravoj životnoj sredini. Ove institucije i sama država ne deluju u pravcu očuvanja zdrave životne sredine, već naprotiv uvoze najprljavije tehnologije sveta za koje ne postoje ekološka rešenja i podstiču zagađivače da u sve većoj meri narušavaju kvalitet života na ovim prostorima, grubo krišeći Ustavom zagarantovano pravo na čistu zdravu životnu sredinu.   Izvori: Svet hemije Wikipedija Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu Balkan Green Energy News Pregled mineralnih sirovina širom sveta Geološkog zavoda Sjedinjenih Država USGS (strana 98-99) BBC News na srpskom   https://www.facebook.com/aleksandar.p.
  7. Волим
    obi-wan got a reaction from Н И Н Е in Рио Тинто   
    "LITIJUM,za neupucene..   Ajmo! Čas hemije Dobijanje litijuma (Li) Litijum "zlato 21. veka" Jadarit je beo, praškasti, neradioaktivni mineral , litijum natrijum bor silikat -hidroksid, hemijske formule : LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. Otkriven je 2004. godine, u bušotinama u Jadarskoj dolini , a otkrili su ga geolozi multinacionalne kompanije “Rio Tinto”prilikom traženja borata na teritoriji Srbije. Priznat je kao novi mineral u novembru 2006. Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina. Primena jadarita: -Bor je nezamenljiv u proizvodnji staklene vune,termoizolacionih materijala, celuloze, gume, keramike, insekticida,fiberglasa i raznih boja i lakova za premazivanje drveta... -Litijum (Li) je važan kao osnovna komponenta najviše za proizvodnju baterija: za mobilne telefone, laptopove, za automobile na elektični pogon i druge uređaje široke potrošnje i to oko 71% zatim za proizvodnju keramike i stakla 14 % slede masti za podmazivanje 4 % a ostalo čine drugi načini upotrebe. Kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti složenim hemijskim procesima. Taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, osim u Kini. Svetski resursi Zahvaljujući kontinuiranom istraživanju, identifikovani resursi litijuma su se značajno povećali širom sveta i sada se procenjuju na ukupno oko 86 miliona tona. Trenutno lista izgleda ovako: 1. Bolivija - 21 milion tona 2. Argentina - 19,3 miliona tona 3. Čile - 9,6 miliona tona 4. Sjedinjene Američke Države - 7,9 miliona tona 5. Australija - 6,4 miliona tona 6. Kina - 5,1 milion tona 7. Kongo (Kinšasa) -3 miliona tona 8. Kanada - 2,9 miliona tona 9. Nemačka - 2,7 miliona tona 10. Meksiko - 1,7 miliona tona 11. Češka -1,3 miliona tona 12. Srbija -1,2 miliona tona 13. Peru - 880.000 tona 14. Mali - 700.000 tona 15. Zimbabve - 500.000 tona 16. Brazil - 470.000 tona 17. Španija - 300.000 tona 18. Portugal - 270.000 tona 19. Gana - 90.000 tona 20. Austrija, Finska, Kazahstan i Namibija - po 50.000 tona. Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka i Srbija. Šta je najproblematičnije ? Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (H2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere. Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava će zbog klimatskih promena biti sve češće. Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane. Podzemne vode su važan resurs pijaćih voda, i njihovo zagađenje je praktično trajno, jer su u pitanju skoro stajaće vode kojima su potrebni vekovi, pa i milenijumi da se isčiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluvijalnog (rastesitog i poroznog) zemljišta ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju. Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen ,živa i olovo. Koje će se hemikalije koristiti u procesu, koliko vode će se dopremati iz Drine? Neki izvori navode da je reč o 1.000 tona dnevno ,pa i više. Šta će oko 1.500 tona otpadne vode u sebi sadržati ? Poznato je da će se u reci Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati? Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži. Dobre i loše strane, da li se isplati da imamo taj rudnik? S jedne strane cena litijum karbonata na globalnom tržištu raste, ali to za Srbiju ne znači mnogo zato što će vlasnik rude praktično biti Rio Tinto, ili neko drugi ako ova kompanija proda eksploataciono pravo, a državi Srbiji ide rudna renta od svega 4% i sve ekološke katastrofe koje slede i koje će biti trajne i zahtevati ogromna ulaganja za njihovu sanaciju ili držanje pod kontrolom. Kompanija će se nakon završetka eksploatacije povući bez ikakve obaveze prema problemu koji će za sobom ostaviti, a koji će ugrožavati životnu sredini i zdravlje ljudi u decenijama i vekovima koji slede. Takođe otvaranjem rudnika stradaće sva poljoprivreda u njegovoj okolini i duž reke Jadar, ali i šire, zbog kontaminacije vode toksičnim elementima iz same rude i ostacima kiselina i njihovih soli, koji će Jadar učiniti mrtvom rekom. S obzirom da je predeo na kojem se planira eksploatacija litijuma plodna poljoprivredna zemlja, sa razvijenim voćarstvom i pčelarstvom, ali i čitava dolina Jadra sa najplodnijom zemljom u tom kraju, eksploatacija litijuma će ozbiljno ugroziti ovaj vredan resurs, od kojeg se oduvek živelo na ovim prostorima, i čija cena će u budućnosti samo da raste, obzirom da obradivo zemljište na globalnom nivou rapidno i nepovratno nestaje zbog klimatskih promena, klizišta, erozija, urbanizacije, industrijalizacije, rudarenja. Očekuje se da će posledice rada ovog rudnika biti dalekosežne i trajne, a nastale štete će mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%. Neisplativo je zbog beznačajne rudne rente trajno uništenje vrednog poljoprivrednog zemljišta i vode, koja je odnedavno uvrštena u trgovinu na svetskim berzama i čija cena će takođe rapidno u budućnosti da raste. U eri 4.0 industrijske revolucije, svako je u domenu svojih delovanja i privrednog rasta dužan da pre svega zaštiti životnu sredinu koja predstavlja javni interes. Jedino zdrava životna sredina obezbeđuje zdrav i kvalitetan život svih nas. Zagađena životna sredina (vazduh, voda, zemljište) je siguran put do oboljevanja od najtežih neizlečivih bolesti, skraćenju prosečnog životnog veka stanovništva, ali i domaćih i divljih životinja, preranih i iznenadnih smrti zbog zastoja srca sa fatalnim ishodima, trajnom sniženju inteligencije i pojavi Alchajmerove bolesti. Državne institucije među kojima su pre svega Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje, ali i sve duge institucije, dužne su da brinu o tome da živimo u zdravoj životnoj sredini. Ove institucije i sama država ne deluju u pravcu očuvanja zdrave životne sredine, već naprotiv uvoze najprljavije tehnologije sveta za koje ne postoje ekološka rešenja i podstiču zagađivače da u sve većoj meri narušavaju kvalitet života na ovim prostorima, grubo krišeći Ustavom zagarantovano pravo na čistu zdravu životnu sredinu.   Izvori: Svet hemije Wikipedija Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu Balkan Green Energy News Pregled mineralnih sirovina širom sveta Geološkog zavoda Sjedinjenih Država USGS (strana 98-99) BBC News na srpskom   https://www.facebook.com/aleksandar.p.
  8. Свиђа ми се
    obi-wan got a reaction from Вукашин in Рио Тинто   
    "LITIJUM,za neupucene..   Ajmo! Čas hemije Dobijanje litijuma (Li) Litijum "zlato 21. veka" Jadarit je beo, praškasti, neradioaktivni mineral , litijum natrijum bor silikat -hidroksid, hemijske formule : LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. Otkriven je 2004. godine, u bušotinama u Jadarskoj dolini , a otkrili su ga geolozi multinacionalne kompanije “Rio Tinto”prilikom traženja borata na teritoriji Srbije. Priznat je kao novi mineral u novembru 2006. Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina. Primena jadarita: -Bor je nezamenljiv u proizvodnji staklene vune,termoizolacionih materijala, celuloze, gume, keramike, insekticida,fiberglasa i raznih boja i lakova za premazivanje drveta... -Litijum (Li) je važan kao osnovna komponenta najviše za proizvodnju baterija: za mobilne telefone, laptopove, za automobile na elektični pogon i druge uređaje široke potrošnje i to oko 71% zatim za proizvodnju keramike i stakla 14 % slede masti za podmazivanje 4 % a ostalo čine drugi načini upotrebe. Kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti složenim hemijskim procesima. Taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, osim u Kini. Svetski resursi Zahvaljujući kontinuiranom istraživanju, identifikovani resursi litijuma su se značajno povećali širom sveta i sada se procenjuju na ukupno oko 86 miliona tona. Trenutno lista izgleda ovako: 1. Bolivija - 21 milion tona 2. Argentina - 19,3 miliona tona 3. Čile - 9,6 miliona tona 4. Sjedinjene Američke Države - 7,9 miliona tona 5. Australija - 6,4 miliona tona 6. Kina - 5,1 milion tona 7. Kongo (Kinšasa) -3 miliona tona 8. Kanada - 2,9 miliona tona 9. Nemačka - 2,7 miliona tona 10. Meksiko - 1,7 miliona tona 11. Češka -1,3 miliona tona 12. Srbija -1,2 miliona tona 13. Peru - 880.000 tona 14. Mali - 700.000 tona 15. Zimbabve - 500.000 tona 16. Brazil - 470.000 tona 17. Španija - 300.000 tona 18. Portugal - 270.000 tona 19. Gana - 90.000 tona 20. Austrija, Finska, Kazahstan i Namibija - po 50.000 tona. Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka i Srbija. Šta je najproblematičnije ? Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (H2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere. Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava će zbog klimatskih promena biti sve češće. Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane. Podzemne vode su važan resurs pijaćih voda, i njihovo zagađenje je praktično trajno, jer su u pitanju skoro stajaće vode kojima su potrebni vekovi, pa i milenijumi da se isčiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluvijalnog (rastesitog i poroznog) zemljišta ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju. Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen ,živa i olovo. Koje će se hemikalije koristiti u procesu, koliko vode će se dopremati iz Drine? Neki izvori navode da je reč o 1.000 tona dnevno ,pa i više. Šta će oko 1.500 tona otpadne vode u sebi sadržati ? Poznato je da će se u reci Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati? Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži. Dobre i loše strane, da li se isplati da imamo taj rudnik? S jedne strane cena litijum karbonata na globalnom tržištu raste, ali to za Srbiju ne znači mnogo zato što će vlasnik rude praktično biti Rio Tinto, ili neko drugi ako ova kompanija proda eksploataciono pravo, a državi Srbiji ide rudna renta od svega 4% i sve ekološke katastrofe koje slede i koje će biti trajne i zahtevati ogromna ulaganja za njihovu sanaciju ili držanje pod kontrolom. Kompanija će se nakon završetka eksploatacije povući bez ikakve obaveze prema problemu koji će za sobom ostaviti, a koji će ugrožavati životnu sredini i zdravlje ljudi u decenijama i vekovima koji slede. Takođe otvaranjem rudnika stradaće sva poljoprivreda u njegovoj okolini i duž reke Jadar, ali i šire, zbog kontaminacije vode toksičnim elementima iz same rude i ostacima kiselina i njihovih soli, koji će Jadar učiniti mrtvom rekom. S obzirom da je predeo na kojem se planira eksploatacija litijuma plodna poljoprivredna zemlja, sa razvijenim voćarstvom i pčelarstvom, ali i čitava dolina Jadra sa najplodnijom zemljom u tom kraju, eksploatacija litijuma će ozbiljno ugroziti ovaj vredan resurs, od kojeg se oduvek živelo na ovim prostorima, i čija cena će u budućnosti samo da raste, obzirom da obradivo zemljište na globalnom nivou rapidno i nepovratno nestaje zbog klimatskih promena, klizišta, erozija, urbanizacije, industrijalizacije, rudarenja. Očekuje se da će posledice rada ovog rudnika biti dalekosežne i trajne, a nastale štete će mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%. Neisplativo je zbog beznačajne rudne rente trajno uništenje vrednog poljoprivrednog zemljišta i vode, koja je odnedavno uvrštena u trgovinu na svetskim berzama i čija cena će takođe rapidno u budućnosti da raste. U eri 4.0 industrijske revolucije, svako je u domenu svojih delovanja i privrednog rasta dužan da pre svega zaštiti životnu sredinu koja predstavlja javni interes. Jedino zdrava životna sredina obezbeđuje zdrav i kvalitetan život svih nas. Zagađena životna sredina (vazduh, voda, zemljište) je siguran put do oboljevanja od najtežih neizlečivih bolesti, skraćenju prosečnog životnog veka stanovništva, ali i domaćih i divljih životinja, preranih i iznenadnih smrti zbog zastoja srca sa fatalnim ishodima, trajnom sniženju inteligencije i pojavi Alchajmerove bolesti. Državne institucije među kojima su pre svega Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje, ali i sve duge institucije, dužne su da brinu o tome da živimo u zdravoj životnoj sredini. Ove institucije i sama država ne deluju u pravcu očuvanja zdrave životne sredine, već naprotiv uvoze najprljavije tehnologije sveta za koje ne postoje ekološka rešenja i podstiču zagađivače da u sve većoj meri narušavaju kvalitet života na ovim prostorima, grubo krišeći Ustavom zagarantovano pravo na čistu zdravu životnu sredinu.   Izvori: Svet hemije Wikipedija Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu Balkan Green Energy News Pregled mineralnih sirovina širom sveta Geološkog zavoda Sjedinjenih Država USGS (strana 98-99) BBC News na srpskom   https://www.facebook.com/aleksandar.p.
  9. Свиђа ми се
    obi-wan got a reaction from GeniusAtWork in Рио Тинто   
    "LITIJUM,za neupucene..   Ajmo! Čas hemije Dobijanje litijuma (Li) Litijum "zlato 21. veka" Jadarit je beo, praškasti, neradioaktivni mineral , litijum natrijum bor silikat -hidroksid, hemijske formule : LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. Otkriven je 2004. godine, u bušotinama u Jadarskoj dolini , a otkrili su ga geolozi multinacionalne kompanije “Rio Tinto”prilikom traženja borata na teritoriji Srbije. Priznat je kao novi mineral u novembru 2006. Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina. Primena jadarita: -Bor je nezamenljiv u proizvodnji staklene vune,termoizolacionih materijala, celuloze, gume, keramike, insekticida,fiberglasa i raznih boja i lakova za premazivanje drveta... -Litijum (Li) je važan kao osnovna komponenta najviše za proizvodnju baterija: za mobilne telefone, laptopove, za automobile na elektični pogon i druge uređaje široke potrošnje i to oko 71% zatim za proizvodnju keramike i stakla 14 % slede masti za podmazivanje 4 % a ostalo čine drugi načini upotrebe. Kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti složenim hemijskim procesima. Taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, osim u Kini. Svetski resursi Zahvaljujući kontinuiranom istraživanju, identifikovani resursi litijuma su se značajno povećali širom sveta i sada se procenjuju na ukupno oko 86 miliona tona. Trenutno lista izgleda ovako: 1. Bolivija - 21 milion tona 2. Argentina - 19,3 miliona tona 3. Čile - 9,6 miliona tona 4. Sjedinjene Američke Države - 7,9 miliona tona 5. Australija - 6,4 miliona tona 6. Kina - 5,1 milion tona 7. Kongo (Kinšasa) -3 miliona tona 8. Kanada - 2,9 miliona tona 9. Nemačka - 2,7 miliona tona 10. Meksiko - 1,7 miliona tona 11. Češka -1,3 miliona tona 12. Srbija -1,2 miliona tona 13. Peru - 880.000 tona 14. Mali - 700.000 tona 15. Zimbabve - 500.000 tona 16. Brazil - 470.000 tona 17. Španija - 300.000 tona 18. Portugal - 270.000 tona 19. Gana - 90.000 tona 20. Austrija, Finska, Kazahstan i Namibija - po 50.000 tona. Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka i Srbija. Šta je najproblematičnije ? Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (H2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere. Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava će zbog klimatskih promena biti sve češće. Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane. Podzemne vode su važan resurs pijaćih voda, i njihovo zagađenje je praktično trajno, jer su u pitanju skoro stajaće vode kojima su potrebni vekovi, pa i milenijumi da se isčiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluvijalnog (rastesitog i poroznog) zemljišta ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju. Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen ,živa i olovo. Koje će se hemikalije koristiti u procesu, koliko vode će se dopremati iz Drine? Neki izvori navode da je reč o 1.000 tona dnevno ,pa i više. Šta će oko 1.500 tona otpadne vode u sebi sadržati ? Poznato je da će se u reci Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati? Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži. Dobre i loše strane, da li se isplati da imamo taj rudnik? S jedne strane cena litijum karbonata na globalnom tržištu raste, ali to za Srbiju ne znači mnogo zato što će vlasnik rude praktično biti Rio Tinto, ili neko drugi ako ova kompanija proda eksploataciono pravo, a državi Srbiji ide rudna renta od svega 4% i sve ekološke katastrofe koje slede i koje će biti trajne i zahtevati ogromna ulaganja za njihovu sanaciju ili držanje pod kontrolom. Kompanija će se nakon završetka eksploatacije povući bez ikakve obaveze prema problemu koji će za sobom ostaviti, a koji će ugrožavati životnu sredini i zdravlje ljudi u decenijama i vekovima koji slede. Takođe otvaranjem rudnika stradaće sva poljoprivreda u njegovoj okolini i duž reke Jadar, ali i šire, zbog kontaminacije vode toksičnim elementima iz same rude i ostacima kiselina i njihovih soli, koji će Jadar učiniti mrtvom rekom. S obzirom da je predeo na kojem se planira eksploatacija litijuma plodna poljoprivredna zemlja, sa razvijenim voćarstvom i pčelarstvom, ali i čitava dolina Jadra sa najplodnijom zemljom u tom kraju, eksploatacija litijuma će ozbiljno ugroziti ovaj vredan resurs, od kojeg se oduvek živelo na ovim prostorima, i čija cena će u budućnosti samo da raste, obzirom da obradivo zemljište na globalnom nivou rapidno i nepovratno nestaje zbog klimatskih promena, klizišta, erozija, urbanizacije, industrijalizacije, rudarenja. Očekuje se da će posledice rada ovog rudnika biti dalekosežne i trajne, a nastale štete će mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%. Neisplativo je zbog beznačajne rudne rente trajno uništenje vrednog poljoprivrednog zemljišta i vode, koja je odnedavno uvrštena u trgovinu na svetskim berzama i čija cena će takođe rapidno u budućnosti da raste. U eri 4.0 industrijske revolucije, svako je u domenu svojih delovanja i privrednog rasta dužan da pre svega zaštiti životnu sredinu koja predstavlja javni interes. Jedino zdrava životna sredina obezbeđuje zdrav i kvalitetan život svih nas. Zagađena životna sredina (vazduh, voda, zemljište) je siguran put do oboljevanja od najtežih neizlečivih bolesti, skraćenju prosečnog životnog veka stanovništva, ali i domaćih i divljih životinja, preranih i iznenadnih smrti zbog zastoja srca sa fatalnim ishodima, trajnom sniženju inteligencije i pojavi Alchajmerove bolesti. Državne institucije među kojima su pre svega Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje, ali i sve duge institucije, dužne su da brinu o tome da živimo u zdravoj životnoj sredini. Ove institucije i sama država ne deluju u pravcu očuvanja zdrave životne sredine, već naprotiv uvoze najprljavije tehnologije sveta za koje ne postoje ekološka rešenja i podstiču zagađivače da u sve većoj meri narušavaju kvalitet života na ovim prostorima, grubo krišeći Ustavom zagarantovano pravo na čistu zdravu životnu sredinu.   Izvori: Svet hemije Wikipedija Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu Balkan Green Energy News Pregled mineralnih sirovina širom sveta Geološkog zavoda Sjedinjenih Država USGS (strana 98-99) BBC News na srpskom   https://www.facebook.com/aleksandar.p.
  10. Свиђа ми се
    obi-wan је реаговао/ла на Onufrije у Рио Тинто   
    Победа тј 1:0.
    Могао сам да ставим 100 евра да ће да повуку закон.
     
    Влада повлачи Закон о експропријацији из процедуре, предложене измене Закона о референдуму
    WWW.POLITIKA.RS Влада Србије донела је данас одлуку да из скупштинске процедуре повуче Закон о експропријацији, који је Скупштини вратио на одлучивање председник државе Александар Вучић...  
  11. Свиђа ми се
    obi-wan got a reaction from WarriorWithin89 in Рио Тинто   
    "LITIJUM,za neupucene..   Ajmo! Čas hemije Dobijanje litijuma (Li) Litijum "zlato 21. veka" Jadarit je beo, praškasti, neradioaktivni mineral , litijum natrijum bor silikat -hidroksid, hemijske formule : LiNaSiB3O7(OH) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. Otkriven je 2004. godine, u bušotinama u Jadarskoj dolini , a otkrili su ga geolozi multinacionalne kompanije “Rio Tinto”prilikom traženja borata na teritoriji Srbije. Priznat je kao novi mineral u novembru 2006. Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina. Primena jadarita: -Bor je nezamenljiv u proizvodnji staklene vune,termoizolacionih materijala, celuloze, gume, keramike, insekticida,fiberglasa i raznih boja i lakova za premazivanje drveta... -Litijum (Li) je važan kao osnovna komponenta najviše za proizvodnju baterija: za mobilne telefone, laptopove, za automobile na elektični pogon i druge uređaje široke potrošnje i to oko 71% zatim za proizvodnju keramike i stakla 14 % slede masti za podmazivanje 4 % a ostalo čine drugi načini upotrebe. Kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti složenim hemijskim procesima. Taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, osim u Kini. Svetski resursi Zahvaljujući kontinuiranom istraživanju, identifikovani resursi litijuma su se značajno povećali širom sveta i sada se procenjuju na ukupno oko 86 miliona tona. Trenutno lista izgleda ovako: 1. Bolivija - 21 milion tona 2. Argentina - 19,3 miliona tona 3. Čile - 9,6 miliona tona 4. Sjedinjene Američke Države - 7,9 miliona tona 5. Australija - 6,4 miliona tona 6. Kina - 5,1 milion tona 7. Kongo (Kinšasa) -3 miliona tona 8. Kanada - 2,9 miliona tona 9. Nemačka - 2,7 miliona tona 10. Meksiko - 1,7 miliona tona 11. Češka -1,3 miliona tona 12. Srbija -1,2 miliona tona 13. Peru - 880.000 tona 14. Mali - 700.000 tona 15. Zimbabve - 500.000 tona 16. Brazil - 470.000 tona 17. Španija - 300.000 tona 18. Portugal - 270.000 tona 19. Gana - 90.000 tona 20. Austrija, Finska, Kazahstan i Namibija - po 50.000 tona. Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka i Srbija. Šta je najproblematičnije ? Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (H2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije. Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, bude koristila fluorovodonična kiselina (HF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere. Ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Izlivanja reke, koje se inače dešava za vreme velikih voda i prilikom poplava će zbog klimatskih promena biti sve češće. Zagađene vode iz Jadra će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno, a takođe će prodirati u podzemne vode jer su površinske i podzemne vode povezane. Podzemne vode su važan resurs pijaćih voda, i njihovo zagađenje je praktično trajno, jer su u pitanju skoro stajaće vode kojima su potrebni vekovi, pa i milenijumi da se isčiste. Jadar je pritoka Drine, u kojoj žive zaštićene vrste, ali preko Drine ugrožena je i Sava. Iz aluvijalnog (rastesitog i poroznog) zemljišta ovih reka snabdevaju se vodom svi gradovi u njihovom priobalju. Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen ,živa i olovo. Koje će se hemikalije koristiti u procesu, koliko vode će se dopremati iz Drine? Neki izvori navode da je reč o 1.000 tona dnevno ,pa i više. Šta će oko 1.500 tona otpadne vode u sebi sadržati ? Poznato je da će se u reci Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati? Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži. Dobre i loše strane, da li se isplati da imamo taj rudnik? S jedne strane cena litijum karbonata na globalnom tržištu raste, ali to za Srbiju ne znači mnogo zato što će vlasnik rude praktično biti Rio Tinto, ili neko drugi ako ova kompanija proda eksploataciono pravo, a državi Srbiji ide rudna renta od svega 4% i sve ekološke katastrofe koje slede i koje će biti trajne i zahtevati ogromna ulaganja za njihovu sanaciju ili držanje pod kontrolom. Kompanija će se nakon završetka eksploatacije povući bez ikakve obaveze prema problemu koji će za sobom ostaviti, a koji će ugrožavati životnu sredini i zdravlje ljudi u decenijama i vekovima koji slede. Takođe otvaranjem rudnika stradaće sva poljoprivreda u njegovoj okolini i duž reke Jadar, ali i šire, zbog kontaminacije vode toksičnim elementima iz same rude i ostacima kiselina i njihovih soli, koji će Jadar učiniti mrtvom rekom. S obzirom da je predeo na kojem se planira eksploatacija litijuma plodna poljoprivredna zemlja, sa razvijenim voćarstvom i pčelarstvom, ali i čitava dolina Jadra sa najplodnijom zemljom u tom kraju, eksploatacija litijuma će ozbiljno ugroziti ovaj vredan resurs, od kojeg se oduvek živelo na ovim prostorima, i čija cena će u budućnosti samo da raste, obzirom da obradivo zemljište na globalnom nivou rapidno i nepovratno nestaje zbog klimatskih promena, klizišta, erozija, urbanizacije, industrijalizacije, rudarenja. Očekuje se da će posledice rada ovog rudnika biti dalekosežne i trajne, a nastale štete će mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%. Neisplativo je zbog beznačajne rudne rente trajno uništenje vrednog poljoprivrednog zemljišta i vode, koja je odnedavno uvrštena u trgovinu na svetskim berzama i čija cena će takođe rapidno u budućnosti da raste. U eri 4.0 industrijske revolucije, svako je u domenu svojih delovanja i privrednog rasta dužan da pre svega zaštiti životnu sredinu koja predstavlja javni interes. Jedino zdrava životna sredina obezbeđuje zdrav i kvalitetan život svih nas. Zagađena životna sredina (vazduh, voda, zemljište) je siguran put do oboljevanja od najtežih neizlečivih bolesti, skraćenju prosečnog životnog veka stanovništva, ali i domaćih i divljih životinja, preranih i iznenadnih smrti zbog zastoja srca sa fatalnim ishodima, trajnom sniženju inteligencije i pojavi Alchajmerove bolesti. Državne institucije među kojima su pre svega Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje, ali i sve duge institucije, dužne su da brinu o tome da živimo u zdravoj životnoj sredini. Ove institucije i sama država ne deluju u pravcu očuvanja zdrave životne sredine, već naprotiv uvoze najprljavije tehnologije sveta za koje ne postoje ekološka rešenja i podstiču zagađivače da u sve većoj meri narušavaju kvalitet života na ovim prostorima, grubo krišeći Ustavom zagarantovano pravo na čistu zdravu životnu sredinu.   Izvori: Svet hemije Wikipedija Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu Balkan Green Energy News Pregled mineralnih sirovina širom sveta Geološkog zavoda Sjedinjenih Država USGS (strana 98-99) BBC News na srpskom   https://www.facebook.com/aleksandar.p.
  12. Свиђа ми се
    obi-wan је реаговао/ла на Снежана у Музика из филмова   
  13. Свиђа ми се
    obi-wan је реаговао/ла на Снежана у Музика из филмова   
  14. Хахаха
    obi-wan је реаговао/ла на Снежана у Offtopic до миле воље   
    Знаш шта је предност наших година, не видиш слова да прочиташ ни изблиза, али кретена провалиш и из далека.
    П.С. Додуше ја носим -0,75 тако да ћу у 150-ој да видим као соко :))))
  15. Оплаках :))
    obi-wan got a reaction from Снежана in Тема јасна из прве поруке   
    https://www.facebook.com/VasariSrbije/
  16. Свиђа ми се
    obi-wan got a reaction from хахаха in Тема јасна из прве поруке   
    https://www.facebook.com/VasariSrbije/
  17. Оплаках :))
    obi-wan got a reaction from Avocado in Тема јасна из прве поруке   
    https://www.facebook.com/VasariSrbije/
  18. Свиђа ми се
    obi-wan је реаговао/ла на sampaganini92 у Рио Тинто   
  19. Свиђа ми се
    obi-wan је реаговао/ла на Јанко у Рио Тинто   
    Иначе - на ЖРУ као у Србији, православци се не буне док им кућа коју им је газда запалио гори, ал' кукају на сав глас против будућих газда који ће да је запале (sic! Kao да они не могу да учествују у бирању или протеривању истог, садашњег и будућег. То је Богом дано, изгледа, за њих?). О гашењу не размишљају.
    Неки чак и веле да не гори, него је мож' бит' преукрашена за наредне празнике па сија к'о да гори - ал' не гори!
    Стигосмо и до тога да се спортисти буне против лошег газдовања кућом, али ми смо непоколебљиво - нигде. Као да имамо другу, резервну кућу овде, пре Небеског Јерусалима...
    "Да си бар врућ или хладан...него си млак...и зато ћу те избљувати..." рече Он...
    Мир вам у срцу, благост у речима а одлучност у делима жели ваш брат у Христу.
     
     
  20. Волим
    obi-wan got a reaction from Sun14861 in Како дивна слика!   
    Kolibri i drustvo... 
    ...

    https://www.pinterest.com/pin/668643875901961860/
  21. Хахаха
    obi-wan got a reaction from ИгорМ in Linux   
  22. Свиђа ми се
    obi-wan је реаговао/ла на Здравко у Рио Тинто   
    А одакле то да ја подржавам насиље?
    То што сам против отварања рудника литијума чија експлоатација може имати штетне последице по здравље људи и на загађење животне средине не значи да смерам да чиним насиље над другим људима.
    Дељење истог мишљења по неком питању не имплицира нити да делимо сличне погледе на свет или да се слажемо по другим питањима, а нарочито не значи да делимо исте идеје о начинима реализације тих идеја.
     
    Узгред, не знам ко је кога у Новом Саду тукао, али из искуства свих нас који живимо у Србији, знамо да је неретко управо власт преко својих људи изазивала нереде, а потом за исте оптуживала опозицију, народ или вршила убиства.
  23. Свиђа ми се
    obi-wan got a reaction from GeniusAtWork in Рио Тинто   
    Izgleda da nisi u toku - osnovni okidac za proteste je bilo donosenje "zakona" o referendumu, da bi se automatski tome pridruzilo i sve nakupljeno proteklh godina. Drugim recima - protesti zaokruzuju mnogo velikih problema i zlocinjenja, ne samo ekoloske.
  24. Свиђа ми се
    obi-wan је реаговао/ла на GeniusAtWork у Рио Тинто   
  25. Свиђа ми се
    obi-wan је реаговао/ла на Просечан србенда у Рио Тинто   
    Facebook
    WWW.FACEBOOK.COM ово је Србија 
×
×
  • Креирај ново...