Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

rasha

Члан
  • Број садржаја

    124
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    rasha got a reaction from Вукашин Ковачевић in Иконописање   
    Драги колега, сад сам прегледао твој сајт, па реко да ти пожелим успеха у раду и у преношењу знања.
    Свако добро,
    Раша
  2. Волим
    rasha got a reaction from АлександраВ in William Young - Koliba   
    Владимир Димитријевић
    ЧЕГА НЕМА У „КОЛИБИ“
    (Виљем Пол Јанг, у сарадњи са Вејном Џејкобсеном и Бредом Камингсом: Колиба, Лагуна, Београд, 2009.)
    На прашумском „Amazon.com“ читаоци већ предуго кличу књизи Виљема Пола Јанга, трговца из Орегона. Погодили сте! Реч је о „Колиби“. Један каже: „Стварно је променио начин на који гледам Бога, и начин мог односа с Њим. Сада је то дубљи однос“. Или: „Заиста верујем да 'Колиба' има потенцијал да протресе и измени целу Цркву“. И још: „Кад бих могао да вратим године потрошене у богословији! Године које су појели скакавци! Систематска теологија никад није била тако добра. „Колиба“ ће се читати и читати“. Или: „Никад више нећу гледати Тројицу на исти начин /.../ Ушао сам у колибу и никад нећу бити исти...“
    Књига се, очито, чита и код нас – „Лагуна“ је, колико је потписнику ових редова познато, објавила већ три издања. Изгледа да се чита и међу уцрквењеним хришћанима. Пријатељ ме је позвао, и замолио да је и ја прочитам и напишем нешто, управо зарад оцене. Одвојио сам време, узео књигу и – ево резултата једног close reading, макар почетног. Бићу срећан ако неки читалац имадне користи од овог приказа, и ако ми време које сам утрошио читајући роман резигнираног америчког протестанта надокнади молитвом, макар и најкраћом, за потписника ових редова.
    Браћо! Сетите се на убогог рецезетна који је морао да чита роман у коме је писано оно што, осим из апологетских разлога, дотични никад не би читао!
    Цео текст: ЧЕГА НЕМА У „КОЛИБИ“
  3. Волим
    rasha got a reaction from kordun in Сећање на Данила Лазовића   
    Сећање на Данила Лазовића  (1951. - 2006.)

    Рођен је 2. фебруара 1951. у Бродареву на Лиму, малом месту у Србији. Један је од најпопуларнијих домаћих драмских уметника. Глумио је у великом броју филмова и позоришних представа. Био је члан ансамбла Народног позоришта до 2001. године, али је играо и у многим другим позориштима, укључујући Атеље 212 и Звездара театар, као и сцене Студентског културног центра и других алтернативних сцена. Најпознатији је по својој улози Шћепана Шћекића у домаћој ТВ серији Срећни људи, захваљујући којој је стекао велику популарност, у Србији па и шире. Преминуо је 25. марта 2006. године, од инфаркта.

    Кратки одломци из интервјуа за "Српски сабор Двери" у Чачку 2003.

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=r0-CMVXMc7E

    http-~~-//www.youtube.com/watch?v=JsoeEBkC9pA&feature=channel
  4. Волим
    rasha је реаговао/ла на Luctor у Предавања епископа Атанасија Јевтића   
    Говорио сам: "Одржавање даље ситуације замрзнутом, док се не стекну повољни услови за повратак легитимитета Србије на целој територији".
     
    Садашњи услови су неповољни, управо због заинтересованости великих сила, па стога не би требало чинити ништа. Да ли је то тешко?
     
    Дакле, не чињење никаквих даљих уступака.
     
    Аргентина тврди да ће повратити Фолкланде, иако је изгубила рат. Кипар исто тврди за свој север. Да ли они ратују са неким? Да ли су они признали да те територије нису њихове?
     
     
    Глуп или луд је онај који верује у то. Ако преговараш са неким кога званично не признајеш, али признајеш његов устав, територијални интегритет, докумемента и још повлачиш сопствене органе са територије за коју тврдиш да је твоја, а предајеш онима које "не признајеш", ти њих признајеш.
     
    "Не признајемо ми њих, само њихове границе, царину, полицију, администрацију и устав, док наше сусупендујемо". Није шија него врат.
     
    Замисли да на суд дође човек који тврди да није убио неку особу, већ јој је само окончао животне функције? Шта је закључак, да није убица?
     
     
     
    Па ни 96% Крајине није желело да буде део Хрватске, па сад јесу. А трећина БиХ не жели да буде део БиХ, па мора. Албанци ни 1981 нису желелуи да буду део Србије, па су били. Нису нас победили Албанци, већ САД.
     
    96% становника севера Космета не жели "Косово репубљик" па их сви убеђују да морају.
     
    И Јужни Вијетнам је био признат од већине западних земаља, па сад не постоји.
     
    Дакле, шта са тим.
     
    Зашто Кипар не примењује твоју логику, па не преговара са Северним Кипром, јер га не могу заузети?
  5. Волим
    rasha је реаговао/ла на Luctor у Предавања епископа Атанасија Јевтића   
    Па Албанци се не би сложили са тобом, јер они управо траже повлачење радника МУП-а, са севера Космета.
     
     
     
    Супер, око чега смо онда преговарали у Бриселу и чему уопште преговори?
     
    Шта има Вучић да иде на територију "коју смо изгубили" и да убеђује стране држављане да морају да буду држављани те земље? Онда су они држављани "Косова" и њихова унутрашња ствар, зар не?
     
     
    Ако немамо контролу над територијом, онда она није наша, па нема разлога да преговарамо поводом нечега што није наше.
     
     
    Што се онда "Репубљик" није прогласио државом 1999, већ 2008?
     
    Како су САД сматрале Космет пре 2008, хмм?
     
    П.С
     
    А шта су оне "паралелне институције" које морају бити укинуте на КиМ, који је Србија "одавно изгубила"?
  6. Волим
    rasha је реаговао/ла на Luctor у Предавања епископа Атанасија Јевтића   
    Овде се много компликује и не види суштина. Спинује се да "патриЈоте" убацују питање Космета у јавни дискурс и оптерећују Србију која има важнијих ствари.
     
    Спин је у томе, што управо про-ЕУ власти Србије сво време уводе питање Космета у дискурс, а не "патриЈоте".
     
    Једино што су власти Србије од 1999. до сада требале да раде поводом Космета је да не раде ништа.
    Другим речима, да одржавају ситуацију замрзнутом и непромењеном. Постојала је резолуција 1244, постојале су српске институције на северу, "Косово репубљик" није могло да уђе у међународне институције.
     
    Онда су наше власти, због "интеграција", почели да чине непотребне уступке менторима косовских Албанаца, изазивајући све већу кризу и урушавање нашег положаја.То је кулминирало Бриселским споразумом, када је практично поништен устав Србије.
     
    А једино што су власти Србије требале да раде поводом Косова је да не чине уступке и суштински не раде ништа поводом тог питања. Уместо да су оставили питање Космета замрзнутим, и окренули се развоју привреде, њихова улога се своди на испуњавање наређења Вашингтона и Брисела на нашу штету.
     
    Али за тај застој привреде и изазивање непотребне кризе на Космету се не оптужује та власт, него "патриЈоте", које само указују на ту сулудост и безакоње.
  7. Волим
    rasha је реаговао/ла на Luctor у Предавања епископа Атанасија Јевтића   
    Пази, на све твоје конатстације и питања сам веч одговорио, на шта ти дајеш исте констатације.
     
    Поставио сам ти потпуно логичка питања, на која нисам добио разумне одговоре, већ констатације од раније. Тражено је неколико пута "конкретно решење", на шта сам пружио конкретне одговоре. На све то се понавља питања "шта је конкретно решење". Из овога закључујем да апсолутно немаш аргументе у прилог својим тврдњама, већ само тераш стари добри српски инат.
  8. Волим
    rasha је реаговао/ла на Luctor у Предавања епископа Атанасија Јевтића   
    Одлично. Само још да то схвате Запад и Албанци, па да нас оставе на миру са захтевима, поводом нечега што смо "изгубили".
  9. Волим
    rasha got a reaction from DYNABLASTER in Спис Светог Саве о измаилћанској вери   
    "А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за којега чусте да ће доћи, и сад је већ на свијету." (1. Јов. 4, 3)
    ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ
    О МУХАМЕДОВОМ УЧЕЊУ
    Срби се од појаве Турака на Балкану (XIV век) непосредно и непрекидно суочавају са Мухамедовим учењем, из којег је израстао многобројни исламски свет. После вишевековне турске владавине све до данас у Рашкој области и Босни постоје исламизирани Срби, који помоћу исламске вере стварају свест о себи као посебном - муслиманском народу. Њих би данас свакако било много више да у Србији нису постојали списи о Мухамеду и о профаности вере коју је проповедао. Свети Сава је два таква списа преузео из византијске књижевности и унео их у Законоправило или Номоканон - зборник црквених и грађанских прописа, намењен Српској цркви и држави. На тај начин Срби су, благодарећи Византинцима и светом Сави, теоријски и посредно знали о исламу много пре појаве Турака у Србији.
    Оба списа се у целини објављују на савременом српском језику. Да би се лакше схватила њихова садржина, укратко су изложени подаци о Мухамеду, о земаљском а не небесном пореклу исламског веровања и о фанатизму муслимана, који наспрам државних граница предност дају верским границама.
    " ... Ко може стати напоредо с Богом?... сам Мухамед, поред све своје ненависти према хришћанима, признаје и ставља у Коран, да ће Исус син Маријин судити свету, следствепо и самом Мухамеду. Какво онда уједначење и поравнање!..."(Епископ Николај, 127. писмо, Сабрана дела, књ. ВИИИ, Диселдорф, 1978, стр. 151).
    Спис о измаилћанској вери
    Свети Сава је у своје Законоправило унео преко сто канонских и законских византијских списа, преведених на српскословенски језик. Међу њима је у 61. глави под бројем 21 догматски, апологетско-полемички спис светог Јована Дамаскина (+ 749/50) о измаилћанској вери, стављен на крају списа светог Епифанија Кипарског (+ 403) "О јересима". Дамаскиновом тексту придодати су, без одређења, одељци из списа Георгија Монаха (ИX век) "О вођи Сарацина - Мухамеду који је и Мухумет". Тако преузет из византијских номоканона, спис о измаилћанској вери, први пут овде објављен у преводу са грчког и српскословенског на савремени српски језик, гласи:
    "21. И до сада постоји служба измаилћанска која држи и вара људе, то јест вера срацинска која је претеча Антихриста. А потиче од Измаила, рођеног Авраму од Агаре, због чега се називају Агарани и Измаилћани. Себе називају Сарацинима, јер су од Саре сујетни, будући да рече Агара анђелу: 'Сара мене сујетну отпусти' (1. Мојс. 16). Они, дакле, идолима служаху и клањаху се звезди Даници и Афродити коју су својим језиком и Хавар назвали, што значи велика.
    До времена цара Ираклија, пак, отворено идолима служаху. А од тог времена па до сада код њих узрасте лажни пророк по имену Моамед који је, разговарајући са Јеврејима и са хришћанима, тојест са аријанима и несторијанима, одасвуд црпео зло: од Јевреја пак једноначелство, а од аријана Реч и Дух - оба створена; од несторијана човеколатрију. А поштује Стари и Нови завет. Тако, разговарајући и са неким аријанином монахом, створи своју јерес. И под изговором да се држи боговерја, присвојивши срацински народ, проповедаше да је Писмо с неба од Бога снесено на њега. А списи какве је у његовим књигама исписао достојни су смеха.
    Веру је њима овако предао: Говори, да је један Бог творац свега, који није ни рођен нити рађа. Говори, да је Христос Реч Божја и Дух његов, створен и слуга, и да се бесемено роди од Марије сестре Мојсијеве и Аронове.Јер, каза да Реч Божја и Дух уђе у Марију и роди Исуса који је пророк и слуга Божји, и да га Јудејци, безаконујући, хтедоше распети. И осудише и распеше његову сенку, а сам Христос нити је био распет нити је умро, јер га Бог узе к себи на небеса. Запита га Бог говорећи: 'О Исусе, јеси ли ти рекао, син сам Божји и Бог'? И одговоривши Исус рече: 'Милостив ми Господе мој, ти знаш да не рекох, нити се стидим бити слуга твој, него људи преступници написаше да рекох те речи и слагаше против мене и у заблуди су'. И одговоривши рече њему Бог: 'Знам да ти ниси изговорио те речи'.
    И многе друге измишљотине су достојне смеха у таквом спису, за који надмено каже да је од Бога снесен на њега. А кад ми кажемо - па које тај који сведочи да му је Бог дао спис, или ко је од пророка прорекао да ће се појавити такав пророк, они остају у недоумици. Јер, Мојсије на Синајској Гори наочиглед свих људи, у облаку и у огњу и у мраку и у бури прими Закон од Бога који се јави; јер и сви пророци од Мојсија па наовамо почеше проповедати о Христовом доласку и о томе, да ће се Христос Бог и Божји Син, дошав, оваплотити и распет бити и умревши васкрснути, и да је Он судија живима и мртвима.
    И кад ми кажемо још, како ваш пророк не дође тако, да и други о њему посведоче, него не у вашем присуству, не онако како је Мојсију Бог дао Закон док се наочиглед свих људи димила Гора, па да за спис, који рекосте да је њему тако био дао, и ви имате доказ? - одговарајући рекоше да Бог чини онолико колико хоће. То и ми знамо, рекосмо, него питамо - како спис сиђе на вашег пророка? И одговарају: 'Док је спавао спис сиђе па њега'. А ми им са подсмехом кажемо да, пошто је, дакле, спавајући примио спис, није осетио дејство, па се на њему испуни народна прича: Што је баби мило - то јој се и снило.
    И кад ми опет питамо - како не запитасте њега, пошто он у вашем спису заповеда да се ништа не чини или прима без сведока, прво нама да се покажеш са сведочанством да си пророк и од Бога изашао, и који спис сведочи о теби? - они ћуте, стидећи се.
    Сходно томе, кажемо им: Пошто вам није допуштено без сведока узети жену, ни купити ни стећи, а ни сами ви нећете без сведока да имате магарце или [друге] животиње, дакле помоћу сведока имате и жене и имање и магарце и остало - само веру и писма имате без сведока. Јер, онај који вам је предао веру ниоткуда нема доказа, нити се ико зна за његовог сведока, него је спавајући њу примио.
    Нас називају двобошцима, јер кажу да уводимо другог Бога говорећи да је Христос Син Божји и Бог. А ми им кажемо да су то предали пророци и Писмо, а ви тврдите да прихватате пророке. Ако, дакле, погрешно Христа називамо Сином Божјим- то они учише и предадоше нам.
    Неки од њих кажу да ми, преиначујући пророке, додасмо такве ствари, а други веле: 'Јевреји који вас мрзе преварише вас да је [тако] од пророка написано, да бисте пропали'.
    Ми им опет кажемо: Пошто ви говорите да је Христос Реч Божја и Дух, како нас онда клеветате да смо двобошци, јер је Слово, и Дух, неразлучан од Њега у коме јесте? Ако је, дакле, у Богу као Његова Реч - јасно је да је Бог, а ако је изван Бога, по вашој речи Бог је без разума и без живота. Нисте ли Га, дакле, бежећи од другог Бога, пресекли? Боље би вам било да говорите да имате другог неголи да Га пресецате и као камен или дрво или нешто од нечулних бића уводите. Док ви, дакле, лажно клевећући, нас називате двобошцима, ми вас пресекатељима Бога именујемо.
    Клеветају нас да смо идолослужитељи, поклањајући се крсту и икони Христовој и светих. Ми њима кажемо: Како се ви, дакле, тарете о камен, по речима вашег Вахтана, и љубите камен поздрављајући? А неки од њих кажу: 'На њему је Аврам лежао са Агаром'; други опет кажу да је за њега привезао био камилу када је хтео жртвовати Исака. И њима одговарамо: Пошто Спис говори да је Гора била шумовита и [имала] дрва од којих је, исцепавши за свеспалну жртву, Аврам ставио на Исака, и да је са децом оставио магарце, откуда вам, дакле, та из-мишљотина? Тамо нити шумских дрвета има, нити магарци пролазе. Стиде се, наравно. Ипак, кажу, камен Аврамов постоји.
    Затим им кажемо: Нека то и јесте камен Аврамов како ви измишљате. Љубећи га, дакле, само зато што је Аврам лежао на њему са женом и што је за њега привезао камилу - не стидите се, него нас окривљујете што се поклањамо крсту Христовом и лику Његовом, којим се бесовска сила и ђавоља превара разруши.
    А то, што рекоше да је камен - јесте глава Афродитина, којој се поклањаху и коју називаху и Хавар; на којем камену се и до сада онима који тачно посматрају, уклесотине и знамење јавља.
    Тај Моамед многе, како је речено, бесмислице написав, од којих свакој додаде назив, као овај: 'Спис о жени', и у њему отворено озакоњује узимати четири жене и наложница, ако може, тисућу, колико његова рука обујми оних које се повинују. А од четири жене, коју хоће пусти и другу коју хоће узме. Из овог разлога доносећи закон, Моамед имаше помоћника, заправо друга по имену Зид (Зејд). Овај имаше красну жену коју пожеле Моамед. Док су њих двојица седели, Моамед рече: 'Хеј, Бог ми је заповедио да узмем твоју жену!' А Зид одговори: 'Апостол си, чини оно што ти је Бог рекао - узми моју жену!' Чак и више да кажемо - рече му - ' Бог је мени заповедио да отпустиш жену своју!' И он је отпусти. После неколико дана друкчије рече: 'Заповедио ми је Бог да ја њу узмем'. И тако узев, и прељубу с њом учинив, донесе овакав закон: 'Онај ко хоће да отпусти жену своју, па ако се после отпуста њеног врати, други да је узме, јер је недостојно узети је ако не лежи с другим. Ако пак и брат отпусти жену - њу да узме брат његов, ако хоће'. Овакве ствари прописује у том спису: 'Ради земљу коју ти је дао Бог и одржавај је'; чини и ово тако и тако - да не говорим као он све оно што је срамно.
    Други, опет, 'Спис о камили божјој'. О њој каже како беше камила од Бога и како испиваше сву реку те не могаше пролазити између две горе зато што се укљешти. А на том месту, рече, бејаху људи и, једног дана, они пијаху воду. А камила другог дана, пијући воду, храњаше их, дајући им млеко место воде. Подигоше се они зли људи и убише камилу, а та беше родила малу камилу. Пошто је мајка убијена, младунче завапи к Богу и Бог га узе к себи. Па им кажемо: Откуда беше она камила? И кажу да је од Бога била. Па велимо: Је ли се та камила парила са другом камилом? И кажу - није. Онда откуда, рекосмо, роди младунче, јер видимо камилу вашу без оца и без матере и неродословну, а родивши веома пострада? Али не види се ни онај који јој је нанео насиље, а младунче се вазнесе.
    Зашто, дакле, ваш пророк коме је, како кажете, Бог говорио, није о камили знао, где се напаса и ко су ти што једу млеко дојећи је? Неће ли и она, упавши некако у невоље као и мајка бити убијена? Или је претеча, пре вас у рај ушла, из које ће вама, како маштате, млечна река бити, јер кажете да ће вам у рају три реке потећи: воде, вина и млека. Али ако је ван раја претеча ваш камила, јасно је да се осушила од глади и жеђи. Или се и други наслађују њеним млеком па се узалуд ваш пророк размеће сматрајући да разговара са Богом, јер му тајну о камили није открио. А ако је у рају, опет ће испити воду и, остајући без воде, пресахнуће усред рајске хране. И, у недостатку воде, јер је сву испила камила, жудећете да пијете са винске реке. Пијући само вино, успалићете се и опићете се и заспати са главобољом. И после буђења од сна, заситивши се вина, заборавићете рајске красоте.
    Како се, дакле, ваш пророк није присетио јада, да ће вам се тако нешто догодити у рајском изобиљу? Ни о камили се није бринуо где сада пребива. Али ни ви га не запитасте, како вам је о трима рекама казивао сањарећи? Но ми дивну вашу камилу, која испред вас иде, јасно обелодањујемо међу душама магараца, где и ви хоћете да пребивате као животиње. Тамо је тама крајња и мука бесконачна, огањ шумећи, црв који не спава и бездани бесова.
    Рече, опет, Моамед: 'Спис о храни' говори да је Христос тражио од Бога храну и дата му је, јер Бог рече говорећи му: 'Дадох теби и твојима храну нетрулежну'. Затим, 'Спис о волу' говори и друге неке речи достојне смеха, које због многих ствари сматрах да треба прескочити.
    Положи закон да се они тј. муслимани, укључујући и жене, обрезују; нареди да се не празнује субота, нити да се крштава, а да се једе оно што је законом забрањено, дозволивши да се једе оно за шта је наређено уздржати се. Свињско месо не јести. Пијење вина сасвим је забранио.
    Поклањати се само јединоме Богу. Христа, дакле, поштовати као Реч Божју, а не као Сина који се од Духа Светог родио. А Реч, и Дух произнесени и у ваздух разливени, разумети несаставно [не ипостасно], нити са Оцем једнобитно. Свету Деву Марију не називати Богородицом, него је сматрати сестром Мојсијевом и Ароновом.
    Сањарећи тако нешто, рече за себе да ће кључар раја бити. Зато ће се, рече, у дан судњи прво појавити Мојсије са Израиљћанима и, као преступници закона, биће предати муци вечној. А потом ће се, рече, појавити Исус и одрећи се пред Богом да је себе звао Сином Божјим. А хришћани, који су се дрзнули да тако нешто припишу Христовом имену, проповедајући га и за Бога, и Сина Божјег, и Реч оваплоћену -[биће предати огњу пакленом].
    А потом за себе рече да ће га Бог позвати као веома побожног и похвалиће га као повод побожности читавог парода, и због тога ће бити рајски кључар. И пошто он буде отворио рај, с њим ће, рече, ући, без приговора и без суда, седамдесет тисућа оних који се могу, каже, успротивити томе, да се осталима суди. И праведници ће се, без сумње, насладити уживања, а они за које се нађе да су грешници, имаће писма око вратова везана, па ће и они ући у рај; и ти ће се назвати проштеницима Божјим и Моамедовим.
    А у рају ће, рече, три реке бити: једна медна, друга млечна и трећа винска, да свак има власт да се насићује одакле хоће. Са њима ће бити жене бестрасно и одржавати им храмове и свакојако угађати, рече.
    А Јудејци и хришћани биће уместо дрва за ватру положени. Самарићани, рече, износиће смеће и њихова говна из раја избацивати како се не би рај усмрдео.
    Свак како је живео овде, или у богатству или у сиромаштву, на исти начин ће и онамо, каже, живети.
    Тај варалица је уз то учио, да је за свако добро и зло узрочник Бог; и све што наиђе на човека, ако и од искушења лукавога, од Бога бива. Лажно говори.
    А разбојници и врачари и сви који буду ухваћени у злим делима и убијани - њима је, рече, Бог писао да буду такви, и хтео је да они тако умру.
    И друге неке ствари измишљајући брбљају јадници, вечних блага лишени као нечастиви хулници".
  10. Волим
    rasha got a reaction from YOKA in Иконописање   
    Драги колега, сад сам прегледао твој сајт, па реко да ти пожелим успеха у раду и у преношењу знања.
    Свако добро,
    Раша
  11. Волим
    rasha got a reaction from Михајло in Спис Светог Саве о измаилћанској вери   
    "А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за којега чусте да ће доћи, и сад је већ на свијету." (1. Јов. 4, 3)
    ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ
    О МУХАМЕДОВОМ УЧЕЊУ
    Срби се од појаве Турака на Балкану (XIV век) непосредно и непрекидно суочавају са Мухамедовим учењем, из којег је израстао многобројни исламски свет. После вишевековне турске владавине све до данас у Рашкој области и Босни постоје исламизирани Срби, који помоћу исламске вере стварају свест о себи као посебном - муслиманском народу. Њих би данас свакако било много више да у Србији нису постојали списи о Мухамеду и о профаности вере коју је проповедао. Свети Сава је два таква списа преузео из византијске књижевности и унео их у Законоправило или Номоканон - зборник црквених и грађанских прописа, намењен Српској цркви и држави. На тај начин Срби су, благодарећи Византинцима и светом Сави, теоријски и посредно знали о исламу много пре појаве Турака у Србији.
    Оба списа се у целини објављују на савременом српском језику. Да би се лакше схватила њихова садржина, укратко су изложени подаци о Мухамеду, о земаљском а не небесном пореклу исламског веровања и о фанатизму муслимана, који наспрам државних граница предност дају верским границама.
    " ... Ко може стати напоредо с Богом?... сам Мухамед, поред све своје ненависти према хришћанима, признаје и ставља у Коран, да ће Исус син Маријин судити свету, следствепо и самом Мухамеду. Какво онда уједначење и поравнање!..."(Епископ Николај, 127. писмо, Сабрана дела, књ. ВИИИ, Диселдорф, 1978, стр. 151).
    Спис о измаилћанској вери
    Свети Сава је у своје Законоправило унео преко сто канонских и законских византијских списа, преведених на српскословенски језик. Међу њима је у 61. глави под бројем 21 догматски, апологетско-полемички спис светог Јована Дамаскина (+ 749/50) о измаилћанској вери, стављен на крају списа светог Епифанија Кипарског (+ 403) "О јересима". Дамаскиновом тексту придодати су, без одређења, одељци из списа Георгија Монаха (ИX век) "О вођи Сарацина - Мухамеду који је и Мухумет". Тако преузет из византијских номоканона, спис о измаилћанској вери, први пут овде објављен у преводу са грчког и српскословенског на савремени српски језик, гласи:
    "21. И до сада постоји служба измаилћанска која држи и вара људе, то јест вера срацинска која је претеча Антихриста. А потиче од Измаила, рођеног Авраму од Агаре, због чега се називају Агарани и Измаилћани. Себе називају Сарацинима, јер су од Саре сујетни, будући да рече Агара анђелу: 'Сара мене сујетну отпусти' (1. Мојс. 16). Они, дакле, идолима служаху и клањаху се звезди Даници и Афродити коју су својим језиком и Хавар назвали, што значи велика.
    До времена цара Ираклија, пак, отворено идолима служаху. А од тог времена па до сада код њих узрасте лажни пророк по имену Моамед који је, разговарајући са Јеврејима и са хришћанима, тојест са аријанима и несторијанима, одасвуд црпео зло: од Јевреја пак једноначелство, а од аријана Реч и Дух - оба створена; од несторијана човеколатрију. А поштује Стари и Нови завет. Тако, разговарајући и са неким аријанином монахом, створи своју јерес. И под изговором да се држи боговерја, присвојивши срацински народ, проповедаше да је Писмо с неба од Бога снесено на њега. А списи какве је у његовим књигама исписао достојни су смеха.
    Веру је њима овако предао: Говори, да је један Бог творац свега, који није ни рођен нити рађа. Говори, да је Христос Реч Божја и Дух његов, створен и слуга, и да се бесемено роди од Марије сестре Мојсијеве и Аронове.Јер, каза да Реч Божја и Дух уђе у Марију и роди Исуса који је пророк и слуга Божји, и да га Јудејци, безаконујући, хтедоше распети. И осудише и распеше његову сенку, а сам Христос нити је био распет нити је умро, јер га Бог узе к себи на небеса. Запита га Бог говорећи: 'О Исусе, јеси ли ти рекао, син сам Божји и Бог'? И одговоривши Исус рече: 'Милостив ми Господе мој, ти знаш да не рекох, нити се стидим бити слуга твој, него људи преступници написаше да рекох те речи и слагаше против мене и у заблуди су'. И одговоривши рече њему Бог: 'Знам да ти ниси изговорио те речи'.
    И многе друге измишљотине су достојне смеха у таквом спису, за који надмено каже да је од Бога снесен на њега. А кад ми кажемо - па које тај који сведочи да му је Бог дао спис, или ко је од пророка прорекао да ће се појавити такав пророк, они остају у недоумици. Јер, Мојсије на Синајској Гори наочиглед свих људи, у облаку и у огњу и у мраку и у бури прими Закон од Бога који се јави; јер и сви пророци од Мојсија па наовамо почеше проповедати о Христовом доласку и о томе, да ће се Христос Бог и Божји Син, дошав, оваплотити и распет бити и умревши васкрснути, и да је Он судија живима и мртвима.
    И кад ми кажемо још, како ваш пророк не дође тако, да и други о њему посведоче, него не у вашем присуству, не онако како је Мојсију Бог дао Закон док се наочиглед свих људи димила Гора, па да за спис, који рекосте да је њему тако био дао, и ви имате доказ? - одговарајући рекоше да Бог чини онолико колико хоће. То и ми знамо, рекосмо, него питамо - како спис сиђе на вашег пророка? И одговарају: 'Док је спавао спис сиђе па њега'. А ми им са подсмехом кажемо да, пошто је, дакле, спавајући примио спис, није осетио дејство, па се на њему испуни народна прича: Што је баби мило - то јој се и снило.
    И кад ми опет питамо - како не запитасте њега, пошто он у вашем спису заповеда да се ништа не чини или прима без сведока, прво нама да се покажеш са сведочанством да си пророк и од Бога изашао, и који спис сведочи о теби? - они ћуте, стидећи се.
    Сходно томе, кажемо им: Пошто вам није допуштено без сведока узети жену, ни купити ни стећи, а ни сами ви нећете без сведока да имате магарце или [друге] животиње, дакле помоћу сведока имате и жене и имање и магарце и остало - само веру и писма имате без сведока. Јер, онај који вам је предао веру ниоткуда нема доказа, нити се ико зна за његовог сведока, него је спавајући њу примио.
    Нас називају двобошцима, јер кажу да уводимо другог Бога говорећи да је Христос Син Божји и Бог. А ми им кажемо да су то предали пророци и Писмо, а ви тврдите да прихватате пророке. Ако, дакле, погрешно Христа називамо Сином Божјим- то они учише и предадоше нам.
    Неки од њих кажу да ми, преиначујући пророке, додасмо такве ствари, а други веле: 'Јевреји који вас мрзе преварише вас да је [тако] од пророка написано, да бисте пропали'.
    Ми им опет кажемо: Пошто ви говорите да је Христос Реч Божја и Дух, како нас онда клеветате да смо двобошци, јер је Слово, и Дух, неразлучан од Њега у коме јесте? Ако је, дакле, у Богу као Његова Реч - јасно је да је Бог, а ако је изван Бога, по вашој речи Бог је без разума и без живота. Нисте ли Га, дакле, бежећи од другог Бога, пресекли? Боље би вам било да говорите да имате другог неголи да Га пресецате и као камен или дрво или нешто од нечулних бића уводите. Док ви, дакле, лажно клевећући, нас називате двобошцима, ми вас пресекатељима Бога именујемо.
    Клеветају нас да смо идолослужитељи, поклањајући се крсту и икони Христовој и светих. Ми њима кажемо: Како се ви, дакле, тарете о камен, по речима вашег Вахтана, и љубите камен поздрављајући? А неки од њих кажу: 'На њему је Аврам лежао са Агаром'; други опет кажу да је за њега привезао био камилу када је хтео жртвовати Исака. И њима одговарамо: Пошто Спис говори да је Гора била шумовита и [имала] дрва од којих је, исцепавши за свеспалну жртву, Аврам ставио на Исака, и да је са децом оставио магарце, откуда вам, дакле, та из-мишљотина? Тамо нити шумских дрвета има, нити магарци пролазе. Стиде се, наравно. Ипак, кажу, камен Аврамов постоји.
    Затим им кажемо: Нека то и јесте камен Аврамов како ви измишљате. Љубећи га, дакле, само зато што је Аврам лежао на њему са женом и што је за њега привезао камилу - не стидите се, него нас окривљујете што се поклањамо крсту Христовом и лику Његовом, којим се бесовска сила и ђавоља превара разруши.
    А то, што рекоше да је камен - јесте глава Афродитина, којој се поклањаху и коју називаху и Хавар; на којем камену се и до сада онима који тачно посматрају, уклесотине и знамење јавља.
    Тај Моамед многе, како је речено, бесмислице написав, од којих свакој додаде назив, као овај: 'Спис о жени', и у њему отворено озакоњује узимати четири жене и наложница, ако може, тисућу, колико његова рука обујми оних које се повинују. А од четири жене, коју хоће пусти и другу коју хоће узме. Из овог разлога доносећи закон, Моамед имаше помоћника, заправо друга по имену Зид (Зејд). Овај имаше красну жену коју пожеле Моамед. Док су њих двојица седели, Моамед рече: 'Хеј, Бог ми је заповедио да узмем твоју жену!' А Зид одговори: 'Апостол си, чини оно што ти је Бог рекао - узми моју жену!' Чак и више да кажемо - рече му - ' Бог је мени заповедио да отпустиш жену своју!' И он је отпусти. После неколико дана друкчије рече: 'Заповедио ми је Бог да ја њу узмем'. И тако узев, и прељубу с њом учинив, донесе овакав закон: 'Онај ко хоће да отпусти жену своју, па ако се после отпуста њеног врати, други да је узме, јер је недостојно узети је ако не лежи с другим. Ако пак и брат отпусти жену - њу да узме брат његов, ако хоће'. Овакве ствари прописује у том спису: 'Ради земљу коју ти је дао Бог и одржавај је'; чини и ово тако и тако - да не говорим као он све оно што је срамно.
    Други, опет, 'Спис о камили божјој'. О њој каже како беше камила од Бога и како испиваше сву реку те не могаше пролазити између две горе зато што се укљешти. А на том месту, рече, бејаху људи и, једног дана, они пијаху воду. А камила другог дана, пијући воду, храњаше их, дајући им млеко место воде. Подигоше се они зли људи и убише камилу, а та беше родила малу камилу. Пошто је мајка убијена, младунче завапи к Богу и Бог га узе к себи. Па им кажемо: Откуда беше она камила? И кажу да је од Бога била. Па велимо: Је ли се та камила парила са другом камилом? И кажу - није. Онда откуда, рекосмо, роди младунче, јер видимо камилу вашу без оца и без матере и неродословну, а родивши веома пострада? Али не види се ни онај који јој је нанео насиље, а младунче се вазнесе.
    Зашто, дакле, ваш пророк коме је, како кажете, Бог говорио, није о камили знао, где се напаса и ко су ти што једу млеко дојећи је? Неће ли и она, упавши некако у невоље као и мајка бити убијена? Или је претеча, пре вас у рај ушла, из које ће вама, како маштате, млечна река бити, јер кажете да ће вам у рају три реке потећи: воде, вина и млека. Али ако је ван раја претеча ваш камила, јасно је да се осушила од глади и жеђи. Или се и други наслађују њеним млеком па се узалуд ваш пророк размеће сматрајући да разговара са Богом, јер му тајну о камили није открио. А ако је у рају, опет ће испити воду и, остајући без воде, пресахнуће усред рајске хране. И, у недостатку воде, јер је сву испила камила, жудећете да пијете са винске реке. Пијући само вино, успалићете се и опићете се и заспати са главобољом. И после буђења од сна, заситивши се вина, заборавићете рајске красоте.
    Како се, дакле, ваш пророк није присетио јада, да ће вам се тако нешто догодити у рајском изобиљу? Ни о камили се није бринуо где сада пребива. Али ни ви га не запитасте, како вам је о трима рекама казивао сањарећи? Но ми дивну вашу камилу, која испред вас иде, јасно обелодањујемо међу душама магараца, где и ви хоћете да пребивате као животиње. Тамо је тама крајња и мука бесконачна, огањ шумећи, црв који не спава и бездани бесова.
    Рече, опет, Моамед: 'Спис о храни' говори да је Христос тражио од Бога храну и дата му је, јер Бог рече говорећи му: 'Дадох теби и твојима храну нетрулежну'. Затим, 'Спис о волу' говори и друге неке речи достојне смеха, које због многих ствари сматрах да треба прескочити.
    Положи закон да се они тј. муслимани, укључујући и жене, обрезују; нареди да се не празнује субота, нити да се крштава, а да се једе оно што је законом забрањено, дозволивши да се једе оно за шта је наређено уздржати се. Свињско месо не јести. Пијење вина сасвим је забранио.
    Поклањати се само јединоме Богу. Христа, дакле, поштовати као Реч Божју, а не као Сина који се од Духа Светог родио. А Реч, и Дух произнесени и у ваздух разливени, разумети несаставно [не ипостасно], нити са Оцем једнобитно. Свету Деву Марију не називати Богородицом, него је сматрати сестром Мојсијевом и Ароновом.
    Сањарећи тако нешто, рече за себе да ће кључар раја бити. Зато ће се, рече, у дан судњи прво појавити Мојсије са Израиљћанима и, као преступници закона, биће предати муци вечној. А потом ће се, рече, појавити Исус и одрећи се пред Богом да је себе звао Сином Божјим. А хришћани, који су се дрзнули да тако нешто припишу Христовом имену, проповедајући га и за Бога, и Сина Божјег, и Реч оваплоћену -[биће предати огњу пакленом].
    А потом за себе рече да ће га Бог позвати као веома побожног и похвалиће га као повод побожности читавог парода, и због тога ће бити рајски кључар. И пошто он буде отворио рај, с њим ће, рече, ући, без приговора и без суда, седамдесет тисућа оних који се могу, каже, успротивити томе, да се осталима суди. И праведници ће се, без сумње, насладити уживања, а они за које се нађе да су грешници, имаће писма око вратова везана, па ће и они ући у рај; и ти ће се назвати проштеницима Божјим и Моамедовим.
    А у рају ће, рече, три реке бити: једна медна, друга млечна и трећа винска, да свак има власт да се насићује одакле хоће. Са њима ће бити жене бестрасно и одржавати им храмове и свакојако угађати, рече.
    А Јудејци и хришћани биће уместо дрва за ватру положени. Самарићани, рече, износиће смеће и њихова говна из раја избацивати како се не би рај усмрдео.
    Свак како је живео овде, или у богатству или у сиромаштву, на исти начин ће и онамо, каже, живети.
    Тај варалица је уз то учио, да је за свако добро и зло узрочник Бог; и све што наиђе на човека, ако и од искушења лукавога, од Бога бива. Лажно говори.
    А разбојници и врачари и сви који буду ухваћени у злим делима и убијани - њима је, рече, Бог писао да буду такви, и хтео је да они тако умру.
    И друге неке ствари измишљајући брбљају јадници, вечних блага лишени као нечастиви хулници".
×
×
  • Create New...