Jump to content

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    46688
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    210

Репутација активности

  1. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Из писма старца Мојсија Оптинског духовној кћерки
    Да ли сте овца?
     
    На захтев Ваш да од мене сазнате "да ли сте ви овца и јесте ли мојег
    стада", овим писмом вам чистог срца одговарам: ако хоћете да знате - да
    ли сте овца, у том случају треба да замислите стварну овцу, у њеном
    реалном облику и особинама, и са њом да себе упоредите.
      Права овца нема рогове, нема гласа против онога који је пасе, не боде се, не
    обада се и не уједа. Не озлобљује се на чобанина, па чак и кад је
    кажњава, не свађа се и никако никога не злослови. Пастира, пак, у сваком
    случају слуша, пред њим спокојно и са благом надом иде, и из његових
    крајева не одлази; туђег гласа не слуша и код туђих не иде. Глас
    пастира, пак, тако слуша, и тако следи за њим, да никаквих предрасуда и
    предубеђења нема и, макар је повео и на место без траве, макар је и у
    мочварне пределе водио, она неће роптати, неће злословити и неће се
    жалити на њега. Ето, то су особине праве овце, колико сам ја могао да је
    представим и замислим.
      Погледајте, сада, на себе: да ли сте ви овца? Ако ви заиста себе сматрате овцом,
    незлобном и безгласном, на мени остаје само још да вам кажем чијег сте
    стада, јер овца без стада и пастира - вуку је храна. Ја, пак, то не могу
    сасвим тачно да одредим. Сама овца зна чијем она стаду припада и ко јој
    је пастир. Зна се да овца мимо свог тора у туђи не иде, из чега следи
    да она сама зна којем стаду припада, који јој је пастир и који тор:
    "познаде во онога ко га упреже и магарац јасле господина свога. Израел
    пак мене не познаде. Слушај небо и реци земљи".
  2. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    ПРЕПОДОБНИ АНТОНИЈЕ ОПТИНСКИ
     
    У свакој тузи: и у болести и у оскудици и у тескоби и недоумици и у свим непријатностима, боље је мање размишљати и разговарати са самим собом, а више се молитвом, макар и кратком, обраћати Христу Богу и пречистој Његовој мајци.. Кроз то ће и дух чамотиње (унинија) одступити и среће ће се испунити надом на Бога и радошћу.
     
    Не зависи од нађе воље да ли ће нам неке помисли пасти на памет, али њихов разговор са нама - зависи од наше воље, тј, зависи да ли ћемо се наслађивати нечистом представом, од чега да нас сачува Господ.
     
    Какав год те јад снашао, каква те год непријатност срела, реци себи: ИСТРПЕЋУ ИСУСА ХРИСТА РАДИ! Само то кажи и биће ти лакше.Јер је име Господа Исуса Христа моћно. Њиме све непријатности тихну, беси ишчезавају, па ће нестати и твоја чамотиња, умириће се твоје малодушје, када будеш понављала Његово преслатко име.
     
    Сваки човек има своје јаде. Зашто много мислити и разговарати са собом? Боље је само рећи : НЕ ОСТАВИ МЕ, ГОСПОДЕ,БОЖЕ МОЈ , НЕ ОДСТУПИ ОД МЕНЕ, ПОХИТАЈ МИ У ПОМОЋ! И још: СВЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ, у време живота мога не остави ме, људскоме заступништву не повери ме, но сама ме заступи и помилуј!
  3. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Награда се даје не за испуњење заповести но за смирење. И када снаге за вршење првих недостаје, смирење се прима уместо њих.
     
    Читање светоотачких књига је веома потребно и корисно за познање воље Божије, јер су Оци, читајући реч Божију, предану им у Светоме Писму, ту реч испунили и проживели је делатним животом , остављајући нам пример у својим учењима.
    Читајући Оце, упознајете пут, журите ка испуњењу, али не достижући њихову меру, упознајете своју немоћ и смиравате се и задобијате милост Божију....
     
    Праведни суд Божији нам, ради човековог очишћења од греха, шаље и спољашна искушења кроз људе, као средство да бисмо се освестили и познали да смо, сагрешивши пред Богом, достојни још тежих казни и да бисмо се трпљењем очистили. Не треба испитивати разлоге да ли нас са правом или безразложно нападају људи.
     
    Онима који нас жалосте треба опраштати и сматрати их својим добротворима, јер се преко њих удостојавамо опраштања грехова. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог смирава и код оних који ти се противе ствара благонаклоност према теби.
  4. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Милостиња се огледа у срцу које гори љубављу за сву творевину Божију и свему жели добро. Милостиња се не састоји само у давању, него и у састрадавању: да, када видимо човека у некој невољи, ако можемо да му помогнемо, помажемо.
    За наше спасење није довољна само вера, потребна су и дела.
     
    Смућивати се и очајавати због тога што нам страсти дотужују, знак је духовне гордости. Ни у самим посртањима  не треба веселити непријатеља(ђавола), него управо низлазити у дубине смирења, видећи тачно своју немоћ и признајући је пред Господом и покајање приносећи. Најбоље је од свега кајати се и смиривати, а не очајавати. Покајањем и смирењем привући ћете на себе благодат и помоћ Божију.
     
    Господу је понекад угодно да на нас пусти дуготрајну таму и мрак духовни, охладнелост и окамењеност, да бисмо себе сматрали последњима и горима од свих и да не бисмо тражили духовну утеху, сматрајући се недостојнима. У томе се и састоји савршена, смирена ( смерна) преданост Спаситељу.
  5. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ ОПТИНСКИ
     
    Отац Макарије је свагда као главу својих савета постављао - смирење; из те добродетељи изводио је све остале добродетељи, које одликују истинског хришћанина:
    - проверавати своју савест, бивати у сталној борби са својим страстима, очишћавати душу од грехова,
    - љубити Бога у простоти срца, веровати у Њега без расуђивања,
    - непрестано имати пред собом Његово безгранично милосрђе и свим снагама душе своје хвалити Га и благодарити Му; у свим непријатностима животним тражиити кривицу у самом себи и сваку кривицу ближњега опраштати, да би смо измолили тиме у Бога опроштај својих сагрешења;
    - старати се да у сбе уселиш љубав према ближњем,
    - чувати мир и спокојство у свом породичном кругу,
    - чистим срцем учествовати како у радостима, тако и у жалостима својих укућана и свих пријатеља и знанаца;
    - често се сећати заповести Божијих, настојати да се све подједнако испуњавају, као уредбе Црквене;
    - ако је могуће бар више пута годишње - припремити се за исповест, исповедити се и причестити Светим тајнама; држати четири поста, а ткође среду и петак;
    - за сваки празник одлазити на бденије и Св.литургију;
    - свакодневно читати јутарње и вечерње молитве и бар неколико псалама, а ако време дозвољава, и главу из Јеванђеља и Посланица Апостолских;
    - молити се за упокојење уснулих у Господу и за спасење на земљи живих, на првом месту молити се за Цара Господара и за сав Царев дом;
    - молити се и за оне према којима осећамо било какво незадовољство, будући да је то најпоузданије средство за помирење у Христу.
  6. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    ...у време молитве наилазе нечисте помисли....
    Бог те неће казнити због тога што не можеш да немаш никакве друге помисли. Не очајавај, бивајући растрзана помислима, него буди ведра, увек сабирајући мисли које ти блуде. Једино је Анђелу својствено да се никад не расејава мислено.
    ***
    Бог не испуњава увек молитве једино ради тога да би, по своме Божанском Промислу, све устројио на боље. Шта би се тек десило да Свевидећи Бог увек испуњава наше жеље?
    ***
    Судећи по слабостима наше природе, немогуће је не туговати, растајући се са онима који су најближи нашем срцу. Где да тражимо утеху? У светој вери! Ако смо и грешни, ипак имамо наду у свежаљивог и човекољубивог Бога, Господа Исуса Христа који нас је искупио Својом бесценом Крвљу и који нам је затим дао живот вечни. Они који су умрли само претходе нама и дају нам да осетимо колико је кратак живот наш.
  7. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Онога ко нам ожалошћење наноси, дужни смо да сматрамо својим доброчинитељем. Он није ништа друго до оруђе којим Бог устројава наше спасење.
    Тада ће срце наше, уз помоћ Вишњега, моћи да постане у духовном смислу меко, кротко. Човек тада постаје сместилиште благодати и мира духовног. Душа тада осећа такав мир, који ми у стању туге осећати или, боље рећи, окушати не можемо.
     
    Ако потпуно оставиш своју вољу, никада нећеш осетити тегобни мрак унинија. Махните страсти воље твоје утихнуће. На њиховом месту никнуће: јасноћа мисли, тишина помисли, кротост духа, непрелестни мир који ће те приосенити и настанити се у души  твојој.
  8. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    ПРЕПОДОБНИ ЛАВ ОПТИНСКИ
     
    Многи од нас читају Јеванђеље, али је мали број оних који га разумеју  како треба, зато што очи њиховог ума нису отворене, зато што  не просе у Бога уразумљење....
     
    Много у садашњем веку видимо подвижника, много посника, много таквих који читаве ноћи престоје на молитви, али је , на жалост, веома мало смирених и кротких, мало таквих који би се украшавали ћутањем уста својих, који би угошћавали путнике, са љубављу походили болесне., насићивали гладне, одевали наге, посећивали затворенике у тамниицама....
    Нигде у Светоме Писмо није изричито речено да је за спасење душе потребно морити се глађу, чинити многоброје поклоне, носити вериге....Међутим, Јеванђеље јасно говори да ће на Страшном суду грешници бити осуђени баш за нељубав према ближњем....
     
    ...Сваком духовном узрасту прилична је саобразна духовна храна. Свети Оци су се претходно испуњењем заповести очистили од страсти и тако постали духовни, да су заборављали понекад јесу ли у телу или ван њега, не осећајући више његове потребе....
  9. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Читање је једно од најнеопходнијих делања. Без читања или слушања читања не може се сазнати истина. Говорећи о читању, подразумевам искључиво читање Светога Писма и књига светоотачких и црквених. Али, читање ће само тада донети жељену корист, када оно што се чита буде - по мери снага и могућности - спровођено у живот..
    ***
    Боље је са страхопоштовањем и пажњом поново изчитавати невелику количину књига, него их много читати на брзину.
  10. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Не треба истеривати људску правду. Тражи само правду Божију.
    ***
    Када свештеник, благосиљајући, изговара молитву - ''у име Оца и Сина и Светога Духа'' - тада се дешава тајна: благодат Св.Духа силази на човека кога он благосиља.
    ***
    Увек памтите закон духовног живота: ако те смути било какав недостатак другог човека и осудиш га, касније ће тебе то исто снаћи и патићеш од истог недостатка.
    ***
    Ако за брата или сестру кажеш нешто лоше, чак иако је то истина, својој души ћеш нанети неизлечиву рану.
    ***
    Ваше спасење, а и пропаст је у вашем ближњем.Спасење зависи од тога како се опходите према ближњем. Не заборављајте да у свом ближњем градите лик Божији.
    ***
    Сетите се да Бог види све.
  11. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    У случају да нас савлада слабост или исцрпљеност, може се седети у цркви:''Сине, дај ми срце своје.''
    ''Боље је седећи мислити на Бога , него стојећи - на своје ноге'', рекао је св. Филарет московски.
    ***
    Не треба веровати знацима. Нема никаквих знакова. Господ нама управља Својим промислом, а ја не зависим ни од какве птице или дана или било чега другог. Ко верује предрасудама тешко му је на души, а ко себе сматра зависним од промисла Божијег, напротив радостан је у души.
    ***
    Гоњења и притисци су нам од користи, јер учвршћују веру у нама.
    ***
    Треба све лоше, и страсти које нас нападају, рачунати да нису од нас, већ од непријатеља ђавола. Тек тада се страст може победити, када је не сматраш својом.
    ***
    Господ нам помаже у невољама и искушењима. Он нас од њих не ослобађа, већ нам даје снагу да их лако подносимо, чак и да их не примећујемо.
  12. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    И сви који иду за Њим неизбежно страдају:''У свету ћете имати жалост'' И сви који желе да живе благочестиво биће гоњени.''Ако приступаш да радиш Господу, припреми душу своју за искушење.'' Да би се лакше подносила страдања треба имати јаку веру, жарку љубав ка Господу, не привезивати се ни за шта земаљско, у потпуности се предавати вољи Божијој.
  13. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    управо сам прочитала књигу Како живети по вољи Божијој - Оптински старци...извукла сам неке поуке које ћу поделити са вама и за које се надам да ће вам бити на духовну корист.....
     

     
    Поуке преподобног Никона Оптинског
     
    ''Испуњавајте се Духом''....Ми смо удостојени да примимо дарове Св.Духа на крштењу.Али, мало је добити, потребно је и сачувати, усавршавати, умножити. А како?
     
    а) Читати Свето Писмо, које је написано Духом Светим. Ниједно светско задовољство не може да пружи тај мир, ту радост која се даје Духом Светим.
    б) Често приступати Светим Тајнама. Њима се Дух Свети даје човеку.
    в) Често посећивати свете храмове, јер су они то место посебног присуства Светог Духа.
    г) Молитва. Нарочито ''Царе Небески''.
  14. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Sveti su zapazili da u osnovi svakog grehovnog pada leži gordost. U
    zemaljskom životu svi mi grešimo – jedni više, drugi manje, ali niko ne
    živi bez greha. I ako pažljivo ispitujemo neki svoj greh i pokajemo se
    za njega, samim tim možemo ukloniti kaznu koja nam predstoji radi
    ispravljanja. Ako produžimo da se gordimo i ne kajemo se, tada nas
    počinju ispravljati životne situacije koje ne zavise od naše volje. Kao
    potvrdu ove duhovne zakonitosti možemo navesti priču prepodobnog
    Amvrosija Optinskog.


    Jednom je neki čovek spremio kod sebe večeru i poslao svoje sluge da
    pozovu goste. Jednome od njih je bio poslan sluga koji nije bio uredno
    obučen. Pozvani ga je upitao:


    -Zar nije tvoj gospodin imao nekog boljeg osim tebe da mi pošalje?


    -Dobre su dobrima poslali, a mene su poslali vašoj milosti, - prostodušno je odgovorio sluga.
  15. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    "Nama ne dolikuje da očajavamo. To je zlo, jer si time sagrešio,
    čoveče. Zašto u nerazboritosti svojoj gneviš Boga smatrajući Njega
    nemoćnim? Zar ne može da spase tvoju dušu Onaj ko je ovoliki svet radi
    tebe stvorio? Ako kažeš da ti je nešto na osudu, onda se pokaj, i
    primiće pokajanje tvoje, kao što je primio pokajanje bludnika i
    bludnice. Ako ni to ne možeš, nego i protiv svoje volje sagrešiš po
    navici, onda imaj smirenje kao carinik i to će ti biti dovoljno za
    spasenje. Jer nepokajani grešnik koji ne pada u očajanje nego sebe
    smatra za grđeg od svakog drugog stvorenja i ne usuđuje se da bilo koga
    osudi ili ukori, nego se još više divi čovekoljublju Božijem, i zahvalan
    je dobrotvoru, može i mnoga druga dobra da ima. Ko se i đavolu kroz
    greh potčini, ali radi straha Božijeg ne posluša neprijatelja koji ga
    prisiljava na očajanje, prebivaće zbog toga u Bogu" (sv. Petar
    Damaskin). I još o tome: "Kako je veliko dobro istinsko pokajanje: ako
    ko poželi, opet može početi s pokajanjem. Ako si pao možeš da ustaneš;
    ako nanovo padneš, nanovo ustani, i nikako ne očajavaj zbog svog
    spasenja, šta god da se dogodi. Ne predaj se svojevoljno neprijatelju, i
    ovo trpljenje, uz samoukorevanje, biće ti dovoljno za spasenje"...

    Želim vam da budete mudri u duhovnoj borbi, da poznajete zamke
    đavolje i iznad svega, da se smirite. Smirenje je najjače oružje protiv
    đavola i njegovih strela.

    Da vam Gospod da snage u ovoj borbi, i da vam podari venac u onaj
    dan, a sada ne tražite za sebe darove: jer ko je smiren ne misli da je
    dostojan toga, ali je velik pred Bogom.

    Svetitelji su za sebe mislili da su najgori od svih, a Bog ih je proslavio.
  16. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Kad pomislite na pričešće Svetim Tajnama, vi kažete: "Ako Gospod
    pogleda na moj greh, teško da će mi ikada biti dopušteno da se pričestim
    od izvora besmrtnosti. Teško meni! Ja sam lukavi i lenji sluga, zato
    sam plen ada i smrti!"
    Odgovor:
    Smatrati sebe dostojnim - znak je nedostojnosti. Vasilije Veliki i
    Jovan Zlatoust kažu: "Znam, Gospode, da se kao nedostojan
    pričešćujem"... "Nisam dostojan, Gospode, da uđeš pod krov duše moje"...
  17. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Сећање на смрт

    Неочекивана смрт ваше сестре поразила вас је зебњом и страхом. Тај страх
    би увек требало да имамо, али га помрачење страстима одагнава од нас.
    Овој философији и сећању на смрт учи нас Сам Спаситељ: стражите, дакле, и молите се, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш (Мт. 24,42); и премудри Сирах нас подстиче: сећај се краја твога, па довека нећеш сагрешити
    (Сир. 7,39). И на многим другим местима у Светом Писму говори се о
    томе. Због нашег немара у вези са овим предметом, повремено нас изненаде
    смрти нама сличних људи, које нас попут звона или трубе опомињу да смо и
    ми смртни, и да нам нису познати ни дан, ни час када ће наш Господ
    доћи. Када се тако нешто догоди не треба да се узнемиравамо, него треба
    да принесемо покајање због својих прегрешења; јер то може да нам буде од
    користи, а узнемирење ни мало.



    Разборито сећање на смрт кида узе смрти

    Са мојим зачећем, у мени је записан закон распадања. На сваки нови уд
    смрт је стављала свој печат говорећи: он је мој. Ланац мојих дана је
    ланац већих или мањих страдања; сваки нови дан мога живота је нови корак
    који ме приближава труљењу. Долазе болести, а срце дрхти и пита их:
    јесте ли ви само најава мога краја, или вам је већ дата власт да
    раздвојите тело од душе страшним и болним раздвајањем? Понекад око мога
    ума, расејано због сујете, оставља сазерцавање жалосне судбине која ме
    чека; али чим се догоди нека изненадна несрећа, оно се опет брзо врати
    мом омиљеном поучавању, као новорођенче мајчиним грудима – сећању на
    смрт, јер је у истинској жалости скривена истинска утеха, и разборито
    сећање на смрт кида узе смрти!
  18. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Mi smo umno ograničeni, misleći da ustrojimo svoje stanje, tugujemo,
    sujetni smo, lišavamo se mira, ostavljamo svoje religiozne obaveze radi
    toga da bismo deci ostavili bolje nasledje. Ali znamo li da će im ono
    poslužiti na korist? Ne vidimo li decu kojoj je ostalo bogatstvo, da im
    ono nije na pomoć – ono im je samo poslužilo kao povod za lošu
    moralnost. Treba se brinuti da se deci ostavi dobar primer sopstevnog
    života i da se vaspitaju u strahu Božijem i po Njegovim zapovestima, to
    je njihovo glavno bogatstvo. Kada budemo tražili Carstvo Božije i pravdu
    njegovu onda će nam se sve ostalo dodati (Mt. 6, 33). Vi kažete: ne
    treba to raditi, današnji svet ne zahteva to već nešto drugo! Dobro, ali
    da li ste vi rodili decu samo za svet, ili za budući život? Tešte se
    Božijim rečima: “ako vas svet mrzi, znajte da je Mene omrznuo pre vas”
    (Jn. 15, 18), a telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu jer se ne
    pokorava zakonu Božijemu niti može” (Rim. 8, 7). Ne želite da vaša deca
    steknu slavu ovoga sveta, već da budu dobri ljudi, pokorna deca, a kada
    Bog odredi – dobri supruzi, nežni roditelji, brižni o sebi potčinjenim,
    imajući ljubavi prema svima i snishodljivi prema neprijateljima.
  19. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Saveti prepodobnog Makarija (Ivanova)


    Na vaše pitanje u čemu se sastoji srećan život, da li u slavi ili
    bogatstvu, ili u tihom, mirnom, porodičnom životu, rećiću da se slažem
    sa ovim poslednjim, i još ću dodati: život, koji protiče sa čistom
    savešću i sa smirenjem, donosi mir, spokojstvo i istinsku sreću. A
    bogatstvo, čast, slava i visoki položaj često bivaju uzrok mnogih
    grehova, i takva sreća je beznadežna.
     
    Ljudi najčešće žele i traže blagostanje u ovom životu, a trude se da
    izbegavaju nevolje. I čini se da je to veoma dobro i prijatno, ali
    današnje blagostanje i sreća šteti čoveku. On upada u različite strasti i
    grehe i gnevi Gospoda, a provodeći život u nevoljama više se približava
    Gospodu i lakše zadobija spasernje, i zato je Gospod srećan život
    nazvao širokim putem: “široka su vrata i prostran put koji vodi u smrt i
    mnogi idu njime” (Mt. 7, 13), a život sa nevoljama je nazvao: “uzan je
    put i tesna su vrata koja vode u život večni i malo ih je koji ga
    nalaze” (Mt. 7, 14). Dakle, po svojoj ljubavi prema nama Gospod videći
    našu korist, mnoge svodi sa širokog puta, i postavlja na uzan i trnovit
    put, kako bi trpljenjem bolesti i nevolja uredio njihovo spasenje i
    darovao život večni.
  20. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Saveti prepodobnog Mojseja (Putilova)


    Ako ste nekada nekome učinili neku milost – za to ćete biti pomilovani

    Ako stradate sa stradalnicima (čini se ovo je nešto malo) – ubrajate se u mučenike
       
    Ako oprostite onome koji vas je uvredio, ne samo da vam se svi vaši gresi opraštaju, već postajete sinovi Božiji.
     
    Ako se od srca pomoliš za spasenje, pa makar i malo, spašćeš se.
     
    Ako sebe ukoriš, okriviš i osudiš pred Bogom za grehe koje osećaš po savesti, i za to ćeš biti opravdan.

    Ako ispovedaš svoje grehe pred Bogom, dobićeš oproštaj i platu.

    Ako zažališ zbog svojih greha, ili se rasplačeš, ili uzdahneš, taj
    tvoj uzdusaj neće biti sakriven od Njega. “Ne ostaje skrivena od Njega, -
    kaže sveti Simeon, - kap suzna, niti deo kapi”.

    Proveravaj se svakodnevno: šta si posejao za budući vek, pšenicu ili
    trnje? Ispitavši se, trudi se da se ispravljaš na bolje sutradan i tako
    živi ceo život. Ako je današnji dan loše proveden, tako da nisi ni uzneo
    Bogu molitve kako treba, niti se i jednom skrušio u srcu, niti smirio u
    mislima, niti milostinju nekome dao, niti oprostio onome ko ti je nešto
    skrivio, niti si pretrpeo nevolju, već se naprotiv nisi uzdržao od
    gneva, nisi se uzdržavao u rečima, hrani, piću, ili si um svoj
    pogružavao u nečiste misli, sve ovo razmotrivši po savesti, osudi sebe i
    potrudi se da sutradan budeš pažljiviji u dobrom i obazriviji da ne
    cinis zlo.
  21. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Saveti prepodobnog Lava (Nagolkina)
     
     Trudi se da više paziš na sebe, a ne da razmatraš dela, postupke i
    odnos drugih prema tebi, ako u njima ne vidiš ljubav, to je zato što i
    ti sam nemaš ljubavi u sebi.

     Gde je smirenje, tu je i jednostavnost, koja ne ispituje Božije sudove.
     
     Bog ne odbacuje molitve, ali njihove želje nekada ne ispunjava jedino
    zbog toga da bi po Svom Božanskom Promislu sve ustrojio najbolje moguće.
    Šta bi bilo, kada bi On – Svevideći – potpuno ispunjavao naše želje?
    Mislim, mada ne tvrdim, da bi onda svi ljudi poginuli.

    Čovek, koji živi bez straženja nad samim sobom nikada se neće udostojiti posete Božije blagodati.

    Kada nemate mira, znajte da nemate u sebi smirenje. To je Gospod rekao
    u sledećim rečima, koje zajedno s tim pokazuju gde treba tražiti mir.
    On je rekao: “Naučite se od Mene, jer sam Ja krotak i smiren srcem, i
    naćićete mir dušama vašim” (Mt. 11, 29).
  22. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Покајте се!“ Нисам дошао да зовем праведнике
        него грешнике на покајање. Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени, и
        Ја ћу вас одморити. Узмите јарам Мој на себе, и научите се од Мене; јер сам
        Ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.“ (Матеј 11:28-29)
        

        Господ позива оне који се
        труде у борби са страстима и оне обремењене гресима и обећава им утеху, кроз
        искрено покајање и искрено смирење.

        Свако лишавање и сваки
        напор (приморавања себе против сопствених задовољстава) је од вредности у
        очима Божијим. Као што Јеванђеље говори: „Царство Небеско на силу се
        узима и подвижници добијају га.“ (Матеј 11:12).
  23. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Како живети по вољи Божијој - одломци из књиге   
    Старац
        Макарије Оптински
       
         Носи ово у уму:
        Хришћански живот је непрекидна борба. Лукави непријатељ вешто користи безбројне замке и
        стреле. Пред неке од нас, он подмеће мамац световности, спољашњи понос,
        славу и церемоније, грубе похоте – похоте тела.

        
        Али оне од нас, који нису привучени ни једном од њих, он води ка врховима суптилнијих гордост
        Пошто нас је довео тамо – у високу земљу само-поштовања – он изазива мрачну
        измаглицу, измаглицу најпрепреденијих гордости, којима би помрачио наш ум.
        Онда нас, своје заслепљене робове, одводи од Бога, чак и без нашег сумњања.
       
        Запамти и ово: није тешко  простом грешнику да доспе до мржње према свом нечистом животу и да,
        напуштајући га, баци себе испред милости Божије; али је веома тешко
        префињенијем грешнику – самозадовољном – да пусти зраку Божанске љубави да
        пробије кожну љуску своје само-праведности...

        
        Смиреност је једино оружје
        које одбија све нападе, али је тешко обликовати га, а уметност његовог
        коришћења је често погрешно схваћена, посебно од стране оних, који воде
        активни светоски живот.
       
        Стално носи у уму да је у
        очима Божијим, грешник покајник бољи од гордог човека, који није грешио на
        други начин, осим својојм гордошћу...
       
        ''Али“, можеш питати, „која
        су средства да задобијем смиреност?“
        
        Па, стичемо ову вештину кроз читање
        Отаца; немилосрдно само-испитивање и само-оптуживање такође помажу; такође,
        разјашњавање себи, колико смо гори од других; уздржавањем од било каквог
        осуђивања других, у исто време прихватајући све њихове критике, као послане
        од Бога да исцеле наше скривене духовне ране.

       
  24. Свиђа ми се
    JESSY је реаговао/ла на Иван Ц. у Велико сређивање сајта, нови изглед и опције!   
    Драги моји пријатељи,
    у жељи да ћемо се дуго дружити на нашим Поукама, одрадили смо најновије ажурирање сајта, нови изглед и опције!
    Од сада имате и светли и тамни мод, много боља прилагођавања и обавештења на сајту, нове фонтове и дизајн...
     
    Верујем да ће вам се све ово допасти.
     
    Ваш
     
    Иван
  25. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Талични Том in Шта је љубав? ( и други текстови ) - Архимандрит Андреј Конанос   
    Зашто је отац Андреас (Конанос) постао „обичан грађанин овог света“?
     
     Међународно познати теолог објавио је да подноси оставку на свештенство. Како се односити према тој одлуци и који је могући разлог за ову одлуку?
    24. августа, један од најпознатијих православних проповедника, мисионара, теолога и духовних писаца, грчки архимандрит Андреас (Конанос) објавио је своју одлуку да напусти свештенство. Отац Андреас није објаснио мотиве свог поступка, једноставно је написао поруку на Фејсбуку да постоји много разлога за његов одлазак.
     „Драги моји пријатељи, желим вам свима добро! Данас је прекретница у мом животу. Нешто веома важно се приводи крају. И нешто ново почиње “, пише у својој изјави. „Данас, 24.08.20, поднео сам Светој атинској архиепископији оставку на свештенство и поново постао обичан грађанин овог света. Сада сам „обичан“ Андреас Конанос “.
     Према оцу Андреасу, он подноси оставку на свештенство, али није разочаран ни вером ни својим путем и његова суштина се никада неће променити - само ће његов „облик и изглед сада бити другачији“.
     О. Андреас је превише познат човек и свештеник да би његов одлазак прошао непримећено. Међутим, реакције православних на његово иступање из свештенства су врло емотивне и често дијаметрално супротне. Неки оштро осуђују одлуку оца Андреаса и кажу да сада све његове књиге, ако не буду спаљене, никада више неће бити отворене. Други се питају „како даље живети“ чак и ако тако дубоки и духовни људи напусте свој крст? Постоје они који се, напротив, диве „храбрости“ његовог поступка и изражавају речи подршке оцу Андреасу. Неко позива на молитву за њега, а неко се слади и пише да „знао сам“ и да су његове књиге увек имале „протестантски мирис“.
     Небројене су верзије зашто је о. Андреас напустио свештенство (и судећи по његовим речима да ће постати „обичан грађанин овог света“) - и манастирски живот. Неки корисници мреже су сигурни да није било без жене, неко тврди да је архимандрит Андреас након двадесет година службе изненада схватио да свештенство није за њега и да више не може бити лицемеран. Постоји и верзија одређених дисциплинских разлога. Речи сада већ бившег свештеника да ће и даље „писати, говорити и помагати свом својом снагом колико год може са аутентичношћу и поштењем, али са више отворености, ширине и слободе“ протумачене су као показатељ ограничења ове „ширине и слободе“ од владајућег атинског епископа (што се у ствари никада није догодило).
     Па, како ми, православни хришћани, можемо да реагујемо на оставку људи попут оца Андреаса? Можемо ли веровати његовим књигама и речима након што се одрекао свештенства? И на крају, шта би могао бити стварни разлог таквог поступка?
      
    "Да ли ме волиш више од ових?"
     
    Сетимо се да историја хришћанства није толико историја праведника који никада нису грешили, већ историја грешника који су постали свеци. А у овој причи је било доста случајева издаје у односу на Христа и Цркву. На пример, пре Христове смртне муке, апостол Петар је обећао да никада неће бити „у искушењу“ да се дистанцира од свог Учитеља и изјавио: „Чак и ако морам да умрем с Тобом, никада се Тебе нећу одрећи“. Штавише, еванђелист Матеј нам каже да су „сви други ученици рекли исто“ (Матеј 26, 35). Односно, били су уверени да никада неће напустити Спаситеља и да ће га следити до краја ...
    Али, као што знамо, сви апостоли су се окренули од Христа. Петар га се одрекао три пута, а Јуда га је издао за 30 сребрника. Јудин случај је изузетан јер је починио самоубиство и умро без покајања. Али шта је са осталим апостолима? Да ли имамо право да их осуђујемо? Можемо ли рећи да пошто су се сви уплашили, расули се, а затим су Га се неки од њих одрекли, сва њихова претходна дела немају никакву вредност? Сигурно не.
     Прво зато што је човек слаб. Друго, зато што се увек може променити кроз покајање. То се, у ствари, догодило Христовим ученицима.
     Еутхимиос Зигабенос, тумачећи Јеванђеље по светом Матеју, пише да је апостол Петар речима: „Никада нећу доћи у искушење и нећу се одрећи Тебе“ показао своју веру, „а требало је да дода: ако ми помогнеш“. Због тога, каже Зигабенос, „имамо јаке доказе да сама спремност неке особе не може учинити ништа без Божјег одобрења, а Божје допуштење није корисно без спремности неке особе. Петар и Јуда су примери за оба. Према томе, не треба бити немаран, препуштајући све Богу, нити треба мислити да својом марљивошћу све можемо да урадимо. Сам Бог не чини све да се не бисмо пребивали у лењости али не пружа нам све да се не бисмо узносили “.
     Другим речима, чим човек постане горд, он одлучује да може нешто постићи сопственом снагом и догоди му се пад, као што је пример апостола Петра. Али то не значи да испољавање слабости човека ставља ван Божје милости - исти тај Петар се покајао за грех издаје и кроз потврдан одговор на три пута постављено питање „Да ли ме волиш више од ових?“ потврдио своју љубав према Богу.
     Према томе, не би требало бити оштре осуде о. Андреаса. Не знамо како ће се одвијати његов будући живот; такође не знамо да ли ће у себи наћи снаге да се покајањем врати Богу и служи. И мада не можемо да прихватимо и разумемо његово дело, иако се осећамо огорчено због тога, ипак треба да се сетимо да му само Господ хоће и мора судити.
     
    Шта радити са књигама архимандрита Андреаса?
     
    Дефинитивно не бисмо требали да их палимо. Такође не бисмо требали неселективно осуђивати све активности оца Андреаса као свештеника. Књиге, беседе, интервјуи, видео снимци - све ово, надамо се, биће од користи онима који желе да буду црквени и науче основе православне вере још дуго. Да, његов потез је неке повредио, а друге разочарао, да, постављају многа питања, али ...
    Сам Господ наглашава да у оваквим случајевима треба слушати речи учитеља, али не поступати у складу са њиховим делима: „Тада рече Исус народуу и својим ученицима: Учитељи закона и фарисеји седе на Мојсијевом месту. Дакле, морате бити опрезни када радите све што вам кажу. Али не чините оно што они чине, јер не раде оно што проповедају “(Мат. 23: 1-3). Јован Златоусти, објашњавајући овај одломак из Јеванђеља, каже да Христос „не одузима дужно поштовање исквареним учитељима, подвргавајући их тиме већој осуди и онима који слушају њихово учење, одузимајући им сваки изговор за непослушност; да неко не би рекао: Постао сам лењ јер је мој учитељ лош. Одузима им сваки разлог ". Према великом светитељу, чак и лоше учитеље вреди слушати, јер„ не нуде своје заповести, већ Божје, које је Бог открио у закону преко Мојсија “.
     Исто важи и за књиге о. Андреаса - он, посебно у почетку, није говорио из себе већ из Јеванђеља и Светих Отаца (касније се његов став донекле променио), што значи да у његовим списима можете пронаћи много користи за себе.
     
    Магарац и Христос
     
    С друге стране, случај о. Андреас јасно доказује да су речи пророка Давида тачне: „сваки човек је лажа“, и оправдава народну мудрост: „да не би био разочаран, не треба бити очаран“.
     Са хришћанске тачке гледишта, то значи да се не треба превише везивати за особу или је сматрати непогрешивим ауторитетом у духовним питањима. Хришћанин може и треба да тражи само Христа и да стреми само за Њим. Заузврат, свештеник је водич верника на путу ка Спаситељу, а не себи.
    Неки од савремених теолога рекли су да је током Господњег уласка у Јерусалим обичан народ раширио одећу под ноге магарца из поштовања према Христу. Ова слика има симболично значење, у којој је „судбина магарца“ на којем је седео Христос, сваки свештеник који се претвори у правог магарца у тренутку када помисли су вапаји „Осана на висини!,“и одећа на земљи за њега, а не за Христа.
     Чини се да је отац Андреас заборавио ову истину. Прави култ је настао око његове личности, чији су следбеници свештеникове речи доживљавали као речи пророштва и једноставно су престали да критички размишљају, фасцинирани његовом личношћу и губећи жељу да теже Христу. У исто време, сам отац Андреас је превише времена посветио спољним активностима, а не ономе што свештеник уопште треба да ради.
     
    Шта треба да ради свештеник?
     
    Грчки теолог и издавач Димитрис Сотиропоулос пише да је унутар Цркве одређена група свештеника подељена у три категорије.
     Прва категорија су “старлете” које се такмиче како би стекле следбенике и постигле славу „великих имена“. „То су архимандрити, свештеници и митрополити који показују изузетну активност на друштвеним мрежама, држе гласне говоре, понекад гласно вичу, понекад непрестано снимају видео снимке и издају саопштења за штампу о својим активностима.
     Друга категорија су „звезде“, односно они који су познати по „црквеном животном стилу“, али теже да се попну још више. Ова категорија, према Сотиропулосу, укључује оне који пате од „ пожуде пророштва”,”теорија завере“ и оне који говоре „необуздано срање“. У исто време, „звезде“ воле да постављају много фотографија са својих служби, чак и ако су им цркве полупразне, довољно је „да позе добро испадну“.
     Трећа категорија су „суперзвезде“, којима припада отац Андреас (Конанос). То су људи који окупљају посебну публику, који се баве објављивањем и имају стотине хиљада следбеника на друштвеним мрежама. „Свештеници који се баве свиме научним, архимандрити који од мушкараца и жена добијају сумњичаво ласкаве коментаре о својој лепоти, светогорски монаси који су гостујуће звезде у гурманским ресторанима, остали Светогорци који се не окупљају у својим манастирима, митрополити који се непрестано појављују на каналима жељни архиепископског престола “.
     С тим у вези, Сотиропулос је позвао свештенике да напусте друштвене мреже и усредсреде се на молитву и богослужење.
     Наравно, не можемо се сложити са свим његовим примедбама, јер је мисионарска активност једноставно неопходна, посебно у наше време и у нашој земљи. Као што је неопходно и присуство свештених лица на друштвеним мрежама. Јер ако их нема, онда ћемо једноставно изгубити младост и информативно поље уступити секташима и атеистима.
     Али у једном је дефинитивно у праву: ова активност не би требало да негира главну ствар у свештеничком животу - молитву и личну побожност. Проблеми у духовном животу почињу напуштањем молитвеног правила. Занемаривање директних одговорности, побожно обављање Литургије, неправилна припрема за њу - све то доводи не само до „сагоревања“ већ и до губитка благодати, што на крају резултира или цинизмом и равнодушношћу, претварајући се у разне грехе (пијанство , блуд, жеља за материјалним богаћењем), или одустајање од свештенства.
     Стога, ма колико велика била спољашња активност свештеника мисионара, без унутрашњег рада, без покајања, чишћења од грехова и молитве, ова активност ће у најбољем случају бити нула, а у најгорем случају биће могуће применити Христове речи на то: „Ако неко наведе некога од ових малих - оних који верују у мене - да посрне, било би му боље да се о велики камен окачи и да се утопи у морским дубинама“ (Матеј 18: 6). То је оно што сви свештеници треба да запамте.
     
    О „радосном хришћанству“ и свештеничкој мантији
     
    Да бисмо били поштени, мора се рећи да у последње време има понеког узнемирујућег детаља у понашању оца Андреаса. Готово је потпуно одсекао некада раскошну браду, избегавајући да се појави са монашком капом, а касније и у монашким одеждама.
     Даље, о. Андреас је показао извесну пристрасност према такозваном „радосном хришћанству“. Једна од његових књига, објављена у Русији 2018. године, носи наслов „Здраво, Господе! Књига о радосној вери ". Увод у њу каже да је ово књига„ о ослобађању од осећаја кривице ".
     Нема сумње да се хришћанство односи на радост. Али у исто време је немогуће бити хришћанин без суза покајања. Христос започиње своју беседу не речима радости већ речима покајања. Штавише, за хришћанина је истинска радост увек резултат покајања.
     
    Шта се десило?
     
    Отац Андреас није рекао разлоге који су га подстакли да донесе такву одлуку. Али, мислим да се извесни закључци ипак могу извући.
     Чињеница је да је у најновијим књигама и говорима архимандрита Андреаса било премало светих Отаца и Јеванђеља, а превише световног и, да тако кажем, психоаналитичког. Чини нам се да је одговоре на актуелна питања свакодневног живота почео да тражи не у делима Отаца Цркве или у Светом писму, већ у делима Брајана Трејсија, Ентонија Робинса, Дипака Чопре и других савремених “ мотиватора “и личности самоникле културе. И тако су му у некој фазиони постали важнији од апостола Матеја, авве Доротеја и Јована Лествичника. На крају, према новинару Михаилу Тиуренкову, отац Андреас (Конанос) „придружио се редовима живахних и  младалачких хипстерских психотерапеута, чији број, авај, такође расте на штету руских монаха“.
     ***
     Врло често се са усана неких свештеника и монаха могу чути речи да је Јеванђеље застарело и да не одговара на савремена питања. Шта више, они верују да је Реч Божја директно у супротности са нашим погледима и да би требало да буде подвргнута значајном уређивању и прилагођавању. И овде се не ради само о месту Библије у односу на разврат или хомосексуалност, већ и о многим другим стварима које савремени човек не жели или не може да прихвати.
     Те ствари укључују управо то покајање, које се у савременој психоаналитичкој литератури из неког разлога назива „кривицом“, од које се човек мора ослободити, и бескомпромисни однос Цркве према посту и одбацивање савремених дигиталних средстава контроле над особама. Црква постаје све непогоднија,и тако и а непотребна. Случај архимандрита Андреаса само потврђује чињеницу да ти и ја живимо у доба свеопштег отпадништва, односно раздруживања или одрицања. Зато бисмо, више него икад, требали да се сећамо речи Еутимија Зигабеноса: „Покоримо се увек и Богу и не опиримо се, чак иако нам се чини да се Његове речи не слажу са нашим мислима и погледима. Његова реч мора бити важнија од наших утисака и погледа “.
    https://spzh.news/en/zashhita-very/74140-pochemu-arkhimandrit-andrej-konanos-stal-prostym-grazhdaninom-mira-sego
     
×
×
  • Креирај ново...