Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    44574
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    202

Репутација активности

  1. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Богољуб 1 у Ja sam te rodila, ja ću i…   
    У овом контексту, чуо сам једну причу, како код свештеника долази брачни пар да се посаветује, када треба да почну с верским одгојем детета, које сада има шест месеци?
    Свештеник одговара:
    "Па закаснили сте."
    "Како то мислите закаснили?"
    "С одгојем вашега детета требали сте да почнете у својој дванаестој години."
    Проблеми нове генерације родитеља јесу и трансгенерацијски. тј. последица онога шта се догађало у њиховом детињству. А деца уче имитирајући родитеље.
    Нису непромењиви кодови,  али јесу изазов за личност и одгој нових поколења.
  2. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Данче* у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Hvala za molitvu.
    Da, pričestiće se, otkako su se skoro majka i otac posle 42 godine venčali u crkvi kod nje se sve promenilo, počela je da posti i da se pričešćuje, Bogu hvala na milosti.
  3. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Поуке.орг инфо у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Свакако, да се молимо за Ротку!
    Ви разговарајте са њом да се причести
  4. Тужан
    JESSY је реаговао/ла на Данче* у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Amin!
    Nažalost rekli su lekari  da nije na vreme, zakasnila je.. 
  5. Волим
    JESSY got a reaction from александар живаљев in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    О, мироточива главо, светитељу Нектарије, архијереју Божији,  од болести  избави рабу твоју Ротку, да се по свој васелени слави страшно и преславно Име Његово, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
  6. Волим
    JESSY got a reaction from Лидија Миленковић in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    О, мироточива главо, светитељу Нектарије, архијереју Божији,  од болести  избави рабу твоју Ротку, да се по свој васелени слави страшно и преславно Име Његово, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
  7. Тужан
    JESSY је реаговао/ла на Данче* у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Molila bih vas da pomenete moju majku, ime je Rotka, juče je otkriven kancer na plućima.
    Hvala unapred, Bog vam dao zdravlje! 
  8. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Aleks D. у Ja sam te rodila, ja ću i…   
    Ja bih samo dodala da je tužno ako otac ne podržava majku, pa onda postaje kćerki uzor, a zajedno se podsmevaju majci. Ima i takvih situacija. Roditelji moraju biti složni u vaspitavanju deteta, pre svega pružati i jedno drugom ljubav i o svemu se dogovarati. Vaspitavanje deteta je veliki podvig, jer dete upija najčešće ono nesvesno od roditelja. Ako su roditelji nezadovoljni, malo dete to sve "preuzme" nesvesno u ranom detinjstvu i onda to ostane za ceo život. Posle, kad počne da "kopa" po prošlosti ne bi li rešio probleme u zrelom dobu svog života, može da osvesti razloge ali je pitanje kako može da ih reši? Ovo je već gotovo nemoguće...na primer, nedostatak samopouzdanja jer nije uspeo da zadovolji roditeljske želje, nije bio dovoljno dobar itd.
    Da skratim...prvo roditelji treba da srede sebe da bi mogli da pomognu u rastu i razvoju jednog novog čoveka, koji je svoj za sebe. 
  9. Радостан
    JESSY је реаговао/ла на Драшко у Ja sam te rodila, ja ću i…   
    Tako je !
    Isti slučaj
    Za mamu sam bio vezan i mnogo smo slicniji i srodniji, uprkos mnogim problemima koji su postojali.
     
  10. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Богољуб 1 у Ja sam te rodila, ja ću i…   
    Само једна напомена око књига аутора Игумена Евменија (Перистија). Приступио бих читању с дозом опреза и пропитивања, будући да има неких знакова претеранога ослањања на људску мисао и провејавања синкретистичких елемената у концепту и методологији његовога рада. Такођер, нешто сам погледао о његовом путу, где се сада налази, тј. куда је њега то одвело и сл.
    Овде бих додао још oвo. Појам православне психологије увео је Митрополит Јеротеј Влахос, а заправо није реч ни о чему другом него о науку Светих Отаца и православној аскетици. Оно што се догађа на подручју савремене западне психологије, јесте мешање разнородних теорија, од којих неке могу да буду донекле исправне, а неке то нису по своме пореклу, надахнућу ни по методама, јер нису у духу православне, светоотачке мисли и предања.
    Западна психологија може бити у некој мери алат и средство (с обавезном дозом опреза и пропитивања), а да се упути на Свете Оце и православну аскетику у оној мери у којој је човек у датом тренутку за то способан и спреман.
    Ако читате саму књигу Православна психотерапија, нећете пронаћи ослањање на терминологију коју користи западна психологија. Пронаћи ћете објашњење пута у срце у складу са светоотачким предањем и православном аскетиком.
    Према Светим Оцима три су узрока болести: људска природа, греси и демони. Нагласак је и на освешћивању страсти (путем којих демони ометају човека на путу покајања), затим покајање, преумљење, Благодат Божја итд. Дакле пут очишћења, просветљења и обожења по благодати Божјој кроз покајање, тј. преумљење и подвиг.
    Осећао сам обавезу да о томе јасно проговорим, будући да психологија и психотерапија, како је човек данас доживљава, постају методе како се осећати боље или осетити олакшање. Циљ хришћанскога живота је прије свега спасење, а у психотерапији се пречесто остаје на нивоу исповести без покајања. Потешкоће су нам, између осталога, дате и на спасење. Психолошка разина на којој најчешће функционирамо (укључујући и конфликте, нутарње и међусобне), јесте површина воде, која је некада узбуркана. Сврха психологије требала би бити уравнотежење, препознавање крижа који треба да носимо, и онога што не треба да носимо, и помоћ при уласку у дубину, јер, како кажу Свети Оци: "Личност је човек срца".
    У томе је кључ исправнога сагледавања и разрешавања потешкоћа на свим нивоима људскога бића.
    Једна од битних чињеница у православној аскетици је и постојање сила таме, не као нешто о чему се спекулира, него, стварност коју православни хришћанин не сме губити из вида. Јер демони, тј. отац лажи, сатана, творац сваке лажне мисли као извора погибли, неуспоредиво су бољи познаватељи људских слабости и психе, и креатори су најперфиднијих обмана.
    Православни психолог је подршка на путу од узбуркане површине ка дубини срца у коју се улази скрушењем. Дакле, није замена за духовника или исповедника, али може да буде сурадник до неке мере и границе.
    Моје мишљење је да је Митрополит Јеротеј Влахос сковао појам православне психотерапије због удаљености савременога хришћанина од православне аскетике и наука Светих Отаца и због повратка њима и продубљивања живота у Цркви. Такођер, да би неверујућима приближио то благо опитне мудрости и упутио на ненадмашнога Лекара, Терапеута и Најбољег Пријатеља – Господа Исуса Христа.
    Jош један закључак Светих Отаца, злата вредан, да је проблем човечанства... појединац.
    Промена почиње изнутра.
    Код ове теме и уопште, идеално је када не паднемо у осуђивање, да не би и сами упали у исте такве грешке. Да парафразирам старца Јована Крестјанкина, наша главна брига треба да буде да ми волимо...
    ... a дубоко свесни ових речи: "Без мене не можете да учините ништа." (Јн 15, 5), с каквим год се потешкоћама суочавали и чиме год да се бавимо.
  11. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Zayron у Ja sam te rodila, ja ću i…   
    To je strašno, radi takvih stvari sam ja sa svojima na "ratnoj nozi" od svoje 14 godine, nekoliko puta sam bježao od njih u Sarajevo, Beograd, u Zagreb, tek mi se povelo za rukom u 28 godini pobjeći daleko van njihovog domašaja u Berlin a na kraju sam završio u Češkoj, na Moravi odakle mi je pradjed.  Htjeli komandovat i sestrama a i te su se razbježale čim su stigle, na kraju su prošli gore negoi mi sva djeca. Očuh si jedva zaradio penziju, mama nije uspjela ni to, otac moj rodjeni s kojim na sreću nisam ni živio, taj je bio nevidjeni arcidiktator, u njegovoj prisutnosti se moralo i disati u istom tom ritmu u kojem diše i on a ostalo da i ne spominjem. Taj je prošao od svih njih najgore, završio bez para i bez penzije a cijeli život držao lekcije drugima kako se obogatiti i biti uspješan u svemu. Roditelji su ko lutrija, šta se izvuče.....dobre moraš tražit medju hiljadama.
    10 tipova roditelja
     
  12. Волим
    JESSY got a reaction from Драшко in Ja sam te rodila, ja ću i…   
    јако ми је жао због тога, Срки...
  13. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Драшко in Личне границе у породици   
    stvar je u tome da svako ima svoje granice i odredjuje ih kako njemu odgovara...ja licno sam za potpunu otvorenost, mogu da iskazem svoje emocije i misli, nemam problem s tim...ali sigurna sam da ne postoji osoba na svetu koja neke stvari ne zadrzava samo za sebe...to je prosto normalno...tipican primer su recimo kompleksi...ljudi se toliko trude da ih sakriju , ne žele da priznaju da ih imaju...znači od nas zavisi koliko ćemo biti otvoreni...otvorenost nije u isto vreme i iskrenost...takodje treba da poštujemo i granice dugih, koje su oni postavili...to se odnosi na sve vrste odnosa...koliko puta je rečeno da je nekada mudro prećutati neke stvari...ne može nas uvek svako razumeti...
  14. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from AnaLaz in Ja sam te rodila, ja ću i…   
    toplo preporucujem knjigu 
    Iguman Evmenije "Anomalije roditeljske ljubavi" 

    evo jednog odlomka:
      Četiri vrste roditeljske privrženosti


    Dakle, roditeljska privrženost se iz korena razlikuje od ljubavi. Ona se najčešće ispoljava u četiri oblika, u četiri vrste.Prva vrsta koju ćemo razmotriti jeste posednička ljubav. Obično se ona izražavau težnji roditelja da izazovu u detetu osećanje globalne zavisnosti od njih.Razume se, dok je dete malo, vezanost roditelja za dete očigledna je i apsolutna.Ali ako se tokom odrastanja deteta ona ne smanjuje, postaje prepreka na putu duševnog razvoja. 

    Mnogi roditelji, pokušavajući da zadrže decu u potčinjenosti, koriste svoju roditeljsku vlast, a ponekad čak idu i na moralnu ucenu. Majka apeluje na najviša osećanja odraslog deteta: "Ja sam te odgajila, noćima zbog tebe nisam spavala, a u starosti nema ko čašu vode da mi da". Ovakvi roditelji gledaju na dete kao na svoje vlasništvo, smatrajući da imaju na sina ili na kćer sva prava. Klasičan primer posedničke ljubavi je ljubav trgovkinje Kabanove prema svom sinu Tihonu, opisana u drami Ostrovskog - Oluja: "Kabanova: Ako hoćeš da poslušaš majku onda ti, kada dođeš tamo učini onako kako sam ti odredila."

    Po pravilu, roditelji-posednici od malih nogu usmeravaju svoje dete tome da je ono samo njihovo vlasništvo, koje oni potpuno poseduju. Vaspitavajući malog čoveka na ovakav način, oni ga ne pripremaju za samostalan život odrasle osobe, ne formiraju u njemu potrebu za samostalnošću i nezavisnošću. Roditelji moraju da poštuju u detetu pravo da bude samosvojno, što svakako ne znači odustajanje od ograničenja prihvaćenih u društvu, niti dozvolu da ono radi šta hoće. 

    Treba podsticati dete da misli i ispoljava neposrednost, da se oseća kao samostalan čovek koji mora sve više i više da preuzima na sebe odgovornost za svoje misli i postupke. Ako roditelji ignorišu pravo deteta na nezavisnost, ono može odrasti kao ličnost potpuno potčinjena roditeljskoj volji, ličnost pokorna i nesposobna čak i da shvati pravo na izbor svog mesta u ovom svetu. Takvi ljudi lako postaju plen vlastoljubivih i uticajnih lidera različitih kriminalnih ili sektaških skupina zato što nemaju volju i samostalni životni stav.

    U meri u kojoj dete raste, njegovi odnosi s roditeljima će se najverovatnije pogoršavati - pre ili kasnije ono će početi moralno da se sveti roditeljima zbog preterano jakih "zagrljaja" koji su kao stege gušili samostalni razvoj njegove ličnosti, svetiće se za nasilje, teror i ucenu. Majčinska ljubav je u stanju da bude čudovišno egoistična. Da, majka voli svog sina, iskreno i jako ga voli - dok je mali, dok je u njenoj vlasti; ali kad počinje da odrasta, te postaje samostalan i počne da ispoljava svoja sopstvena mišljenja koja se ne podudaraju s majčinim - upravo tada za njega otpočinje borba.



    Borba s kim? Pa s njim, s njegovom ličnošću, s njegovim "ja". Borba za šta? Za ljubav. Za to da sin koji odlazi od nje (a on odlazi u svet, u život) kao i pre u potpunosti pripada njoj. Ali "potpuno pripadanje" jeste potpuna potčinjenost; a potpuno se potčiniti može samo stvar. Njen mali sin je za nju i bio samo stvar, omiljena igračka. Nije bio čovek. To je užasna istina, ali to je istina. Medicinska istina. I to je prvo što moramo naročito da istaknemo.

    Drugo počinje nešto kasnije - kada se pojavljuje ona koja stiče pravo da mu umesto majke sprema doručak; ona kojoj će on sada umesto majke davati novac; i sada će njoj pričati o svojim poslovima; i s njom će se, a ne sa majkom, sada savetovati. Tuđinka, neznanka, koja se ko zna odakle stvorila, mršavica, namiguša, ona će komandovati njenim sinom i uzimati onu pažnju koju je sin poklanjao majci; i što je glavno! - ona dobija pravo da zahteva od njenog sina, i to da zahteva ono sa čime se uopšte ne slaže majka - majka koja ga je odgajila, dala mu toliko snage, dala mu samu sebe... 

    Ili, jednostavno i kratko: sada će on pripadati drugoj.To je nepodnošljivo! Pa prema tome, to je i nedopustivo. I to je u suštini sve. A sada zamislite da je majka još i bolesna. Ili se razbolela da bi zadržala sina uz sebe. Nije se razbolela smrtno, već zahteva stalnu negu. To je, da ako kažemo,uobičajena praksa koja je odlično poznata medicini. Braneći se od sloma, od duševne katastrofe, organizam bira manje zlo i odlazi u fizičku bolest. Ako se osvrnete, otkrićete da se sistem odnosa "majka - neoženjeni odrasli sin sreće daleko češće nego što vam se čini".

    Roditelj mora uvek imati na umu da je dete veliki dar koji mu Gospod daje radi toga da bi vaspitao dete za Boga i za njega samog, a nipošto vlasništvo roditelja, mora shvatiti da treba da se kaje pred Gospodom zbog posedničkih osećanja. Novomučenica carica Aleksandra koja je ne rečima, već čitavim svojim životom pokazala kakva može biti majka i supruga i koju sve majke, koje vole svoju decu i žele da od njih odgaje prave ljude, mogu uzeti za uzor - ovako piše u svom dnevniku o vaspitanju dece: 

    "Na ruke roditelja položeno je sveto breme, besmrtni život koji oni treba da sačuvaju, i to uliva roditeljima osećanje odgovornosti, primorava ih da se zamisle. Deca su apostoli Boga, Koje nam iz dana u dan On šalje da bismo govorili o ljubavi, miru i nadi!
    Velika je stvar preuzeti na sebe odgovornost za te nežne mlade živote koji mogu obogatiti svet lepotom, radošću i snagom, ali koji takođe lako mogu propasti; velika je stvar odgajiti ih, formirati njihov karakter - eto o čemu treba misliti kada gradiš tvoj dom. To mora biti dom u kojem će deca rasti za istinskii plemeniti život, za Boga".

    Ako roditelj otkrije u sebi posednička osećanja - a ona su, nesumnjivo, u većoj ili manjoj meri izražena kod mnogih, naročito kod majki - mora da nauči da ih odvoji od prirodne brige o napretku deteta. Treba stalno da prati ispoljavanje tih osećanja, da ih savladava, da se kaje zbog njih na ispovesti, da se uči da umeri sazrevanja deteta ovome daje sve više odgovornosti, prepuštajući sinu ili kćeri pravo da vrše samostalni izbor u raznim životnim situacijama.
  15. Волим
    JESSY got a reaction from Kafanski amater in Ja sam te rodila, ja ću i…   
    јако ми је жао због тога, Срки...
  16. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Kafanski amater in Ja sam te rodila, ja ću i…   
    Dakle, roditeljska kontrola je objektivno loša ali subjektivni doživljaj utiče na to kakav će efekat imati. Recimo određeni autori smatraju da je, posebno u azijskim društvima, osećanje krivice moralna emocija koja je indikator lojalnosti prema roditeljima i porodičnim vrednostima i koja osigurava da se ispune određena očekivanja i porodične obaveze. Zlatokosa iz crtanog filma „Tangled“ takođe odrasta verujući da je ponašanje majke Gotel izraz njene ljubavi i privrženosti, i u njenim postupcima ne vidi ništa loše (sve dok se ne otisne u taj strašni svet koji joj je bio zabranjen).
    Gotel nije Zlatokosina prava majka, ali psihičko zlostavljanje je realno i nisu joj potrebne čini, zmajevi i magija da bi bila zastrašujuća. U stvarnom svetu, činjenica je da roditelji nisu uvek kontrolišući svesno i iz zle namere. Oni se služe određenim vidovima manipulacije jer ne umeju drugačije, jer su i sami odrasli na takvom modelu, ili prosto prate primer sredine. Međutim, to ne umanjuje negativne posledice po mentalno zdravlje dece.
    Za zdrav razvoj deteta potrebno je da postoje određena pravila i granice, uz prisustvo emocionalne topline i razumevanja. Deca vaspitavana na ovaj način (tzv autoritativnim stilom roditeljistva) emocionalno i socijalno su više prilagođena, sigurnija u sebe i akademski uspešnija. Međutim, normalno je da se u određenom periodu granice krše, kao i da se deca ne ponašaju u skladu sa postavljenim zahtevima. Zadatak roditelja jeste da ih nauče da prepoznaju sopstvene potrebe, ali ne i da im nameću svoje. Dakle, za uspešno roditljstvo potreban je još jedan začin – pružanje psihološke autonomije. Jer ipak, majka ne zna baš uvek šta je nabolje.
     
    http://www.psihobrlog.com/razvojna-psihologija-2/ja-sam-te-rodila-ja-cu-i-kada-majka-nezna-sta-je-najbolje-za-njeno-dete/
  17. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Kafanski amater in Ja sam te rodila, ja ću i…   
    Obično se pravi razlika između dva vida kontrole – one orjentisane na zavisnost (kada pritiskaju dete poput majke Gotel da im bude fizički i emocionalno blizu) i orjentisane na postignuće (visoko zahtevni roditelji koji pritiskaju dete da, recimo, doktorira na prestižnom fakultetu).
    U svom članku za Huff Post psiholog Avidan Milevski navodi da su kontrolišući roditelji i oni koji instistiraju na tome da deca nikada ne rade stvari zbog kojih će oni da brinu („nemoj da mi moramo da brinemo“). Čest je obrazac i na našim prostorima da deca nose takvo breme, zbog čega prećutkuju i ustručavaju se da zatraže i dobiju roditeljsku toplinu i podršku kada im je potrebna.
    Istraživanja pokazuju da kada deca percipiraju roditelje kao kontrolišuće, češće pokazuju neprilagođenost, što je efekat koji se ponavlja kroz različite zemlje i kulture. To znači da kontrolišuće roditeljstvo frustrira univerzalne potrebe deteta za autonomijom, kompetentnošću i povezanošću. Pitanje je jedino ŠTA deca percipiraju kao kontrolu. Recimo, u Istočnoj Aziji efekat roditeljske kontrole je manje negativan nego u Americi i Velikoj Britaniji, što se objašnjava time da azijska deca interpretiraju kontrolu kao roditeljsku brigu ili uključenost. Verovatno bi se slični nalazi dobili i kod nas.
  18. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from AnaLaz in Ja sam te rodila, ja ću i…   
    Teorije koje se bave roditeljskom kontrolom zaključuju isto – ona frustrira osnovne detetove psihološke potrebe za sigurnošću, bliskošću, povezanošću, kompetentnošću i autonomijom. Roditelji koji se često služe psihološkom manipulacijom svoju decu doživljavaju kao produžetak sebe, a ne kao odvojene ličnosti. To posebno otežava detetu da postane samostalno i da razvije sopstveni identitet.
    Istraživanja redom pokazuju da su deca odrasla u porodici visoke psihološke kontrole sklona internalizaciji (tj depresiji, anksioznosti, nedostatku samopouzdanja), ali i eksternalizaciji problema (tj delikvenciji, antisocijalnom ponašanju). Takođe se pokazalo da su deca kontrolišućih majki češće stidljiva i povučena.
    Roditeljska kontrola proizilazi iz frustriranih potreba samih roditelja, i to potrebe za sigurnošću, bliskošću, i povezanošću. Sa frustriranošću se nose tako što zloupotrebljavaju svoj položaj autoriteta i prenose je na dete. Roditelji perfekcionisti češće projektuju visoke standarde i kritički reaguju kada im nisu ispunjena očekivanja. Roditelj sa visokim nivoom separacione anksioznosti (strahom od razdvajanja) poseže za kontrolom posebno kada se bliži momenat detetovog osamostaljivanja.
  19. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from AnaLaz in Ja sam te rodila, ja ću i…   
    Drugi način je pružanje uslovne ljubavi, tačnije ljubav se pruža ili uskraćuje u zavisnosti od toga da li je dete ispunilo određene standarde i očekivanja. Roditelj ignoriše dete ili je hladan i nepristupačan kada se ono ne ponaša po njegovoj želji.
    Treći način psihološke kontrole je ograničavanje/poništavanje dečje ekspresije emocija i misli. To su, recimo, one situacije kada roditelji instistiraju na tome da tačno znaju šta deca misle i osećaju, umesto da im dozvole da se sami izraze. Naizgled bezazlen primer je uvođenja čvrste hrane u ishranu bebe, pa dok beba žvaće pokazujući gađenje na licu, majka je ubeđuje „mmm… kako je ovo lepo…njamnjam“. Majka ne samo da manipuliše bebinim iskustvom i briše razliku između svojih i detetovih potreba, već i zbunjuje dete time što pogrešno imenuje emocije koje oseća. Gotel “zadirkuje” Zlatokosu, a kada se ona zbog toga rastuži, kaže joj da prestane da shvata stvari toliko ozbiljno, čime joj oduzima pravo da je uvrede njeni zlobni komentari.
  20. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from AnaLaz in Ja sam te rodila, ja ću i…   
    U Diznijevom animiranom filmu Tangled, majka Gotel drži Zlatokosu zatočenu u visokom tornju. Međutim, Zlatokosa je psihički koliko i fizički zatvorenik, a pesma Mother Knows Best lepo ilustruje emocionalno zlostavljanje kojem je stalno izložena:
    Me, I’m just your mother, what do I know?
    I only bathed, and changed, and nursed you
    Go ahead and leave me, I deserve it
    Let me die alone here, be my guest!
    When it’s too late, you’ll see, just wait
    Mother knows best.
     
    Zvuči poznato?
    Majka Gotel je stručnjak za ono što zovemo roditeljskom psihološkom kontrolom (u ovom slučaju, ekstremnom), iliti pokušajem roditelja da kontroliše detetov psihološki svet taktikama koje ga čine zavisnim i isprepletanim toliko da gubi svoje Ja. Dete se ponaša, misli i oseća onako kako roditelj očekuje.
    Psihološka poslušnost se postiže na tri načina. Prvi način je izazivanje krivice, kao što Gotel podseća Zlatokosu šta joj sve duguje za to što je brinula o njoj, uz optužbu da je odgovorna za njene emocije („Ostavi me slobodno ovde da umrem“). U realnom životu to su one roditeljske rečenice „i to mi je hvala za sve..“ ili „jel ti hoćeš da se ja razbolim..(ako ne uradiš ono što je roditelj zamislio)?“.
  21. Волим
    JESSY је реаговао/ла на pcelica.m у Шта ЈА тренутно слушам...   
  22. Волим
    JESSY got a reaction from Марина Савковић in Ja sam te rodila, ja ću i…   
    toplo preporucujem knjigu 
    Iguman Evmenije "Anomalije roditeljske ljubavi" 

    evo jednog odlomka:
      Četiri vrste roditeljske privrženosti


    Dakle, roditeljska privrženost se iz korena razlikuje od ljubavi. Ona se najčešće ispoljava u četiri oblika, u četiri vrste.Prva vrsta koju ćemo razmotriti jeste posednička ljubav. Obično se ona izražavau težnji roditelja da izazovu u detetu osećanje globalne zavisnosti od njih.Razume se, dok je dete malo, vezanost roditelja za dete očigledna je i apsolutna.Ali ako se tokom odrastanja deteta ona ne smanjuje, postaje prepreka na putu duševnog razvoja. 

    Mnogi roditelji, pokušavajući da zadrže decu u potčinjenosti, koriste svoju roditeljsku vlast, a ponekad čak idu i na moralnu ucenu. Majka apeluje na najviša osećanja odraslog deteta: "Ja sam te odgajila, noćima zbog tebe nisam spavala, a u starosti nema ko čašu vode da mi da". Ovakvi roditelji gledaju na dete kao na svoje vlasništvo, smatrajući da imaju na sina ili na kćer sva prava. Klasičan primer posedničke ljubavi je ljubav trgovkinje Kabanove prema svom sinu Tihonu, opisana u drami Ostrovskog - Oluja: "Kabanova: Ako hoćeš da poslušaš majku onda ti, kada dođeš tamo učini onako kako sam ti odredila."

    Po pravilu, roditelji-posednici od malih nogu usmeravaju svoje dete tome da je ono samo njihovo vlasništvo, koje oni potpuno poseduju. Vaspitavajući malog čoveka na ovakav način, oni ga ne pripremaju za samostalan život odrasle osobe, ne formiraju u njemu potrebu za samostalnošću i nezavisnošću. Roditelji moraju da poštuju u detetu pravo da bude samosvojno, što svakako ne znači odustajanje od ograničenja prihvaćenih u društvu, niti dozvolu da ono radi šta hoće. 

    Treba podsticati dete da misli i ispoljava neposrednost, da se oseća kao samostalan čovek koji mora sve više i više da preuzima na sebe odgovornost za svoje misli i postupke. Ako roditelji ignorišu pravo deteta na nezavisnost, ono može odrasti kao ličnost potpuno potčinjena roditeljskoj volji, ličnost pokorna i nesposobna čak i da shvati pravo na izbor svog mesta u ovom svetu. Takvi ljudi lako postaju plen vlastoljubivih i uticajnih lidera različitih kriminalnih ili sektaških skupina zato što nemaju volju i samostalni životni stav.

    U meri u kojoj dete raste, njegovi odnosi s roditeljima će se najverovatnije pogoršavati - pre ili kasnije ono će početi moralno da se sveti roditeljima zbog preterano jakih "zagrljaja" koji su kao stege gušili samostalni razvoj njegove ličnosti, svetiće se za nasilje, teror i ucenu. Majčinska ljubav je u stanju da bude čudovišno egoistična. Da, majka voli svog sina, iskreno i jako ga voli - dok je mali, dok je u njenoj vlasti; ali kad počinje da odrasta, te postaje samostalan i počne da ispoljava svoja sopstvena mišljenja koja se ne podudaraju s majčinim - upravo tada za njega otpočinje borba.



    Borba s kim? Pa s njim, s njegovom ličnošću, s njegovim "ja". Borba za šta? Za ljubav. Za to da sin koji odlazi od nje (a on odlazi u svet, u život) kao i pre u potpunosti pripada njoj. Ali "potpuno pripadanje" jeste potpuna potčinjenost; a potpuno se potčiniti može samo stvar. Njen mali sin je za nju i bio samo stvar, omiljena igračka. Nije bio čovek. To je užasna istina, ali to je istina. Medicinska istina. I to je prvo što moramo naročito da istaknemo.

    Drugo počinje nešto kasnije - kada se pojavljuje ona koja stiče pravo da mu umesto majke sprema doručak; ona kojoj će on sada umesto majke davati novac; i sada će njoj pričati o svojim poslovima; i s njom će se, a ne sa majkom, sada savetovati. Tuđinka, neznanka, koja se ko zna odakle stvorila, mršavica, namiguša, ona će komandovati njenim sinom i uzimati onu pažnju koju je sin poklanjao majci; i što je glavno! - ona dobija pravo da zahteva od njenog sina, i to da zahteva ono sa čime se uopšte ne slaže majka - majka koja ga je odgajila, dala mu toliko snage, dala mu samu sebe... 

    Ili, jednostavno i kratko: sada će on pripadati drugoj.To je nepodnošljivo! Pa prema tome, to je i nedopustivo. I to je u suštini sve. A sada zamislite da je majka još i bolesna. Ili se razbolela da bi zadržala sina uz sebe. Nije se razbolela smrtno, već zahteva stalnu negu. To je, da ako kažemo,uobičajena praksa koja je odlično poznata medicini. Braneći se od sloma, od duševne katastrofe, organizam bira manje zlo i odlazi u fizičku bolest. Ako se osvrnete, otkrićete da se sistem odnosa "majka - neoženjeni odrasli sin sreće daleko češće nego što vam se čini".

    Roditelj mora uvek imati na umu da je dete veliki dar koji mu Gospod daje radi toga da bi vaspitao dete za Boga i za njega samog, a nipošto vlasništvo roditelja, mora shvatiti da treba da se kaje pred Gospodom zbog posedničkih osećanja. Novomučenica carica Aleksandra koja je ne rečima, već čitavim svojim životom pokazala kakva može biti majka i supruga i koju sve majke, koje vole svoju decu i žele da od njih odgaje prave ljude, mogu uzeti za uzor - ovako piše u svom dnevniku o vaspitanju dece: 

    "Na ruke roditelja položeno je sveto breme, besmrtni život koji oni treba da sačuvaju, i to uliva roditeljima osećanje odgovornosti, primorava ih da se zamisle. Deca su apostoli Boga, Koje nam iz dana u dan On šalje da bismo govorili o ljubavi, miru i nadi!
    Velika je stvar preuzeti na sebe odgovornost za te nežne mlade živote koji mogu obogatiti svet lepotom, radošću i snagom, ali koji takođe lako mogu propasti; velika je stvar odgajiti ih, formirati njihov karakter - eto o čemu treba misliti kada gradiš tvoj dom. To mora biti dom u kojem će deca rasti za istinskii plemeniti život, za Boga".

    Ako roditelj otkrije u sebi posednička osećanja - a ona su, nesumnjivo, u većoj ili manjoj meri izražena kod mnogih, naročito kod majki - mora da nauči da ih odvoji od prirodne brige o napretku deteta. Treba stalno da prati ispoljavanje tih osećanja, da ih savladava, da se kaje zbog njih na ispovesti, da se uči da umeri sazrevanja deteta ovome daje sve više odgovornosti, prepuštajući sinu ili kćeri pravo da vrše samostalni izbor u raznim životnim situacijama.
  23. Волим
    JESSY got a reaction from Kafanski amater in Прота Милорад Голијан - поуке, предавања, беседе....   
    Прота Милорад Голијан - одбачени романијски боготражитељ
    "Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. 
    Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. 
    Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашeга који је на небесима."
     
    Господ никада не напушта своје слуге и не дозвољава да се подвизи учињени у Његово име забораве. У смутним и тешким временима најлакше је подлећи искушењима и оправдати своје слабости, али управо у таквим околностима они најхрабрији добијају прилику да се докажу. Ово је прича о проти Милораду Голијану, човеку о коме се мало зна, а чија прича у мору лоших примера сија као злато и доказује да бити прави Србин значи само једно - ићи Светосавским путем. Ово је прича о човеку који је проглашен за издајника, протеран из своје цркве и свог места, само зато што није заборавио шта заиста значи бити Православни Хришћанин, у временима у којима су то многи заборављали.
     
    Милорад Голијан одрастао је у месту Жеравице, у данашњој БиХ. Још као млад интересовао се за књигу, што га је касније кроз проучавање психологије и пре свега Достојевског, девело до Православља. Његова животна драма ипак почиње доста касније, у последњој деценији прошлог века. Рат и распад државе дочекују га на положају свештеника у месту Власеници, до тада мирном мултиетничком месту, које су сачињавали Срби и Муслимани. Новонастала ратна атмосфера донела је мржњу и често из људи вадила само најгоре.
     
    ''Најтеже године живота, драматичне и горке године, десиле су се у Власеници, где је 1992. године почео рат у којем сам се нашао као у мутном вртлогу. Слике су ми још у сећању. Када је сва та војска пролазила градом у пијанству, вици и пуцњави, врло брзо сам у разговору с њима схватио да је ауторитет, који сам изграђивао претходних година радећи у том граду као свештеник, пољуљан већ у првим данима рата.''
    Прота Голијан се трудио да својим деловањем што више живота спаси и извуче из ратног вихора. Многима је саветовао да напусте Власеницу када би увидео да им се приближава опасност, а једно време је провео и на самом фронту, пружајући речи утехе рањеницима. Ипак, оно што је преломило живот овог свештеника био је догађај из 1992. године.
     
    Тог јутра, прота је примио позив од двојице имама, који су му рекли да су сакривени у подруму џамије. Није превише размишљао, у мантији је отишао до џамије, извео их из ње и одвео до председника општине, са молбом да их изведе из града на сигурно.
     
    ''Он нас је веома хладно примио и није нас чак понудио ни да седнемо. Тражио сам пропуснице за ову двојицу и он је то одбио, рекавши да су они непријатељи и да су радили за Ислам и Муслимане. Када нас је отпустио и када смо изашли на улицу, одмах су наишла полицијска кола и ова два човека одвезли су у СУП. Кренуо сам за њима и у СУП-у сам поново рекао да сам ту двојицу људи узео на образ и реч, и да све што ураде њима, слободно могу да ураде и мени, ја се од њих одвајати нећу. Преговори и разговори су трајали цео дан, и на крају је један од њих добио пропусницу да оде за Кладањ, а други је пуштен да оде у своје село.''
     
    Када се вратио из Кладања, прота Милорад дочекан је као – издајник.
     
    ''Након повратка у Власеницу, понашање људи се променило. Комшије су прелазиле на другу страну улице када ме виде. Пљували ме, псовали. Једна жена, коју сам знао из виђења, назвала ме издајником уз низ погрдних речи. „Док Срби гину, ти спасаваш Муслимане“, говорила је.''
     
    Увреде и понижавања доживљавао је на сваком кораку. Ускоро, оптужбе на његов рачун стигле су и до владике Качавенде, па је прота Милорад протеран из Власенице. Тешка срца напустио је место у коме је годинама уназад служио Богу, али које више није осећао као своје. Преселио се у сремску епархију, где је добио своју парохију. Поправио је стару цркву, почео да служи Литургије и народ га је лако прихватио и заволео. Често је држао беседе после служби, које је верни народ доста волео, јер то нису биле формалне речи, већ искрене и из дубине душе. Његову веру и љубав било је лако препознати. Ипак, ни овде прота Милорад није могао без прогона од стране људи из Цркве којима није одговарао.
     
    ''На састанцима свештенства са владиком нисам ћутао о стварима са којима се нисам слагао. Увек се искључиво говорило о материјалном - колико се новца скупило, шта треба да се гради... Био сам против тога. Против одређивања ценовника за свадбе, сахране и друге црквене обреде. Ја их никада нисам наплаћивао, већ је давао ко је колико имао. Ко није - није. Свештеници треба пре свега да буду духовници и да деле судбину људи, а не да се бахате.''
     
    Због ових ставова прота Милорад пада у немилост људи из цркве, скидају му чин архијереја, избацују са места професора веронауке у митровачкој Гимназији и дају премештај у Хртковце. И овде га народ лепо прихвата, али неслагање са људима из Цркве се наставља.
     
    ''Отворено сам износио мишљење о стању у Цркви, и зато сам, ваљда, био мета критика. Увек сам се питао - шта ће владикама скупи аутомобили, чему изградња велелепних владичанских дворова, кад народ нема шта да једе? Зашто постоји ценовник црквених услуга и када ће теолошке студије да се осавремене? Зна се шта су верске догме и оне су непромењиве. Међутим, црква је заједница живих људи, са проблемима 21. века, а не средњег. Свештеници треба да разумеју човека, да покушају да му помогну, да га утврде у вери, а не осуђују, што често чине.''
     
    Због силних стресова, прота Голијан добија виско притисак и повећан шећер, услед чега је ослепео. Ипак, то га није спречило у даљем мисионарењу. Написао је око 15-ак књига. Једна од њих је уџбеник за веронауку, који никада није прихваћен од стране водећих људи Цркве. Са издавањем својих књига има великих проблема, јер их издавачи сматрају као превише философско и религијски настројенима. Они који желе да чују његову реч, имају прилику за то на предавањима на којима је често гост, од којих многа од њих постоје и на интернету.
     
    У једном од тих предавања, прота је говорио о кризи Хришћанства, наводећи као разлог ове духовне кризе велико ослањање Цркве на државни апарат. Он наводи пример из дневника свештеника на руском царском двору, чија је највећа дилема била да ли да Цара Николаја у молитви спомиње као великог Императора или раба Божијег.
     
    ''Свако јутро и сваку ноћ њега је мучило то питање. А није га мучило да се Богу моли, да клечи, да некако умилостиви неке силе да сачувају бар неки део те породице, те децу и жене који никада никоме нису били непријатељи. Он се бринуо, јер су га тако научили, јер је Православље увек волело да држава стоји иза њега, да га потпомаже, да му даје бенефиције, да му даје државну веронауку... Могу вам са одговорношћу рећи да нигде те православне групације нису у таквој духовној кризи као тамо где се стално Црква ослањала на државни апарат, а то је у Грчкој. Тамо је страховита криза духовности, јер је предуго грчка Црква имала бенефиције, па се свештенство ослонило на државне јасле и није урадило ништа када је у питању духовни рад.''
     
    За кризу духовности и за то што је Бог протеран из људских срца, прота Голијан често оптужује и саме Хришћане. У многим својим предавањима и разговорима објашњава да је најважније Христа доживети у срцу.
     
    Проглашен издајником, прогнан, одбачен, на крају и ослепео, прота Милорад Голијан и даље истарава на Путу истинске и живе вере у Христа, трудећи се да то пренесе на духовно раслабљене генерације.
     
    "Страшно је бити без очију, али тек када не будем могао да волим, 
    тада ћу себе сматрати инвалидом."
     
    http://smrt-svetu.blogspot.rs/2016/09/blog-post.html
  24. Волим
    JESSY got a reaction from Kafanski amater in Прота Милорад Голијан - поуке, предавања, беседе....   
    PROTA MILORAD GOLIJAN: Vera će opstati kroz kulturu i umetnost
      
    S obzirom na način života koje je donelo novo vreme, običaji moraju da se prilagode. Oni se prilagođavaju i menjaju.
    I Sveti Sava je stare, prethrišćanske običaje samo nadogradio hrišćanskim. Ništa on nije uništavao niti menjao. Tako ni mi u ovim i budućim vremenima nećemo ništa uništavati, nego prilagođavati i nadograđivati.
    Početkom prošlog veka ljudi su živeli u potpuno drugačijim uslovima. Bila su zastupljena ognjišta, ljudi su išli po badnjak, donosili ga kući i ujutru ložili. Bilo je tu i mnogo drugih običaja koji su se vremenom izgubili. Kao sveštenik, prešavši iz ruralnih u urbanu sredinu, shvatio sam da moram nešto da učinim, kako se običaji ne bi potpuno zaboravili a vera utihnula. Pokušavao sam ljudima da objasnim u kakvim skromnim uslovima je Isusu Hristos rođen i o skromnom načinu života koji je vodio. Govorio sam o badnjaku i slami, o potrebi da se unose u kuću, o farbanju jaja za Vaskrs, ali nisam imao ništa protiv ni da se slavi Nova godina i unosi jelka. I ona je simbol lepote i ne narušava hriščanske običaje i praznike.
    U vreme komunizma, kad nije bilo crkve, posebno u Rusiji za vreme Staljina, ljudi su bili okrenuti duhovnosti. Čak i u literaturi, bilo ju je više nego pre revolucije. Hristos je živeo u kulturi i umetnosti. On se bez umetnosti, bez poezije ne može shvatiti. I sveto Jevanđelje je poezija. Duhovnost ne zavisi toliko od klerikalaca koliko od duhovne potrebe naroda. Iako je manje sveta danas u crkvama, postoji duhovnost koja je potrebna u ovom teškom i bremenitom vremenu. Vera živi i prisutna je. Ona će postojati i u budućnosti, ali će svoje izvorište imati u poeziji, prozi, filmu i na drugim mestima.Ne znači da će oni koji govore sa oltara uvek govoriti ono što je potrebno narodu. Vera će opstati na osnovu onoga što nosi umetnost i što nosi kultura. One će imati presudni uticaj u preuzimanju duhovnosti.
    Boris Pasternak pri kraju romana „Doktor Živago“ opisao je Vitlejemsku noć, zvezde, pastire, daleko bolje od šturih teoloških rasprava da li je zvezda nad Vitlejemom svetlost duhovnog karaktera ili konjukcija Jupitera i drugih planeta. Dok sam mogao da čitam nije mogao proći Badnji dan, a da ne iščitam ove predivne i upečatljive stihove.
    Sad govore o magijskoj književnosti i mitskoj literaturi. Za razliku od nje, moji romani su liturgijskog karaktera. Shvatio sam da svaki čovek rađa se i dolazi na ovaj svet posle devetomesečnog boravka u utrobi majke. To je prvi život svakog čoveka, a drugi je ovaj koji živimo sad i ovde. Treći oblik našeg života je liturgijski gde čovek doživljava spasonosno radi čega se ovaplotio od djevice Marije Bog Logos, zbog čega se rodio u Vitlejemskoj štali i zbog čega u liturgijskoj realnosti umire na krstu.
    Nisu veliki narodi koji su veliki po broju stanovnika, nego oni koji imaju velike ljude. Srpski narod ima velike ljude i one koji to nisu.
    Šeih Imran Nazar Husein, veliki muslimanski tumač Kurana, u jednom svom predavanju izrekao je misao da je djevica rodila Isusa. Kod nas je uobičajen naziv da je devojka rodila Isusa Hristosa. Devojka iz prirodne veze s mladićem rađa novog čoveka, a djevica na natprirodan način donosi na ovaj svet ovaploćenog Boga. Kenozis, sažima se Božanska sila i ulazi u utrobu djevice Marije. Od nje prima čovečansku prirodu i ne dopušta smrti koja je u krvi Marije da uđe u njegovu krv. Nakon devet meseci rađa se Bogočovek u svemu Bog i u svemu čovek, ali bez smrti u sebi.
    Na osnovu jevanđelskih opisa bilo je bezbroj pokušaja da ubiju Bogočoveka Isusa Hrista. Nisu to uspeli. Tek kad je Hristos na tajnoj večeri predao sebe u savezu hlebom i vinom, u savezu sa celim čovečanstvom, tad je dopustio da bude razapet i da strada.
    Onaj dan kad je Isus Hristos vaskrsao, dan je neponovljiv. Slavimo samo uspomenu na taj dan, iz vremena Pontija Pilata. Veliki Petak je isečen iz zemaljskog vremena i umetnut u liturgijsko vreme. Dok traje liturgija traje i taj dan. Iz našeg života, u tom višem liturgijskom poimanju sveta, okean laži i smrti našeg života i budućnosti ističe kroz rane Hristove i preliva se u njegovu krv. Samo tako smo spaseni.
    Hvala Mariji Bogorodici što je devet meseci svakog trena znala koga nosi u svojoj utrobi, te nam tako rodila Spasitelja sveta. Pitanje je da li ćemo mi prepoznati da Sveto Pričešće ne ulazi samo u naš krvotok, nego i u dušu. Od tog semena rađa se unutrašnji, duhovni čovek, koji je davno umro u Adamu, a u Hristu se ponovo rađa i oživljava. Tim čovekom smo novi, razumniji, lepši, bez zavisti i mržnje ispunjeni ljubavlju, koja jedino može da izdrži večnost.
     
    https://mitrovica.info/prota-milorad-golijan-vera-ce-opstati-kroz-kulturu-i-umetnost/
  25. Волим
    JESSY got a reaction from Bokisha in Личне границе у породици   
    stvar je u tome da svako ima svoje granice i odredjuje ih kako njemu odgovara...ja licno sam za potpunu otvorenost, mogu da iskazem svoje emocije i misli, nemam problem s tim...ali sigurna sam da ne postoji osoba na svetu koja neke stvari ne zadrzava samo za sebe...to je prosto normalno...tipican primer su recimo kompleksi...ljudi se toliko trude da ih sakriju , ne žele da priznaju da ih imaju...znači od nas zavisi koliko ćemo biti otvoreni...otvorenost nije u isto vreme i iskrenost...takodje treba da poštujemo i granice dugih, koje su oni postavili...to se odnosi na sve vrste odnosa...koliko puta je rečeno da je nekada mudro prećutati neke stvari...ne može nas uvek svako razumeti...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...