Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    44792
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    204

Репутација активности

  1. Волим
    JESSY је реаговао/ла у О богатству сиромашних и сиромаштву богатих   
    О БОГАТСТВУ СИРОМАШНИХ И СИРОМАШТВУ БОГАТИХ


    Колико је данашње вријеме уткало презира према онима који имају мало или немају ништа , колико им је неправди учињено, колико им је врата затворено, колико им је могућности ускраћено? Колико су се пута сиромашни, због свог сиромаштва, осјећали одбаченим, презреним и непожељним? Колико су се пута богати, због свог богатства, осјећали надмено, бахато и силно? На оба ова питања одговор је: много и премного.
    А колико су сиромашни заиста сиромашни и колико су богати заиста богати? Да ли је мјерило нашег времена једино мјерило, и да ли постоје и други аршини којима се мјери ко је и какав човјек, а не да ли има или нема? Наравно, постоје мјерила која нису од овога свијета и овога времена, мјерила која нису пролазна јер их је поставио Непролазни Господ. Зато она неће проћи, нити ће их затамнити изопаченост времена у којем живимо, а у којем је, нажалост, важније имати него ли бити.
    Једна од најупечатљивијих новозавјетних прича гласи:
    „Погледавши пак горе видје богате гдје мећу прилоге своје у хазну Божију; А видје и једну сиромашну удовицу која меташе ондје двије лепте; И рече: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију; Јер сви они метнуше у прилог Богу од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше“. /Лк. 21, 2-5/
    Из ове дирљиве јеванђелске повијести видимо да Господ није мјерио мјерилом данашњег вијека, већ је, за разлику од нас, гледао у удовичино срце, које је дарујући све што има засијало сјајем Христовим. Тако је и данас, Господ мјери истом мјером. Он не гледа шта имамо и шта немамо, већ ко смо и какви смо; Он не гледа у наше куће већ у наша срца; Он не разумије језик новца, већ језик љубави. Он не гледа у наше обилне трпезе, већ у нашу спремност да оно што имамо подијелимо са другима; Он не гледа у раскош наших домова, већ у наше милосрђе, којег смо одавно изгубили. Такав је наш Господ, увијек исти и никад другачији.

    Прича о сиромашној удовици није једина. Постоји још једна, ништа мање поучна, за оне који имају уши да чују и срце да осјете, а гласи:
    „И гле, неко приступивши рече му: учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вјечни? А Он рече му: што ме зовеш благијем? Нико није благ осим Једнога Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповијести. Рече му: које? А Исус рече: да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не свједочиш лажно; Поштуј оца и матер; и љуби ближњега свога као самога себе. Рече му младић: све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба? Рече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. А кад чу младић ријеч, отиде жалостан; јер бијаше врло богат. А Исус рече ученицима својијем: заиста вам кажем да је богатоме тешко ући у Царство Небеско. И још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у Царство Божије“ /Мт. 19, 16-24/.
    Читајући ове ријечи, постаје нам јасно, више но икад, да је земаљско богатство, уколико му робујемо, само терет у овом обремењеном времену. Зато је у Старом Завјету речено: „Тешко онима који састављају кућу са кућом, и њиву на њиву настављају...“ /Исаија 5, 8/, а у Новом Завјету потврђено: „Не сабирајте себи благо на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лупежи поткопавају и краду; Него сабирајте себи благо на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лупежи не поткопавају и не краду“ /Мт. 6, 19-20/. Чак је неправедним богаташима и запријећено ријечима: „Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесана камена, али нећете сједити у њима; насадисте лијепе винограде, али нећете пити вина из њих“ /Амос 5, 11/.
    Имајући на уму све речено, а знајући есхатолошки карактер нашег постојања, питамо се: ко, дакле, треба да тугује, а ко да се радује? И одговарајући на ово питање, крајње једноставно, видимо да неправедно богатство (али и праведно којем се робује и којем је све подређено) води у погибељ, а да сиромаштво (уколико је оно плод поштења, самоодрицања, монашког нестицања и богоугађања) води у богатство Царства Божијег, којег овоземаљски силници, чија моћ почива на немоћи слабих и обесправљених, неће ни угледати. Из овог парадокса, али не и апсурда, проистиче да су сиромашни заправо богати, а богати уистину сиромашни, јер „гдје је ваше благо, ондје ће бити и срце ваше“ /Мт. 6, 21/.


    Знајући да је Господар свега створеног једино Господ, Свети Јован Златоусти каже: „Пошто твоја душа није твоја, како је онда благо твоје? Како онда траћиш оно што није твоје? Зар не знаш да ћемо због тога бити окривљени, што смо га лоше користили? Како није наше, него Владике (Христа), требало га је са ближњим потрошити... Заједничко је и теби и ближњем, као што је заједничко сунце, вјетар, земља и све остало“. И Свети Климент Александријски, знајући болести људског друштва, наглашава: „Као што је нога мјера за сваку обућу, тако је тијело мјера за свако створење, а оно што је сувишно, што називају украсом, и покућство богаташа је терет, а не украс“. И Свети Василије Велики каже: „Колико умножаваш богатство, толико оскудјеваш у љубави“.
    Видимо да богатство и љубав стоје једно наспрам другог, да једно са другим не могу, а Господ нас је на љубав позвао, будући да је Љубав Он Сам, јер „и ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже“ /I Кор. 13, 2-3/.
    Љубав Христова, која облагодаћује, кријепи и спасава, јесте оно чему хришћани свих времена треба да ходе, чезнући за њом, и освајајући је, да је подијеле са другима, да је дијелећи умноже. А богатство, којим украшавамо сопствену сујету, да бисмо изазвали завист оних до којих нам уистину није стало, није истинско богатство, већ пут у духовну смрт. И бирајући између љубави и богатства, хришћани ће изабрати љубав, знајући да је земаљско богатство пролазно и ништавно, да више доноси несреће него ли радости. Такви примјери су свуда око нас, треба само отворити очи.
    Гледајући у ликове Светитеља на фрескама наших средњевијековних манастира, и читајући њихова света житија, видимо да су они оставили све да би пошли за Христом, одричући се свијета и свега у свијету. И они нису живјели у богатству, већ су пригрлили сиромаштво, да би задобили Христа. Колико је таквих примјера? Није ли Свети Василије Острошки живио у пећини? Није ли Свети Петар Коришки спавао на камену? Није ли Јоаникије Девички ходао босоног? Није ли Свети Сава очев двор замјенио скромном монашком келијом? И коме се ми данас молимо, њима или онима који су у њихово вријеме живјели у дворовима, имајући сва земаљска блага? Одговор је сувишан, њега је вријеме исписало. Сиромашни Светитељи и данас трају у Слави Горњег Јерусалима, а богаташима њиховог времена не зна се „ни гроба, ни мрамора“, нити их ко памти, нити их ко помиње. Из овог, више него јасно, видимо да све оно створено за вријеме у времену и нестаје, а да све за вјечност стицано у вјечности и траје.
    И на нама је да бирамо, да ли ћемо стицати за вријеме, које долази, пролази и нестаје, или ћемо сабирати своја блага у Небеску Житницу. Ако смо хришћани, изабраћемо ово друго, да би нас Господ, у Дан Суда, познао и рекао нам: „Добро, слуго добри и вјерни! У маломе био си ми вјеран, над многијем ћу те поставити; уђи у радост господара својега“ /Мт. 25, 23/.

    Милош Ернаут
    milosernaut@gmail.com
    извор : манастир Клисина
  2. Волим
    Guest
    JESSY got a reaction from Guest in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    била је дивна, вредна и одлучна жена...пуно је учинила за манастир Копорин...видела сам је пролетос, причала је да је доста болесна, да иде по лекарима, и да је она завршила све што је имала, да је време да дође неко млађи да настави...али ведро и са пуно оптимизма...смирена crosseo
    Господе упокој слушкињу Твоју м.Агнију и усели је у царство небеско које је сасвим сигурно заслужила isus-sinai
  3. Волим
    JESSY got a reaction from Olgica Rupic in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    била је дивна, вредна и одлучна жена...пуно је учинила за манастир Копорин...видела сам је пролетос, причала је да је доста болесна, да иде по лекарима, и да је она завршила све што је имала, да је време да дође неко млађи да настави...али ведро и са пуно оптимизма...смирена crosseo
    Господе упокој слушкињу Твоју м.Агнију и усели је у царство небеско које је сасвим сигурно заслужила isus-sinai
  4. Волим
    JESSY got a reaction from Ленка* in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    била је дивна, вредна и одлучна жена...пуно је учинила за манастир Копорин...видела сам је пролетос, причала је да је доста болесна, да иде по лекарима, и да је она завршила све што је имала, да је време да дође неко млађи да настави...али ведро и са пуно оптимизма...смирена crosseo
    Господе упокој слушкињу Твоју м.Агнију и усели је у царство небеско које је сасвим сигурно заслужила isus-sinai
  5. Волим
    JESSY је реаговао/ла у Родослов Исуса Христа   
    Из православне ризнице тумачења Светог Писма
    Родослов Исуса Христа
    Аутор: др Предраг Драгутиновић, Број 1061, Рубрика Библијске теме Приликом пажљивијег читања родослова Господа Исуса Христа који су нам предати од Еванђелиста Матеја (Мт 1,1–17) и Луке (Лк 3,23–38) јављају се нека питања. Питање је зашто Еванђелист Матеј наводи Јосифов родослов када се касније каже да је Господ Христос бесемено зачет и рођен од Марије (Мт 1,18). Како разумети упадљиве разлике између два родослова код Матеја и Луке? Зашто Исусов родослов код Матеја почиње од Аврама и води до Јосифа, а код Луке иде уназад од Јосифа до Адама?

    Када је реч о појединачним разликама између Еванђеља по Матеју и Еванђеља по Луки треба имати у виду да Матеј пише хришћанима из јудејства, док је Лука своје двотомно дело (Еванђеље и Дела апостолска) наменио хришћанима из незнабоштва. Тако, двојица светих писаца имају у виду читаоце који имају различита предзнања и различите хоризонте разумевања, те стога своје приповести обликују тако да оне буду разумљиве људима којима се обраћају.
    „ХРИШЋАНСКО ПЕТОКЊИЖЈЕ“
    Еванђелист Матеј својим родословом жели да покаже хришћанима из јудејства да је Исусово порекло потиче из самог срца јудејства, те стога почиње од Аврама, родоначелника изабраног народа, преко Давида из чије лозе се очекује Месија. Чињеница да је родослов Јосифов, а не Маријин, објашњава се обичајем тадашње епохе да се лоза изводи преко мушкараца. Јосиф, који води порекло од цара Давида, схватан је као законски отац детета кога је признао и усвојио (Мт 13,55; Лк 3,23; 4,22; Јн 1,45; 6,42), мада није био његов телесни отац. Тако Матеј Јосифовим родословом испуњава обичајну норму извођења лозе преко мушких потомака и указује на давидовско порекло Месије Исуса Христа. Делећи родослов на три пута по четрнаест колена (последњи има тринаест, Мт 1,12–16), Еванђелист врши троделну периодизацију историје изабраног народа, са две велике цензуре − процват у време цара Давида и трагедију вавилонског ропства. Међутим, врхунац историје изабраног народа маркира рођење Месије Исуса Христа којим отпочиње нови и последњи период историје спасења. Код Матеја родослов стоји на самом почетку Еванђеља што показује жељу Еванђелисте да догађаје, које ће описати, суштински надовеже на старозаветну историју, тумачећи је изнова у светлу доласка Месије Исуса Христа. Зато се Еванђеље по Матеју често назива „Нова књига Постања“, „Хришћанско Петокњижје“. У прилог таквој карактеризацији говори и чињеница да се Еванђеље по Матеју дели на пет великих Христових говора, што је недвослмислена алузија на Петокњижје.
    ДУЖИ РОДОСЛОВ КОД ЛУКЕ
    У Еванђељу по Луки родослов се не налази на самом почетку дела, већ тек у 3. глави. Повод за писање родослова представља почетак Исусове јавне делатности (Лк 3,23). Постоји недоумица да ли Лука наводи Јосифов или Маријин родослов, пошто каже „јер беше као што се мислило син Јосифа...“ За разлику од Матеја, Еванђелист Лука изводи родослов све до Адама, првог човека и родоначелника не само Јевреја, него свих људи. На овај начин Лука жели да својим читаоцима, хришћанима из незнабоштва, пошаље јасну теолошку поруку да је долазећи Месија у сродству са целим човечанством и да од самог почетка нагласи свеобухватност поруке Еванђеља која се код Матеја јасно изговара тек на крају (Мт 28,19–20: „идите и научите све народе“). Код Луке су дакле „сви народи“ већ од самог почетка интегрисани у родослов самога Месије.
    РАЗЛИКЕ У ИМЕНИМА
    Што се тиче разлика у именима два родослова, може се рећи да оне нису суштинске, већ се могу објаснити одређеним избором који су Еванђелисти направили да би што ефикасније посредовали своју теолошку поруку. Може се претпоставити да су они имали пред собом различите верзије родослова и да су направили избор који се најбоље уклапа у концепт њихове приповести. То подразумева одређена испуштања и систематизацију, али се свакако не ради о два потпуно различита пописа имена која немају везе један са другим. Могуће је да је Еванђелист Матеј користио јавне каталоге који су вероватно због бурних догађаја из прошлости имали одређене недостатке.
    За разлику од тога, чини се да је Лука користио приватне каталоге који су били потпунији. Тако би се могла објаснити чињеница да Лука наводи 77 имена, готово двоструко више од Матеја који наводи 42. Такође, постоји покушај да се разлика у броју имена објасни тиме што један писац наводи телесне очеве, док други наводи законске, који нису морали бити и телесни, као што смо видели у случају Јосифа и Исуса, а та појава је била честа због левиратских бракова. Ипак, још једном треба нагласити да суштинских разлика које би водиле у дилему или–или између два родослова нема. Свети Јован Златоусти сматра да су разлике које се констатују у еванђељским приповестима углавном од секундарног значаја и тичу се споредних тема. Свети отац сматра да су пак и те разлике само објашњиве различитости, а не контрадикторности које би довеле у сумњу истину Еванђеља.
    ЖЕНЕ У РОДОСЛОВУ ХРИСТОВОМ
    На крају, приликом упоређивања родослова код Матеја и Луке пажњу привлачи и неколико женских имена која се налазе код првог. Већ је речено да Матеј следује обичају свога времена да лозу изводи искључиво путем мушких потомака. Међутим, у јудејству је било одступања од тог правила, тако да се жене као што су Сара, Ребека, Лија и Рахиља често могу срести у јудејским родословима. Тако се и Еванђелист Матеј послужио овом могућношћу и у свој родослов унео четири жене: Тамару (Мт 1,3), Рахаву (Мт 1,5), Руту (Мт 1,5) и Уријиницу (Витсавеју, Мт 1,6).
    Оно што је заједничко са све четири жене је да нису Јеврејке: Тамара је Арамејка, Рахава је Хананка, Рута је Моавка, док је Витсавеја своје јеврејство изгубила удајом за Урију Хетејина. Постоји још тога заједничког: све четири жене не могу се баш узети као морални узори. Тамара је на превару родила синове своме свекру Јуди (Пост 38,14–16), Рахава је била блудница (Ис Нав 2; 6,17–25), Моавка Рута се удала за Воза на не баш примерен начин (Рут 3), док је Витсавеја била жена Урије Хетејина коју је пожелео Давид што га је одвело до посредног убиства његовог војсковође Урије и проузроковало му многе невоље и касније. Витсавеја му је родила сина Соломона (2Сам 11). Поставља се питање зашто је Матејев избор пао баш на ове четири жене, незнабошкиње и морално несавршене. Чињеницом сврставања незнабожачких жена у родослов Матеј жели да отвори једну нову перспективу: прича која следи, тј. његово Еванђеље, од самог почетка се отвара за „све народе“ излазећи из уских оквира јудаизма. То се пак не догађа одједном, без припреме и без наговештаја у историји спасења. Наведене жене су готово пророчке фигуре за свеобухватност поруке спасења која следи. Чињеница да су наведене жене грешне показује да историја спасења није без греха, али да то није био разлог да Бог напусти свој свет, напротив! Коначно, лик жене ће једном за свагда бити освећен у Пресветој Марији Богородици која ће родити Сина и наденути му име Емануил што значи „Бог је са нама“ (Мт 1,23).
    Тако и Матеј и Лука, сваки на свој начин, Матеј кроз уношење одабраних женских имена у родослов, Лука пак путем извођења родослова Исуса Христа до Адама, наговештавају инклузивност и свеобухватност прича које следе у њиховим Еванђељима. Од самог почетка се даје до знања да оно што следи излази из оквира јудаизма и треба да буде приповедано и проповедано „свим народима“ (28,19–20) и „до краја земље“ (Дап 1,8).
    извор : Православље
  6. Волим
    JESSY је реаговао/ла у Браћа и сестре Исуса Христа   
    Из православне ризнице тумачења Светог Писма
    Браћа и сестре Исуса Христа
    Аутор: др Предраг Драгутиновић, Број 1062, Рубрика Библијске теме У новозаветним текстовима се често помињу браћа Господња (нпр. Мк 6,3-4; Јн 2,12; Гал 1,19). Ко су они били и како се ови наводи доводе у везу са вером Цркве у Приснодјевство Свете Богородице Марије?

    У Еванђељима се на неколико места приповеда о Исусовој породици и његовом односу према њој (Мк 6,1–6; Мт 13,54–58; Лк 4,16–30; Јн 4,44; 6,42). Исус се представља као учитељ у синагоги у Назарету, својој постојбини. У Еванђељу по Марку (6,3) наводи се да присутни народ реагује с чуђењем на њега: „Није ли ово дрводеља, Син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама?“ Интересантно је да Еванђелиста не наводи Јосифа као главу породице, већ мајку Марију, четворицу браће и непознати број сестара.
    ДРВОДЕЉИН СИН
    С друге стране, Матеј не наводи да је сам Христос био дрводеља, већ да је Син Јосифа дрводеље. Он такође по имену наводи четворицу браће и такође, као и Марко, сестре Исусове (13,55–56). Лука такође наводи да је Исус сматран Сином дрводеље Јосифа (Лк 4,22), док Јован приповеда недоумицу Јудејаца на следећи начин: „И говораху: није ли ово Исус, Син Јосифов, коме ми знамо оца и мајку? Како дакле он говори: С неба сам сишао?“ (Јн 6,42). Заједничко свим приповестима је да Исусови сународници са недоумицом посматрају како неко ко им је познат, има дрводељски занат, дакле недовољно образовање, поучава у синагоги и чини чуда. Њихово тобожње познавање Исуса одвело их је до тога да се саблажњавају о њега, што пак Исуса доводи до констатације: „Нигде није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и дому своме“ (Мк 6,4).
    Иако породица није разумела његово послање за његовог земаљског живота, Лука у Делима апостолским (Дап 1,14) извештава да су окупљеној заједници која је поверовала у Васкрслог Христа припадали и Марија и браћа Исусова. То значи да је искуство Васкрсења изазвало промену у ставу према њиховом брату. Да се Васкрсли Христос јавио своме брату Јакову припада најранијем хришћанском Предању које је записао апостол Павле (1Кор 15,7). Јаков, брат Господњи, преузео је потом водећу улогу у јерусалимској заједници коју је водио две деценије, све до своје страдалничке смрти (уп. Гал 1,19; 2,9; 2,12; Дап 15,13–21). Браћа Господња су у раној Цркви били мисионари који су проповедали Еванђеље, о чему сведочи и белешка апостола Павла (1Кор 9,5). Две посланице које су ушле у канон Новога Завета приписују се браћи Господњој. Ради се о посланици Јаковљевој и Јудиној. Све то значи да се почетно неразумевање од стране браће претворило у ревновање за веру у Васкрслог Господа и његову Цркву.
    Као што смо видели, у Еванђељима се наводи да је Господ Христос имао четворицу браће и неколико сестара. Међутим, тачан степен сродства са наведеним особама није могуће одредити само на основу еванђељских извештаја. Чињеница је да се не наводе посебно родитељи ове браће и сестра, већ само имена Исусових родитеља. Овакво стање у тексту у историји Цркве често је доводило до мишљења да се ради о деци из Маријиног и Јосифовог брака. Повод за такво тумачење давало је место из Еванђеља по Матеју 1,25: „и није знао за њу док не роди сина свога првенца ...“.
    ПРИСНОДЈЕВА
    Неки тумачи сматрали су да овај стих сведочи да је Марија по рођењу Исуса имала нормалне брачне односе са својим супругом Јосифом и то због тога што „док не“ схватају као хронолошку одредницу, а „сина првенца“ као указивање на то да је Исус био први, најстарији син. Ово тумачење, међутим, уопште није убедљиво, пошто се темељи на хронолошком разумевању „док не“ које у грчкој граматици веома често може да означава неодређеност у времену. Таквих примера има много, а упечатљив је стих у Мт 28,20: „и ево, ја сам са вама у све дане док се не сврши свет (до свршетка света)“. Овде видимо да се „док не“ користи за неодређеност у времену: Христос наравно неће престати да буде са ученицима када дође крај света већ ће наставити да буде са њима. По овој аналогији може се закључити да Марија не престаје да води девствени живот после рођења свога првог и јединог Сина.
    Што се тиче израза „сина првенца“, треба имати у виду да се свако дете које је прво „отворило утробу“ мајчину називало првенцем, без обзира да ли је то дете остајало једино или је пак касније добијало браћу и сестре.
    Овим аргументима може се додати и то да се Марија нигде не назива мајком остале браће, већ само мајком Исусовом. Свети оци су у својим тумачењима теме указивали на величанственост религијског доживљаја који су морали имати и Јосиф и Марија приликом откривења Божијег којег су се удостојили. Јосиф, кога Матеј назива „праведни“ (Мт 1,19), био је сведок јединственог Божијег откривења и тешко је замислити да би после овог јединственог откривењског догађаја и присуства свему чудесном што се догодило са Исусом могао да настави брачни живот као да се ништа није догодило. Богородица Марија је такође сасуд изабрани и од целокупног људског рода кључна личност у Оваплоћењу Исуса Христа, те је тек у њеном случају тешко замислити да би она после свега могла водити обичан брачни живот. Све ово говори у прилог да црквена вера у Маријину девственост за живота не може бити пољуљана никаквим тумачењима који би тобоже указивали да је било другачије. У том смислу претпоставка да су браћа и сестре Господње били његови рођени браћа и сестре, односно браћа и сестре по мајци, пошто је у Еванђељима јасно да је Марија бесемено зачела Исуса, мора бити искључена и не може бити подржана ни од новозаветних текстова, нити од стране Црквеног Предања.
    БРАЋА И СЕСТРЕ
    После свега, остаје питање како разумети израз „браћа и сестре“. У историји тумачења Новога Завета било је много покушаја да се прецизније дефинишу родбински односи Исуса и његове браће и сестара. Сви ти покушаји наравно остају у сфери хипотезе, пошто еванђељски текстови у том погледу не нуде сигуран ослонац. Блажени Јероним је сматрао да израз „брат“ треба разумети као „рођак“, тако да би браћа и сестре који се наводе у Еванђељима у ствари били Исусови ближи рођаци. Ово мишљење би се могло даље разрадити у смислу да је Назарет био мало место (процењује се да је у Христово време могао имати око 200 становника) са јаким сродничким везама и да тамошњи становници наводе најближе Исусове рођаке да би показали како добро познају његов биолошки идентитет.
    Иначе, и у старозаветној традицији израз „брат“ је шире схватан и није морао значити рођени брат. Сведоци смо да се и данас израз „брат“ користи у једном ширем смислу, као брат од стрица, од тетке и сл. Другачије мишљење изразио је Епифаније Кипарски. Он сматра да су „браћа и сестре“ из Еванђеља у ствари Јосифова деца из првог брака. Пошто је Исус био усвојен од стране Јосифа, он је важио за Јосифовог законског сина, тако да су му Јосифова деца из првог брака били законски браћа и сестре.
    На крају можемо да закључимо да Приснодјевство Богородице Марије нигде није изричито посведочено у Светом Писму Новога Завета, али и да нигде није изричито оспорено или доведено у питање. Вера Цркве у Приснодјевство Пресвете Богородице плод је благодатног тумачења еванђељских текстова од стране заједнице Цркве која је у лику Марије препознала оно најузвишеније што је људски род икада могао понудити своме Творцу, а то је чист сасуд љубави, посвећености и послушности вољи Божијој. Никада једној особи која је једна од нас није указана толика част, да буде удостојена материнства Ономе чијем имену се приклања свако колено што је на небесима и на земљи и под земљом и сваки га језик признаје да је Господ Христос на славу Бога Оца (Фил 2,10–11).
    извор : Православље
  7. Волим
    JESSY је реаговао/ла у Честитамо!!!   
    Честитамо и Младену и Николи и Ивану који су посталои тате као и њиховим госпојама које су на свет донеле Божијим благословом дечицу!
    Нека сте сви живи и здрави и благословни!
  8. Волим
    JESSY је реаговао/ла на feeble у Патријарх српски Господин Иринеј   
    Али стварно је најбоље игнорисати. Кад би то сви могли, било би најбоље. Онда се ни ови не би толико упињали да парадирају.
  9. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Зорица екс Милева у ЖРУ двоћошак   
    Помаже Бог. Добродошли у ново издање двоћошка.Надам се да ћете уживати, мене заиста ове емисије тако радују, питате се зашто? Па зато што су оне за мене попут поклона изненађења. Баш онда кад мислим да ништа ново нема да се каже, да су већ сва мишљења изнијета, и да нећу бити изненађена нови гости потврде да то уопште није тако . А то ме радује, радује зог тога што ми омогућава да видим колико је Бог оригиналан, маштовит, како не постоје нигдје два иста човјека, двије исте личности, какав извор креативности – томе се дивим и због тога уживам да радим на овоме. Њих познајете, не могу рећи да су то особе које много говоре, али зато кад кажу те ријечи далеко се чују. Људи из сјенке, они који утичу на вас а да тога нисте ни свјесни, они су: Тања екс Петрија и Иван Илић.
     
    1. ЖРУ је напокон у новом руху, какав је твој став о томе, мане-врлине и тако то (могу и приједлози - неће се оцо љутити Иване иако си мод, слобода говора је загарантована, тако да не устежи се ).
    Иван Илић: 1. Промена ЖРУ изгледа и функционалности је пун погодак.
    Имао сам у почетку, верујем као и већина нас, грчеве у стомаку док сам истраживао и покушавао да "пливам", бунило се нешто у мени али сада је и више него јасно да је сав труд који се улагао и који се и даље улаже вредан...
     
    Што се тиче предлога? Предлажем да прво извадим свој балван... па ћу онда да наставим да предлажем...
     
    Е, тако... у колики је био! Смета ми кад бацим поглед на актуелне теме и углавном не видим ништа друго осим тема везаних за атеизам. Како год почео разговор и на било коју тему, са атеистима се (част изузетцима, или изузетку) све се на крају своди на исту причу. Тако да би по мом мишљењу једна универзална тема била сасвим ок. Мада ми се чини да се и то решева полако.
    Тања екс Петрија: лепо рухо жру има ,,требало ми је времена да неке ствари научим ,али ми се свиђа (што би деца рекла)баш баш.предлог ВРАТИТЕ НАМ КО ЈЕ ОД АДМИНИСТРАЦИЈЕ ПРИСУТАН !!!!!!!!!!!!
     
    2. Упознао/ла си чланове форума и уживо. Колико се виртуелна стварност разликује од реалне? (Јел ови што досађују на нету досађују и уживо )
     
    Иван Илић: Сабора што чешће! Предивно је било... тј. људи су дивни. Од досадних се нико није појавио.А разлика, па, очи ме уопште не боле кад сам са форумашима у реалности...
    Тања екс Петрија: Јесам и Богу хвала што сам их упознала ! Ко је хтео да се представи јавно дошао је на сабор ( не мислим на чланове форума који нису из Београда ),неки можда нису били у Бгд`у .....Мислим да се разликује виртуелна стварност од реалне .Људе које сам упознала на сабору су фини и на форуму и уживо
     
    3. Како би описао/ла Лепог Сићу у три ријечи?
     
    Иван Илић: Лепи Сића : љубазан + занимљив + другачији (него што сам могао предпоставити по писању на форуму)
     
    шифра: Појило
    Тања екс Петрија: То је немогуће ! Лепи Сића - сила од младића !
     
    4. Сретнеш на улици, особу за коју сматраш да ти је одузео/ла "пола живота", много си муке видио/видјела због њега/ње. Изненада те позива на пиће, другарски, да се подсјетите старих дана, ти ћеш...
     
    Иван Илић: Немам таквог у животу.
    Ал ако би замислио да постоји неко ко ми је загорчао живот и да ме зовне на пиће а још да је хладно пиво у питању? Па не знам. Могуће да би прихватио позив, трудим се да не злопамтим.. ал ко зна... можда би и журио негде, уколико би ми позив изгледао неискрен.
    Тања екс Петрија: Вероватно би отишла на пиће .....
     
    5. Кад си био/ла мали/а вољела си да...
    Иван Илић: Волео сам да правим колибе од прућа, па кад нађем штенце да их и довлачим ту у колибу, да их храним и тако то... па се играмо до миле воље... а волео сам да се играм и са једном Гоцом..
    Тања екс Петрија: Да се пењем на дрво
     
    6. Добио/ла си на лутрији милион долара, ти ћеш да:
    а) лумпујеш док тече новца,
    б) купиш Теленор и гледаш како ти се парице множе,
    ц) дио даш у добротворне сврхе, а остатак оставиш на банку,
    д) све раздајеш сиромасима, и кренеш за Христом,
    е) нешто друго (код ове опције било би лијепо написати шта је то)
     
    Иван Илић: Не играм лото нити било какве лутрије ал пошто сам обећао синчићу да ћу да уплатим један тикет и наравно кад добијем милионче овако ћу га поделити.
     
    90% сиромашнима које не познајем. Ту се рачунају установе и појединци
    10% сиромашнима које познајем. Ту се рачунају моји ближњи и ми Илићи
    Тања екс Петрија: Прво би лумповала ,помогла би обнову манастира и цркве у који идем
    дала би део пара у црквени фонд за сиромашне и немоћнеобезбедила децу
    купила би нове олуке и звоно за једну малу цркву у Дуууубокој
    и наравно помогла би ЖРУ (мислим да се то зове сервер )
     
    7. Пријатељ ти је забио нож у леђа, познајете се читав живот, и он те је издао, шта радиш?
     
    Иван Илић: Бедачим се. Молим се за нас. Опраштам му... а даље шта нам Бог да, ако код њега има покајања ето нове могућности ако нема, бедачим се још мало...
    Тања екс Петрија: 1, разговарам са њим.2, плачем.3, у мени тражим грешку.
     
    8. Ево сада је популарна тема о геј паради, можда се то мени само чини, или кад се каже геј популација некако се углавном мисли на мушкарце, шта је са женама? Тј. има ли ту разлике у ставу кад је пол у питању?
     
    Иван Илић: По мени нема разлике. Нешто не мислим пуно о њима. А требало би, бар да се молим за њих као и за све болесне.
    Тања екс Петрија: Мисли се и на жене ,нема разлике
     
    9. Кад кажем Микорист прво што ти падне на памет је...
    Иван Илић: 0 0 1 1 0 0 0 1
    "бог за електротехнику и компјутере"


    Тања екс Петрија: Hugh Laurie
     
    10. Како је изгледало кад ти се Бог показао? Ако није сувише лично питањце.
     
    Иван Илић: Ништа спектакуларно. Брат и ја смо крштени у манастиру Ћелије код Ваљева, 98-ме год. Било је то групно крштење, нисам сигуран колико ал бар једно 50 душа је крштено тад. Владике Лаврентије (тадашњи шабачковаљевски), Артемије (тадашњи рашкопризренски), Иринеј бачки, мислим да је био и митрополит Амфилохије, мада нисам сигуран да ли сам све набројао или сам некога додао ко није био, не сећам се најбоље јер тада нисам знао ко је ко.
    Сећам се да сам одлучио да удвољим мајчиној жељи да се крстим и да сам тада имао благи подсмех на све то ал реко не може да шкоди.
    Након тога смо почели да долазимо у ман. Ћелије и разговарамо са тада јеромонахом а сада протосинђелом Јованом (Јеленковим) игуманом црноречким. Отац нас је "на кашичицу" уводио у веру. Није био нападан али нас је сваки пут кад дођемо и кад одлазимо слао код светог аве Јустина да се помолимо. Мислим да је то био кључни моменат. Чини ми се да сам се тад почео по први пут молити и да ми је светитељ тад и отворио пут у веру. Сад кад размислим, за све што ми је било битно у животу ишао сам код светог Јустина...
    Тања екс Петрија: Прогледала сам
     
    11. Сузе су по мом мишљењу:
    а) ок само ако су последица смијеха,
    б) одличан начин који је Бог оставио да човјек спере своје гријехове,
    ц) не волим сузе, оне су само за слабиће и размажене жене,
    д) сузе??? шта је то?
     
    Иван Илић: б) лековите
    Тања екс Петрија: Сузе су ок ! Права ствар и за смех и за тугу.
     
    12. Омиљени писац...
     
    Иван Илић: Немам омиљеног писца, ни сликара, ни омиљени бенд, ни правац у музици, само омињеног тенисера који игра ко уметник.
    Тања екс Петрија: Душко Радовић
     
    13. Мој свештеник је тако...
     
    Иван Илић: отац Небојша је одличан свештеник. труди се, не моралише, има иза себе горко искуство, као и већина избеглица из Босне, које га је учинило мудријим и јачим... веома ми је драг.
    Тања екс Петрија: Најбољи (мени је ово један од најсимпатичнијих  одговора)
     
    14. Шта цијениш код свог саговорника?
     
    Иван Илић: искреност. мислим да није дволична и да се с њом може отворено разговарати.
    Тања екс Петрија: Труд и љубав коју има у себи
     
    15. Шта му/јој замјераш?
    Иван Илић: ништа
    Тања екс Петрија: Ништа ,баш ништа мислим да је на правом путу
     
    16. Шта би му/јој поручио/ла?
     
    Иван Илић: Христос васкрсе! Волео би да се потруди (а то и себи желим) да обавезно дође на следећи скуп форумаша, па да се још боље упознамо.
    Тања екс Петрија: Још литар један .... , можда и пиво
     
    17. Питање за екс Милеву?
     
    Иван Илић: Како ти се свиђа статус почасног модератора? Размишљаш ли да ово почасни у наредном периоду нестане?
    Тања екс Петрија: Шта највише волиш да једеш ?
     
    18. Последњи пут си од срца био/ла срећан/срећна...
     
    Иван Илић: Сваки пут кад ми прође мисао кроз главу колико је Бог милостив према мени и мојима. Ових дана често о томе мислим, поготово од кад се родио други син. Ето прексиноћ уђем у дечију собу, спавају обојица. Каква срећа!. Неописива. Желео би да се сваком ко жели децу испуни та жеља!
    Тања екс Петрија: Бар једном дневно сам од срца срећна . Богу хвала !
     
    19. Најљепши мушкарац/жена на свијету је... (по могућности поставити фотку
    Иван Илић: мушкарац VSI, пардон Лепи Сића
    жена Norah Jones
     
     
     
    Тања екс Петрија:
     
    20. Порука за читаоце...
     
    Иван Илић: Поручио би читаоцима форумашима да како знају и умеју дођу на следећи и сваки наредни сабор форумаша. Мислим да без такве врсте окупљања ово виртуелно не вреди много, тј. ово вреди много више.
     
    Христос Васкрсе!
    Тања екс Петрија: ко језике човјечије и ангјелске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,Не радује се неправди, а радује се истини,Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.Љубав никад не престаје, а прорштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.Јер нешто знамо, и нешто пророкујемо;А кад додје савршено, онда ће престати што је нешто.Кад ја бијах мало дијете као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљавах; а кад постадох човјек, одбацих дјетињство.Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.А сад остаје вјера, над, љубав, ово троје; али је љубав највећа медју њима.
    прва посланица Апостола Павла Корицанима, 13
    ЉУБАВ ЉУБАВ И ЉУБАВ !!!!!!!!!!!!
     
     
    Морате признати да ово двоје вечерашњих учесника имају истанчан осјећај за љепоту, или се то мени само чини ??? Пошто ја нисам баш неко ко може са сигурношћу то да тврди јер носим наочаре Е сад одговори - свиђа ми се титула почасног мода, не планирам да тражим њено скидање, не знам зашто бих, мени је заиста била част бити уредник, а и почасни мод, јер заиста волим ово мјесто и људе одавде. Тако да титула остаје. Тања највише од свега волим да једем карамел сладолед, али не буним се на било какав сладолед . Надам се да сам успјела да вам приближим ове двије сјајне творевине Господње.Мени су изазвали осмјех на лицу, а ако су и вама, онда је задатак успјешно обављен.Све најбоље од срца жели вам екс Милева са својим гостима Тањом и Иваном. До слиједећег јављања Господ нека вас чува и дарује свако добро. Збогом.
     
  10. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Solomon Kane у "Геј шараде" неће бити ...   
    Иначе...јесам ли ја рекао да више неће бити до огавности понављајуће једне те исте приче о содомији и паради педера?
    Закључавам и ову тему и молим све да не отварају поново тему о педерима или паради...заиста је било доста те приче.
  11. Волим
    Guest
    JESSY got a reaction from Guest in „Шта је теби до мене, жено?“   
    као што већ рекоше неки моји претходници, ово су теме због којих вреди бити на форуму...
  12. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Никола Ђоловић у „Шта је теби до мене, жено?“   
    Konacno jedna normalna tema!
  13. Волим
    JESSY је реаговао/ла у „Шта је теби до мене, жено?“   
    Из православне ризнице тумачења Светог Писма
    „Шта је теби до мене, жено?“
    Аутор: др Предраг Драгутиновић, Број 1065-1066, Рубрика Библијске теме Приликом описа свадбе у Кани Галилејској у Еванђељу по Јовану (Јн 2,1–11) на Маријину констатацију да је нестало вина, Исус одговара својој мајци: „Шта је теби до мене, жено? Још није дошао мој час.“ Како разумети ове речи Господње?

    У оквиру описа чуда у Кани Галилејској, које нам је предато једино од Еванђелисте Јована, долази до чудног дијалога између Марије и Исуса Христа. Наиме, Исус је са својим ученицима и мајком био присутан на свадби. У једном моменту нестаје вина и Марија се обраћа Исусу: „Немају вина.“ Исус јој на то одговара: „Шта је теби до мене, жено? Још није дошао мој час.“ Ово је једно од новозаветних места које код читалаца често изазива недоумице и то с разлогом. Маријина констатација да је нестало вина узрокује Исусове загонетне речи које чак звуче грубо и дистанцирајуће.
    Најпре треба покушати да се појасни Исусово питање упућено Марији: „Шта је теби до мене, жено?“ Ова реченица је превод једне чудне грчке конструкције која би буквално преведена значила: „Шта имамо ти и ја?“ или „Шта је мени и теби (заједничко)?“ Разлог ове необичне граматичке конструкције лежи у томе што се ради о изворно семитској формулацији, односно о семитизму, што је назив за речи и конструкције које су у грчком језику преузете из семитских језика. Ова конструкција се релативно често користи у Старом Завету да би се изразила непремостива дистанца између два саговорника која отежава њихову даљу комуникацију (види, на пример, Суд 11,12; 1Цар 17,18; 2Цар 3,13; 2Днев 35,21). Марија се Исусу није обратила са недвосмисленим питањем или пак молбом да учини нешто и помогне домаћинима свадбе – да се извуку из тешке ситуације у којој су се нашли оставши без вина.
    ЉУДСКЕ ЖЕЉЕ И БОЖИЈА САМОВЛАСНОСТ
    Исус је, међутим, очигледно разумео њене речи као молбу или подстицај да нешто предузме. Његова реакција показује да не жели да му се сугерише када треба нешто да учини. У једном дубљем теолошком смислу, ово место значи да Богом и његовим чудесним делима нико, па ни мати Божија, не располаже и да се не може на сваки захтев или молбу очекивати аутоматска реакција. Непремостива дистанца између Марије и Исуса која се овде наглашава је дистанца између људске жеље и Божије самовласности и слободе да на њу одговори или не. Ова дистанца још се више продубљује Исусовим ословљавањем Марије са „жено“. Мада нама, данас, ово обраћање звучи грубо, оно је било уобичајено за тадашњу епоху – када је неко желео да се љубазно обрати жени, као данас на пример са: „госпођо.“ Међутим, и даље остаје необично то што се Исус мајци обраћа на овај начин. Ово обраћање треба разумети у контексту претходно наведеног, наиме да се читава реченица односи на дистанцирање од Маријине жеље као символа свих људских жеља, захтева, молби и сл. Богу и Божије самовласности да делује када и како хоће. Простор вере је простор неизвесности и недетерминисаног односа са Богом. Божанска слобода Бога Логоса (Јн 1,1) измиче свакој инструментализацији, ма од куда она долазила.
    ЗАГОНЕТНЕ РЕЧИ ХРИСТОВЕ
    Следеће загонетне речи су: „Још није дошао мој час.“ У Еванђељу по Јовану често се помиње „час“ Исусов који се на крају испоставља као „час“ његове смрти на крсту и пројаве божанског идентитета (Јн 7,30; 8,20; 12,23; 13,1; 16,32; 17,1). У том светлу наведене речи изговорене на свадби у Кани Галилејкој значе да Исус ставља мајци до знања да моменат пројаве његовог божанског идентитета у свету још није дошао. Још једном се наглашава дистанца између Марије и Исуса. Међутим, дубље промишљање над текстом показује да овај однос није обичан и да постоји нека врста тајновите комуникације између Марије и Исуса.
    Наиме, Марија се у тешком тренутну на свадби обраћа Исусу свесна да је он једини који може да реши овај проблем. Како је мислила да Исус може да реши проблем? Зар није и сама чињеница да му се обраћа показатељ вере у његове чудесне моћи које чак и у овако безизлазној ситуацији могу наћи излаз? Зар није веровала да за њеног Сина не постоји нерешив проблем? С друге стране, Исус разуме шта мајка жели да му каже, а да она није јасно изразила своју жељу. Коначно, без наставка даљег дијалога Марија се обраћа на свадби присутним слугама речима: „Шта год вам каже, учините“ (Јн 2,5).

    Мати Исусова се, и поред његове дистанцирајуће реакције, ослања на човекољубивост свога Сина. Она га познаје, она зна да он неће ускратити утеху потребитима. Њене речи надаље показују да она не зна шта ће се десити, нити се усуђује да даље пита о томе, већ саветује слугама да се у потпуности препусте ономе што им Исус буде наложио. И чудо се догодило, вода је претворена у вино, и то вино најбољег квалитета (Јн 2,10).
    Остварење чуда на подстицај мајке показује да се Исусове речи: „Шта је теби до мене жено?“ не могу читати као груб одговор; мада, с једне стране, Исус овим речима наглашава дистанцирање од мајчине жеље коју она очекује да јој испуни, ипак на крају он ту њену жељу испуњава, помогавши на тај начин и домаћинима и слугама који би свакако били кажњени да су сватови остали без вина.
    ЧАС ХРИСТОВ
    Исус Христос се обраћа својој мајци у тренутку почетка његовог јавног деловања у свету речима: „Још није дошао мој час.“ Он јој на тај начин указује на две ствари: прво, чудо које ће управо учинити не треба схватити као његов „час“, као моменат откривења његовог истинског идентитета. И у другим Еванђељима се наглашава то да Исус не жели да од стране своје непосредне околине буде схваћен само као чудотворац. Он је знао да такво схватање његове личности може да раслаби његове следбенике за суочавање са његовом крсном смрћу која следи. С друге стране, мада тај час још увек није дошао, он је отпочео, пошто се претварањем воде у вино пројављује на најопипљивији начин нетрулежност и пуноћа његовога дара људима. У том смислу треба разумети и Исусове речи у Јн 4,23: „... долази час и већ је настао.“
    Затим, Исус, на парадоксалан начин, дистанцирајући се од њене жеље, истовремено јој открива тајну која ће уследити у даљој приповести, а то је да спасење долази кроз страдање, али да је оно већ присутно кроз чуда која Исус чини преображавајући творевину и уводећи је својим присуством у једну нову стварност.
    На крају, можемо закључити да Јн 2,4 не осликава недостатак поштовања према Богородици, већ само дистанцирање између човекове жеље и богочовечанске ничим условљене воље, која се пак на крају, у чињењу чуда, ипак показује као човеку окренута и посвећена. Међутим, како смо показали, постоји неки тајанствени однос мајке и Сина који струји из дијалога који воде, а који се показује присан и савршен баш у догађају самог чињења чуда за које је Марија ненаметљиво замолила Исуса.
    БОГОРОДИЦА И ДОМОСТРОЈ СПАСЕЊА
    Интересантно је приметити да је у Еванђељу по Јовану, Марија присутна и код првог и код последњег откривењског акта свога Сина. Њено присуство сигнализује почетак, у Кани Галилејској (Јн 2,11) и крај, под крстом (Јн 19,25–26), откривењске делатности Бога Логоса међу људима. „Час“ који још не беше дошао на свадби у Кани, из перспективе крсног страдања задобија коначно тумачење. Мати Господња која вероватно тада није била свесна значења „часа“ који још није дошао, доживела га је под крстом, када је он коначно „дошао“ и отворио врата спасења човеку и свету.
    Извор: Православље
  14. Волим
    JESSY је реаговао/ла на nishizawa у Претучени српски младићи у Темерину   
    Уопште није битно ко је коме шта добацивао - чињеница је да у Србији постоји озбиљан проблем са ултрадесничарским организацијама. И уопште није битно да ли су у питању људи који пребијају Мађаре, Србе, педере или бициклисте - сваки такав случај насилничког понашања и распиривања мржње треба законски оштро санкционисати...
  15. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Дејан у Позиви за војну вежбу ?   
    Od rata nema ništa ,izbite te ideje sebi iz glave.
    To je nešto što je nemoguće.
    Mi propadamo kao država jer smo propali ,još poodavno,kao ljudi.
    Kada budemo ,ako budemo,se dozvali pameti i kad finansiski ojačamo možemo da mislimo o jakoj državi i slično.
    Za sada,kako je krenulo,doživećemo sudbinu Jevreja...
  16. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Pai Mei у Parada ponosa u Beogradu - 2011. !?   
    Ova prica je jako naporna.Zasto?Zato.U Sorabiji svi moraju da imaju neke etikete,il su pederi il antipederi,cetnici i partizani,fenseri i seljaci,niko ne moze da vozi motor a da nije neki bajker,fudbal se vise ne igra ako nisi navijac kluba,niko ne jede slaninu i beli luk,ne znam de se covek izgubio u tim silnim pravima.U mom gradu ziveo je poznati voja peder,bio je peder al u isto vreme i leganda grada.Jeste li primetili da je u soraba ruzno reci peder,bolje je gej.Tamo neka baba iz okoline valjeva kaze"ja sam protiv gej parade",vise nego smesno.Kada se budemo bunili protiv abortusa,il pijanog muza koji taba zenu i slicnih pojava u sorabiji,i to onako u paradi,resicemo i problem gejeva.Kao stitimo porodicu,od koga i cega.Od sacice pedera koji ce se sakupiti u Beogradu.E,jadna nam majka.Evo komsa opet taba zenu,a ja gledam na tv-u pricu o paradi.
  17. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Александар Милојков у Parada ponosa u Beogradu - 2011. !?   
    Добра стара времена... Када су стварани људи, личности. Данас стварамо генерације будућих дегенерика.
  18. Волим
    JESSY је реаговао/ла на w.a.mozart у Parada ponosa u Beogradu - 2011. !?   
    Nama ne treba ovakav narod. Mi cemo stvoriti, bolji, lepsi narod.... pardon-forum
  19. Волим
    JESSY је реаговао/ла у Пријатељ се по линку познаје! Сарадници портала Поуке.орг   
    Сајт манастира Подмаине где је игуман о. Рафаило Бољевић (сви се сећате његових предивних беседа)
    http://www.manastirp...e.rs/index.html

  20. Волим
    JESSY је реаговао/ла на borto у Pravoslavne besede i predavanja - audio/video   
    Posto sam video da se ljudima ovde sa foruma dopada blog Pravoslavne besede , a ja sam autor tog bloga, pitao bih administratore foruma za dozvolu da u ovoj temi objavljujem besede/predavanja kada ih postavim na sajt?
  21. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Andre Williams у Слике форумаша   
    algabacaju
  22. Волим
    JESSY је реаговао/ла на w.a.mozart у Мотивациони постери...али православни.   
  23. Волим
    JESSY је реаговао/ла на w.a.mozart у Мотивациони постери...али православни.   
  24. Волим
    JESSY је реаговао/ла на w.a.mozart у Да ли сте свесни да ће бити трећи светски рат?   
    a jeste čuli da je kuče iz mog komšiluka lajalo kao blesavo juče kad je drugo kuče prošlo-a to drugo kuče nije lajalo ko blesavo...
  25. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Ленка* у Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Господе, помилуј и спаси слушкињу твоју Драгињу.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...