Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    44574
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    202

Репутација активности

  1. Волим
    JESSY је реаговао/ла на dusha у Како дивна слика!   
  2. Волим
    JESSY је реаговао/ла на dusha у Како дивна слика!   
  3. Волим
    JESSY got a reaction from Давидова in Како дивна слика!   
  4. Волим
    JESSY got a reaction from dusha in Како дивна слика!   
  5. Волим
    JESSY got a reaction from dusha in Како дивна слика!   
  6. Волим
    JESSY је реаговао/ла у Владо Георгијев- "Одмог'о ти Луцифер" :)   
    Тачно је да нисам рекао да је девојка сатаниста већ да ми се допао коментар Владе Георгијева, јер баш када је поменула Луцифера, трема је узела свој данак. Но, зашто баш та песма као избор да се отева у једној емисији овог типа? Иначе, тачно је и то да је она само детенце од 16 година. Опет, када се сетим да су девојке са толико година убиле баку мени све ово није наивно. ПОДВЛАЧИМ, не кажем да је ова девојка у том фазону али зар је баш морала да буде ова песма цртање пентаграма?
    И девојка није баш неки вокал, али не зачи да не може да га изгради.
  7. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Јаков. у Искреност   
    Damo...
    Suviše je individualno pitanje, pa stoga verovatno svako od ovih ljudi je u pravu, jer govori svoju istinu. Svoje viđenje problematike.
    Pomenuli smo neke muškarce koji se pretvaraju (sećaš se...) a ja se zapravo pitam koliko je to pretvaranje svesno. Da li prosto čovek uđe u neku ulogu koja potom postane njegov lajt - motiv i postane zapravo njegova istinska osobina. (Ćika Gebels je bio u pravu kada je rekao da često ponavljana laž, postane na kraju istina)...
  8. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Mironosica у Прелест   
    Od kritikovanja drugih do prelesti
    iguman manastira Studenice Arhimandrit Tihon (Rakićević)
    Kada ljudi postanu verujući, počnu da žive pobožno i da revnuju za veru. Neki blagočestivo žive u svetu, a neki se zamonaše. Pobožan čovek zadobija smirenje, sigurnost, „mir i radost u Duhu Svetome“ (Rim. 14,17). Međutim, može se desiti da sve ovo izostane i da se pobožni život izopači u suprotnost onome što treba da bude. Da pobožan čovek samo uveća svoju muku, zadobije nove probleme, nemir, strahove i podozrivost, čak i da postane konfliktna ličnost. Da mu se pobožan život pretvori u pravu moru i samomučenje. Može se desiti da čovek dođe u situaciju da proplače dan kada je aktivnije prišao Crkvi. Zašto?

    Nije nemoguće da monah, umesto da ispituje sebe i da sebe smatra nižim i grešnijim od drugih, postavlja sebe za sudiju drugima. Surovo osuđivanje i izobličavanje bližnjih nije ništa drugo nego ispoljavanje telesne i duševne revnosti, tj. lažne revnosti. Neduhovna revnost počinje da se ispoljava tako što monah prestaje da brine o sopstvenom smirenju i o svojim gresima, dok, istovremeno, veliku pažnju počinje da pridaje tuđim manama i pogreškama. O ovoj neduhovnoj revnosti govorimo nadalje.



    SVETSKI LjUDI HVALE OVU REVNOST



    „Svetovni ljudi i mnogi monahujući, po neznanju svome, veoma hvale takvu revnost, ne shvatajući da su njena izvorišta samomnenje (preuznošenje) i gordost. Tu revnost oni veličaju...“ - kaže sveti Ignjatije Brjančaninov. Dakle, nije teško postići da u očima svetskih ljudi ta lažna revnost bude na ceni. Ako se povede hvalom svetskih ljudi, monah će se još dublje zaglibiti u osuđivanje. Oni koji „veoma hvale takvu revnost“, videći da njihov duhovni uzor traži tuđe grehe i pronosi „vesti“, i sami će krenuti u potragu za senzacijama. Svome duhovniku će rado donositi novinske i televizijske „informacije“ i time se kod njega dokazivati kao „revnitelji“ i oni koji brinu za sopstveni narod. Ove „informcije“ istisnuće duhovnu literaturu koju treba da čita monah. Čovek koji čita duhovne spise, stupa u duhovnu vezu sa onim ko ih je pisao, nadahnjuje se istim duhom. Tako biva ako se čita Sveto Pismo i svetootačka literatura. Ali, čovek koji se stalno zanima novinskim senzacijama, stupa u duhovnu vezu sa njihovim autorom, i njemu će se u određenoj meri desiti da mu novinari postanu duhovnici. Na njemu će se obistiniti reči svetog apostola Petra: „Od koga je ko pobeđen, tome i robuje“ (2 Pt 2,19). Na njemu će se pokazati i reči svetog Grigorija Sinajskog, da „um, udaljujući se od Boga, svuda biva vođen kao zarobljenik: čas ovamo, čas onamo, dotičući se svega pomalo“ - od jedne senzacije do druge. Um takvog čoveka kao lav ričući hodi i traži koga da osudi (vidi: 1 Pt 5,8).



    Govorio mi je jedan monah kako je u manastiru njegovog postriga, dok je iguman osuđivao i prozivao episkope, više puta hteo da kaže: „Eda li zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša...?“ (Jn 7,51), ali, kaže, nije smeo, da mu ne bi rekli: Nisi li i ti od njih?! (vidi: Jn 7,52). Dakle, ako neko ćuti dok drugi osuđuje, to ne mora da bude znak podrške, nego, naprotiv - nespremnosti i straha. Čini nam se da „harizma“ osuđivanja mora da deluje strogo, zabrinuto i zastrašujuće. Ali, budimo hrabri. Recimo slobodno - zar dužnost monaha nije molitva i blagodarenje, zar priliči monahu da kritikuje, grdi, preti i osuđuje? Osuđivanje je obično prikriveno brigom za druge ljude i za njihovo spasenje, prikriveno je revnošću, strogošću, zabrinutošću, dobronamernim kritikovanjem. Ne krije li se iza svega ovoga nezadovoljstvo sobom i svojim izborom (monaškim)? Izgleda nam bogougodnije sedeti u kafani i radovati se susretu sa prijateljima nego sedeti u manastiru i biti nezadovoljan drugim ljudima.



    OSUĐIVANjE I AUTORITET



    Ovako tumaranje uma kao zarobljenika (čas ovamo, čas onamo) i nerazumna revnost, koju prati uzavrelost krvi, dovešće do podozrivosti i sumnjičenja, a i do sklonosti ka izmišljanju. Zbog želje za osuđivanjem, takav um će svuda videti samo tuđe grehe, videće sve crno da crnje ne može biti, te će tako dospeti u duhovnu muku - kao da je čovek ostavljen od Boga, kao da Bog premudro ne promišlja o svetu, kao da poslednja neće biti Božja! Ovo vreme će lako smatrati za poslednje, za vreme opšte ogrehovljenosti i otpadija od vere, tačnije, želeće da vidi tako, iako je rečeno da „o danu tome ili o času niko ne zna...“ (Mk 13,32). Tačnije, on će želeti da ovo vreme bude poslednje, te će mu se tako i činiti. To će biti izgovor da se nekažnjeno osuđuje. To će biti izgovor da monah, u sopstvenim očima, sebe izdigne kao spasitelja sveta i Crkve. Da samoga sebe postavlja za autoritet, da umesto da se smirava u poslušanju, traži da njemu drugi budu poslušni. Poželeće sebe da stavi u centar crkvenog života. Tako mudrujući, doći će lako u raskorak sa osnovnim bogodanim ustrojstvom Crkve i verovatno u sukob sa episkopima, jer će oni biti najveća smetnja samoproglašenim autoritetima i „spasiteljima sveta“. Episkopu se neće moći nametnuti, ali će zato od svojih duhovnih čada tražiti poslušnost u svemu, pa neretko i u najdiskretnijim pitanjima bračnog života.



    IMAJMO MILOSTI



    Kaže Gospod: „Koji je među vama čovek od koga ako sin njegov zaište hleba, kamen da mu da? Ili ako ribe zaište, da mu da zmiju?“ (Mt 7,9-10). Ljudi monasima prilaze sa poverenjem. Od monaha očekuju da čuju reč duhovnu, reč utehe, potvrdu nade, oslobođenje od tuge. Ali, ako umesto svega ovoga čuju monaha kako osuđuje, dobiće suprotno. Ako sin zaište hleba, dobiće kamen. Umesto da čoveku pomogne, nerazumni revnitelj dugotrajnim osuđivanjem može onoga koji ga sluša da učini sinom nezadovoljstva i gneva većim od sebe (vidi: Mt 23,15).



    OSUĐIVANjE - UKIDANjE POSTA



    Prepodobni Jovan Kasijan upozorava: „Mi ne treba da verujemo da je nama, za postizanje savršenstva srca i čistote tela, dovoljan samo post koji se sastoji u uzdržanju od vidljivih jela. Ne, njemu treba pridodati još i post duše. Jer, i ona ima svoja štetna jela. Udebljavši se od njih, ona može da upadne u ponor sladostrašća i bez obilja telesne hrane. Osuđivanje je njena hrana, i to - vrlo prijatna hrana. Gnev je takođe njena hrana, premda ne tako laka, već povremeno štetna, čak i smrtonosna. (...) Sujeta je ‘takođe’ njena hrana... (...) Uzdržavajući se od svega toga u našem svetom pošćenju, srazmerno svojim silama, učinićemo svrsishodnim i dobroplodnim i držanje telesnog posta.“ Dakle, duša ima svoja štetna jela od kojih, ako se udeblja, „može da upadne u ponor sladostrašća i bez obilja telesne hrane“. Još upozorava: „Ako mi, posteći telesno, budemo uhvaćeni u mrežu najpogubnijih duševnih strasti, iznuravanje tela nam neće doneti nikakve koristi“, i: „Kada posti naš spoljašnji čovek, treba i unutrašnjeg uzdržavati od štetne hrane“. Osuđivanje je znak upadanja u mrežu najpogubnijih duševnih strasti.



    I sveti Vasilije Veliki govori da nije dovoljno za pohvalni post samo uzdržanje od jela, nego da postimo postom prijatnim, blagougodnim Bogu. Pravi post je - udaljavanje od zla, uzdržavanje jezika, gušenje u sebi gneva, ogovaranja, laži, itd. Uzdržavanje od toga jeste pravi post. U tome post - prekrasna je stvar.



    EPITIMIJA SVETOGA SAVE U STUDENICI



    Studenički tipik (glava 5) nalaže mogućnost da iguman uskrati Pričešće onima koji se nisu očistili od sledećih „strasti“: „Od nečistih misli i slaganja sa njima, od gneva i roptanja, žalosti i ogovaranja“, itd. Već smo rekli da je ogovaranje u tesnoj vezi sa osuđivanjem, tačnije, ono je njegova majka. Ali deca osuđivanja su gorepomenuti - gnev, roptanje i žalost. Osuđivanje uvek prate roptanje, žalost i neretko gnev. Vreme provedeno u osuđivanju (i ostalim strastima tesno vezanim za osuđivanje) ne možemo sebi priznati kao vreme provedeno u postu. „Ako mi, posteći telesno, budemo uhvaćeni u mrežu najpogubnijih duševnih strasti, iznuravanje tela nam neće doneti nikakve koristi“ - reče prepodobni Kasijan. Takvo uzdržanje je pre izrugivanje postu. Duševna hrana može biti osuđivanje, „i to - vrlo prijatna hrana“. Ali je njen učinak roptanje, žalost i gnev. „Naprezanje tela koje je sjedinjeno sa skrušenošću duha, predstavlja najprijatniju žrtvu Bogu“ - reče isti sveti, a prebivanje u postu dok pri tom pronosimo „vesti“, kritikujemo, osuđujemo, ogovaramo, žalostimo se, ropćemo i gnevimo, ne može da bude ništa drugo nego neprijatna žrtva Bogu, koja neće biti primljena. „Jer, kakva je korist čoveku (monahu) ako sav svet ostavi a duši svojoj naudi?“ (vidi: Mt 16,26). Sada se polako prisećamo godina kada je bio živ naš otac Julijan. On nije dao da se osuđuje, i u začetku je kod nas obesmišljavao svaku želju za tim. Tada to, draga braćo, nismo znali dovoljno da cenimo, ali mu sada za to blagodarimo.



    Sveti Sava je ovde napisao, za studeničko bratstvo, da je naš ktitor - Nemanja „podigao manastir ovaj ‘na pokoj i na umnoženje monaškog čina’“. Ali, bez obzira na to što je Nemanja želeo „umnoženje monaškog čina“, Studenički tipik (glava 25) upozorava: „Bolje je jedan koji čini volju Gospodnju, nego mnoštvo bezakonika“. Prepoznajmo pomenute strasti kao izdaju monaštva i bezakonje.


    DIJALOG

    „Reci nam, luda i nečasna strasti, ime onoga koji te je načinio, i ime one koja te je rodila, a takođe i imena tvojih poganih sinova i kćeri. Ne samo to, nego nam naznači i one koji se bore protiv tebe i koji te ubijaju“ (vidi: Lestvica, pouka 8).



    A osuđivanje, odgovarajući nam, reče: „Imam mnogo majki, i otac moj nije jedan. Majke su mi: samoobmana, preuznošenje i gordost. Otac mi se zove: lažna revnost koja raspaljuje krv. Otac mi je i nezasita želja da sebe stavim u centar crkvenog života. A moje kćeri: ‘komentarisanje’ i ‘gunđanje’ zbog tuđih pogrešaka, nezadovoljstvo i gnev. Još i stalno pronalaženje tuđih krivica i nedostataka, traženje loših strana u svemu i nipodaštavanje i odbijanje prisustva dobra. Moji protivnici, koji me mogu držati okovana, jesu: istinski monaški život i uviđanje da ja uopšte postojim. Još i smirenje, sigurnost, ‘mir i radost u Duhu Svetome’ (Rim. 14,17). A šta me ubija? Ubija me monahova svest o sopstvenim gresima, a najviše njegovo blagodarenje - blagodarenje Bogu za sve“.



    Draga braćo, postavimo ovo ispred sebe i tako učinimo korak ka jednomisliju sa našim igumanom - Svetim Savom, koji je ovde pre 800 godina rekao: „Um naš, dakle, neka bude na nebesima u gledanju na krasote rajske, na obitelji večne, na anđeoske horove, na tamošnji život... (...) Ovo nam treba, ljubljena braćo moja, brinuti i pomišljati, u ovom živeti, jer smo van sveta, jer život na nebesima imamo (Fil. 3,20), ovaj život mirno provodeći, nadu imajući da ćemo buduća večna blaga steći u Hristu Isusu, Gospodu našem, zastupništvom Presvete Vladičice naše Bogorodice i Dobročiniteljke, i molitvama prepodobnog i blaženog oca našeg i ktitora gospodina Simeona.“


  9. Волим
    JESSY got a reaction from w.a.mozart in Протојереј Александар Шмеман - Посни стил живота   
    algabacaju algabacaju
  10. Волим
    JESSY је реаговао/ла на w.a.mozart у antidor nafora da li je treba davati pricescenima   
    isti Onaj koji je kroz usta jednog sveca rekao- smirio sam se i Gospod me odmah pogledao  facenew22222222
  11. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Aquilius Cratus у Шта се дешава са душом детета које је убијено абортусом?   
    Sveti Isak Sirin se sa ovim nikako ne bi slozio. Po njemu Bog toliko voli i demone da ce i njima dati spasenje ali ne protiv njihove volje nego njihovim sazrevanjem. Gde nece onda malo decici koja nisu imala sanse da odlucuju o bilo
    cemu.
  12. Волим
    JESSY је реаговао/ла на karadjordje у Шта се дешава са душом детета које је убијено абортусом?   
    Христос каже у јеванђељу:Да вам не рекох не бисте имали гријеха.Какв гријех може да име човјек који није свјестан ничега? 0102_laugh
    По мени та дјеца иду директно у Цартсво Небеско.
  13. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Kant у Шта се дешава са душом детета које је убијено абортусом?   
    Који свети оци? Најлакше је тако испрепадати људе... Онај ко пита нешто слично вјероватно има проблем. И сад неки ''стручњак за св. оце'' има право да га препада, да се ставља на мјесто судије. Питам ја тебе који св. отац има право да себе ставља као ''главног арбитра'' у питањима коме ће да буде доступна, а коме недоступна свјетлост Свете Тројице!? А то за првородни гријех је посебна прича. Дакле, то нема везе са везом.
    Зар нема примјера тзв. ''крштења крвљу'' мученика, који су повјеровали на губилишту, а нису успјели да се крсте? То је само један примјер...
    Оно што бих ја рекао - молите се за ту дјецу, не губите наду, а Господ одлучује о свему.
  14. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Danijela у Напади панике и анксиозности   
    ja sam se nekoliko godina borila sa tezom depresijom i uzasnom anksioznoscu.
    nije lako, neophodna je lekarska pomoc.
    ja sam, na srecu, imala (i jos uvek je imam) doktorku koja je verujuca i koja je saradjivala sa mojim duhovnikom. uz njih dvoje i Boziju pomoc ja sam danas osoba koja zraci srecom i pozitvnoscu (reci drugih).
    svi vi koji imate slicne probleme, morate da se pripremite za lavovsku borbu jer ce biti uspona i padova.
    najvaznije stvari koje su mi sacinjavale dane su molitva, post i pricescivanje.
    meni su pomogli ljudi koji su me podrzavali, trpeli u teskim i neuracunljivim trenucima, nisu bili snishodljivi vec iskreni. zatim lekovi. dugo sam se opirala da ih koristim ali je dosao trenutak kad sam shvatila da sam toliko sludjena da ne mogu da razmisljam ispravno i uz blagslov duhovnika sam pocela da ih koristim. oni su mi pomogli da se malo smirim, da smirim misli i da pocnem korak po korak da resavam po jedan problem. isto tako sam ih i postepeno ostavljala.
    puno mi je pomogla fizicka aktivnost, nasla sam hobi koji me je neverovatno ispunio i koji mi lagano danas prelazi u profesiju (fotografija). uz njega sam proputovala dosta, upoznala zanimljive i pozitvni ljude koji su me, ne znajuci, punili ljubavlju, samopozdanjem i smehom.
    mozda ce nekom sa strane sve izgledati bezveze ili ne znam kako ali ja sam se skoro deceniju mucila, zivela u paklu... ali danas sam sam neko savim drugi.
    neko ko se ne plasi nego zivi

  15. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Дуња у Утробно чедоморство   
    Грешка великог броја младих родитеља јесте одсуство воље за васпитавањем деце. Удовољавају њиховој саможивости и титрају сваком њиховом хиру чак и када то превазилази границе њихових психичких и физичких снага. Онда, на помен рађања трећег, неретко и другог детета, родитељи "пуштају очњаке", а под изговором разних срединских фактора и др. небулоза.
    Ниједно дете није Богом дано да буде неваспитано, саможиво и прозлобљено, већ су такве особине код деце резултат немара и лењости њихових родитеља. Познајем и родитеље који имају сужену свест када су њихова деца у питању (без претеривања).
  16. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Јаков. у Утробно чедоморство   
    Ево како по некој промисли прочитах одмах вест након овога о беседи еп.Јована у селу Дрену, управо о убиствима деце. 350.000 годишње у Србији. Ужас.
    Мислим да сам очајан заиста у овом тренутку.
    Где смо пали? У ком тренутку је Србин бацио се на колена Сатани?
    Не ради се ту само о убиствима деце, него и о њиховом васпитању.
    Гледам децу из школе када иду. У групи су па се понашају по шиптарском моделу, бахато. Добацују старијима ружне речи, бацају отпатке по парку, вриште... и нису то само деца која су у пубертету. И какво је уопште оправдање пубертет. Ако су хормони почели да раде, зна се. Спорт, хобији...
    Нека ми Бог опрости а и ви који сте родитељи православни, али и деца у Цркви недељом, као да су у забавишту и не контролишу родитељи њих, већ они контролишу родитеље.
    И опет кажем да нисмо криви. Само не умемо. Бојимо се.
    заиста ми је сада баш некако жао свега па можда зато и пљуцкам мало на овај отворенији начин, него иначе.
    Праштајте и помјаните.
    Амин.
  17. Волим
    JESSY је реаговао/ла у Утробно чедоморство   
    О овоме итекако треба причати али је мало оних који се усуђују о овоме да причају. Конкретно, мислим да мајке и оеви који се не кају за почињене абортусе не би требали да се причешћују док не постану свесни греха и замоле Бога за опроштај. Овако, литургијска обнова се своди на обичну форму, као што и ова друга страна своди Свету Литургију на форму. Ово није толико ствар етике колико онтологије.
  18. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Макрина у Да ли је Владимир Димитријевић обмањивач?   
    Желим ти срећно преболевање дечјих болести.Да оздравиш брзо!
    мајкл
  19. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Dalmatinac у Да ли је Владимир Димитријевић обмањивач?   
    Vladimir Dimitrijević je publicista, ali kakav? Pravoslavni navodno. Nije sveštenik a drži propovedi. Nije teolog a teologiše. Nije svašta nešto a u svašta se petlja, svakom loncu da bude poklopac. Pročita nešto pa odmah evo ga, objavi 5-6 tekstova na navedenu temu ili čak knjigu. Mijenja on često i mišljenje, propovijeda sada neke posebne, srednje ('carske') puteve u pravoslavlju. On ima dara za publicistiku, to je nesporno. Ali uvijek mu nešto ne valja, stalno traži nešto novo, nove staze i puteve. Vladimir Dimitrijević je na putu da postane novi Tolstoj pravoslavne publicistike. Izbjegavaj njegove tekstove, koje su tek otkrili na www.svetosavlje.org ili na borbazaveru.info koji je (izgleda po svemu) njegov sajt.
  20. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Александрида у Како дивна слика!   
  21. Волим
    JESSY got a reaction from Сања Т. in НИЧИЈА ДЕЦА - ДЕЦА ИЗ ДОМОВА - "Који прими једно дијете..."   
    јадна деца...много тужно... :o tuzansmajli8904 треба што више људи да ово прочита и да се замисли...то су нам показатељи шта треба да мењамо код себе...и свет би био много лепши...
  22. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Макрина у Хришћански поглед на вантелесну оплодњу   
    Црква одобрава...шта је то?Црква прати,састрадава,учествује...
    Црква није нека социјална установа,стара свега 50 година,нејака,па да мора нешто да одобрава не би ли постојала.
    Црква активно учествује у животу људи,чак и оних који је не воле,Црква се чак и за њих моли,да дођу до познања истине.
    Тако да,у Цркви дувају ветрови који су одувек и дували,
    ветрови Духа Светога...не заборавимо то.
  23. Волим
    JESSY је реаговао/ла у Где стоје жене а где мушкарци у Цркви?   
    Можеш ли онда Ти да појасниш како то треба тумачити, поткрепљено Светим Писмом и светоиотачким предањем? Ево, ја не видим никакав нарочит смисао у томе да са једне стране буду мушкарци а са друге жене. Најлепши и најбољи пример је када породица дође у Цркву. Зашто је потребно да се одвајају?
    А сада ако је то како ми ( па ко год били ми) погрешно тумачимо ово, онда све ово морамо применити на пример и на хорове, јер многе градске цркве имају хорове где су мушко и женско помешани. Но, то нико није узимао у разматрање, па и они који то стрго наређују где ће ко да стоји.
    Ето, једна мала ствар час посла поремети идеалну концепцију dizzy999
  24. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Aleksandar-29 у Veći broj očuvanih knjiga - POVOLJNO prodajem   
    Pozdravljam vas,
    Kao prvo izvinite jer nemam vremena da za svaku knjigu unesem sve detalje, ali znam da većina vas zna koji je izdavač i ostalo, tako da neće biti problema nadam se.
    Ako vam se ne sviđa cena - možemo da se cenkamo - nije problem. Mogu da vam pošaljem, a možete i da preuzmete lično - kako vam volja.
    Evo šta imam i koja je cena:
    - Žitija svetih za decembar, Beograd 1998, očuvana 4+, 1100 dinara
    - Kako izlečiti bolesti duše, Arhimandrit Lazar Abašize, Cetinje 2007, očuvana 5, 270 dinara
    - Iznad istoka i zapada - Zemlja nedođija, Sv. Vladika Nikolaj, Pravoslavac - Linc 2003, očuvana 5, 150 dinara
    - Jedini čovekoljubac - Carev Zavet, Sv. Vladika Nikolaj, Pravoslavac - Linc 2003, očuvana 5, 150 dinara
    - Žitija ruskih novomučenika, Jeromonah Damaskin Orlovski, Biblioteka Obraz Svetački, mek povez, očuvana 4, 450 dinara
    - Pouke za odrasle pred krštenje, protonamesnik Vajo Jović, Bg 2003, očuvana 4-. 150 dinara
    - Mladost i strasti, Vladimir Dimitrijević, Bg 1995, očuvana 5, 100 dinara
    - 400 glava o ljubavi, Sv. Maksim Ispovednik, Prizren 1992, očuvana 4-, 250 dinara
    - Nevidljiva borba, Nikodim Agiorit, Linc Austrija, očuvana 5-, 160 strana
    Slobodno pitajte šta vas zanima, na forumu ili ovako, otvoren sam za svaki kontakt.
    Hvala i zdravlje vam od Boga.
  25. Волим
    JESSY је реаговао/ла у Прозелитизам на форуму Живе Речи Утехе   
    Ипак неке ствари не схваташ. Овај форум је форум православних хришћана на првом месту и свако ко није православни хришћанин треба да се понаша као гост код доброг домаћина. Ако не уме да се понаша, Администрација је дужна да му предочи шта и како треба. Зато ми не пада напамет да мењам политику форума. Ово ће увек бити форум православних хришћана и свих оних који Православље не вређају и знају да поштују различитост.
    Зато је даља дискусија са Тобом сасвим непотребна.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...