Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    44585
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    202

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    JESSY је реаговао/ла на Blaža Željko за Наслов блога, Iščašen stav o postu (neke manje dorade)   
    Našao sam ovde na naslovnoj strani tekst čoveka koji nešto pisaše o postu! Ko se prepozna prepozna se ali ne repliciram ličnosti nego stavu! Ceo tekst je prozaičan i prazan a suština mu se sublimno nazire u završnoj rečenici gde kaže:
    Čisto farisejstvo .. šta li već!? Da li ova i ovakva "čistota" garantuje ulazak u večnost? Gde je spominje Gospod na Sudu kada će onima desno reći "uđite blagosloveni u mir Oca svog jer ste ... "postili"? Tu će biti i onih ljudi koji nisu postili jedan jedini dan ali koji su iz dobrog srca pomogli nekom, nahranili ga, napojili .. jer Gospod nigde, tu na Sudu, ne spominje ništa drugo od kriterijuma za ulazak u Carstvo Njegovo! Jedini kriterijum je On i njegova slika u bližnjima! Na jednom mestu u Jevanđelju Spasitelj skoro direktno kaže u jednoj rečenici sve: "I kome ja hoću otkriću", (važan momenat Njegove slobode koji mnogi previđaju) a kad On otkrije onda je On i sa tim čovekom i taj čovek sa Njim u već ostvarenom eshatonu! Isto to samo premestite u dan Suda .. "koga ja hoću spasiću" i to je bukvalno tako. On dolazi u slavi Sudije i On prima ili odbacuje! Najveći svetitelji se nisu nikada usudili da se do smrtnog časa smatraju "čistima" da budu spaseni!! Drhtali su, molili, smatrali su se najgorima .. i daj Bože da svi znaju da i jesu najgori postili ili ne! Kako ćeš da prođeš pored Hrista ako te On neće baš kako se narugao onom fariseju koji se busao postom a Gospod kaže (slobodnije rečeno) da je "mitar", koji se smatrao nečistim, otišao opravdan a ovaj samozvani anđeo u svadbenom ruhu širokih rukava otišao kući blesav i duhom bolestan kakav je i bio!? 
    Ko se, za ime Božije, usuđuje da par nedelja posta nazove "čistotom" i da to poredi sa svadbenim ruhom? Pa to je neopisiva nadmenost iz ugla upravo spomenutih otaca i jevanđelske istine o farisejstvu! Nikada i nikada nisi čist, dostojan i (čuj majke ti) "pripremljen" jer si smrdljiv i gubav iako nisi jeo 'leba četrdeset dana! Taman je to upravo farisejstvo koje sebe smatra čistim jer "posti i daje desetak"! Tu pred čašom treba da se srušiš od užasa koliko si ništa uz sav post makar trajao celu godinu! Čoveče Božiji, ti ne pristupaš ne znam kakvom Bogu već svom lekaru i tako jedino ima smisla pristupiti Čaši i shvatati pričest! Onoj čestici u kašičici kaži samo i isključivo "Lekaru moj"!  On je došao zbog tebe i mene tugo moja .. jer je došao „zbog bolesnih a ne zbog zdravih i, čuj,  "pripremljenih“! Ne čini te post spremnim ni trenutka, ne kažem to ja, kažu to sveti oci koje sad ne mogu da nabrajam a ruku na srce ni da se setim koji tačno; ali ako treba naći ću precizne reči i citate! 
    Pred Čašom se stoji u strahu, izgovaraju se reči da sam "od svih grešnih prvi ja"!! Ko danas ljudi moji to prihvata kao istinu o sebi! Da li ljudi shvataju šta su rekli time? Kako se naziva kad kažeš nešto a ne misliš tako? Laž brate i to korenita! Stojiš pred Bogom i lažeš!? Jel ti pišče teksta shvataš da si najgori od svih baš koliko i ja; možda je tesna trka!?? Nisi pripremljen, nisi u svadbenom ruhu postio ili ne!! Nisam ja to izmislio, piše ti čoveče u liturgijskoj molitvi! Pred čašom treba da ISTINSKI poželiš da očistiš obuću svim prisutnima u Crkvi, samo tako se pristupa i izgovara „od svih smrdljivih prvi sam ja“! Da je Jevanđelje donelo samo priču "O bludnom sinu" bilo bi dovoljno za čovekov život i pedagogoju. Kakav treba da je naš stav pred Čašom kojoj pristupamo?! Isti kao bludnog sina koji je drsko ponizio oca; koji sad gladan života i Duha, razmišlja: "Idem svom ocu i reći ću Mu: Primi me kao jednog od svojih slugu!" Ovaj čestiti momak se otreznio od ludila! On shvata, usled nevolja i gladi ima širu sliku svog postupka, da je ponizio i povredio srce i ljubav oca! Sa tim ISKRENIM saznanjem shvata i da više nema pravo na dostojanstvo sina i to ga muči; rađa mu se stid u srcu. Nije izgubio dušu, voli oca ali svestan težine uvrede i postupka on želi u dubini duše da bude pored oca makar kao sluga, kao konjušar ili šta god drugo. Bog želi da mi imamo isti taj stav; iskren i bez pritvornosti. Tada je opravdano očekivati (jer priča o bludnom sinu, njen kraj, je istovremeno i Božije obećanje a Bog kad obeća On ispuni) da nam Otac istrči u susret.. ali samo ako nema kalkulacije, lukavstva i računice u tom odnosu; da osećaj bude identičan onom momku koji se vraća kući. Samo u tom duhu se pristupa Čaši: "Gospode, šta sam ti sve uradio svojim životom, reči nemam - nisam više sin znam to, slutim to, primi me kao slugu Gospode, kao smećara, štalara... gde već treba"! Ne postoji drugi odnos pristupanja Češi Gospodnjoj; uopšte ne postoji drugo poimanje Crkve i našeg odnosa prema Njoj.
    Ali tugo moja, da tragikomedija bude veća, evo u gornjem citatu mi kažemo Hristu sve suprotno: "Ja sam obučen u svadbeno ruho, čist sam kao sunce i pripremljen da uđem kod tebe. "Ko da je važno što sam ti pljunuo u lice (ionako ćeš da oprostiš); što sam te prikrivenije od vojnika pred Pilatom ponizio misleći da ti ne znaš ko te udari!?" To je parodija... ali nimalo smešna! Sasvim suproti autentičnom stavu Svetih otaca koji su i napisali molitvu pred pričešće (prafrazirano  - "...od najnedostojnijih sam PRVI JA") a pretpostavka je da su je predanjski nasledili od samog Gospoda preko Apostola pa dalje preko otaca kroz vekove! 
    Čaši, još jednom, pristupaš kao svom lekaru i ništa više, postio ili ne jer „uzmite i jedite“ ne zavisi od posta ili čistote već „uzmite i jedite uvek i stalno“ (osim težih slučajeva prepoznatih u Pravilima Crkve)! Ovaj poziv se izgovara i u mrsnom periodu kada, po mišljenju čoveka kom repliciram, nismo "u podvigu, čisti i spremni"!?
    Post, kako ovako grešan smatram a mislim da ne odstupa od učenja Crkve, ima dve dimenzije; obe podjednako važne za Crkvene ljude. Prva je ta što je post lek! Njime se izgoni iz čoveka nemir, bes, pohlepa i svako drugo zlo jer kaže Gospod: „Ovaj rod se ničime ne može izagnati osim molitvom i postom“ (pretpostavka je da On kao anatom naše duše nešto zna o tome).. ali to je samo privremeni lek – i dalje imaš smrt u sebi o čoveče a smrt je smrdljiva rugoba samog tebe i mene .. i takvog me ne čini dostojnim spasenja ni trenutka makar se iznurivo postom celu godinu! Nju samo Gospod može uništiti kad uspostavi ponovo vlast nad celiim svetom u dan Suda!
    Druga dimenzija posta je disciplinarna ali ni ona te ne čini spasenim po sebi! Disciplinarna u smislu poslušnosti i LOJALNOSTI Crkvi, ocima, predanju.. što ima svoju težinu u nekom višem smislu. Baš kao kad uđeš u bolnicu i poštuješ neka pravila ponašanja koja nisi sam izmislio već postoje vekovima zbog samog tebe i tvog zdravlja.  
    Evo jednog jevanđelsko - istorijskog događaja koji zastrašujuće govori o ovome o čemu prethodno govorismo; o ovoj dimenziji lojalnosti. Pogledajte šta se desilo kada se Petar tri puta odrekao Hrista:  Gospod se okrenuo i tužno ga pogledao!? Petar je odmah znao, osetio srcem već duboko ranjenim, da je povredio nešto nevino, čedno, nezlobivo i sveto - zaplaka gorko! Petar se baš kao i bludni sin sam udaljio od zajednice sa ocem ..sa Hristom. Mislio je da je hrabar ali uplašio se. I pogledajte šta Jevanđelje dalje kaže o ovom potresnom događaju; kaže u nastavku na jednom mestu: (Marko, glava 16 Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети, као што вам рече.)  Ovde Jevanđelje, posle Vaskrsenja i dešavanja odricanja, razlikuje Petra od zajednice učenika, ne vidi ga više kao učenika ali Petar ne gubi nadu. On nastavlja da ide za Hristom iako mu nije lako, što svedoči potresno plakanje kada ga je Gospod kasnije oslobodio te patnje. No, mogao je Petar doživotno da ide dalje za učenicima i da ne bude ponovo pribrojan zajednici da to nije suštinski Hristova voljna intervencija. Ona zavisi samo od Hristove odluke (u osnovi od Njegovog zažaljenja, milosti, saosećanja..) Sveti oci kažu: „Pokajanje je poznanje grehova svojih a skida ih milost Tvoja“. Upravo se to dešava i sa Petrom i sa našim postom koji je izraz lojalnosti i nekog oblika poslušnosti u smislu: „iako sam grešan želim da ostanem sa Tobom“ ali to ne garantuje samo po sebi ništa, niti sam po automatizmu oslobođen greha ili čist?!  Tek kad je Gospod tri puta pitao Petra: „Ljlubiš li me većma nego ovi?“ i kad je ovaj tim bolnim pitanjima zaplakao tek tada je vraćen u zajednicu i postao najveći učenik Hristov. Post je, kao što rekoh i ponavljam, u disciplinarnom smislu ovo pokazivanje da mi je stalo da ostanem sa Gospodom; post je „poznanje sopstvenih grehova“, poznanje da sam povredio nekog nevinog (nekog ko mi ništa nije skrivio) i to je moj mali doprinos na mom spasavanju, nekakvo iskazivanje želje da ostanem u Hristovom stadu ali kako uče oci Crkve te grehove samo Gospod skida (to čini preko sveštenika - dakle Crkva) ali suze pokajanja, koje su dar Božiji, dolaze jednosmerno od Boga.. samo ako ste ti i Razrešitelj u iskrenim odnosima. Sve izvan toga je prazna forma.
    Ništa, dakle, po magijskom automatizmu ne čini čoveka ni čistim ni spasenim ni pripremljenim! Samo tako po sebi, čisto jer ispunjavamo formalne stvari, da uđemo u Carstvo pored Gospoda i onog Heruvima što tamo stoji – šipak! Kome Hristos hoće otkriće! Koga On hoće da spasi biće spasen! On je sudija! Primio je kod sebe u Carstvo prvo razbojnika koji dana nije postio. .. i upravo to meni i tebi brate daje nadu! Samo je On mera stvari! Samo što veća sličnost sa Njegovim širokim boemskim duhom i karakterom: nezlobivost, poniznost, istinoljubivost ...bez laži, krađe, lopovluka, prevare, dvoličenja, kalkulacija ..čak voli i vino; pio ga je umereno sa učenicima i „neće piti novoga dok ne dođe u Carstvu..“ Samo nas to brate kandiduje da nas nekako prepozna ( a mnoge neće prepoznati .. možda i mene ne daj Bože ..ali nema garancija)
    A post?  Post je po rečima samog Spasitelja samo antibiotik!  Kad piješ lekove ne ideš okolo pa se hvališ time!
    (Ako je tekst ičemu korisnom.. posvećujem ga mojoj sestri Ljilji, setite je se u molitvama svojim. Ima svašta u odmaklim fazama, počinje hemoterapije, vade joj deo utrobe .. i tako. Pomjanite)
  2. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Stavra 1989 за Наслов блога, Ниси постио средом (песмица)   
    Можда си милостив,
    храниш све редом,
    дајеш леб сиротом
    и помажеш бедном,
    ал' кад Путир се засјаји
    то ти је свеједно,
    немој да му приђеш –
    ниси постио средом!
     
     
     
    Можда проводиш сате
    у причи са тужним,
    слушаш туђе јаде,
    ослобађаш сужње;
    ал' кад Христос призове,
    ти си изузетак,
    све пада у воду,
    ниси постио у петак.
     
     
    Ниси јео сардине,
    паприке, ил' гљиве,
    ждрао си сланине,
    ракију од шљиве.
    Враћа ти се подвиг
    натраг, на почетак,
    зато што си так'о
    жену у петак.
     
     
    Молио за болесног,
    учинио јадном,
    опростио обесном,
    даривао крадом,
    џаба сав твој труд,
    заборави све редом,
    Христос није луд –
    ниси постио средом.
     
     
    Ниси постио средом,
    то није у реду,
    доватио жену,
    па добили бебу;
    ако кмечи ноћу,
    не кукај на беду,
    плаче само јер
    ниси постио у среду.
     
     
    Кад Судњи дан сване,
    кад анђели засвире,
    ја памтим све дане
    кад јео сам кромпире;
    знам да је моја
     пречица до раја,
    у заповедне дане
     нисам јео јаја.
     
     
    А ти ћеш с леве стране
    бројати кобаје,
    бљувати саламе
    што ждрао си, јаране;
    на нос ће ти изаћи
    прасићи и сарме,
    гушићеш се месом,
    крофном твоје нане.
     
     
    На крају све се своди
    на кромпире ил' ћевапе,
    да л' живиш за подвиг
    ил' ситне севапе,
    да л' постиш на води,
    да л' читаш препарате
    на налепници кекса,
    средом нема секса.
     
     
    Проклет да је
    комшија Стевко
    кад ми је у кафу
    турио и млеко,
    а среда је била,
    он ми није рек'о,
    омрсих се средом,
    име нек му клето.
     
     
    Проклет да је
    продужен еспресо,
    и чварци, мусаке
    и остало месо.
    Када умрем
    нека пише на мермеру белом:
    «Душу дао Богу,
    среди дао тело».
     
     
    ЈО!

  3. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Драшко за Наслов блога, Bilo mi je drugi put   
    Kolona A uvoz iz Egipta
    Kolona B uvoz iz Stare Grčke
    Kolona C integralni usisivač antičke umetnosti
    konačno rešenje Britanski muzej
     
    Malo šale na početku, a u stvari...
     
    Volim Englesku, volim London. Tačno je da "ko je umoran od Londona, umoran je od života" jer ima za svakog po nešto. Bilo od toga što su "doneli" iz celog sveta, ili napravili sami....ima svega.
    Pozvali su nas iz crvke Svetog Save da održimo koncert jer sam se prethodno ponudio i dobili smo pozivno pismo.
    Povod je višestruk, nametnuo sam se lagano i rado su prihvatili. O Goran Spaić je potpisao pozivno pismo (predivan čovek, videli smo ga jednom, u kancelariji kad je tu bio i vladika Dositej (isto divan čovek, jako prijatan).
    O. Goran nam  je spontano u nekoj priči u par minuta obajsnio jevanđelski stav da je bolje da vidimo dobro u drugom čoveku, pa bio on Srb,Engl...itd.. i slikovito je pojasnio onaj drugi stav  gde ljudima sve smeta, ništa im ne valja...i onda tako šire svoju priču i ne može im se pomoći. Bar malo smo se naštimovali na pozitivno.
    Naša crkva tamo je jako lepa (bili smo na nedeljnoj liturgiji, pevali u horu, posle liturgije druženje u restoranu, častili nas klopom i kolačima, bilo puno ljudi i zaboraviš da nisi u Beogradu), dom sv. episkopa Nikolaja isto jako lepo mesto, odmah do crkve u čijem sklopu su kancelarije (ima i kuhinja i sve je divno) i restoran (odlična sarma) i velika sala gde je bio naš koncert.
    Rođena sestra mog dede je osnovala hor u crkvi Svetog Save a njen muž je bio ruski sveštenik, kasnije i vladika Vasilije Rodzjanko (posle upokojenja njegove žene, moje baba tetke Marije). Upoznao sam oca Miluna koji ih je poznavao.
    Druga strana priče je ta da je moja pokojna tetka Olgica (mlada se upokojila), zbog koje sam počeo da udaram po dirkama, živela upravo u Londonu i neplanirano smo dobili pozivno pismo na 20 godina od njenog odlaska (tačno dan posle datuma) a koncert je zakazan i održan tačno dan posle njenog rodjendana i njoj je posvećen.
    Otkako mi se naduvala želja da ponovo odem tamo, nisam planirao ove podudarnosti, ali sam negde verovao u potrebu da se izvede poduhvat. Još negde u junu sam bio sav naduven od želje, i poluočajan seo ispred crkve i pomislio "i šta sad da radim Bože?" u tom trenutku izlazi neka tetka iz crkve, i zakopčava duks a na duksu piše "LONDON"
    što bi rekli nije ništa slučajno.
    Izvinjavam se što ne pišem stilski lepo.
    Prvi dan smo išli u Vestminstersku opatiju, u toku službe (ne brinite nismo postali Anglikanci) zato što se tada ne plaća ulaz. Hor peva kao u srednjem veku, od svuda blješti istorija. Na ulasku dobiješ i naštampanu celu službu, tačnije: šta se peva, kad se stoji itd...između ostalog i Simvol vere se peva, i interesantno je da ima samo stih "I u Duha Svetoga"...nisu se izjasnili od Koga ishodi. Šta smo stigli da vidimo tokom službe i pri izlasku, videli smo, između ostalog na ualsku u Opatiju stoje pravoslavne ikone Presvete Bogorodice i Gospoda Isusa Hrista (tako smo bar zaključili, jer je baš kao  pravoslavna ikonografija). Impresivna građevina. Inače bolje da ne kažem kolika je cena ulaska van službe...
    A sad malo slike

    Posle koncerta se poklanjamo, do nas je naša Tanja, koja radi u domu Sv. vladike Nikolaja. Predivna, sposobna, prijatna, sve nam je lepo obezbedila, najlepše je kad se sa njom sedne u kancelariju, pijemo kafu, pričamo, tako smo se družili nekoliko dana.
     
     

    S leva na desno, Velizar iz Beograda, moja malenkost sa pivom, Gagi iz Kosovske Mitrovice, Nemanja (Nemandža kako ga zovu Englezi) sa ženom (njih dvoje su iz Tenje, divni ljudi, domari su u crkvi)
    Andjelija i Venia.
    Ovi divni ljudi iz dijaspore su nas izveli u ovaj prelep pub na Portobello road, stotinak metara od crkve. Pozitivni, vredni i puno se da naučiti od njih.
     
     
     

    Hammersmith bridge obavezno posetite, jer je lep pogled na reku i ima par divnih pabova baš na obali, a nije strogi centar grada. Ima zanimljiv trg i lepe stambene delove.
     
     

    Moćna, prelepa katedrala! Peter`s son and Saint Paul`s
     
     

    Dikensov muzej. Kuća koja odiše toplinom, maltene se oseća blagodat, čak i ulica u kojoj se nalazi je jedno prijatno mesto i odmara od londonske džungle
    Uveče sam mojoj Mari, kod koje smo bili smešteni, prepričavao kako se muzej nalazi u Naughty ulici, pa me ispravila "misliš Doughty?" (ah ta moja podsvest)
     
    Par filmića
     
    Srećan je što udara o kutiju na Portobello road
     
    Kad bi kod nas bilo ovako veselo, i kad bismo imali metro
     
    Lik "kida" Flojda na Pikadili stanici
     
    To je to drugari.
    Mogao bih ja do sutra.
    Posetite ovo čudo od grada
    Obavezno
     
     
  4. Волим
    JESSY је реаговао/ла на АлександраВ за Наслов блога, .,.,.,.,   
    Постоје стресне ситуације које нисмо бирали својом вољом а које нас неочекивано збуне и доведу до психичке или духовне блокаде. Јер смо се нашли између две или чак три ватре. За које изненада немамо решења. Које нас притисну очајем и страхом. За које чак не знамо ни да ли су добре или зле. А затечени смо властитом неспремношћу. Ухваћени у коштац и против своје воље. Али не смемо бити инертни. Чак и ако је страх евидентно једини правац. Ствар се не решава сама од себе. Морамо показати иницијативу. Храбро, макар и против себе. Ослонити се на Бога. Једино Његов савет није варљив. Јер и сопствени ум зна да превари. Емоције утичу на расуђивање ништећи некад и намерно објективност зарад слатке илузије. Обећани мамац трза рибља уста. Јер сигурна дестинација нема где положити своје уточиште него изнова мења умишљени положај излаза. Савест некада утрне од парализе. Али онда се боре срце и разум. И тешко је док коначна одлука не преломи агонију. Одлука људскости која некад крије и од домаћина интимност боголикости. Јер увек морамо имати у виду да једна штета нема само једнодимензионалну диоптрију него да може направити читав колатерални хаос у којем могу страдати и недужни. Зато, било да оклева срце или разум, морамо се определити за одговорност. Шта год да је подметач садржаја који нас кида макар и заклетвом ужитка. Јер дефинитивно може бити питање живота или смрти. А можда и сецирање највољенијих. А ту коцкања нема и не сме бити...
    Никола Ђоловић
  5. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Aleksandar Ciganović за Наслов блога, За Тебе(о духовним основама живота)   
    Другари ево вам у пдф верзији моја књига..Ја сам желео да објављујем текст по текст ал можда је овако и боље  На здравље и спасење вам било!! Иначе књигу сам посветио другу чији су се родитељи развели а ја сам решио на овај начин(Т.ј путем ове књиге у којој су савети на путу духовног живота), да му на неки начин помогнем!! И то не само њему него и свим оним људима који се у одређеном периоду свог живота нађу пред исушењима..
    За Тебе ( o духовним основама живота) (Autosaved).docx
  6. Волим
    JESSY је реаговао/ла на liliana за Наслов блога, Од: Разговор у туги, смрти...- проф. др Петар Јевремовић   
    Ух, какво предавање..
    http://www.4shared.c.../8_online.html?
    Сада сам баш обратио пажњу на њега
    Пазите ову изјаву:
    Можете причати људима о било којим сексуалним пикантеријама без проблема, али када причате о смрти знајте да ћете имати велики проблем у друштву..
    Иначе, ово је предавање са Богословског Факултета из предмета "Личност и Патологија"...
    Да бисте чули предавање а и преузели (као и друга предавања професора др Петра Јевремовића), потребно је да будете члан сајта за шеровање и скидање материјала на коме се снимак налази..
    Сва предавања имате овде.
    https://www.pouke.org/audio.php?cid=649
    Извор: Разговор у туги, смрти...- проф. др Петар Јевремовић
  7. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Драшко за Наслов блога, = **   
    Деценија
    Сутра ујутру
    У сну се видело јасно, оздравила је, не боли је више
    Тако је и било, чим сам се пробудио видео сам да је оздравила
    Кад су је односили застали су на трен, прекстио сам се и пољубио је у чело у себи рекох "збогом мајко видимо се у Царству Небеском"
    Сада треба само испунити обећање
    Када се запитах шта треба да урадим да бих испунио обећање, опет одговор
    И тако део тог одговора сам избегавао
    Па ме је стигао пре мало више од две године
    Сузе су сад за нечим другим
    А ево верујем.... испуниће се!
    Јавићу вам кад то буде
    До тада
    Брзо ће то
    Чу Господ молитву моју, Господ молитву моју прими
  8. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Blaža Željko за Наслов блога, Opraštanje preljube?   
    Jedan momak, Nikola Popović, ovde moderator, pokrenuo je interesantno pitanje na forumu: Treba li oprostiti preljubu supuzi ili suprugu?. I na tom forumu ali evo i ovde kao blog postaviću tu temu i moj nekakav mucav stav po tom pitanju:
     
    Citat Nikolinog pitanja: "Читам и размишљам... Како дођосмо до тога да се праштање доводи у питање?! Па зар се то, пре свега, не односи на нас саме и на наш однос са Богом? У народу се дешава (мислим на Хришћане, да се ипак мало оградим) да људи сами одређују који је грех највећи, па како коме одговара, односно, како где его буши, тако је и одређен грех ,,мањи" или ,,већи". Имам 25. година, немам појма шта ме чека у животу и сигурно нећу имати појма бар до 65'те (капирам да би тада било реално време да се не бринем за телесну прељубу), а док говоримо о телесној прељуби, шта ћемо са оном, много гором ,,унутрашњом"?!
    Да се разумемо, све зависи од ситуације, али какав бих ја то Хришћанин био, ако не бих опростио својој жени!? Оној којој сам се обећао на вечност... Зар вечност нема вредност? Зар сви моји грехови које ми Бог опрашта нису већи од прељубе?! Али опет, не дао Бог, никоме! То су велике муке и знам да бих сигурно једним делом умро заувек.
    Стога, боље је да размишљамо и бодримо себе да никад не дођемо довољно близу да неко због нас једним делом умре и никад се не поврати. Љубав је јака, али понекад тако крхка..."
    __________________________________________________________________________
     
    Sjajna tema mladiću! Delikatna i zbunjujuća za sve koji se u praksi susreću sa ovim problemom. Uz dužno poštovanje prema težini teme i odgovornosti pred izgovorenim rečima, treba odgovor pronaći tamo gde su svi odgovori: u Jevanđelju, Predanju i sv. ocima.
    Šta o ovome svemu kaže Gospod? On nam naime zapoveda da praštamo sve grehe ljudima, znanima i neznanima, ali ipak pravi jedan izuzetak koji ostavlja nama da se sa njime izborimo po svojoj savesti, mogućnostima i snazi. On naime (parafrazirano) kaže da moramo oprostiti sve - "osim preljube"! Nju ne stavlja pod moranje! Evo Vam i tog stiha (Jevanđelje po Mateju 5 glava stih 32): "A ja Vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu, navodi je te čini preljubu; i koji puštenicu uzme čini preljubu".
    U istom Matejevom Jevanđelju u glavi 19 stihu 9. Gospod to ponavlja: "Nego ja vama kažem: ako ko pusti ženu svoju, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, čini preljubu; i koji uzme puštenicu čini preljubu."
     
    Mislim da je ovde Gospod prilično nedvosmislen: Sve moramo oprostiti ...osim preljube! Jedino nju možemo ali ne moramo oprostiti! Dozvolite mi jedan mucavi rezon: Preljubu ne moramo oprostiti ako za to nemamo snage! Ko ima snage ...dobro je ali nas Gospod u ovom slučaju oslobađa odgovornosti! Ko doživi da je prevaren - zna kako u stvari Gospoda boli naš greh! To je ontološka paralela!
     
    Usuđujem se da primetim i sledeće: Zašto nas Gospod ovde odrešuje obaveze praštanja? Odgovor daju sveti oci i Jevanđelje poredeći ljudsku dušu sa nevestom a Hrista sa ženikom! Moja duša (vaša duša) jeste Hristova nevesta! Kad god (a to je neznano puta) sam činio ozbiljne grehe - varao sam Gospoda kao poslednja bludnica i fukara! Kakav li sam samo bol naneo Njemu u toj tananoj Ljubavi koju ima prema meni (i naravno svakom čoveku)!?
     
    Da; cela ova jevanđelska storija u ova dva stiha govori u stvari posredno, indirektno, koliko On pati zbog nas! On time ukazuje na suštinu relacija naših srca (greholjubivih) prema Njemu - razjašnjava nam prirodu naših odnosa sa Njim! Zato, saosećajući sa dubinom bola prevarene osobe, On i zna da je to teško nositi; teško je biti isti prema voljenoj ženi ili čoveku. Zna to po sebi! Ja Mu posle greha nisam isti kao i pre greha! Osetim to u duši i savesti, u udaljenosti od razuma i ljubavi... u smrzotinama srca.
    Ispovedim ja sve to; sveštenik razreši ali ..kao da Mu nisam dovoljno rekao "Izvini Gospode! Oprosti Ljubavi"! Greh me je učinio drugačijim ..mizernim.
    Ispovest je jedno - ali pokajanje ne samo na usnama je nešto drugo! Pokajanje su postupci kojima Mu moram pokazati da iskreno želim da ostanem sa Njim kao što je i Petar, posle odricanja od Gospoda na Veliki Četvrtak, bio uporan da ostane sa učenicima premda bedan i mizeran pred samim sobom - i to je mogao tako doživotno i bez efekta da ga konačno Gospod nije tri puta pitao "Ljubiš li me Petre?" Kako samo ta pitanja bole!? Petar je gorko zaplakao! Tek tada ga je Gospod ponovo pribrojao svojim učenicima! Oprostio mu je! (Ovaj nam detalj na neki način pokazuje i šta će biti, tj. kakav će biti ulazak u Carstvo Hristovo u Dan Onaj koji dolazi! Oči u oči sa onim kog si varao i lagao! Hteo bih kod Njega ali bez "izvini" ili "oprosti"!? Lično sam veoma grešan; greholjubiv i izopačen. Hoće li me Gospod i pogledati makar? Hoće li reći:"Dođi i ti bedniče...mada.."!? Tačno je - rekao sam Crkvi; ispovedio; stvorio neke šanse jer u protivnom ne bih se ni obreo na svadbi Carevog Sina (tamo se ne ulazi bez Crkve), ali da li mi je odelo prljavo i smrdljivo? Da li me je Sin ubelio i oprao!?)
    Upravo po ovom primeru Petra koji uporno čeka oproštaj jedan svetitelj opaža u sebi tu dubinu i veli u molitveniku: "Pokajanje je poznanje grehova svojih a skida ih milost Tvoja". Bez Njegovog sažaljivog i milostivog skidanja grehova moje poznanje istih po sebi je ništa.
    Imali smo svi situacije da nas prijatelj izneveri! Nije nam nekako isti posle toga. Da li nam njegovo "izvini" nešto puno znači tada? Ne baš! Tek kad vidimo da mu je stalo do prijateljstva kroz dela i postupke, kad mu sa lica spadne lukavi osmeh i grimasa, praštamo mu srcem a to praštanje iskrenoj duši nije bezbolno. To je kao da ga pitamo tri puta: "Ljubiš li me?"
     
    Treba se ozbiljno čuvati teških grehova jer Oci uče da greh donese adske otrove mržnje i ravnodušnosti u srce pa je teško ostati uz Hrista u svim situacijama. Svakim novim grehom sve teže i teže. Čovekova duša se strukturno i "hemijski" menja. Na kraju se toliko udaljiš da te On više i ne zanima. Ali na sreću nas greholjubivih On se ne udaljava od nas! Čeka na izvinjenje; čeka da pokažemo istrajnost da izdalje sedimo uz njegove učenike ..pa ako nas primeti - primeti! Kao što je Zakheja primetio iako je bio ovolicni!
     
    Da! Ženik i nevesta! Boli Gospoda naše teško grešenje; teško nosi uvrede neverja i malodušnosti ("Rode zli i preljubotvorni, dokle ću vas trpeti") i zato nas ne pritiska obavezom praštanja preljube! Ne kaže ni "implicite" da moramo surovo "ne oprostiti"; već samo kaže: "Nije dozvoljeno pustiti ženu osim za preljubu.." jer odmah zatim ženi uhvaćenoj u preljubi kaže: "Niko te ne osudi? Ne osuđujem te ni ja. Idi i NE GREŠI VIŠE"
     
    Da se ne zavaravamo i da preciziramo - ovo se odnosi na sve ne samo na žene. I muž ako samo pogleda sa željom na drugu ženu učinio je preljubu; nije više isti prema svojoj ženi! U onoj meri kolikom je snagom poželeo drugu, u toj meri mu je teško da voli svoju!
     
    Mislim, dakle, da nam Gospod ovime olakašva dilemu oko ove problematike i ostavlja je našoj savesti i veličini naše ljubavi. Ako možemo oprostiti - dobro je! Ako ne možemo, ..nije nam praštanje (samo u ovom slučaju) stavio pod moranje. Zna koliko smo slabi i šta već naprosto ne možemo nositi. Njegova ljubav prema nama je "luda ljubav" ili što bi neko od svetih primetio: "Bog nas voli ludom Ljubavlju i dao je svoj život za nas" ...i s toga guta naše uvrede i prašta nam; i to praštanje je naš život i naša svakodnevnica. (Ali naravno to ne znači da se treba igrati sa Njegovim strpljenjem). U svakom slučaju, nije bez smisla i razloga iz tih bezgrešnih usta izašla rečenica: "A ja Vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu..."
  9. Волим
  10. Волим
    JESSY је реаговао/ла на МАРКО Мaленчић за Наслов блога, ЗА РЕНАТА, ПОСТРАДАЛОГ У „КОНТРАСТУ“   
    За Косово и економију ова власт је имала оправдање. Али не и за ноћне клубове без дозволе за рад. А нема ни друштво. Покој души мога школскога, Рената.
    Јер када брод тоне увек прво пале мишеви
    А капетани искусни на друге ће мислити
    Живот зна да буде Титаник, усамљеник, изгнаник
    Тад рађају се Титани, у невољи исправни
    Београдски синдикат- За све моје људе
    КОНТРАСТ
    Новосадски клуб „Контраст“ је био Бабилон. Гого плесачице, разврат, лајт шов, бучно, турбо-фолк и хаус звуци, а у најбољем случају буде и музике (поп). Те је било питање времена када ће, сходно томе, да изгори.
    И изгорео је баш те вечери када је Ренато Вуковић био у клубу. Који је направљен за 150 места. А те вечери је било око 300 људи. И пожар се покушао угасити. Само једним противпожарним апаратом. Који није радио. Јер клуб није имао ватрогасну дозволу. Клуб уопште није имао ДОЗВОЛУ за рад.
    Срби су овде својим немаром принели крвне жртве- своју децу- богу Молоху, као прави многобошци.
    РЕНАТО
    Било ми је чудно шта ће он уопште тамо. Колико сам га познаво баш такви клубови нису били његов тип. Но, те вечери је наступала Ана Бебић, другарица његове девојке Милене Далмације (најмлађег доктора науке на ПМФ НС, ђака генерације...) која је истом приликом са њиме пострадала.
    И, ето, дошли су и да прославе још једну десетку у Ренатовом индексу...
    Ренато је био одличан студент хемије на ПМФ у Новом Саду. Правио је и преперате у лабораторији своје мајке. И ту је чак и направио неке своје преперате. Од продаје истих ће се финасирати „Фонд Ренато Вуковић“ за стипендирање студената. И носио је број 54 на дресу кикиндског клуба америчког фудбала „Мамути“.
    Речју- Ренато је био Чак Норис.
    ИНСПЕКЦИЈА
    Иначе сам хладнокрван, те на сахрани сам и успео са сакријем сузе. Али не и после два дана, када сам све сабрао. Било ми је жао Рената. И моје генерације. И мог народа. Колико смо само ниско пали! У реду, схватам да ова власт није успела да сачува Косово- то је међународно питање. Схватам да није успела да сачува економију- то је питање и светског тржишта и менталитета народа.
    Али не схватам то да није успела да затвори клубове без дозволе за рад. Додуше, ноћни клубови неретко служе као праоница мафијашко-удбашког новца. Но, свакако. Сви клубови ипак морају имати пожарне излазе у складу са величином и противпожарне апарате. Па нека перу новац колико хоће.
    Овакав јавашлук је превршио сваку меру.
    А овако се у Светој Србији ради: власник клуба избегне пријаве о противпожарној заштити. Једна се обдбаци јер је касно поднета, а друга јер прекршај није део Закона о заштити од пожара. Ако власник има доброг адвоката избећиће и плаћање прекршајне казне. Судија који ништа не пресуди има оправдање у процедури. Инспекција која је поднела пријаву имаће оправдање у поднетој пријави. Инспектор који пријави се неће вратити да провери да ли се стање средило. Додуше, ова процедура је и била у случају „Контраста“. На крају крајева је јефтиније власнику да плати два пута казну због тога него да одржава апарате.
    Но клуб ће се затворити ако шанкер не изда фискални рачун. По овоме, народ је стока која је ту само да пуни буџет. Али држава не мисли на то ко ће буџет да пуни ако у Србији 200 људи (ако сте у државној управи читај: грла) годишње гине на јавним местима.
    Молим браћу правнике, чиновнике, адвокате, студенте права и, наравно, њихове професоре да буду искрени према себи и другима и да одаберу алатку која им највише одговара. На тржишту се цене мотика, ашова, лопата и осталих алатки крећу од 300 до 1 500 динара. Хвала.
    У супротном се може десити овај сценарио.
    Ивана Т, студенткиња Шумарског факултета у Београду, са просеком 9,52, је страдала са са још троје младих. Ова рокерка се утопила са сплавом „Блејвоч“ где је тада наступала Јелена Карлеуша. Сплав није имао дозволу за рад. А утопио се због преоптерећења. А Марина је само навратила до своје цимерке, шанкерице на сплаву, да узме кључ стана.
    КОРЕН ПРОБЛЕМА
    Овде се изражава и менталитет наш. У Немачкој, по причи мог старијег колеге, који је својевремено тамо радио као избацивач, је клуб, рецимо, за 200 људи. У клубу ће их бити 220- највише. Даље не пуштају ни Бога.
    Прво- то су Немци- они поштују прописе. Друго- то су Немци- а Немац не улази у клуб у којем је велика гужва јер неће да (му неко) гази преко главе. Ако он нема места да мрда рамена и руке, он не улази у клуб, јер је он ту дошао да се опусти и да ђуска.
    Ја после „Контраста“ не могу да верујем да смо ми ратовали против Немаца. И то два пута! Као, били су зли. Пре ће бити да ми нисмо хтели да на с доведу у ред. Заправо, у то сам сигуран кад погледам паљевине „Контраста“.
    Овим Вам не сугеришем да гласате за СНС, јер екипа радикало-напредњака је била на власти у Новом Саду, а ДСС у држави када је 2008. горео клуб „Лаунџ“, а нико од одговорних није одговарао. Ни за УРС- Маја Гојковић је била градоначелник Новога Сада 2008. Ни за СПС- министар Дачић је такође за ово одговоран.
    Дакле, испада да је у праву Обрадовић из покрета ДВЕРИ када каже да су и власт и опозиција исти.
    Не сугеришем ни за једну странку. Овде је ствар да се ми сами морамо мењати. Потпуно.
    Боље од запаљених дискотека и не можемо очекивати када нам је причешће пљескавица и пиво и турбо-фолк као духовна музика, а младима смисао живота ноћни излазак до обесвешћивања. Овакви не само да нећемо ући у ЕУ него има да нас избаце и из Савета Европе. ИЛИ не само да ћемо изгубити Косово него и Рашку у пакету. Не понашамо се као људи па ћемо, Боже правде, нестати као народ.
    Да би се стање поправило довољно је већ и да омладина одлучи да се не напија баш свакога викенда. Што се мање напијамо, мање нам треба времена да се отрезнимо. Добијамо више времена да будемо корисни чланови друштва учењем и(ли) радом. И тада нас потрошачки ситем не може искоришћавати безочно. Мора да смисли боље лажи. Овако- постајемо купљиви за пљескавицу. А могли би за стабилно радно место.
    Није мени жао што гинемо, већ што нам гину најбољи. Ренато је био најбољи. И Милена.
    Нека их васкрсли Господ насели у рајска насеља. И нека нам опросте.
    Ренато, братац, извини. Потрудићу се више. Да будемо боље друштво. Ма- да будемо бољи људи.
    Марко Маленчић
    Студент ПраБоФ-а

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...