Jump to content

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    47431
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    215

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from -Владимир- in Увреда и увређеност   
    Ма колико чудно то било, увреду често изазива наша подозривост. Сами измишљамо нешто што почиње да нас вређа у односу на наше ближње. И чак смо малу несмотреност ближњег у стању да надувамо до невероватних димензија.
    Зато најбоље правило овде може бити да не дозвољавамо свом срцу уопште да се вређа, да пређемо преко личне увреде и идемо у животу даље, поставши у нечему паметнији, у нечему опрезнији, а у начему снисходљивији према ближњима.
  2. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from -Владимир- in Увреда и увређеност   
    Увреда увек представља изневеравање извесних нада. Надали смо се да ће нас неко схватити, да ће нам помоћи или опростити, али се то није десило. Сматрали смо да ће нам други човек изаћи у сусрет, али се он уместо тога окренуо од нас или нас је сурово одгурнуо. Нада је срушена и уместо ње се појавила увреда.
    Ма колико чудно било, човек који крије увреду у себи, сам себи наноси патњу. Наизглед, мучи се због потпуно објективног угњетавања од стране других, али га заправо муче сопствене мисли и осећања. Како је једном тачно приметио светитељ Игњатије (Брјанчанинов), човек не пати највише због непријатности које су му се десиле, већ због тога што их изнова доживљава у себи. Развијајући ову мисао додаћемо да прежвакавајући у себи увреде, сами себе разједамо.
    Има још једна занимљива појава. Наизглед, наше увреде нас одвајају од људи који су нам нанели зло. У ствари, свака увреда нас и даље повезује с оном неправедношћу или штетом коју нам је нанео онај ко нас је увредио. Због тога што човек који је унутрашње слободан у свом срцу више не крије увреде – он је слободан и миран – док је онај ко се потчинио увредама унутрашње окован, притискају га и муче његове жалосне успомене, утисци и неправедност коју је претрпео. Како овакав човек може бити срећан?
     
    Ако извучемо закључак из онога што смо рекли, осећај увреде у извесном смислу представља веома прецизан критеријум, кључни показатељ тога колико у свом животу остварујемо Јеванђеље. Уколико наше мисли у негодовању кипе од увреда на некога, уколико се за време разговора с пријатељима и блиским људима све време жалимо на некога то значи да је наше срце превише размажено, тражимо да нам други увек угађају, али притом уопште не подозревамо да смо сами далеко од Христа, Који у целом Свом животу пуном мука ниједном никога није увредио.
    Валериј Духањин
  3. Волим
    JESSY got a reaction from Лидија Миленковић in Koga lično poznajete od forumaša (utisci), a koga biste da upoznate?   
    kao i mnoge druge...
    ah, dobra stara vremena...
    taj neki duh, ta atmosfera koja je vladala na forumu...
    ali ništa ne traje večno...
    sve se menja....
    ostaju lepa sećanja...
  4. Волим
    JESSY got a reaction from Драшко in Задушнице - молитвено сећање на наше упокојене...   
    Тропар, глас 8.
     Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој Господе душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега.
    Кондак, глас 8.
    Са Светима упокој Христе душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни.
     

  5. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Sun14861 in Мисао дана...   
    Сада осећам сав терет који си ми дао да понесем, Боже. Толико лепоте и толико искушења. И увек, чим бих била спремна да се са њима суочим, искушења би се претварала у лепоту. А лепота, величина, су понекад тежи за ношење од патње, јер нас она сасвим преплаве.
    Ети Хилесум 
  6. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Sun14861 in Увреда и увређеност   
    Ма колико чудно то било, увреду често изазива наша подозривост. Сами измишљамо нешто што почиње да нас вређа у односу на наше ближње. И чак смо малу несмотреност ближњег у стању да надувамо до невероватних димензија.
    Зато најбоље правило овде може бити да не дозвољавамо свом срцу уопште да се вређа, да пређемо преко личне увреде и идемо у животу даље, поставши у нечему паметнији, у нечему опрезнији, а у начему снисходљивији према ближњима.
  7. Волим
    JESSY got a reaction from Sun14861 in Koga lično poznajete od forumaša (utisci), a koga biste da upoznate?   
    kao i mnoge druge...
    ah, dobra stara vremena...
    taj neki duh, ta atmosfera koja je vladala na forumu...
    ali ništa ne traje večno...
    sve se menja....
    ostaju lepa sećanja...
  8. Хахаха
    JESSY је реаговао/ла на Драшко у Koga lično poznajete od forumaša (utisci), a koga biste da upoznate?   
    Jel si sa kajmakom ili lukom?
    Dobrodošla inače 
  9. Волим
    JESSY got a reaction from Драшко in Koga lično poznajete od forumaša (utisci), a koga biste da upoznate?   
    kao i mnoge druge...
    ah, dobra stara vremena...
    taj neki duh, ta atmosfera koja je vladala na forumu...
    ali ništa ne traje večno...
    sve se menja....
    ostaju lepa sećanja...
  10. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Драшко у Koga lično poznajete od forumaša (utisci), a koga biste da upoznate?   
    I ova tema je bila lepa
    Mislim da znam 70%forumasa mada većina njih ne piše više
    Voleo bih da upoznam fsa-a, Mladjonija (sad je u BG pa ćemo se vidjeti) 
    Avocada i sve druge koji nemaju fotke da makar znam kako ljudi izgledaju
  11. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Tristatri in Увреда и увређеност   
    Ма колико чудно то било, увреду често изазива наша подозривост. Сами измишљамо нешто што почиње да нас вређа у односу на наше ближње. И чак смо малу несмотреност ближњег у стању да надувамо до невероватних димензија.
    Зато најбоље правило овде може бити да не дозвољавамо свом срцу уопште да се вређа, да пређемо преко личне увреде и идемо у животу даље, поставши у нечему паметнији, у нечему опрезнији, а у начему снисходљивији према ближњима.
  12. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Драшко in Увреда и увређеност   
    Ма колико чудно то било, увреду често изазива наша подозривост. Сами измишљамо нешто што почиње да нас вређа у односу на наше ближње. И чак смо малу несмотреност ближњег у стању да надувамо до невероватних димензија.
    Зато најбоље правило овде може бити да не дозвољавамо свом срцу уопште да се вређа, да пређемо преко личне увреде и идемо у животу даље, поставши у нечему паметнији, у нечему опрезнији, а у начему снисходљивији према ближњима.
  13. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Драшко in Sanduk za predrasude   
    Velika i prava ljubav rešava sve probleme u braku. Netačno. Ljubav nije dovoljna. Brak je institucija koja je izuzetno složena. Zbog toga su nam potrebne i mnoge druge veštine, kao što su: kvalitetna komunikacija, sposobnost slušanja, razumevanje, prihvatanje različitosti, postizanje kompromisa, mogućnost praštanja…
    Ako ćutim i trpim, ne mogu nikog povrediti osim sebe. Netačno. Osoba sa kojom živite i provodite toliko vremena, prepoznaje ukoliko ste nesrećni i nezadovoljni. Osim toga, Vaša deca veoma lako mogu prepoznati Vaše nezadovoljstvo, bez obzira koliko mala bila.
  14. Волим
    JESSY got a reaction from Violetta Valery in Православна порука, мисао дана....   
    ИГУМАН ПЕТАР МЕШЧЕРИНОВ Хришћанин је дужан да, по мери својих сила, изучава и на крају обавезан да зна шта садржи наша вера, шта садржи Црква. НАШЕ ВРЕМЕ ЈЕ ИЗУЗЕТНО ПОВОЉНО ЗА ОВО... Нажалост, сада је широко распрострањено другачије мишљење, могло би се рећи, ЛАЖНО ПРАВОСЛАВНО МИШЉЕЊЕ, ДА ЧОВЕК НЕ МОРА НИШТА ДА ЗНА, ВЕЋ ДА ТРЕБА ДА СЕ МОЛИ, ПОСТИ, БЕСПОГОВОРНО СЛУША СВОГ ДУХОВНИКА, ДА НЕ ЗАМАРА СВОЈУ ГЛАВУ, ИНАЧЕ СЕ МОЖЕ ЛАКО ПАСТИ У СВОЈЕМУДРОСТ, ВИСОКОУМЉЕ И ГРЕХ. ТАКВО ГЛЕДИШТЕ, ЈАСНО, НИЈЕ ОД БОГА, ЈЕР ЈЕ ГОСПОД ДАО ЧОВЕКУ РАЗУМ УПРАВО ЗБОГ ТОГА ДА БИ БИЛО ШТА ИЗУЧАВАО И РАЗУМЕО. Притом је важно запамтити да НАША ВЕРА НИЈЕ ЈЕДНОСТАВНА, ВЕЋ ЈЕ ДОСТА СЛОЖЕНА И НИЈЕ ОБУХВАЋЕНА НИЈЕДНОМ МЕТОДОМ, а непознавање вере значи уместо пута спасења ићи путем заблуде.
  15. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Жика in Старац Јосиф Исихаста   
    Петнаесто писмо
    Бог је рекао Адаму: Ко ти каза дa cи наг? Да ниси јео c оног дрвета што сам ти забранио дa нe једеш са њега? (Пост 3,11)

    Ја пак кажем теби: „Ко ти је убацио у ум све то, о чему ми пишеш? Или си, можда, отворио врата непријатељу који је ушао са свом својом војском и понизио твоју душу?“

    То, о чему сада размишљаш, чедо моје, требало је да размислиш пре него што си обукао анђелско рухо. Сада, када си обукао анђелску схиму и када је Христос запечатио оно што си му oбeћao, томе више ни у ком случају нема места Када се једном изврши тајинство, нестају и рођаци, и родитељи, и сви остали.

    И добро обрати пажњу на озбиљност мојих речи.

    Ако монах након тога постане млитав и нерадан и безразложно напусти свог старца или своје братство, тешко њему, јер ће пасти у велике невоље и неће избећи суд. Плаћaћe до краја свог живота и опет ћe остати дужан. Сматраће га за прекршитеља свог завета и за преступника заповести, јер је Господ рекао: Који љуби оца или матер већма него мене није мене достојан (Мт 10, 37) а такође и Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се oбaзuре назад није приправан за Царство Божије (в. Лк 9, 62) и боље је дa ce не заветујеш нeгo дa ce заветујеш па да нe испуниш (Проп 5, 5.).

    И када је то тако јасно изрекао Христос, Учитељ, Боr Отац твој Који у Својој руци држи твој дах и твој живот, где ту има места свему томе о чему говориш? Да нећеш моћи да се смириш, да ћe те стално мучити савест због обавеза које си напустио и слично. Нека о свему томе размишља Бог који је поставио границе и разграничења, нека Он одговара пред Самим Собом уколико то, што је рекао, није добро. Што се тиче тебе, мене и свих осталих који носе ову схиму, дужни смо да по сваку цену одржимо oбeћaњe које смо му дали да бисмо постали наследници оних добара која је Он нама oбeћao.

    И не мисли да ћe твојим родитељима бити од користи ако се сада вратиш. То ћe нанети велику штету њиховим душама, а бићe на погибељ домаћима у кући, као онима који се противе вољи Божијој.

    Нити ћy ја икада садејствовати у таквом греху, нити сам сада сагласан са решењем које сте предложили. Чак ћe и твој старац, ако се замори и дозволи ти да одеш, скупо платити за тај уступак.

    Ти, дакле, у потпуности избриши из памћења то лукаво мудровање, да би се прекратило ратовање помисли и успокојило твоје срце. Ако пак будеш побеђен и вратиш се, не само да ти нећу написати друго писмо него ћy те у потпуности избрисати из свог срца. Не могу да учиним ништа осим тога јер видим да ти, иако знаш да је то искушење и ђаво, ипак настављаш да га слушаш. Шта више да ти напишем?

    И зато послушај ме док још има времена. Када се човек свесно повлачи пред искушењем, касније ћe доћи време када више неће бити у стању да чује оно што је здраво и корисно, јер ћe слух његове душе бити разорен. Након свега тога, он ћe постати презирач који корача према погибељи.

    Зар не видиш да је Господ, говорећи свима, на крају рекао: Ко има уши дa чује, нека чује (Мт 15,11).

    Према томе, одбаци те своје помисли и утврди свој разум „духом владалачким“ (в. Пс. 51,12).

    Ти немаш никакве обавезе према оном што си оставио иза ceбe, удаљујући се из света и од својих укућана. О томе провиђа и брине се Онај који је саздао небо и земљу и који се за све стара.

     

    Послушај сада о једном чудесном догађају који се збио овде, на Светој Гори, и за који до сада можда ниси чуо.

    У наше време живео је овде, у Катунакији, неко кога нисам затекао, јер је умро непосредно пре мог доласка. Био је послушник једном слепом старцу. Једном је дошао неки убоги мирјанин и ушао у њихову келију. Млади монах га је упитао: „Откуда ти овде?“ Показало се да потичу из истог села. Монах му се није представио и само га је упитао како је неки човек, а то је заправо био његов отац. Гост му је рекао да је човек умро и да је своју жену и три кћери оставио на улици, сироте и yбore. „Имали су и једног сина; рекао је гост, „али је овај одавно отишао и не знају шта је с њим:“

    И монах је одмах био рањен, као громом погођен. Истог тренутка, напала га је бopбa помисли.

    „Отићи ћy“: рекао је свом старцу, „отићи ћу да их заштитим!“

    Тражио је благослов. Старац га није дао. Монах је био упоран. Старац га је саветоиао и плакао и због ceбe и збor њега, али није успео да га убеди. Најзад, допустио му је да поступи по својој вољи и послушник је отишао.

    Напустивши Свету Гору, сео је да се одмори у сенци једног дрвета. Овамо је случајно пристигао још један монах. Био је ознојен и сео је у ону исту сенку. И почео је да разговара са њим:

    „Видим да cи узнемирен, брате. 3ар ми нећеш рећи шта ти се догађа?“

    „Пусти ме, оче“, одговори му монах. „Снашла ме велика несрећа.“

    3атим му је исцрпно казивао читаву причу. Добри путник је на то рекао:

    „Брате, ако хоћеш да ме послушаш, врати се свом старцу, а Бог ћe се побринути за твој дом. Ти служи свом старцу, утолико пре што је слеп.“

    Али није хтео да га послуша. Био је савладан помислима и речи оног другог монаха звучале су му као бесмислица. Иако му је овај навео бројне примере, као и ја сада теби, непослушни монах се спремао да настави свој пут у свет. А овај други, који се ту појавио, на крају рече:

    „Ти, дакле, нећеш да ме послушаш, и да се вратиш?“

    „Не“, одговорио је овај.

    „Добро онда“, рече путник. „Ја сам анђео Господњи, и чим је умро твој отац, Бог ми је заповедио да одем твојој породици и да им будем заштитник и покровитељ. Али пошто ти сада идеш тамо уместо мене, ја ћy их напустити и отићи, јер нећеш да ме послушаш!“

    И поста невидљив за њега. Монах тада дође себи и врати се старцу. Затекао га је како се на коленима моли за њега.

    Разумеш ли, чедо? Тако бива када све препустимо Богу. Он као добар управитељ, све веома добро уређује и нема ничег погрешног у Његовом благовољењу. Дакле онај ко хoћe да се спасе мора да буде трпељив. Ако пак тражимо да Боr учини онако како се допада нашем сопственом расуђивању, онда јао нашем јадном стању.

    Ђаво није способан да уђе где постоји благослов послушања и савез љyбaви. Зато на сваки начин војује како би кроз отпадништво изоловао човека и онда га учинио играчком своје злобе и лукавства. Када, међутим, разборит човек слуша своје надређене који познају пут, демон што поставља замке пада и oбpaћa зло на своју главу.

    Ти, дакле, сада имај послушање према старијима и временом ћеш постати опитан да и сам можеш да будеш од користи млађима. Доћи ћe време када ћеш имати оно што сада немаш и што ти се чини тешко достижним, и зачудићеш се кака си то уопште стекао, тим пре што си ипрестао да га тражиш. Све ћe се то доrодити, само ако останеш трпељив и тражиш очишћење своје душе. Гнев ћe се прекратити, и наступиће мир, и задобићеш бестрашће по мери делања, и молитву ћеш задобити. Ти само тражи и присиљавај се колико можеш. Hе може се постићи све одједном, као што ни телесно ниси одједном од младенца постао човек.

    Сви ти твоји падови сада постају спознајне лекције смиреноумља.  3бor тога не тpeбa да се жалиш него да пазиш. И да се укрепиш за битке које иду једна за другом.Лекција из једне битке припрема је за следећу. А ово је припрема: у свему што ми се догоди од oнога што демон може да створи под небом, нећу пројављивати своју вољу, нeћy износити своје мњење, нећу заподевати расправу. Нека и буде погрешно, нека буде било каква заповест —као крст, ја ћy то учинити без расуђивања, а Бог нека види моје срце и нека олакша моју бopбy.

    Човек треба да стоји као мета и да очекује са које ћe стране ударити непријатељ. Да одмах окрене своје оружје у том правцу. И читавог живота да не очекује починак, иако га Господ мноro пута даје. Његова пажња не сме да ослаби и непрестано мора да бдије, као војник у часу битке, јер један тренутак може вредети више и донети вeћу корист души него читава година. Тако је и са штетом, aкo ослаби човекова пажња.

     

    http://manastirpodmaine.org/starac-josif-isihasta/

  16. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Жика in Старац Јосиф Исихаста   
    СЕСТРО У ГОСПОДУ И НАЈПОБОЖНИЈА ИГУМАНИЈО
    Сестро у Господу и најпобожнија игуманијо… Молим се за твоје здравље, које је драгоцено за твоје сестринство.
    Благословена старице, данас сам добио твоје писмо и видео о чему ми пишеш. Пишеш да ће (моје писмо) бити од користи, а ја верујем твојим речима и отпуштам своју вољу, молећи се да вам свако слово буде корисно и душеспасоносно.
    Према томе, отвори уши и прими моје речи.
    Ми, сестро моја, када смо дошли на Свету Гору, нисмо се затворили у једној обитељи, као што то учини већина. Напротив, тражили смо, призивали, плакали. Нисмо пропуштали ни планину ни јаму, тражећи непрелешћеног путовођу да чујемо речи живота, не речи празне и бескорисне. Није остао ниједан старац пустињак, од којега нисам добио бар једну кап користи.
    Један од њих, којем је било деведесет година, казивао нам је да је седамнаест година живео на врху једне планине. Севале су муње и цепале му одежду. Пројавио је крајње трпљење.
    Други нам је казивао како је дао антидор нагим светим подвижницима, који су били невидљиви.
    Трећи је рекао да их је причестио, служећи Литургију у поноћ.
    Био је и један Рус који је годинама живео на врху. Сваких десет година силазио је одатле да би се сусрео са другим пустињаком. Док смо били тамо с њим, рекао нам је да га управо очекује и да ћемо га видети. Али изгледа да је умро у пустињи.
    Од свих њих распростирао се миомирис, као од светитељских моштију.
    Док сам то слушао, у мени се још јаче распламсао огањ. Питао сам их како се хране, како се моле, шта виде, шта су размишљали, шта виде док умиру.
    Неки су видели Пресвету Богородицу, неки свете анђеле при исходу душе. И сада се дешава да пре смрти имају виђења како би их Бог узео у миру.
    Чим бих чуо такве ствари, жудно сам хитао да видим и чујем шта ће говорити док буду умирали.
    Од тих светитеља добио сам „молитвено правило“ и „устав“, по којем ћу се кретати у свом животу. Они су ме учили. Ја не говорим ништа своје.
    Знао сам и за дом тог старца о којем говорите: био је то калајџија и пекар који је ловио рибу и правио напрсне крстове, отац Неофит. Знао сам и многе друге. Ја сам тражио где се налази Живот. Где могу задобити корист за душу, јер ће се благо вратити у Божију ризницу, и наступиће глад, и неће се чути реч Божија. Светиљке се гасе. Ми се крећемо по опипљивој тами. Ретко се чује реч о спасењу. Само клевете и осуде. Један жели да поучава другога. Ретко да неко свој живот даје као потврду Јеванђеља, као продужење живота отаца. Све што је остало је велики страх од искушења и неумерена разметљивост у речима.
    Оставимо оне који нас окружују, благословена старице. Како сваки од њих живи, тако и говори. Тако виде, тако и казују. Сви су у праву.
    Када неко изгуби свој пут јер је са њега скренуо и не зна за други пут, хоће да и сви остали иду као и он што иде. Ако му неко каже да постоји и други, краћи пут, он ће му одговорити: „Ти си прелешћен! Нема другог пута!“ Он то каже јер тај други пут не познаје. Због тога је oн y праву. Он то види, тако мисли, од себе говори и pacyђyje.
    Сада, када смо се затворили да бисмо безмолвствовали — јер смо се томе научили од самог почетка – сви су се окренули против мене. Боље речено, то чини кушач којем се не допада да види како се и у нашем нараштају неко брине о спасењу. Њега ће уништити Бог, а браћа нека буду помилована због онога што говоре и суде.
    Ја све препуштам Богу и учим се да све што дође претрпим без роптања.
    Сада ћемо говорити о умној молитви, за којом и ти трагаш.
    Ја мислим, драга моја старице да је неправилно то што се са тобом догађа. Ти ниси призвана на толике бриге, него на тиховање (безмолвије). Ако, дакле, хоћеш да ме послушаш, ја сматрам да бисмо добро учинили уколико бисмо делање и безмолвије довели у равнотежу и сјединили једно са другим. Без тиховања, благодат се неће задржати, а човек без благодати је ништа.
    Због тога замоли вашег старца да ти додели једну одвојену келијицу у којој ћеш безмолвствовати. До поднева примај сестре и разговарај. Затим, кад једеш, спавај до вечери. И не дозволи да те узнемирују до следећег јутра, чак и да манастир захвати пожар. Када се пробудиш, ако је још дан или залазак сунца, изврши своје правило. Када се смркне, попиј шољицу кафе и почни бдење, почни молитву.
    Циљ је да покренеш благодат, да би она постала дејство. А када благодат почне да дејствује — онда је то све.
    Ја најпре започињем читањем повечерја са акатистом. Када то завршим, настављам речима које ми дођу на ум и којима се обраћам Христу и Богородици.
    „Исусе мој најслађи, светлости душе моје, једина љубави, једини миру и једина радости…“ Говорим много и са болом. Затим се обраћам Богородици, и наша слатка Majчица показује велику љубав. О, када би њено име увек било на нашим уснама!
    Када се умири ум и наслади душа, седнеш и изговараш умну молитву, о чему и ти пишеш, све док те не обузме дремеж. Тада поново тихо, тихо запевај и са сладошћу славослови Владику Христа и Његову Свенепорочну Мајку. Изговарај полако и чисто: „Светлости тиха…”, „који је бог велики као Бог наш…“, „Свети Боже…“ и остало што знаш.
    Затим Свецарици: „Радуј се, Царице…“, „Теби се Благодатна радује сва твар…“, „Достојно је ваистину…“, „У Црвеном мору…“ и остало. Ако је дремеж и даље упоран, додај и следеће: „У наручју Очинском…“, „Хтедох Сузама да умијем…“, „Ко подиже буру и притече…“, „Ја сам овца…“ и остало чега се сетиш.
    Говори то са умиљењем, седећи на својој постељи и очекујући милост и милосрђе Божије. Ако благодат не буде дејствовала у речима, дејствоваће у умној молитви, а ако не, онда у појању.
    Нипошто не пропуштај да прочиташ своје правило, јер то доноси велику корист. Светитељи ти дају пример. Као у огледалу, видиш своје грешке и недостатке и исправљаш свој живот. Читање правила је светлост у тами.
    Тако ћеш више користити сестрама него да се читавог дана исцрпљујеш.
    Након тога устани. Ако хоћеш, сиђи у цркву. А ако одлучиш да останеш сама, изврши службу на бројаницама и одмори се.
    На тај начин ћеш и сачувати своје здравље, и донети велику корист својој души и бити светиљка водиља својим сестрама. Уколико пак остариш у метежу, у потпуности ћеш изгубити своју молитву, јер си научена безмолвију.
    Према томе, рођена сестро моја, будући да си испробала и безмолвије и живот међу многима, познала си колика је корист и од једног и од другог. Стога сједини једно са другим и биће ти добро. Потруди се да безмолвствујеш коликогод можеш, и спокојно ћеш отићи одавде.
  17. Волим
    JESSY got a reaction from Жика in Старац Јосиф Исихаста   
    НЕ ОЧАЈАВАЈ! ТО СЕ СВАКОМЕ ДОГАЂА!

    двадесето писмо

    Боли ме душа, и тежак облак прекрива моје срце. Мој ум се зауставља, језик ћути, а моја рука обамире због тебе. Чудим се и питам, како ниси у стању да мало присилиш самога себе.

    О, чедо моје, када би ти видео мој бол и сузе које сам пролио због тебе! И колико ћу бити неспокојан док не чујем да си устао и ошамарио противника! Тај који то чини, ниси ти него он, лукави, бунтовник, ђаво, Бог га уништио!

    И зато прикупи снагу, чедо моје, и устани након пада. Подигни се. Разгневи се на кушача, знајући да је он тај који смишља сва та лукавства. Немој му то допустити. Бори се сa њим.

    Када ти пошаље сећање на то лице, узми штап и снажно се ударај по бедрима, како би се угасила телесна (плотска) пожуда. Заплакаћеш од бола, али ће ти се зато ум очистити од сећања. Ишчезавају слике и одлазе обмане уобразиље.

    Тог искушења, чедо моје, мораш много да се плашиш, јер је оно оскрнављење за душу. Тај нечисти захтева немилосрдни штап.

    Овде сви моји млади монаси имају штап под узглављем. Чим дође телесна помисао, удари је штапом! Тако ће пожуда увенути, а душа ће се расцветати. Нема другог лека осим молитве, поста и штапа. Тада се очишћује ум. Душу обузима умиљење. Омекшава срце. И задобијаш смелост за време молитве.

    Не очајавај! То се свакоме дешава! То је рат против кушача, и он ће проћи. Пошто си на почетку ратовао са њим али је сада твоја ревност охладнела, он жели да надокнади пропуштено. Ти, међутим, опет устани, покај се и плачи.

    Зар се не сећаш онога брата који је говорио демону: „Ова келија је ковачница. Један ударац чекићем задајеш, један примаш.“ Према томе, храбро се бори са страшћу и уз Божију помоћ убрзо ћеш се од ње избавити.

    У сваком случају, најпре треба да схватиш узрок искушењa.

    То ти се десило зато што си у себи задржао помисли против твог старца и твоје сабраће.

    Као вешти злоизумитељ, ђаво уноси мржњу према старцу и сабраћи, неби ли раскинуо савез љубави. Он подстиче на одвратност према свим врлинским људима како би се прекинуле њихове молитве, јер га молитве многих свезују и чине немоћним.

    Он због тога тражи било какав начин или изговор да би усамио оне који верују његовим помислима, и да би их одвојио од сабора отаца. Након тога, он им господари и претвара их у своје помоћнике. Отуда треба да схватиш да су све то подмуклости и вештине лукавога. И зато не слушај оно што ти дошаптава кроз помисли.

    Пази да те не удаљи од твог правила, јер си онда пропао. Нека се превари у својим очекивањима.

    Очекујем да ме обрадујеш шамаром којим ћеш га удаpити по лицу.

    Сада сву браћу овде окупљам на молитву, да бити добио силу с висине. Мада ни ја не престајем да се молим за тебе, овога пута ћемо то учинити удружено. А ти убудуће не буди немаран, и не очајавај.

    Прими ову малу бројаницу, моли се и сабирај снагу. Љуби свог старца и своју браћу и немој се неправедно гневити на њих.

    Ниједно лукавство и никаква сила непријатељска не Може да надвлада љубав.

    Шта год да се догодило, не сматрај то низaшта јер ниси крив. Нити си ти њих увредио, нити они тебе, него је то искушење које са свима нама војује и збуњује нас. То је његов посао. Данас си искушан ти, сутра ће бити неко други, а прекосутра неко трећи, будући да ће кушач увек бити присутан у овом животу.

    Поново ти говорим и послушај мој глас: не очајавај! Заједно ћемо ићи у рај. И ако тебе тамо не уведем, ни сам тамо нећу обитавати. Познај у овим речима преобиље љубави у Христу Исусу, Господу нашем

  18. Волим
    JESSY got a reaction from Milan Nikolic in Тенис   
    KAKAV ČOVEK! Đoković osvojio Rolan Garos, prišao nepoznatom dečaku i... ceo svet sada priča o onome što se tada desilo! /VIDEO/
    SPORT.BLIC.RS Novak Đoković je posle osvajanja Rolan Garosa oduševio svet jednim potezom.  
  19. Волим
    JESSY је реаговао/ла на w.a.mozart у Ф. М. Достојевски   
    https://www.facebook.com/FMDostojevski-bez-cenzure-100587975264182
  20. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Milan Nikolic у Тенис   
    Патријарх Порфирије навијао за Нолета са децом у Бујановцу
     
    Патријарх Порфирије навијао за Нолета са децом у Бујановцу /видео, фото/
    RS.SPUTNIKNEWS.COM Патријарх српски Порфирије посетио је данас у Бујановцу неколико српских породица. У кући домаћина са најмлађим...  
  21. Свиђа ми се
    JESSY је реаговао/ла на Milan Nikolic у Тенис   
    Preokret, bajka, drugi Rolan Garos u Noletovim rukama i istorija!

    Kada je ovaj čovek u pitanju, istorija se piše iz nedelje u nedelju. Nova stranica ispisana je danas!
    Novak je u finalu Rolan Garosa posle još jednog nestvarnog preokreta savladao Grka Stefanosa Cicipasa (5) rezultatom 3:2, po setovima 6:7 (6:8), 2:6, 6:3, 6:2, 6:4 i došao do druge titule u Parizu i 19. iz gren slem kategorije.
    „Hvala vam svima što ste došli da nas gledate. Još jednom je bila neverovatna atmosfera. Želim da se zahvalim svom timu, porodici, fizioterapeutu. Nivo tenisa je bio izvanredan, bilo je teško fizički i mentalno zahtevno. Dva puta u tri dana, ali pokazao sam svoje sposobnosti da se vratim u meč. Ovo što sam uspeo da ostvari danas je zaista san. Hvala vam svima“, prve su reči Novaka posle velikog finala.
    Drugom titulom na Rolan Garosu Novak je postao prvi teniser u Open Eri koji je sva četiri gren slem turnira osvojio barem dva puta.
    Novak je istovremeno postao prvi teniser posle 2004. godine koji je posle 0:2 u finalu Otvorenog prvenstva Francuske došao do 3:2. To je ujedno i njegova prva pobeda u finalu nekog gren slema nakon što je gubio 0:2.
    Finalni triler trajao je četiri sata i 11 minuta, nakon kojih Novakova kolekcija broji 84 trofeja (treći u 2021. godini).
    Novaku su se već u uvodnom gemu ukazale dve prilike da oduzme servis Cicipasu. Grk se odlično odbranio i izbegao neugodnu situaciju na startu duela. Pri vođstvu rivala od 5:4 Novak je spasio jednu brejk/set loptu i izjednačio rezultat na 5:5. Iako je u taj-brejku bio u zaostatku od tri poena (2:5), Novak je dobio dva poena na servis Cicipasa a potom došao do 6:5. Nije uspeo da iskoristi set loptu na servis protivnika, da bi grčki teniser mini brejkom u poslednjem poenu uzeo prvi set rezultatom 7:6 (8:6) posle 71 minuta.
    Nastavio je Cicipas i u drugom setu da igra agresivno, a nagrada je bila brejk u prvom gemu. Novakove greškesu se nizale, a novim brejkom u sedmom gemu Cicipas je bio nadomak osvajanja seta. To je učinio u narednom gemu za 6:2 posle 31 minuta.
    Da je kraj onda kada to Novak kaže Cicipas je osetio u trećem setu. Osetilo se da je najbolji teniser sveta blizu brejka, a prelomni trenutak bio je četvrti gem kada je posle velike borbe iskoristio petu brejk loptu i poveo sa 3:1. Tu prednost čuvao je do kraja seta za 6:3 i početak preokreta.
    Fenomenalnu igru srpski teniser je preneo na četvrti set. Dva puta je oduzeo servis Cicipasu na startu i poveo sa 4:0. Četiri gema kasnije semafor je pokazivao 6:2 i 2:2 u setovima.
    Mnogo puta do sada Nole je dokazao kakva je mentalna “gromada”, a to je potvrdio i sada u odlučujućem setu. Hladne glave je ušao u peti set, igrao smireno svoju igru i dočekao brejk u trećem gemu za 2:1, potom i 3:1. Imao je Novak dve šanse da u sedmom gemu dođa do dva brejka prednosti, ali se grčki igrač sačuvao i smanjio prednost prvog nosioca na 4:3. Igrao se gem za gemom, a takav rasplet doneo je Novaku drugi tron u “Gradu svetlosti”.
    Statistika: as poeni (5-14), dvostruke servis greške (3-4), direktni poeni (56-61), neiznuđene greške (41-44), broj osvojenih poena (164-147).
    Novak će na novoj ATP listi koja će biti objavljena sutra zadržati prvu poziciju sa 12.113 bodova, što je 1970 više od drugoplasiranog Rusa Danila Medvedeva.
    Ukoliko ne bude promene planova Novak će se na teren vratiti 28. juna, kada počinje treći gren slem turnir u sezoni, Vimbldon.
    Srpski teniser je petostruki šampion najprestižnijeg turnira, a u poslednjem odigranom izdanju pre dve godine u finalu je posle epske borbe srušio Rodžera Federera rezultatom 7:6, 1:6, 7:6, 4:6, 13:12.
     
    https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/preokret-bajka-drugi-rolan-garos-u-noletovim-rukama-i-istorija/
     
  22. Свиђа ми се
    JESSY је реаговао/ла на Milan Nikolic у Тенис   
    Nole srušio Rafu u epskom polufinalu Rolan Garosa!
    Rafa je pao na terenu na kojem je trinaest puta u karijeri bio neprikosnoven!
    Fenomenalnom igrom u polufinalu Rolan Garosa Novak je trijumfovao protiv Rafaela Nadala (3) rezultatom 3:6, 6:3, 7:6 (7:4), 6:2 i plasirao se u svoje 29. gren slem finale.
    Velikom pobedom nad najvećim rivalom u karijeri, prvom na šljaci posle 2016. godine, Novak je povećao prednost nad Špancem u međusobnim duelima na 30-28.
    Polufinalni meč na centralnom terenu Filip Šatrije trajao je 4 časa i 11 minuta.
    Statistika: as poeni (6-6), dvostruke servis greške (3-8), direktni poeni (50-48), neiznuđene greške (37-55), broj osvojenih poena (142-124).
    Poslednja Novakova prepreka na Rolan Garosu biće Grk Stefanos Cicipas (5) koji je u maratonskom polufinalu nadigrao Aleksandera Zvereva (6) rezultatom 3:2.
    Biće to njihov osmi duel u karijeri. Novaku je pripalo pet, među kojima su i poslednja dva (četvrtfinale ovogodišnjeg Rima i polufinale Otvorenog prvenstva Francuske 2020. godine).
    Finalni duel na programu je u nedelju od 15 časova.
    Ukoliko napravi novi podvig, biće to Novakova druga titula na Rolan Garosu sa kojom bi postao prvi teniser u Open Eri koji je sva četiri gren slema osvojio minimum dva puta.
    Uskoro opširnije…
     
    https://novakdjokovic.com/vesti/tenis/nole-srusio-rafu-u-epskom-polufinalu-rolan-garosa/
     
  23. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Милошшш in Psihološke crtice - Nebojša Jovanović   
    ĆUTI I SLUŠAJ
    Vozi me taksista na podgorički aerodrom, pita me čime se bavim. Ja mu kažem da sam psihoterapeut, a on meni kako i on, hteo ne hteo, stalno sluša neke ljudske muke, pa mu "zlo pripane". "Ljudi su usamljeni", kaže, "neće niko više nikoga da sluša, svi bi samo da kažu nešto svoje".
    Pročitao sam negde da u Americi postoji posao " slušač". Slušač ništa ne govori, samo sluša i klima glavom sa razumevanjem. To pomaže ljudima, čim plaćaju takvu uslugu.
    Međutim, nije lako naučiti slušati. I psihoterapeuti i coachevi ne ovladavaju baš lako tom veštinom i stavom. Misle da treba da postavljaju neka pametna pitanja, daju dobre savete, nude rešenja...Nedavni sam radio i jednu obuku iz koučinga sa menadžerima. Kad bi čuli problem, spontano bi odmah nudili rešenja. Jako im je bilo teško da nauče da slušaju, traže pojašnjenja onoga što čuju, da budu kao ogledalo. Međutim kada su, vežbe radi, pokušali da tako pristupe ljudima, bili su jako iznenađeni i oduševljeni efektima. Koliko se ljudi brže otvaraju, uspostavljaju kontakt, koliko novih i korisnih informacija dobiju i kako ljudi sami pronalaze rešenja. To što sami pronađu je njihovo i spremniji su i da sprovedu u delo.
    Često u šali kažem edukantima za psihoterapeute i koučeve kako treba da postignu da im svaka reč bude skuplja. Kad podelite cenu seanse sa brojem reči koje izgovorite, dobijete prosečnu cenu jedne reči. Kad sam bio mlađi terapeut, reči su mi bile jeftine jer sam više pričao. Sada moj " dobar dan" košta 100 dinara. Manje pričam, više slušam. Ono što pitam izađe iz stvarno aktivnog slušanja. Onda mi je "svaka ka Njegoševa" (još sam u Podgorici pa su mi i asocijacije crnogorske). Pitam ono što mi nije dovoljno jasno, ali treba dobro slušati da biste uvideli nejasnoće. Kad čovek pokuša da meni razjasni nešto, on u isto vreme to razjašnjava i sebi, domišljava nedomišljeno, precizira neprecizno, artikuliše neartikulisano...a to je lekovito samo po sebi.
    Edukantima govorim kako treba da razviju " stav neznanja", a ne stav znanja. Da se ne prave da znaju šta je ljudima, već da se, kao radoznale neznalice, trude da što više saznaju o konkretnom čoveku. Ja priznajem da sam velika neznalica jer mi nikada niko iz udžbenika nije došao na psihoterapiju. O njima ne znam ništa, oni nisu u knjigama, pa, kao đače prvače, slušam šta ljudi imaju da mi kažu o sebi. Neznalice su u ovoj struci najkorisnije. Oni što se prave da znaju mogu i da škode.
    "E, izem ti struku...", reći će neki " to ti je kao političar. Neznalice najbolje prolaze. Bar kod nas". "Ma, nije...", kažem. "U politici se neznalice prave da znaju i mnogo pričaju, a u psihoterapiji znalci znaju da neznaju, pa zato slušaju".
  24. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Милошшш in Psihološke crtice - Nebojša Jovanović   
    Ovih dana često čujem žalbe ljudi na to što im je dosadilo da slušaju ljude kako se stalno žale? "Koga god sretnem, svi nešto kukaju, žale se, samosažaljevaju...nemam više živaca da to slušam, pa sam počeo/la da izbegavam ljude. Opterećuju me te žalopojke koje se vrte u krug. Što je najgore, imam utisak da im nije lakše od tih žalopojki, već da im je teže...".
    O, da. Od samosažaljenja i žalopojki je čoveku stvarno teže. Kao što mu ni stalno bešnjenje na druge, život, sudbinu...ne isprazni bes, već ga još više puni besom. Kao da sam sebe "loži".
    Tuga i tugovanje čine da čovek odtuguje i nekako "preboli" neki svoj gubitak. Ljudi saosećaju sa tugom. Sa samosažaljenjem ne saosećaju, pogotovo ako duže traje. A samosažaljenje može da traje doživotno. Samosažaljenje koje je trenutna reakcija čoveka na neku nevolju koja ga je snašla ne mora biti autodestruktivno. Tuga je isceljujuća, vremenom se smanjuje. Samosažaljenje je destruktivno i povećava se.
    Uvek su me iritirale narikače na sahranamo (to je danas u gradovima ređa pojava, ali sam imao prilike da se sa time susretnem). Iritirala me je izveštačenost, ali još više sebičnost i nedostatak ljubavi u onome što su izgovarale dok nariču. Čovek umre i, umesto da žale za njim, one žale za sobom, žale sebe što su ostavljene, što su ostale bez nekoga ili nečega što im je taj neko davao...Zvuči još i kao da ih je taj neko izneverio što je "otišao i ostavio ih jadne"...kao da se ljute dok kukaju.
    Čovek koji se samosažaljeva će lako preći u bes, od "žrtve" preći u "progonioca". Neko mora biti kriv za njegovu nesreću. Život mu nešto duguje, neko mora da plati, da nadoknadi. Drugim ljudima su takvi teški, opterećujući, počnu da ih izbegavaju...što ovi dožive kao novu nepravdu i još više se samosažaljevaju i besne ili cvile. Čak i napor da učine nešto za sebe, da poboljšaju svoj život, doživljavaju kao nepravdu života. Žrtve bi trebalo da dobiju adekvatnu reparaciju od života, a ne da se trude.
    Da, život im je verovatno uskratio ili oduzeo nešto, i to nije pravedno. No, najveća je nepravda ona koju čine sebi samosažaljevajući se. Time sebi oduzimaju i ono što im nije oduzeto, pa i ono što bi mogli da dobiju ili stvore.
    Ako uhvatite sebe u samosažaljenju, ne kukajte, učinite nešto da popravite ono zbog čega sebe žalite. Niko vam to ne duguje, osim vi samima sebi.
     
  25. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Милошшш in Psihološke crtice - Nebojša Jovanović   
    Ima li psihoterapijski pristup čoveku nešto sa Božijim pristupom čovečanstvu. Treba li klijent da bude pasivan i očekuje da će ga psihoteraput "spasiti"? Ili mora neke ključne stvari u svom životu aktivno da promeni. "Čuvaj se, pa će te i Bog čuvati", kažu. "Niko neće doći" ( da te spasi, da ti bude mama i tata) kaže jedna poznata psihoterapijsla izreka.
    A Bog? Hoće li nas on spasiti bez našeg udela u tome? Treba li nešto da uradimo ili samo da čekamo taj sudnji dan? Pitam se čekamo li mi Boga, ili on čeka nas? Da li nam daje šanse da se osvestimo, odrastemo, spoznamo istinu, opredelimo se, odlučimo, hrabro stanemo na stranu dobra...Kakva je naša uloga u stvaranju naših života? Da li smo prepušteni "velikom scenariju", samo glumci, ili smo kostvaraoci. Veliki filozof, Nikolaj Berđajev, govori o "trećem zavetu", zavetu zajedničkog stvaranja sa Bogom. Gde ste vi u ovoj večitoj borbi?
    Jedna pesma o tome:
    "Da li čekamo Boga, il on čeka nas?".
×
×
  • Креирај ново...