Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    43884
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    199

Репутација активности

  1. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
  2. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    "Jedino pravo istinsko i stvarno, samo je tekuće vrijeme, i samo u njemu naše postajanje teče. Zbog toga, uvijek treba se prijateljski prema njemu odnositi, i u skladu sa tim, svjesno uživati u svakom podnošljivom minutu, bez neprijatnosti i bolova; ne treba zatamiti takve trenutke sa žaljenjem zbog neostvarenih u prošlosti snova ili zabrinutosti za budućnost. "
    Seneka
  3. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    Aleksandar Dima u čuvenoj knjizi “Grof Monte Kristo” govori sledeće:
    Život je oluja, moj mladi prijatelju. Jednog trenutka ćete uživati u suncu, a već u drugom momentu bićete izudarani o stene. Ono šta vas čini čovekom jeste šta radite kada oluja dođe! Morate pogledati u oluju i viknuti kao što ste to uradili u Rimu. Uradi najgore što možeš, a ja ću uraditi ono što ja mogu! Onda će vas sudbina znati kao što vas ja znam, Alberta Mondega, čoveka!
  4. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
  5. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    Prepreke često nisu pred vama, nego u vama. Neke ste sami stvorili, neke nasledili.
    V.Jerotic
  6. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
  7. Радостан
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
  8. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    Pitaju ljudi kako znas da si poceo da volis sebe, e pa tako sto kad osetis da te neko davi - odes! Pametniji ne popusta - pametniji napusta! Zato udavi #peoplepleaser - a u sebi pa te niko vise nikad nece daviti #isidoraquotes #daviteljprotivdavitelja
  9. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    "Najlepši i najbolji ljudi koje poznajemo su oni koji su doživeli poraz, upoznali patnju i gubitak, borili se u svakom trenutku i pronašli put iz najtamnijih dubina. Ove osobe znaju da cene, osetljive su i imaju razumevanja prema drugima. Život im je dao iskustva koja su ih napunila saosećanjem, ljubaznošću i dubokom empatijom. Divni ljudi se ne rađaju takvi, oni takvi postaju”, 
    Elizabeta Kubler-Ros
  10. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    Kad bismo imali izoštren vid i osećaj za sve ono obično u
    ljudskom životu, bilo bi kao da čujemo kako raste trava i kuca srce veverice i umrli bismo od buke koja se nalazi s druge strane tišine.
    George Eliot
  11. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    Naučio sam da čovek ima pravo gledati drugog čoveka odozgo samo onda kada mu pomaže da ustane!
                                                                                                              Gabriel Garcia Markes
  12. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
  13. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    „Revoltirajte se prvo protiv sebe, pa onda protiv sveta…Prvo revolucija protiv zla u sebi, a potom revolucija protiv zla van sebe…“
    V.Jerotic
  14. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
  15. Свиђа ми се
    JESSY је реаговао/ла на Bokisd у Зашто је Бог, унапред знајући све, створио оне који греше и не кају се?   
    Teska tema, preteska. Gledam sad jedan drugi prevod ovog citata (IV knjiga glava 21 ili 94.poglavlje) :
    https://svetosavlje.org/tacno-izlozenje-pravoslavne-vere/95/
    Бог, по својој доброти, преводи из небића у биће све оно што је постало, и унапред зна све што се има догодити. А да није требало да постану, не би имали ни зли да постану, нити би Бог имао предзнање о њима. Јер знање je у вези са свим оним што постоји, а предзнање са свим оним што се има догодити; превасходно је, дакле, биће, а затим добро или зло биће.
    Међутим, ако је требало да, добротом Божијом, буду створени, а њихов постанак да буде ометен тиме што ће по властитом произвољењу бити зли, онда би зло надвладало доброту Божију.
    Према томе, све што ствара, Бог ствара добрим, а свако бива добар или зао по властитом произвољењу. Иако је, дакле, Господ рекао: Боље би му било да се није родио тај човек,[1] није то говорио корећи властиту творевину, него зло које је приопштено творевини, по њеном властитом произвољењу и несмотрености. Јер несмотреношћу властите воље човек је учинио Саздатељеву добродетељ бескорисном за себе; као када би неко, примивши од цара богатство и власт, злостављао свога доброчинитеља, те га овај, савладавши га како му доликује, казни, видећи да овај до конца остаје при свом злоделу.
    Tacan i smislen prevod je vrlo bitan. Na primer primetio sam da u prvom prevodu stoji :
    .... Јер се виђење односи ка ономе, шта јесте; а предзнање  према ономе, што ће неизмењиво да се деси.
    Али, у почетку постојање (уопште), а затим већ постојање добра или зла.....
    Dok kod prevoda sa Svetosavlja stoji :
    Јер знање je у вези са свим оним што постоји, а предзнање са свим оним што се има догодити; превасходно је, дакле, биће, а затим добро или зло биће.
    Gore se pravi razmak izmedju ove dve recenice, odvojene su u dva razlicita pasusa i kada se pogledaju ove dve recenice cak i ako ih spojimo zajedno u jednu celinu, ..... deluje da nema nekog smisla (meni tako deluje),.... dok su u prevodu na Svetosavlju ove dve recenice  spojene u jednu smislenu recenicu..... jer  Damaskin kaze,... da je bez obzira da li je znanje ili predznanje u pitanju, ... prevashodnije je dakle bice, samo postojanje bica, a posle se gleda da li je dobro ili zlo bice....
    ....jer, sada,  po nekom mom razmisljanju i rasudjivanju ,.... ako se neko pita zasto je Bog stvorio zle ako je znao da ce da zgrese, onda mozemo postaviti i slicno pitanje,....zasto je stvorio bas ovoliki broj dobrih koji se spasavaju, zasto nije stvorio na primer 100. mililjardi dobrih ljudi,... to je mozda upravo ovo sto kaze Damaskin, prevashodno je prvo samo postojanje bica i Bog gleda mozda prvo na tu stvar, posle tek se gleda i Bog vidi da li je dobro ili zlo bice....i zbog toga su stvoreni kako dobra bica, tako i zla..
    Bog vidi da su po predznanju zla, ali, je prevashodnije dakle samo bice i njegovo postojanje,... jer kaze Damaskin....А да није требало да постану, не би имали ни зли да постану, нити би Бог имао предзнање о њима.... kao da sam Bog u samom sebi 'suspenduje' u nekom trenutku svoje predznanje o dogadjajima (ako tako moze da se kaze, jer Bog je u nekom trenutku i milostiv prema gresniku iako sama pravda i pravednost zahteva drugacije, ....kao da Bozija milost pobedjuje Njegovu pravednost kojom sudi svetu i ljudima,...u tom nekom smislu, kao da se suspednuje Njegova pravda na racun njegove milosti sto je priznacemo sasvim okey i pozeljno..),.... i prevashodnije mu je da stvori bice jer je, kako kaze opet Damaskin,....Бог, по својој доброти, преводи из небића у биће све оно што је постало...
    To je neko moje malo zapazanje (ko shvati, shvatice...),.... mislim da je ovaj prevod sa Svetosavlja malo ispravniji sto je mnogo bitno kod ovih 'pipavih'  stvari.
  16. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Ђорђе Р у Зашто је Бог, унапред знајући све, створио оне који греше и не кају се?   
    Мислиш упрости, мада је Дамаскин поприлично јасан, и једноставан.
    Први пасос говори о предзнању, о знању будућности, о том парадоксу. Ако знаш будућност, и измениш нешто у садашњости, што утиче на будућност, онда те будућности нема, ако је нема, онда нема знања о њој. Тј. ниси знао будућност, већ си знао нешто, што се није десило. Дакле каже предзнање је оно што ће се десити, безусловно, а то није виђење, могућност да се деси. Бог има предзнање, и ако не би створио човека, не би могао да зна његову будућност. А кад га створи, касно је да га не створи.
    Даље говори чак и да зна своју будућност, да ће створење завршити као зло, то знање не може да буде препрека да се учини добро дело. Јер зло побеђује добро, због зле будућности, спречавало би се добро дело у садашњости. Божије стварање је добро, он човека створи доброг, а то што се поквари и не покаје, не чини Божији поступак, стварање доброг производа, лоше. Божије стварање је савршено, добро. Није Бог зезнуо при стварању, па да каже, до мене је грешка, требао сам другачије да га створим. Сви имају исте шансе од рођења да се усавршавају у врлинама.
    Трећи део говори да је човек створен добар, и каже да се својом заслугом поквари.
    Последњи део говори о вечној казни, и зашто се Бог не предомишља после. А не предомишља се зато што зна да се човек никако не може поправити, изменити себе да не чини зло.
    Нисам теолог, ал се надам да сам мало поједноставио.
  17. Хахаха
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Шале...вицеви...   
    Razgovaraju dva prijatelja: Da li bi pre oženio devojku iz Beograda ili babu iz Vranja? Ovaj drugi odgovara kao iz topa: Babu iz Vranja. Devojka u Beogradu ima 45, a baba u Vranju 30 godina...
  18. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Milica Bajic у Православна порука, мисао дана....   
    Будите слободни и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
    ( Псалтир, Псалам 31/24)
  19. Волим
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Зашто је Бог, унапред знајући све, створио оне који греше и не кају се?   
    ako može neko od teologa da nam malo pojasni ovo... 
  20. Волим
    JESSY got a reaction from Ђорђе Р in Зашто је Бог, унапред знајући све, створио оне који греше и не кају се?   
    Бог, по благости Својој, приводи из небића у биће, све постојеће и о ономе, што ће бити, има предзнање. И тако, ако они који греше, не би у будућности добили постојање, онда се они не би могли учинити злима, (а зато) о њима не би било предзнања. Јер се виђење односи ка ономе, шта јесте; а предзнање  према ономе, што ће неизмењиво да се деси.
    Али, у почетку постојање (уопште), а затим већ постојање добра или зла. Ако би за оне, који би по благости Божијој, добили постојање у будућности, то послужило као препрека за добијање постојања, (услов) што ће се они, по сопственој жељи, учинити злима, би онда значио да би зло победило благост Божију.
    Јер све што Бог ствара, ствара добрим; сваки по сопственом произвољењу, избору, бива добар или зао. Иако, чак и Господ говори: Боље би му било да се није родио онај човек (Мк. 14:21), то Он говори, не порицајући Своје сопствено створење, већ зло, које је изникло у Његовој творевини, као последица њеног сопственог избораи лењости. Јер лењост њене сопствене воље је учинила за њу некорисним, добро дело Творца.
    Тако, ако неко, коме су поверени од цара богатство и власт, употреби то против свог доброчинитеља, то ће га цар, након што га смири, праведно казнити, ако увиди, да ће он до краја да остане веран својим властољубивим замислима.
     
    СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН
    https://grigorijepalama.wordpress.com/2016/08/14/свети-јован-дамаскин-зашто-је-бог-уна/
  21. Хахаха
    JESSY got a reaction from Milica Bajic in Шале...вицеви...   
    Razgovaraju dva prijatelja: Da li bi pre oženio devojku iz Beograda ili babu iz Vranja? Ovaj drugi odgovara kao iz topa: Babu iz Vranja. Devojka u Beogradu ima 45, a baba u Vranju 30 godina...
  22. Волим
    JESSY got a reaction from Ђорђе Р in Зашто је Бог, унапред знајући све, створио оне који греше и не кају се?   
    Бог, по благости Својој, приводи из небића у биће, све постојеће и о ономе, што ће бити, има предзнање. И тако, ако они који греше, не би у будућности добили постојање, онда се они не би могли учинити злима, (а зато) о њима не би било предзнања. Јер се виђење односи ка ономе, шта јесте; а предзнање  према ономе, што ће неизмењиво да се деси.
    Али, у почетку постојање (уопште), а затим већ постојање добра или зла. Ако би за оне, који би по благости Божијој, добили постојање у будућности, то послужило као препрека за добијање постојања, (услов) што ће се они, по сопственој жељи, учинити злима, би онда значио да би зло победило благост Божију.
    Јер све што Бог ствара, ствара добрим; сваки по сопственом произвољењу, избору, бива добар или зао. Иако, чак и Господ говори: Боље би му било да се није родио онај човек (Мк. 14:21), то Он говори, не порицајући Своје сопствено створење, већ зло, које је изникло у Његовој творевини, као последица њеног сопственог избораи лењости. Јер лењост њене сопствене воље је учинила за њу некорисним, добро дело Творца.
    Тако, ако неко, коме су поверени од цара богатство и власт, употреби то против свог доброчинитеља, то ће га цар, након што га смири, праведно казнити, ако увиди, да ће он до краја да остане веран својим властољубивим замислима.
     
    СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН
    https://grigorijepalama.wordpress.com/2016/08/14/свети-јован-дамаскин-зашто-је-бог-уна/
  23. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Ana B. у Најава духовних трибина и предавања   
    Hvala Džesi
  24. Волим
    JESSY је реаговао/ла на ............. у Вера и психологија вол. 1   
    Пре извесног времена један колега ме је питао да напишем нешто о психотерапији, као и њеној евентуалној корисности код људи који себе идентификују као верујуће и чланове Цркве. Сходно томе, овај текст нема за намеру да оспорава било чије мишљење, као ни да предендује на ексклузивитет да оно што следи представи као једино исправно и једино истинито. Такође, није ми намера да конфротирам било чија лична уверења и личне ставове које има према одређеним темама. Овај пост има функцију ''почетка'', тј да буде први од многих, будући да је теома веома опширна и да је веома тешко систематизовати – тако ће и ово ''писаније'' више имати форму неке моје личне медитације о задатој теми, опет пропуштена кроз моју личну призму и структуру.
    Питања које се често ( или никад ) не постављају јесу како ми видимо Бога? Каква је наша слика о Њему? Како Га замишљамо? Како видимо Његову праведност и доброту? Како Његову љубав? Или Његово понашање и деловање? Свакако да нам Свето Писмо и целокупно Свето Предање дају довољно података да можемо имати задовољавајуће одговоре на свако од ових питања... А, опет, проучавајући историју Цркве ( а и лична виђења појединаца из нашег непосредног окружења ) ми можемо приметити да су и поред свих тих података та виђења често била веома различита, некад чак до толике мере да се учини крајње нужним потез чувеног режисера Вилијема Вилера да у још чувенијем филму Бен Хур лик Христов увек представи са леђа – да остави сваком гледаоцу да сам створи Христов лик... И тако долазимо до другог низа питања, питања где се ''како замањеује са зашто'' - а питања би била: А зашто баш тако видимо Бога? Зашто је наша слика о Њему таква? Зашто Његову праведност и доброту видимо баш тако? Итд Једна од могућих разлога издругог низа питања може лежати у нашој ''психолошкој условљености'' ( никако у апсолутној мери ), односно у структури наше личности. Иако се данас доста у Цркви говори о личности ( и заједници ) чини ми се да се веома мало пажње посвећује самом реалном сагледавању исте – личност се често доживљава на посве метафизички ( што засигурно и јесте прави начин сагледавања, али не и једини ) начин и притом се долази у опасност да се личност доживи чисто идеалистички. Ово је једно место где психологија може бити од помоћи...
    Многи велики психолози су се бавили тоеријама личности и чсто развијали веома различите дефиниције. Дефиниција која се данас сматра валидном, а коју је дао Теодор Милон ( Disorder of Personality 1981. ) сматра да је личност ''сложен образац дубоко усађених психолошких карактеристика које су махом несвесне, не могу се лако избрисати и аутоматски се показују у скоро сваком облику функционисања. Својеврсне и свепрожимајуће , те особине настају из компликоване матрице биолошких диспозиција и искуствених учења, и сада обухватају карактеристичан начин перцепције, осећања, мишљења и суочавања неке особе'' . Будући да је дата дефиниција веома апстрактна и да захтева одређену профилисаност да би се разумела на прави начин, покушаћу да је преточим у разумљивији садржај – кроз теорију о структури его стања унутар психотерапијског модалитета трансакционе анализе. Трансакциона анализа, будући да је дериват психоанализе, сматра да се личност састоји из три ''дела'' – его стање родитеља, его стање одраслог и его стање детета. Бернова теорија је сувише опширна да би се овде детаљно бавили њоме. Укратко, его стање родитеља је аспект личности у коме велику улогу имају вредности, начини и поруке које су усадили родитељи. Даље, его стање одраслог је рационално-аутономни аспект, док су у его стању жеље, страхови итд. Оно што исто треба напоменути јесте да его стање родитеља може бити критикујуће или негујуће. Такође, его стање родитеља је посебно битно за религиозне доживљаје јер се често може десити да човек сопствено его стање пројектује на Бога – нпр, ако је неко свог оца ( или мајку ) доживљавао као немилосрдног, постоји велика могућност да ће ту особину пренети и на Бога, или ако је неко свог родитеља доживљавао као особу која је ригидно захтевала поштовање разних правила ( под претњом казне ) он може доћи у опасност да то пренесе на Бога, заједно са дечијим страховима и суманитим идејама о страшној казни. Наравно, ако је неко свог оца доживљавао као негујућег и пуног разумевања, он може исто тако то пренети на сопствену слику о Богу. Такође, човек своје его стање родитеља често користи и у односу са другим људима па може доћи до страшне савремене појаве: Бог захтева стриктно поштовање правила, ко не поштује правила није мио Богу. Или у једној трагичнијој варијанти где су деца условљавана испуњавањем родитељских захтева а за узврат добијали могућност да буду део породице можемо доћи до ситуације да се онај ко не испуњава ''оно што Бог тражи'' аутоматски сматра отпадником, издајником итд. Лако се може и десити да неко са мало јачим неразјашњеним родитељским конфликтом унутар себе развије посебну врсту атезима тј антитеизма, опет условљен его стањем родитеља.
    Овде бих стао, форма писања  не препоручује даљу разраду ( а имам осећај и да је ово било сувише дугачко ). Уколико неко има нека питања или запажања, ту сам.
    (Стеван Симоновић)
     
     

  25. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Милан Ракић у Stefan Simić: Meša Selimović jednako ljubav   
    Niko nije tako lepo i dobro pisao o ženi u našoj književnosti
    Kao Meša Selimović
    Pritom ne lažno već iskustveno, životno, realno
    Videlo se da je voleo, i svoju ženu a i ženski rod
    Videlo se da je u mladosti živeo sa sestrama, imao dve ćerke i ženinu ljubav do kraja života
    Videlo se a i osetilo koliko dobro razume i opisuje ženu

    Muškim rečima a nekako ženskom prefinjenošću
    Tu nema Dučićevog jada i prekora, Balaševićeve patetike, Andrićeve zadrške, prostote i banalnosti Bukovskog, niti bola, ljutnje i osude Crnjanskog
    Ne
    Čista ljubav i razumevanje
    Zajedništvo, sapatništvo i oduševljeno divljenje
    Nežno, prepuno saosećanja a opet vrlo razumno i zanosno
    Kakva, uostalom, žena i jeste, kao neprekidna smena ta dva
    Čak i kada u “Dervišu” opisuje lepu a sebičnu i oholu kadinicu
    On je potajno zaljubljen u nju, i divi joj se
    Diveći sve svemu ženskom, i lepom a i manje lepom
    Najlepši Selimovićevi opisi su u “Tvrđavi”, kada piše o Tijani
    To je najposebnija moguća oda ženi
    I moglo bi da se čita zasebno, bez da se prati radnja romana
    Tijana je upravo to – simbol voljene žene
    I svih onih zajedničkih dana i godina, kada žena ostaje pored svog muškarca
    Bez obzira na sve patnje i poraze
    To treba čitati, nemoguće je opisati
    U “Dervišu” takođe, koliko god da je pisao iz ugla derviša
    Žene su i tu, ono najlepše od sveta
    Selimović nije samo veliki majstor stila nego i veliki majstor života
    Znao je i da uživa a i da radi, predano, posvećeno
    Bio je pravičan, strog ali dobar čovek
    Njegova pojava u Sarajevu i Beogradu, sa njegovom Darkom, bila je jedinstvena
    Svuda su išli zajedno
    Što nije bilo tipično za druge umetnike koji su gurali svoje žene po strani
    U večitoj potrazi za idealnom
    Meša se nije stideo svoje žene
    Nije je umanjivao, omalovažavao, skrivao
    Naprotiv, gde on, tu i ona
    Čak i dok je pisao ona je sedela pored njega i štrikala
    Nije mu smetala čak ni u njegovom najvećem stvaralačkom zanosu
    Nije uticala na njegovu inspiraciju, koncentraciju
    Nadživela ga je i decenijama posle bila svedok
    Možda i najveće ljubavi naše književnosti
    Meša je u mladosti bio atletičar, fudbaler, izuzetne građe, pojave
    Posle godine rata, gladovanja, selidbi
    Umorile su ga dosta, potrošile
    Ali ne i njegovu beskrajnu ljubav prema ženi uopšte
    Zato ako ćete negde pronaći ono najlepše o ženi
    Pronaćićete u Selimovićevim romanima
    Bilo da opisuje ženu kao majku, sestru, drugaricu, devojku
    Svejedno
    On u svakoj voli ženu i sve ono žensko
    Zato su njegove knjige takva hrana za dušu
    I ko ga jednom čita
    Voli ga zauvek
    Meša Selimović jednako ljubav
    https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/02/17/stefan-simic-mesa-selimovic-jednako-ljubav/
×