Jump to content

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    46500
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    207

Репутација активности

  1. Волим
    JESSY је реаговао/ла на Биљана, два у Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji   
    Mene zanima kako ću pisati operativni plan i kako ću jednu nastavnu jedinicu realizovati ako polovina razreda ide poslepodne u školu, a polovina ostaje kod kuće. 
    To su dve stvari, u vezi sa praktičnim radom.
    Mislim da će se učenje svesti na osnovni nivo znanja, a to znači razumevanje pročitanog. 
    U toku svog još malo pa tridesetogodišnjeg rada u prosveti uvek sam istraživala, učila novo..i užasno mi smeta pitanje A kad ćete u penziju? To je na nivou konstatacije da sam baba. A to je čist bezobrazluk i nedostatak domaćeg vaspitanja.
    Veoma me zanima kako će većina prosvetnih radnika odgovoriti na izazove nove školske godine. I tako to.
     
     
  2. Волим
    JESSY got a reaction from PredragVId in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    iz večerašnje šetnje...susret sa pandicom...


  3. Волим
    JESSY got a reaction from Марина Савковић in ХРИСТОС ЈЕ НАШ ЖИВОТ, Митрополит Лимасолски Атанасије   
    MI SMO KRIVI ŠTO POSTOJE LJUDI KOJE NE ZNAJU ZA HRISTA
     
    Mitropolit Atanasije Limasolski govori o poslednjim vremenima, o poverenju u Boga i o misiji Crkve
     
    Koliko je naše vreme specifično?  Kako prevazići duhovnu slabost? Šta ciniti ukoliko nemate iskusnog duhovnog oca? Kako se moliti i kako podrzati misiju Crkve? Sta je savremeno monastvo? Zasto bracni parovi treba da citaju Paterike? Poznati grcki propovednik, Mitropolit Atanasije Limasolski, odgovara na ova i druga pitanja.
    - Vase Preosvestenstvo, imate li utisak da zivimo u nenormalnim vremenima? Mozda zvucim nezadovoljno, posto se ljudi uvek zale da je u proslosti sunce jace sijalo, da je trava bila zelenija i da su ljudi bili ljubazniji. Medjutim, mnogi ljudi danas, i to ne samo hriscani, imaju opsti utisak uznemirenosti i nelagode. 
    Mislim da smo ostarili i da zbog toga idealizujemo proslost i mislimo da je bila bolja odf sadasnjosti. Ocigledno je da svet ide ka svom kraju. Medjutim, za hriscane ne postoji „juce“ ili „sutra“. Postoji samo „danas“ koje se zivi u Bozijem prisustvu kroz Svete Tajne i Bozanstvenu Liturgiju. Kada proslavljamo crkvene praznike, mi kazemo „Hristos se radja danas“, „danas je Krstenje Hristovo“, ili „danas je Hristos razapet“. Na taj nacin zivimo sadašnjicom, i Carstvom Nebeskim koje će doći na kraju. Mislim, dragi moj, da moramo Bogu biti zahvalni zbog Carstva Nebeskog. Kao što je starac Pajsije znao da kaže, kroz što više nevolja prolazimo, utoliko nas Bog više blagosilja.

    Znači, ne postoji „juče“ ni „danas“ u Crkvi; ali čudne stvari se dogadjaju izvan okrilja Crkve: istopolni brakovi se ozakonjuju, i ponegde je ubijanje starih lica postalo legalno, ukoliko ona, ili oni kojima je dojadilo da se staraju o njima, to zatraže. Svedoci smo dosad nevidjene propagande razvrata, svedoci smo zlodela, tu direktno pred nama. Jesmo li u pravu kada kažemo da je svet u kome živimo drugačiji od onog od samo pre pedeset godina?
     
    - Žalosno je što naša braća ne poznaju Sveto Jevanđelje i što rade to o čemu govorite. Mi se molimo za njih i za ceo svet. Crkva je uvek bila u teškim uslovima.

    Razmislite o ovome: uslovi su uvek bili teški za našu Crkvu. Osnovana je u vreme neznaboštva. Vekovima je bila proganjana. Setite se šta se desilo u Rusiji pre samo nekoliko decenija? Bez obzira na sve, naša Crkva i dalje istrajava. Mi ne očajavamo, umesto toga se zahvaljujemo Bogu što nas sabira u Crkvu, i molimo Mu se, da ostanemo u Crkvi. Molimo se za ljude koji su izvan Crkve, da bi naša braća doživela Boga, jer je to isto naša odgovornost. Znamo da je đavo knez ovoga sveta izvan okrilja Crkve. Ali, Hristos će trijumfovati nad đavolom, i oni koji traže Hristovu istinu će uvek biti sa Njim. Najveća odgovornost ljudi u Crkvi je da propovedaju jevanđelsku istinu onima koji žele da je čuju.
     
    Početkom 90-ih, Rusija je doživela pravu eksploziju duhovnog oduševljenja, ali danas jasno vidimo da opada interesovanje ljudi za veru. To znači, da su ljudi, koji bi trebalo da budu „deca carstva“, odabrali potpuno drugačije carstvo, i drugog gospodara umesto Hrista. Kako da hrišćani održe revnost u veri?

    - Otpadanje ljudi od Hrista je uvek tužno za Hrišćane, ali ono takodje postaje motivacija za pokazivanje ljubavi i molitvu za one koji su se udaljili od Hrišćanstva. Prema onima koji ne veruju u Hrista treba da se ponašamo sa velikom ljubavlju i saosećanjem. Hristos nam u Jevanđelju kaže, da treba „tako da se svetli naša svetlost pred ljudima“, da mogu da spoznaju Boga (Mt. 5, 16).
    Naša je krivica što postoje ljudi koji ne poznaju Hrista. Trebalo bi da osećamo ogromnu odgovornost za duše takvih ljudi. Ako postanemo sveti, privućićemo ljude ka Hristu. Naš problem, međutim, je nedostatak svetosti u nama samima. Tako da smo mi, u stvari, nepravedni prema našoj braći, koja ne vide svetost u nama i zbog toga nisu prisnije privučeni Jevanđeljem. Tako da ono što nam je zaista potrebno su svetost i svetitelji u Crkvi.
     
    -Moje pitanje je nešto drugačije: Šta bi trebalo preduzeti da se održi vera i želja za svetošću, ukoliko naša vera opada posle prvih nekoliko godina svesrdne okrenutosti Hrišćanstvu? Svedoci smo da se tragedije događaju čak i u svešteničkim porodicama. Supruga sveštenika koga poznajem ga je napustila, neki bogoslovi koje sam poznavao su se razveli. Loše stvari se dešavaju tamo gde smo mislili da je to nemoguće. Na šta bi savremeni Hrišćani trebalo da se fokusiraju, da se ovakve stvari ne bi dešavale?

    - Naš život će, svakako, uvek biti pun iskušenja. I naravno, sva ta iskušenja će imati zadatak da iskorene našu ljubav prema Bogu. Pored neophodnosti budnosti i aktivnog učešća u našim životima, za ljude koji žele da održe toplinu srca je veoma važno da imaju pravednog i pobožnog duhovnog oca, kome mogu da se obrate u teškim trenucima iskušenja. Vođeni Blagodaću Svetog Duha, naši duhovni oci nam pomažu da zadržimo Ljubav Božiju u našim srcima. Takođe bi trebalo, da hranimo svoje duše molitvom i čitanjem duhovne literature. Tako ćemo uz pomoć naših duhovnih očeva, moći da prevaziđemo iskušenja u našim životima, i u svetu oko nas.

    -Rekli ste da je dobro imati duhovnog oca, ali danas u Rusiji ima mnogo mladih sveštenika, koji jednostavno nemaju dovoljno duhovnog iskustva ili nemaju naročite duhovne darove. Šta bi većina Hrišćana, koji nemaju komunikaciju sa svetim ljudima, trebalo da rade?

    - Starac Pajsije je znao da kaže da, tamo gde nema ljudske pomoći, postoji obilna Božija pomoć. To što vi kažete je, naravno, vrlo logično. Međutim, to nije Božanska logika. Bogu nisam potreban ni ja, ni bilo ko drugi, čak ni starci Porfirije i Pajsije. Bog može Sam da sprovede Svoju volju u ljudskim dušama, zato nikada ne treba da očajavamo.
    Crkva je Sveta Tajna Božijeg prisustva i Njegova manifestacija u ovom svetu. Ako biste prišli starcu Pajsiju bez vere, ne biste od toga imali nikakve koristi. I obratno, ako priđete duhovnom ocu sa verom i skrušenošću u Ime Hristovo, dobićete odgovor koji će odražavati volju Božiju. Na Svetoj Gori sam čuo priču o monahu čiji se duhovni otac upokojio. Ovaj monah je stavio odeću svog starca na cepanicu i rekao, „Pošto nemam duhovnog oca, pitaću ovu cepanicu“. I počeo je to da radi. Jednom kada je postavio pitanje cepanici, čuo je glas, koji mu govori, „Ne, nemoj to da radiš!“
     
    Bog deluje u skladu sa našom verom. Ja vas vrlo dobro razumem, ali bićemo u nevolji ukoliko očekujemo pomoć od ljudi, a ne od Boga. Čak i u Grčkoj, mnogi ljudi nisu znali Starce Pajsija i Porfirija, iako su oni bili izuzetni Svetitelji. Ono što je bitno je da Hristova Crkva nastavi sa misijom.
     
    Ako imate živu veru i ako volite Boga, ne treba vam ništa osim Njega i Njegove Crkve. Ali kako ćete se spasiti ako vaša vera i revnost jenjavaju i ako mislite da vam je potreban ovaj svet koji, po rečima apostola, „u zlu leži“?

    Takvi Hrišćani bi trebalo da urade ono što je uradio apostol Petar kada se davio. Uzviknuo je: „Gospode, spasi me!“ I Gospod je ispružio Svoju ruku i spasio ga. Hristos je živ! On je uvek blizu. I ko god Mu zatraži pomoć, dobiće je...
     
    - A šta ako se molite, a ne dobijate nikakav opipljiv odgovor na vaše molitve? Šta ako izgleda da Gospod ne odgovara?

    - Ako čekate na rezultate vaših molitava, nikada ih nećete dočekati. Ja se ne molim da bih nešto izdejstvovao. Molim se da mi Bog oprosti grehe, da se smiluje na mene.
     
    Bog nam daje Svoje Telo i Svoju Krv, oprašta nam grehe i kroz Crkvu nam daruje Blagodat Svetog Duha. I sve što treba da radimo je da prosimo Njegovu Milost na ponizan i jednostavan način. Skrušena osoba ima poverenje u Boga i ne sumnja da je Bog čuje. Ako želite da vidite rezultate vaše molitve, to znači da sumnjate. Pošto Bog ne želi da nam sopstvena gordost naškodi, On skriva plodove naše molitve. Vrlo je verovatno da će nam ih On pokazati kada postanemo skrušeni, i moćićemo da uživamo u plodovima molitve, a da ih i ne razumemo.
    Jedan starac je rekao monahu, koji je stalno želeo da vidi rezultate svojih molitava, „Ti si kao onaj čovek, koji pošto poseje seme u zemlju, iskopava ga svaki dan, da bi video da li se primilo. Ostavi to seme u zemlji, zalivaj ga i brini se o njemu, i ono će onda rasti samo od sebe“.
    Kako možemo ovu istinu objasniti ljudima izvan Crkve? Mnogi ljudi misle da je život supermarket u kome mogu da kupe nešto na brzinu. Oni zapale sveću i očekuju od Boga da izleči rak, da im nadje posao ili stan itd.
    Mi nismo Božiji advolati. Ne moramo uvek da objašnjavamo šta Bog čini za svakog čoveka. Moramo učiti ljude da vole Boga onako kako Ga vole deca, a ne kao potrošači.
    Treba da imamo poverenja u Boga i Božiju volju. Bog će pronaći put do svačiheg srca i mi ne treba da brinemo šta će biti sa svetom i sa ljudima u njemu. Hristos je Spasitečj sveta. On je bio razapet zbog ljudi i neće biti nepravedan ni prema kome. Bog će se obratiti srcu svakog čoveka, onda jada je potreban. Ako Bog ćuti, to treba da radimo i mi.

    Svako treba da potčini svoju dušu Božijoj volji. Ponekad, da bi osetio prisustvo Božije u svom srcu, čovek mor da prođe kroz mnoge nevolje, iskušenja i nesporazume. Sećate li se šta se desilo sa Mnogostradalnim Jovom? Bog je dopustio da prođe kroz mnoga iskušenja i obratio mu se tek na samom kraju. Bog zna kada je vreme da se obrati ljudskom srcu. Moramo imati poverenje u Boga i Njegovu ljubav za ceo svet. Kada vidimo nekoga kome je potreban Bog,  treba da se molimo za njega, i Bog će se sigurno dotaći njegovog srca.

    - Pa kako bi onda Crkva trebalo da sprovodi svoju misiju? Vi kažete da ne treba da brinemo šta će biti sa svetom i da će se Bog obratiti ljudskim srcima u odgovarajuće vreme. To bi moglo da znači da ne bi trebalo da brinemo da li i kada ljudi idu u Crkvu. Međutim, mi bi trebalo da nešto predumemo da privučemo ljude Crkvi. Šta bi trebalo da bude prava misija Crkve?

    Zemljoradnik poseje seme u polju, po,oli se Bogu da ono nikne, i više ne misli o tome. Isto tako, mi treba da sejemo semena i da ih zalivamo, ali ne I da se brinemo o njihovom rastu.
     
    U kojoj meri bi trebalo da učestvujemo u životu sveta da bismo uticali na njega? Crkva već duže vreme razmatra odgovarajuće metode za misionarski rad. Naprimer, da li sveštenici treba da idu na rok-koncerte, igraju fudbal i tako dalje? Da li ovi metodi mogu biti upotrebljeni da privuku ljude Crkvi?
     
    -Mislim da svetu nismo potrebni na rok-koncertu ili na fudbalskoj utakmici. Mislim da smo svetu potrebni tamo gde nas ljudi mogu pronaći, to jest mi treba da budemo za analojem u crkvi, da ispovedamo ljude i da budemo otvoreni za duhovni razgovor. Ljudima je potrebno da čuju Reč Božiju od nas. Potrebno im je da ih prihvatimo s ljubavlju I pažnjom. Ne trebamo im na fudbalskoj utakmici ili da pijemo alcohol u disko klubu. Potrebni sui m naša ljubav, pažnja i svetost života. 
     
    Već dve godine zaredom dolazite u Rusiju da prisustvujete konferenciji o monaštvu. Kako biste opisali trenutno stanje u njemu?

    -Veoma sam dirnut što Njegova Svetost Patrijarh Kiril, arhipastiri i pastiri pokazuju interesovanje za pitanja savremenog monaštva. Očigledno je da postoje mnoga pitanja o kojima treba raspravljati, na koja se treba fokusirati i koja treba unaprediti, ali ovo ne važi samo za Rusiju, nego čak i za Svetu Goru. Svaka zemlja ima sopstvenu tradiciju, pravila i narod. Monasi postoje u raznim zemljama, i žive zajedno sa lokalnim stanovništvom. Mislim da sve ide kako treba. To ne znači da nisam svestan realnosti. Vidim da se sve dešava prirodno, i da su igumani i igumanije rešeni da isprave neke pogreške, i da uče da rade stvari na bolji način. 
     
    Postoji li veza izmedju dobrih hrišćanskih porodica i dobrih monaha?

    -Uvek kažem da bi dobar monah bio dobar porodični čovek, a da bi loš monah, ako bi se oženio, bio loš porodični čovek. Hrišćanski cilj i u monaštvu i u braku je isti – to je večna zajednica sa Hristom. To je ono čemu treba da težimo i u monaštvu i u bračnom životu. Možete da me pitate da li je bolje postići ovaj cilj u monaštvu, ali ja to ne mogu da potvrdim. Svako mora pronaći sopstveni put ka Hristu. 

    Često imamo priliku da čujemo pitanje “Šta mogu monasi da znaju o porodičnom životu?”

    -U ovom slučaju, moramo da zavirimo ispod površine, pošto je cilj isti. Opisi monaha-asketa nas uče da prevazilazimo egocentrizam I strasti, i da odbacimo “starog” čoveka, da bismo uspostavili kontakt sa sobom, sa drugim ljudima i što je najvažnije sa Bogom. Ljudi u braku bi trebalo da čitaju Paterike da bi naučili kako treba da stvore dobru porodicu, zato što Paterici daju odgovore na mnoge problem sa kojima se susrećemo u životu.
     
    Vaše Preosveštenstvo, kao aktuelni vladika velike eparhije, duhovni otac I iguman mnogih manastira, da či imate vremena da ispovedate i da duhovno rukovodite mirjane?
     
    -Svuda u helenskom svetu – ne samo na Kipru – vladike provode puno vremena ispovedajući mirjane. Kod nas se ispovest razlikuje od one u Rusiji. Koliko je meni poznato kod vas je ispovest kratka i svodi se na nabrajanje grehova. Naš narod se drugačije ispoveda: ispovest može trajati satima, zato što nam ljudi pričaju o svojim gresima i problemima, postavljaju pitanja i praktično, govore o svemu što ih muči. 
     
    Pre neki dan došao mi je mladi nastavnik na ispovest. Došao je u pet popodne jednog dana I otišao u šest ujutru narednog. Hvala Bogu bio je jedini tog dana. (smeh)
    -Pošto ispovedate veliki broj ljudi, generalno vam je poznato duhovno stanje vašoh parohijana. Koji su gresi najtipičniji za današnje vreme?
     
    -Jedan od razloga što ja lično ispovedam je taj štp me želim da izgibum kontakt sa ljudima, ne želim da budem u kancelariji kao neki menadzer. Ispovest je najjednostavniji način da se sazna šta ljudi misle i da se razumeju njihovi problem i brige. Veoma sam srećan kada ljudi u vladici vide svog oca. Srećan sam što znam da ljudi mogu da dođu u moju crkvu, I izlože mi svoje probleme. 
     
    Odlazim u sedište svoje eparhije jednom ili dva puta mesečno. Tamo se osećam kao gradonačelnik, pa stoga više volim da budem u crkvi, I da tamo primam narod. Crkva je prirodno okruženje za vladiku.
     
    -Ipak šta je po vama najveći duhovni problem današnjice?
     
    -Vidite naziv greha (ubistvo, abortus, pohota) nije važan; važna ke suština greha. A u suštini svakog greha je odricanje od greha. Na grčkom reč “greh” znači promašiti cilj. Kada bi antički Grci gađali lukom i strelom I promašili, uzviknuli bi “imarton” što znači zgrešio sam, to jest promašio sam cilj. Kada ljudi nemaju Hrista u srcu, donose pogrešne odluke.
     
    Ja sam postao duhovni otac i počeo sam da ispovedam kada sam živeo na Svetoj Gori, kao veoma mlad. Jednom prilikom upitao sam starca Pajsija, šta treba da pitam ljude koji dolaze na ispovest. Neki od njih su tražili da im postavljam pitanja na koja bi mogli da odgovore. Starac Pajsije mi je rekao: “Pokušaj da izbegneš postavljanje pitanja, ali ako ljudi insistiraju, tvoje prvo pitanje bi trebalo da bude – da li volite Boga? – kakav je vaš odnos sa Bogom?” Onda ih pitajte da li vole ljude u svojoj okolini, da li vole sebe i svoj život, i tek onda ih pitajte u vezi sa ostalim”. Zato Bog kaže da je prva I najveća zapovest “Ljubi Gospoda Boga svim svojim srcem” (Mt. 22, 37-38). Ostalo će doći samo po sebi.
     
    -Pomenuli ste starca Paksija. Verovatno se često setite učenja starca Pajsija, Porfirija i Josifa. 
     
    -To je istina. Gospod je uredio da još kao student sretnem mnoge savremene svetitelje. Starca Atanasija sam znao iz manastira. U drugom manastiru na Kipru razgovarao sam sa jednim drugim starcem Atanasijem, takođe veoma pobožnim čovekom. Kasnije kada sam došao u Grčku, upoznao sam se sa starcem Jefremom, starcem Haralampijem iz manastira Dionisijata, sa starcem Jefremom koji sada živi u Arizoni, SAD, sa starcem Josifom koji je bio moj duhovni otac i koji me je zamonašio. Gospod me je udpstojio da upoznam starca Porfirija, starca Jakova iz Eubeje, starca Filoteja, starca Sofronija iz Eseksa, starca Emiliana iz manastira Simonopetra i mnoge druge manje poznate starce. Od svakog od njih primio sam mnoge preporuke i čuo mnoge besede.
     
    Opšti osećaj koji sam stekao u komunikaciji sa njima je das u zbog blagodati Božije bili duhovno I psihički zdravi. Nisu imali nikakve mane. Nisu bili preterano strogi. Starci su bili bili uravnoteženi, razumni, i taktični. Bili su puni ljubavi Božije i ljubavi prema ljudima. Bili su takođe veoma srećni ljudi. 

    Kada biste pogledali bilo koga od njih, pomislili biste da je baš takvog čoveka Bog imao na umu prilikom stvaranja, zato što su oni zadržali lik Božiji u sebi, u svojim srcima, te su izgledali kao njihov Nebeski Otac. Svi su bili čeda Crkve. Svi su poučavali da bi trebalo uvek da budemo u kontaktu sa Crkvom, da imamo mir u duši bez obzira na životne okolnosti i da gledamo na sve Hristovim očima. Mogao bih o njima da pričam satima, ali ne želim da oduzimam previše od vašeg vremena.
     
    -Svakako da postoje neke pouke koje se posebno izdvajaju. Kojih se u razgovoru najčešće setite?

    -Starac Pajsije je uvek apelovao na ljude da vredno rade da ne bi razočarali Boga. Posebno je isticao “Znam da zaslužujem da odem u pakao, ali to ne želim da ne bih razočarao Hrista”.
     
    Starac Jefrem katunakijski je stalno ponavljao da je vršenje poslušanja bukvalno sve za monaha.

    Starac Porfirije bi zano da kaže da je Bog sve – i sa Hristom smo uvek srećni, idemo za Njim gde god da nas void. Čak i ako treba da idemo u pakao, rado bismo išli tamo, ako je Hristos sa nama”. 
     
    Svi ovi sveti starci imali su nešto zajedničko – svi su živeli Hristom. Sećam se jednom kad je starac Josif došao da obeduje sa nama i kada bismo čitalo neko religiozno štivo čim bi čuo reč Hristos zaplakao bi i ne bi mogao da jede. 
     
    -Vaše preosveštenstvo, hvala vam na ovom poučnom razgovoru. Šta biste nam mogli reći na kraju, kao epilog?

    -Ne mogu ništa da kažem u sopstveno ime. Svi ti govori i propovedi koje štampaju naša braća u Rusiji takođe nisu reči same za sebe. Mogu samo da kažem da svi treba da volimo Hrista i da će sve biti u redu ako Njega imamo u srcu. U suprotnom, sve je uzalud.
     
     
    Izvor: http://www.pravoslavie.ru/english/79957.htm
  4. Свиђа ми се
    JESSY је реаговао/ла на N.Petrovic у ХРИСТОС ЈЕ НАШ ЖИВОТ, Митрополит Лимасолски Атанасије   
    (nastavak)
    Насупрот томе, када се човек приближава Богу са једним синовским духом, са једним детињим духом као онај блудни син који каже. Поред свега што сам урадио вратићу се оцу и пасти на колена говорећи да сам му згрешио. Тако, када човек са оваквим осећањима прилази Богу и каже: У реду, учинио сам што сам учинио, али Он је мој Отац и ја сам дете Божије. За мене је Бог постао човек, за мене се разапео и прошао све оно да би нам показао колико нас воли. И све људе заједно и мене лично. Јер се Христос распео и за мене лично и за све нас људе заједно. Оваквим начином се човек треба полако приближавати Богу и да ту чека Божије присуство. Имамо за пример и наше светитеље који су имали огромне борбе и огромне падове. Имамо светитеље који су били чинили и велике злочине , али нису после тога падали у очајање већ су држали своју душу пред Богом, приносили покајање пред Богом и нису губили своју храброст пред Њим чекајући Његову милост. Тако и ми, немојмо очајавати гледајући наше страсти. Оне наравно нису само телесне већ постоје и оне које можда и нису очигледне али су много веће: егоизам, среброљубље, лукавост, злоба, злопамћење... и ово су страшне страсти које нас одвајају од заједнице са Богом.
     
    Овде нам даље Апостол павле каже да смо деца Божија. Ово требамо разумети. Сви који сте се крстили у Христу, у Христа сте се обукли. Не само да га слушате, не само да га верујете, већ сте се обукли у Њега. Даље Апостол каже: Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. Овде Апостол поништава разлике међу нацијама. Поништава чак и разлике између роба и слободног где се у то време робови нису сматрали за људе. ``Ствар`` су их називали Римљани. Поништава и разлике између мушкарца и жене. Нема оног: Ја сам мушко, такав и такав, ти си женско, таква и таква. Говорећи опет : јер сте сви један човек у Христу, не каже да смо једно, већ један, зато што сваки човек задржава своје личне особине у томе ``један`` предупредујући да неко помисли да ћемо бити безлични у томе једно. Мушкарац остаје мушкарцем, не постаје жена, такође и жена остаје женом, не постаје мушкарац. Јудејац остаје Јудејац. Турчин остаје Турчин и Грк остаје Грк.... али смо сви ми један човек.
     
    Нисмо једна ствар. Христос одржава човечију личност са свим оним што је чине. Њена историја, особине.... Али шта јој чини? Одсеца њене страсти, њене грехе, њена духовна отровна загађења... сасеца јој оно духовно раздвајање као кад човек каже: ``Ја сам овакав и он је онакав и немам никакве везе са њим`` и даје таквој души осећање да је други човек његов брат. Други човек је ја. Ми смо један човек. Не једна иста ствар, већ један човек. Сви ти људи чине једног човека као што и Отац, Син и Дух Свети чине једног Бога. Једно Божанство. Три лица која чине једно. Тако и човечанство са милионима лица чини једног човека зато што смо уједињени у Христовој љубави. Достићи ово није лака ствар. Како ће неко гледати другог као себе самога?
    Био сам скоро у једној кући и укућан ме замолио да одгледамо једну емисију на ТВ-у. Ја немам телевизор нити гледам било шта, али тад... ајде. Е... беше неки генијалац који држи говор и рече: `` Требаш волети самог себе јер је Христос рекао да волимо ближње ко саме себе. Ако не волиш самог себе како ћеш волети другог?``У реду.... шта да кажеш? Дође човеку да почупа косу кад чује како поједини објашњавају Писмо. Јер кад каже да волиш ближњег као самог себе, не значи то буквално тако. Јер дође неко и каже: Ја не волим самог себе. Има много таквих људи. Има оних који не само да не воле себе него се и рањавају. И шта сад значи? Овај човек не треба да заволи ближњег? Није то тако. Кад каже да заволимо ближњег значи да га заволимо као да је наше ``ја``, наша личност. Други човек није други, није странац, није онај који је преко пута мене већ је он моје ``ја``. Ја сам тај други. И ово је оно што се тражи од нас. Ово је што каже Апостол да смо један човек. Ти си као личност цео свет. И како то постижеш? То постижеш кад надмасис самог себе. Када себично волиш самог себе, самољубљем, немогуће је да заволиш другог човека. Ниједан егоиста не воли другог. Таква је себична љубав. Светска, телесна... која воли само када је неко други воли. Воли али жели нешто заузврат. Док љубав Божија, љубав Христова не тражи ништа заузврат и зато ослобађа човека. Даје му слободу. Зато је и тешко човеку да заволи ближњег као самог себе, међутим то може постићи кроз саму љубав Христову.
     
    (moj prevod sa Grckog)
     
  5. Волим
    JESSY got a reaction from w.a.mozart in Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji   
  6. Волим
    JESSY got a reaction from Jecić in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    iz večerašnje šetnje...susret sa pandicom...


  7. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Smaragdni kamičak in Мисао дана...   
  8. Збуњен
    JESSY got a reaction from Smaragdni kamičak in Мисао дана...   
  9. Волим
    JESSY got a reaction from w.a.mozart in Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji   
    are you still an english teacher...?
  10. Волим
    JESSY got a reaction from хахаха in Дубинска психологија и храброст свете Марије египћанке   
    То је дирљива, чудесна и крајње узнемирујућа прича коју замишљам не само као приповест о греху и искупљењу, него и о дубоком исцељењу очаја и усамљености, о сусрету са правом љубављу и доживотном борбом, коју у свакоме од нас може покренути један такав иницијални сусрет док ми тежимо да постанемо оно за шта смо рођени — бића која су створена за заједништво са Богом и са другима. То је прича о љубави и њеној снази, баш онаквој какву налазимо у свим најбољим причама. Света Маријо, моли се за све нас у ове великопосне дане за наше борбе за љубав и слободу и да не одвојимо нашу храброст од твоје изузетне храбрости.
     
    https://publicorthodoxy.org/sr/2020/03/31/дубинска-психологија-и-храброст-свет/
     
  11. Волим
    JESSY got a reaction from Поет in Руми   
    Једног дана човек је пошао у посету својој Вољеној. Дошавши до њене палате, покуцао је на врата.
    „Ко је тамо?“ — упитала је Вољена а он је одговорио:
    „Ја сам, човек који те воли!“
    „Одлази,  — рекла је Вољена  — ти мене не волиш.“
    Прошле су године… Човек је поново дошао до врата своје Вољене и покуцао.
    „Ко је тамо?“  — упитала је Вољена.
    Но, овога пута, човек је одговорио:
    „Ти си!“
    „Сада када си ти – ја,  — одговорила је Вољена  — сада можеш ући!“
    Руми
  12. Волим
    JESSY got a reaction from Jecić in Зашто се нисте убили? (Виктор Франкл)   
    Čoveku je zauvek oduzeta sigurnost instinkata :
    on mora da vrši izbor.
    Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka,
    iz dana u dan, iz sata u sat.
    Istina se zapravo nameće sama po sebi i ne treba
    joj posrednik.
    Ljubav je primarni fenomen, kao što je to i seks.
    Sam seks je normalan način izražavanja ljubavi.
    Stoga se ljubav ne smatra kao propratni učinak
    seksa već kao izražavanje doživljenog potpunog
    zajedništva koje se zove ljubav.
    Ljudi treba da budu srećni, nesreća je simptom
    neprilagođenosti.
    Mnogi koji danas dolaze kod psihijatra nekada
    bi potražili sveštenika, pastora ili rabina, tako
    da je psihoterapeut suočen više sa filozofskim
    pitanjima nego sa emocionalnim konfliktima.
    Ironično je to da preterana namera sprečava
    da se dogodi ono što se silno želi.
    Čovek je više od psihe.
  13. Волим
    JESSY got a reaction from Jecić in Зашто се нисте убили? (Виктор Франкл)   
    Nije važno šta mi od života očekujemo već
    šta život očekuje od nas.
    Nakon oslobođenja uveče su drugovi nagrnuli
    u barake, prilaze jedan drugome i tiho pitaju :
    „Čuj, reci iskreno jesi li danas bio radostan ? “
    Drugi odgovara postiđeno, jer još nije znao da svi
    osećaju isto : „Iskreno govoreći, ne !“…
    Bukvalno smo zaboravili  da se radujemo i treba
    to ponovo da učimo.
    Niko nikada nema pravo da čini nepravdu pa ni onaj
    koji je nepravdu pretrpeo.
    Za duševno zdravlje potreban je određeni stepen
    napetosti, napetosti između onog što je već
    postignuto i onog što još mora da se uradi.
  14. Волим
    JESSY got a reaction from Jecić in Зашто се нисте убили? (Виктор Франкл)   
    Na svetu postoje samo dve ljudske rase :
    rasa ljudskih i neljudskih ljudi.
    Obe vrste su rasprostranjene, prodiru i uvlače
    se u svaku društvenu grupu.Nema grupe koja
    bi se sastojala samo od jednih ili samo od
    drugih ljudi, pa u tom smislu nema dakle čistih
    vrsta.Eto, bilo je ljudi i među stražarima !
    Ako stotine hiljada čitalaca posežu sa knjigom
    koja govori o smislu života to onda znači da je
    taj problem danas toliki, da je ljudima dogorelo
    do nokata.
    Nikada neću zaboraviti kako sam jednom noću
    bio probuđen stenjanjem jednog logoraša koji
    se u snu trzao, očigledno zbog teškog sna.
    Pošto sam bio osetljiv prema ljudima koji trpe od
    noćne more i od delirijuma, hteo sam jadnika da
    probudim.Ali iznenada sam povukao ruku kojim
    sam hteo da ga prodrmam.Odjednom mi je postalo
    jasno da nikakav san, ništa, ma kako inače bilo strašno
    ne može biti tako strašno kao logorska stvarnost u koju
    sam čoveka hteo da vratim.
    Ljubav je poslednje i najviše do čega se ljudska
    egzistencija može vinuti.
  15. Волим
    JESSY got a reaction from Jecić in Фотографије са снажним порукама   
    https://zoricazoricblog.wordpress.com/category/zasto-se-niste-ubili-viktor-frankl/#jp-carousel-5233
     
  16. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Рапсоди in Фотографије са снажним порукама   
    https://zoricazoricblog.wordpress.com/category/zasto-se-niste-ubili-viktor-frankl/#jp-carousel-5233
     
  17. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Рапсоди in Фотографије са снажним порукама   
    https://nova.rs/fotodana/ludo-i-brzo/
     
  18. Тужан
    JESSY got a reaction from Рапсоди in Фотографије са снажним порукама   
    Tek rođena beba u Bejrutu se bori za život posle eksplozije
    https://nova.rs/region/tek-rodena-beba-u-bejrutu-se-bori-za-zivot-posle-eksplozije/
  19. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Драшко in Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji   
    sve su to još eksperimenti...nemaju ni oni pojma kako to sve da izvedu...
  20. Волим
    JESSY got a reaction from Jecić in Дубинска психологија и храброст свете Марије египћанке   
    То је дирљива, чудесна и крајње узнемирујућа прича коју замишљам не само као приповест о греху и искупљењу, него и о дубоком исцељењу очаја и усамљености, о сусрету са правом љубављу и доживотном борбом, коју у свакоме од нас може покренути један такав иницијални сусрет док ми тежимо да постанемо оно за шта смо рођени — бића која су створена за заједништво са Богом и са другима. То је прича о љубави и њеној снази, баш онаквој какву налазимо у свим најбољим причама. Света Маријо, моли се за све нас у ове великопосне дане за наше борбе за љубав и слободу и да не одвојимо нашу храброст од твоје изузетне храбрости.
     
    https://publicorthodoxy.org/sr/2020/03/31/дубинска-психологија-и-храброст-свет/
     
  21. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Natasa. in Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji   
    sve su to još eksperimenti...nemaju ni oni pojma kako to sve da izvedu...
  22. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Bokisd in Православна порука, мисао дана....   
    "Мада страсти и не додијавају непрестано, ако не нађу прилику за покрет, ипак кришом узмичу и сазревају, користећи време да ојачају; и као што непрестано гажена земља, макар га и имала, не рађа трње, јер гажење омета природу, корење ипак дубоко у њој остаје, па ће изнићи када време допусти, тако и страсти које су стално ометане постају јаче; а пошто се притаје, нападну са великом снагом, скривајући велику опасност по оне који су их занемарили на почетку боја, и објаве рат".
    Нил Подвижник
  23. Волим
    JESSY got a reaction from Рапсоди in Десанка Максимовић   
    kako je ovde bila lepa....
  24. Свиђа ми се
    JESSY got a reaction from Smaragdni kamičak in Offtopic до миле воље   
  25. Тужан
    JESSY got a reaction from Smaragdni kamičak in "Za decu u Domu buđav hleb, pada plafon na glavu dok se kupaju"   
    Problemi u Domu u Sremčici za decu i odrasle sa posebnim potrebama su mnogobrojni, a uslovi u nekim paviljonima nisu ni na najnižem nivou ljudskog dostojanstva, rekao je za N1 defektolog Petar Vladetić iz tog Doma, kojem je sud dodelio status uzbunjivača, a koji je zbog ukazivanja na loše stanje u toj ustanovi, kako kaže, ponovo dobio otkaz.
    - U muškom paviljonu uslovi su katastrofalni – sa kartonskim prozorima, deca nemaju gde da se istuširaju, prenatrpano je i jedan defektolog radi sa više od 40 dece bez negovatelja, spremačica, tehničke pomoći, bog da nam je u pomoći - kazao je Vladetić.
    On je naveo da stručni rad sa korisnicima u ovoj ustanovi zbog loših uslova praktično ne postoji, od obećanja koja su dobili se ništa nije promenilo i stanje je još gore, a na sve to se dešava i korona koja je, kako dodaje, dodatno otežala situaciju u svakom smislu.
    Dom u Sremcici za decu i odrasle sa posebnim potrebama je u predhodne dve godine otvoren za medije i pred kamerama pokazan je jedan paviljon, međutim, posle toga problemi se nastavljaju pa je defektolog Petar Vladetić ponovo rešio da se obrati medijima.
    On kaže da je trenutno opet dobio otkaz zbog konstantnog obraćanja i ukazivanja na probleme koji su konstantni u toj ustanovi sa 300 korisnika.
    - Ti problemi ne prestaju od mojih poslednjih obraćanja u medijima, ništa se nije popravilo, uplašen sam i za bezbednost i zdravlje te dece, kao i korisnika odraslih osoba - istakao je.
    On je objasnio da je njegova želja da se izvrši medijski pritisak, jer samo tako može stanje da se promeni i da se pomogne.
    - To je sada neuslovno, regresira, propada. Na žalost sve je prepušteno nama, organizujemo se kako uspevamo, ali to nije na najnižem nivou ljudskog dostojanstva - kaže.
    I hrana je bila neadekvatna, pa je, kako navodi, morao da reaguje. Kako je naveo, muški paviljon je apsolutno neuslovan.
    - U muškom paviljnu deca nemaju WC, ti uslovi stvarno nisu ni za koga, ni sat vremena niko tu ne bi trebalo da boravi. Na 120 korisnika imate 2, 3 poluispravna tuša, otpada plafon na glavu dok se tuširaju, a miris... nema spremačica, negovatelja. Ko je odgovoran za to? - upitao je.
    Kako je istakao, velika je nebriga i to se ne može dozvoliti. "Davali su pokvaren keks, buđav stari hleb, svaki put trpite odmazdu, pritiske, podeljeni su otkazi defektolozima, ili se ljudi drže na upozorenjima pred otkaz, od kuvarica do defektologa, drže se u strahu. Ja sam uplašen, ali ovo je jedini način da se toj deci pomogne", istakao je.
    Vladetić kaže da ima podršku kolega, ali da je veliki strah ostati bez posla u doba korone, gde su šanse za zapošljavanje minimalne.
    - Ljudi se plase i ja ih razumem. Dosta njih i želi da se obrati… Nisam ni ja previše hrabar, nego nema više ko, dužan sam da se obratim u ime te dece. Oni ne dobijaju ništa od toga što im je zagarantovano - kazao je defektolog.
    Prema njegovim rečima, korisnici su uznemireni, jer ne mogu da ostvare svoje potrebe. "Vrlo je teško, ceo stručni rad je urušen u ustanovi lošom organizacijom".
    https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/294187/za-decu-u-domu-budjav-hleb-pada-plafon-na-glavu-dok-se-kupaju.html
     

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...