Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    44785
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    204

Posts posted by JESSY


  1. Самоубилачки филмови

    1. Норвешка шума / Норувеи но мори; Цхан Анх Хунг, Јапан, 2010.
    2. Гитара / гитара; Ами Редфорд, САД, 2008.
    3. Куцање на рају / Кноцкин 'на небесима; Тхомас Јан, Немачка, 1997.
    4. Мартха, Марци, Маи, Марлене / Мартха Марци Маи Марлене; Сеан Дуркин, САД, 2011.
    5. Не боли ме; Алексеј Балабанов, Русија, 2006.
    6. Тхе Ботхерсоме Ман / Брисомме Маннен, Ден; Јенс Лиен, Исланд - Норвешка, 2006.
    7. Мој живот без мене / Мој живот без мене; Исабел Цоикет, Канада - Шпанија, 2003.

    Филм о губитку вољеног

    1. Још једна земља; Мике Цахилл, САД, 2011.
    2. Норвешка шума / Норувеи но мори; Цхан Анх Хунг, Јапан, 2010.

  2. Филмови о психолошким кризама

     

     

    1. Антихрист / Антихрист; Ларс вон Триер, Немачка - Данска - Шведска - Француска - Италија - Пољска, 2009.
    2. Ахиле и корњаче / Акиресу за каме; Такесхи Китано, Јапан, 2008.
    3. Лоша, богата девојчица / млада особа; Јасон Реитман, САД, 2012.
    4. Схине; Сцотт Хицкс, Аустралија, 1997.
    5. Бош на тротоару / Барфус; Тил Сцхвеигер, Немачка, 2005.
    6. У дивљини / Инто тхе Вилд; Сеан Пенн, САД, 2007.
    7. Ванилија небо / Ванилија небо; Цамерон Цров, САД, Шпанија, 2001.
    8. Прољеће, лето, јесен, зима ... и поново пролеће / Бом иеореум гаеул гиеоул; Ким Ки Дук, Немачка, Јужна Кореја, 2003.
    9. Харолд и Мауде / Харолд и Мауде; Хал Асхби, САД, 1971.
    10. Накед Цове / Вуосаари; Аку Лоухимиес, Финска, 2012.
    11. Господине Нико Нико; Јацо Ван Дормел, Немачка - Канада - Француска - Белгија, 2009.
    12. Вутхеринг Хеигхтс; Коки Хидроицх, Велика Британија, 2009.
    13. Дирти Филтхи Лове; Адриан Схерголд, 2004.
    14. Дани вина и ружа / Дани вина и ружа; Блаке Едвардс, САД, 1962.
    15. Још једна жена / друга жена; Вооди Аллен, САД, 1988.
    16. Ако / Ако ... ; Линдсаи Андерсон, Велика Британија, 1968.
    17. Брутал Цреек (Евил Ривер, Баи оф Ревенге) / Меан Цреек; Јацоб Аарон Естес, САД, 2004.
    18. Живот као кућа; Ирвин Винклер, САД, 2001.
    19. Платите другу / платите; Мими Ледер, САД, 2000.
    20. Ратна зона / Ратна зона; Тим Ротх, Уједињено Краљевство, Италија, 1998.
    21. ИдиотиДогма №2 / Догме 2 - Идиотерне; Ларс вон Триер, Данска - Шведска - Француска - Холандија - Италија; 1998
    22. Инстинкт / инстинкт; Јохн Тартелтауб, САД, 1999.
    23. Прича о Антоине Фисхер / Антвоне Фисхер; Дензел Вашингтон, САД, 2002.
    24. Како сам провела овог лета; Алекеи Попогребски, Русија, 2009.
    25. Краљ каже / Краљски говор; Том Хоопер, САД, Велика Британија, Аустралија, 2010.
    26. Ице Винд / Ице Сторм, Тхе; Анг Лее, САД, 1997.
    27. Лилитх; Роберт Россен, САД, 1964.
    28. Лице у лице / Ансикте мот ансикте; Ингмар Бергман, Шведска, Италија, 1976.
    29. Колико добро добија; Јамес Л. Броокс, САД, 1997.
    30. Мој дечко је луда / сребрна линија Плаибоок; Давид О. Русселл, САД, 2012.
    31. Морфијум; Балабанов, Русија, 2008.
    32. Моја девојка не жели (буквално: Не, ћерка, нећете играти) / Нон ма филле, ту н'ирас пас дансер; Цхристопхе Хоноре, Француска, 2009.
    33. Мај / мај; Луцки МцКее, Сједињене Државе, 2002.
    34. Ох срећан човек / О Луцки Ман; Линдсаи Андерсон, САД - УК, 1973.
    35. Обични људи; Роберт Редфорд, САД, 1980.
    36. Фантаси Исланд / Фантаси Исланд (сезона 1); Перри Ланг, Деран Сарафиан, Рицк Валлаце и др.
    37. Веће број 6; Александар Горновски, Карен Шахназаров, 2009.
    38. Комора / Одељење; Ј. Царпентер, САД, 2010.
    39. Дечаци не плачу; Кимберлеи Пиерце, САД, 1999.
    40. Принце оф Тидес; Барбра Стреисанд, САД, 1991.
    41. Лифетиме Летећи / крилати створења; Рован Воодс, САД, 2008.
    42. Последњи мамут Француске / Маммутх; Густаве де Керверн, Беноит Делепине, Француска, 2010.
    43. Последња љубав на земљи / Перфецт Сенсе; Давид МцКензие, Данска, Шведска, Велика Британија, Ирска, 2011.
    44. Потомци / Потомци; Алекандер Паине, САД, 2011.
    45. Сахрани ме иза постоља; Сергеј Снежкин, Русија, 2008.
    46. Притискање на Прозац под знаком шкорпиона / мушкараца Шкорпиона на Прозацу; Ранд Марсх, САД, 2010.
    47. Једноставне ствари; Алекеи Попогребски, Русија, 2009.
    48. Псих (видео о наступу позоришног судије О. Табакову); Андреи Житинкин, на основу романа Александра Минчина, продукција 1995, снимак 2005.
    49. Птах / Бирди; Алан Паркер, САД 1984.
    50. Прашина; Сергеј Лобан, Русија, 2001.
    51. Фиве Сенсес / Фиве Сенсес; Јереми Подесва, Канада, 1999.
    52. Бреакинг тхе Вавес / Бреакинг тхе Вавес; Ларс вон Триер, 1996.
    53. Реал Лове / Лове Ацтуалли; Рицхард Цуртис, САД - УК, 2003.
    54. Руби Спаркс / Руби Спаркс; Јонатхан Даитон, Валери Фарис, САД, 2012.
    55. Садист / Булли; Ларри Цларк, САД, Француска, 2001.
    56. Породични живот; Кен Лоацх, Уједињено Краљевство, 1971.
    57. Форецастер / Тхе Веатхер Ман; Горе Вербински, САД, Немачка, 2005.
    58. Павлов пас; Екатерина Шагалова, Русија, 2005.
    59. Солиста / солиста; Јое Вригхт, САД - Француска - Велика Британија, 2009.
    60. Блацк Снаке Моан / Блацк Снаке Моан; Цраиг Бревер, САД, 2006.
    61. Срамота; Стеве МцКуеен, Велика Британија, 2011.
    62. Стуарт: Паст Лифе / Стуарт: Живот назад; Давид Аттвоод, Велика Британија, 2007.
    63. Субмарино / Субмарино; Тхомас Винтерберг, Данска - Шведска, 2010.
    64. Мистериозни Алберт Ноббс / Ноббс Алберт Ноббс; Родриго Гарциа, Велика Британија, 2011.
    65. Састажете се мистериозног странца / упознали сте високог мрачног странца; Вооди Аллен, САД, Шпанија, 2010.
    66. Гоод Вилл Хунтинг; Гус Ван Сент, САД, 1997.
    67. Добар дечко / Прекрасан дечко; Сеан Коо, САД, 2010.
    68. Хронике обичног лудила / Прибехи обицејнехо силенстви; Петер Зеленка, Немачка, Чешка Република, Словачка, 2005.
    69. Цхат / Цхатроом; Хидео Наката, Велика Британија, 2010.
    70. Раин Ман / Раин Ман; Барри Левинсон, САД, 1988.
    71. Велика врхунска емисија; Сергеј Лобан, Русија, 2011.
    72. Шок коридор / шок коридор; Самуел Фулер, САД, 1963.
    73. Југићи / Сцорцхерс; Давид Бирд, САД, 1992.
    74. Јуријев дан; Кирил Серебрјанников, Русија, 2008.
    75. Само желим да ме волиш / Ја ћу доћи нур, даß ихр мицх лиебт; Раинер Вернер Фассбиндер, Немачка, 1976.
    76. И; Игор Волосхин, Русија, 2009.

  3. Филм о раду психолога

     

     

    1. Нема свједока (ТВ серија); Иља Малкин, Русија, 2012.
    2. Дон Јуан де Марцо / Дон Јуан ДеМарцо; Јереми Левен, САД, 1995.
    3. Дрво живота / Дрво живота; Терренце Малик, Сједињене Државе.
    4. Још једна земља; Мике Цахилл, САД, 2011.
    5. Ђаво и госпођа Д / Дер гроссе Багарози; Бернд Еицхингер, Немачка, 1999.
    6. Инсигхт; Рената Гритскова, Белорусија, 2009.
    7. Уметност негативног размишљања / Кунстен а тенке негативт / Уметност негативног размишљања; Бард Браиен, Норвешка, 2006.
    8. Лечење / лечење; 3 сезоне, Родриго Гарциа, Парис Барцлаи, Мелание Меирон и сар., САД, 2008-2010.
    9. Лилитх; Роберт Россен, САД, 1964.
    10. Лице у лице / Ансикте мот ансикте; Ингмар Бергман, Шведска, Италија, 1976.
    11. Неопходна окрутност / неопходна грубост (ТВ серија); Кевин Довлинг, САД, 2011.
    12. Обични људи; Роберт Редфорд, САД, 1980.
    13. Посебна веза / Санс куеуе ни тете; Јеанне Лабруне, Француска, 2010.
    14. Кате медиатор (све је легално) / прилично правно (ТВ серија); Антон Цроппер, САД, 2011.
    15. Ултимате Сунсет / Евенинг Екпресс Сунсет Лимитед Тхе Сунсет Лимитед; Томми Лее Јонес, САД, 2010.
    16. Принцесс Мариа Бонапарте / Принцессе Марие; Беноит Јацкуот, Аустрија, 2004.
    17. Притискање на Прозац под знаком шкорпиона / мушкараца Шкорпиона на Прозацу; Ранд Марсх, САД, 2010.
    18. Авакенингс / Авакенингс; Пенни Марсхалл, САД, 1990.
    19. Једна је летела изнад кукавичког гнезда; Милош Форман, 1975.
    20. Псих (видео о наступу позоришног судије О. Табакову); Андреи Житинкин, на основу романа Александра Минчина, продукција 1995, снимак 2005.
    21. Психоаналист / Схринк; Јонас Пате, САД, 2005.
    22. Руби Спаркс / Руби Спаркс; Јонатхан Даитон, Валери Фарис, САД, 2012.
    23. Породични живот, Кен Лоацх, УК, 1971.
    24. Сибил / Сибил; Јосепх Саргент, САД, 2007.
    25. Гоод Вилл Хунтинг; Гус Ван Сент, 1997.

  4. Филми о научној психологији

     

     

    1. Кинсеи / Кинсеи; Билл Цондон, САД - Немачка, 2004.
    2. Када је Ниетзсцхе плакао / Када је Ниетзсцхе заплакао; Пинцхас Перри, САД, 2008.
    3. Моје име је Билл В / Моје име је Билл В; Даниел Петрие, САД, 1989.
    4. Опасан метод / опасан метод; Давид Цроненберг, Немачка, Канада, Велика Британија, Швајцарска, 2011.
    5. Принцесс Мариа Бонапарте / Принцессе Марие; Беноит Јацкуот, Аустрија, 2004.
    6. Рагин; Кирилл Серебренников, Русија, 2004.
    7. Сабина / Соул Кеепер, Тхе; Роберто Фаенза, Француска - Велика Британија - Италија, 2003.
    8. Фројд и побожна Марта; (Документарна и историјска реконструкција), Татиана Малова, Русија, 2009.
    9. Фројд / Фројд; Моира Армстронг, Велика Британија, 1984.
    10. Фројд: Тајна страст / Фреуд; Јохн Хоустон, САД, 1962.

  5. Nakon što je konačno završena rekonstrukcija Trga republike, zbog koje su Beograđani doživljavali svakodnevne gužve i kašnjenja, odlučio sam da odem i pogledam kako sada izgleda centralni gradski trg.

    Prvi utisak mi je bio da se nalazim na ogromnom prostoru na kome „nešto nedostaje“. Kada sam malo bolje razmislio shvatio sam da „mnogo toga nedostaje“ odnosno da izuzev spomenika knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike više nema ništa od nekadašnjih prepoznatljivih sadržaja. Nestala je fontana „Pod brezom“, na kojoj su postojale klupe, omiljeno mesto za odmor prolaznika i ljudi koji su čekali gradski prevoz na obližnjoj stanici. Uklonjen je i „MIlenijumski sat“, uobičajeno mesto za okupljanje omladine za izlazak u grad vikendom kao i velike betonske žardinjere oivičene klupama koje su služile kao odmorište umornim prolaznicima. Bez tih sadržaja Trg republike je besmisleno, brutalno i nepotrebno pretvoren u ogromnu površinu na kojoj nema gotovo ničega.

    Oni koji su osmislili ovakav izgled centralnog gradskog trga tvrde da je to zato što „trg i treba da bude veliki i širok“ i onda se navode primeri trgova iz Moskve, Londona, Brisela, Praga i tako dalje. Problem je u tome što navedene trgove okružuju znatno veće graževine ili spomenici nego što je slučaj sa Trgom republike pa se u njihovom slučaju gubi osećaj praznine koji je sada i te kako prisutan na centralnom beogradskom trgu. Takođe, kompletnom promenom izgleda Trga republike oni koji su ga kreirali ličili su ga sadržaja koji su bili deo ne samo njegove već i istorije i prepoznatljivosti celog Beograda. Sviđalo se to čelnicima grada ili ne, fontana, žardinjere pa čak i „Milenijumski sat“ su bili nešto po čemu su i trg i grad bili prepoznatljivi.

    Međutim, problem je u tome što to čelnike Beograda i vlast u Srbiji ne zanima uopšte. Oni ne vrše rekonstrukciju centralnih gradskih ulica već kompletno menjaju dosadašnji izgled grada. To je bio slučaj sa Cvetnim trgom (na kome ima svega sem cveća), zatim Trgom Slavija ( koji „krasi“ nezgrapna fontana kojoj se građani smeju), to je sada slučaj sa Trgom republike a ista sudbina čeka i Trg Nikole Pašića. Dugo sam se pitao otkud aktuelnim vlastima taj poriv da kada je reč o izgledu grada sve menjaju iz korena. I konačno sam shvatio. Pored toga što smatraju da je sve urađeno pre njih „nebitno i nedovoljno dobro“ oni tumače da će ruženjem starog i građenjem novog (koje neopravdano smatraju i „lepšim“) „uči u istoriju“ kao „neimari Beograda i ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag kada je reč o njegovom izgledu“.

    Gradski čelnici ne samo da nemaju ukusa, ne osećaju dušu grada, ne razumeju šta Beograđane čini srećnim već su zbog svoje megalomanije i da imaju čime da se pohvale u predizbornoj kampanji zagorčali život sugrađanima kontraporduktivnim radovima na više lokacija u gradu. Ova vlast će zaista biti zapamćena u istoriji ali ne po onome što očekuje već po tome kako ne treba raditi ako voliš svoj grad.

        

    https://www.danas.rs/kolumna/gojko-vlaovic/trg-bez-duse/

     


  6. Lični stavovi

    Bista Šekularca umesto tenka

    Tenk ostavljen nekom silom ispred stadiona Crvene zvezde najbolje odslikava aktuelno srpsko društvo.

    Zbog toga tamo mora i da ostane, da verno svedoči o besmislenosti i besperspektivnosti društva u kojem živimo i da zauvek opominje.

    Da se razumemo, volim naš fudbal, čak i ovaj kokezijanski, koji je fudbalu oduzeo suštinu: magiju postojanja najlepše sporedne stvari na svetu. Verovatno me je urođeni mazohizam primoravao da gledam Linglong super ligu. Tenk je konačni „coupe de gráce“.

    Neka hvala, neću više – ako sam u ime „višeg interesa“ podneo Kokezino insistiranje da trenira sa našom reprezentacijom pred početak Svetskog prvenstva u Moskvi (stradao pobunjeni Bane Ivković, koji je time zadobio sve moje simpatije), tenk ne mogu: eto fudbala Kokezi, Čoviću, Vučeliću i ostalim, kojima je amaterizam u fudbalu svetinja i od koga nisu ni dinar uzeli.

    No da se vratimo simbolici kojom „slučaj tenk“ obiluje.

    Ko ga je postavio?

    Navodno navijači. Verujem. Skupila se neformalna grupa navijača Zvezde sa severa i umesto semenki za utakmicu kupila tenk. U Srbiji sve odluke donose neformalni centri moći. Tako nelegalni hotel od skromnih 200.000 kvadrata prkosi na vrhu Kopaonika, tamo gde normalna Srbija (astenična i sve manja) veruje da može biti samo mauzolej Josifa Pančića.

    Ne, velikani srpske istorije, pa i na ovaj neponovljivi lekar, imaju svoje mesto samo u gorljivim patriotskim govorima predsednika Vučića, od koga mu naočare padaju sa nosa. Kao što tenk postavlja neka „severna armija“, tako i hotel na vrhu Pančićevog mauzoleja postavlja očigledno neka militantna grupa kojoj vlast ne želi da naudi (a mogla bi).

    Kada su ga postavili?

    Desilo se to iznenada, u toku jedne noći. Baš kao i Hercegovačka, koja je pala iznenada u toku jedne noći pre gotovo tri i po godine, a evo skoro 1500 dana kasnije ne naslućuje se ko je to uradio. Noć je omiljeni saveznik ove vlasti jer služi da prikriju tragove. Jedino me ohrabruje Cankareva misao da ukoliko je noć mračnija, čovek sanja sjajniju svetlost. Za početak da počnemo da sanjamo.

    Kakav je smisao postavljenja?

    Koliko se god trudio da ovo shvatim, ne ide. Postavljanje tenka ispred fudbalskog stadiona novi je prilog za sve veću zbirku srpskog besmisla. Da je ispred stadiona postavljena bista Šekularca, Pižona, Piksija ili nekog drugog iz neprekinutog niza harizmatičnih Zvezdinih fudbalara tipa Blekija Bogićevića, razumeo bih. I bista Slaviše Kokeze bi imala kakvog takvog smisla… Ali tenk ispred fudbalskog hrama? Kao pedijatar sa iskustvom sa blagonaklonošću sam prihvatio da je pre četiri godine država prepoznala tragično mali broj dečjih lekara i dozvolila na stotine specijalizacija, istina volonterskih (nema ništa džaba kod Stranke Nad Strankama).

    Sada kada ti, već iskusni i prekaljeni lekari postaju specijalisti pedijatri, ingeniozni Zemunac, potpomognut kraljem besmisla Aleksandrom Vučićem obnaroduju da će primati najbolje svršene studente medicine. Tako su se stotine pedijatara, koji su ne malim parama platili svoju edukaciju, našli na slepom koloseku. Tačnije na koloseku voza koji ide za Nemačku. Ne pada mi na pamet bolja definicija besmisla od ove sa pedijatrima (mada nije bolje ni sa radiolozima, a ni sa ostalim specijalnostima). Kada sam pomislio da je školovanje pedijatara da bi ih poslali u Nemačku najbesmislenija stvar koju Srbija može da uradi došao je tenk ispred fudbalskog stadiona.

    Da je sve zaista urađeno bez mnogo mozga svedoči činjenica da se o „navijačkom simbolu“ počeo da izjašnjava vrh vlasti – od mudrog ministra policije koji je „kontradiverzionim pregledom“ utvrdio da tenk ne može da puca do predsednika Vučića koji je sliku tenka iz nemačke kasarne premestio na stadion Borusije Dortmund – ne zbog sklonosti da ne govori istinu (ne daj Bože!), nego zbog toga što su mu naočare pale na vrh nosa pa nije stigao da ih pomeri i jasno vidi.

    I dok su Nemci stavljanje obeležja jednog kluba na tenk u kasarni označili skrnavljenjem, Vučić je uvođenja tenka na stadion označio „uspehom Srbije“ – a zna se da opozicija ne podnosi uspehe svoje države. Jadna je država koja se cela bavi problemom jednog fudbalskog kluba i tenkiste koji je promašio Vojni muzej i odvezao tenk u Ljutice Bogdana. Očekujem reciprocitet: da u vojnom muzeju osvanu stative kao simbol nepobedivosti naše vojske. Pa da se ispred Marakane uskoro postavi bista Živojina Mišića, a ispred vojnog muzeja Rajka Mitića. Stranka Neformalnih Simbola naravno bi ovo pozdravila, a Vučić opomenuo „mrzitelje Srbije“ da ne budu histerični.

    Neki u tenku na fudbalskom stadionu vide nepobedivost Zvezde, drugi simbol napada na Vukovar a ja vidim samo još jednu kapitalnu budalaštinu u kojima Srbija ovih dana ne oskudeva. I nije slučajno ni da je ostareli tenk postao tema dana. Cela ova zemlja je izgrađena od prošlosti. Ono što je Evropa iživela sredinom prošlog veka nama se servira kao civilizacijska novost. Prošle sam nedelje pisao o nameri oduzimanja prava radnicima – jeste to proces koji se nakon raspada SSSR-a odvija u svim zemljama, ali je naša vlast rešila da to ubrza i makar u nečemu pretekne Zapad.

    Telu je neophodna hrana a duši smisao. Toga ovde ima sve manje. Bežanje od smisla je omiljena disciplina vlasti (Stranka Nepostojećeg Smisla). Samo u haosu besmisla, nerazmišljanja i površnosti, ova vlast može opstati. Nije dovoljno da Zlatibor Lončar bude ljut te intonacijom i dikcijom oponaša Vučića. Svi mladi lekari, divni ljudi, odlaze iz zemlje. I Jasmina i Stefan, i Julija i Jelena, Mirjana i hiljade drugih bezimenih sa kojima svaki dan radim neće raspravu o tenku i odanosti Zvezdinih navijača, već otvorenu raspravu o perspektivama koje imaju – očigledno je da u besmislu u kojem žive perspektive nema. Preostaje im učenje nemačkog i pakovanje sa starijim kolegama pedijatrima za isti voz u jednom smeru.

    Umesto da stvarno gledamo u budućnost, onako kako nas je Zoran Đinđić učio, mi se postavljanjem tenka nužno vraćamo u prošlost – u vreme kada smo ratovali sa svima koji se nisu divili našoj superiornosti. Danas nema ratova ali ni ljubavi prema komšijama bilo koje nacije – sve susedne zemlje smatramo agresivnim i ratnohuškačkim, a svoj pacifizam dokazujemo instaliranjem tenka na fudbalski stadion.

    Kad te neko prvi put prevari – on je kriv, kad te drugi put prevari – oboje ste krivi, a ako te treći put prevari – samo si ti kriv. Nemojte opet da nas prevare u martu 2020 godine. Razmislimo, možda je bolje ostati kući, makar tenk došao po nas.

    Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu

    https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/bista-sekularca-umesto-tenka/


  7. E5Wk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b
    WWW.BLIC.RS

    Nema više života u mraku ni pozajmljivanja struje od komšije preko visokorizičnog kabla – porodici Maksimović iz Zvizdara njihovi humani sugrađani iz Uba platili su nemali dug za...
    PkGk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b
    WWW.BLIC.RS

    - Oduvek sam maštala o sandalama sa zlatnim kaiščićima. Ne mogu da verujem da ste se setili toga i da ste mi ih kupili. Jedva čekam da ih pokažem drugaricama - sa iskrenim dečjim...
    ivqk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b
    WWW.BLIC.RS

    Sara Stojanović, desetogodišnja devojčica iz Oslara kod Bujanovca, koju je majka napustila kada je imala samo pet godina, zahvaljujući “Blic fondaciji” danas živi neki bolji život.
    tKtk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b
    WWW.BLIC.RS

    Raspust je, a mi ne možemo ni fudbal da igramo. Imamo samo po jedan par patika i bojimo se da će nam pući ako jako šutnemo loptu. Treba nam nešto da obujemo u septembru kada krenemo...
    1V0k9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b
    WWW.BLIC.RS

    Majka nas je uvek sklanjala da ne gledamo kada otac dođe kući pripit. Često nismo imali gde da pobegnemo. Kada je mama konačno odlučila da odemo, za nas je to bio spas. Mi ovde...

     


  8. Naša redakcija je pokušala da kontaktira predsednika Opštine Bačka Topola, kako bismo proverili šta se dešava sa prevozom za Adrijana, međutim odgovora nije bilo.

    Sekretarica predsednika opštine nam je rekla da u zgradi nemaju struju i da zato nije u mogućnosti da nam prebaci vezu, a na druge načine koje smo joj predložili ne bi li uspostavili kontakt sa predsednikom, nije pristala.

    Porodica Nađ u teškoj finasijskoj situaciji

    Četvoročlana porodica Nađ, Andrijan, njegov brat Gregor, sestra Vikotorija i majka Dejana žive u teškoj materijalnoj situaciji, budući da Dejana jako dugo nije mogla da radi usled povreda koje je zadobila tokom teške saobraćajne nesreće, te nemaju novca da privatno iznajmljuju vozilo za Andrijanov put od škole.

    Capture.PNG.6b5e36e766fbc507187f79451c9493f3.PNG

     

    https://www.blic.rs/vesti/drustvo/dve-godine-ovom-decaku-ruse-snove-adrijan-iz-backe-topole-radovao-se-polasku-u-skolu/pfdw2gd

     


  9. Kažu, naći ćemo rešenje, i ne bude ništa

    Kako ističe Dejana, ona je više puta kontaktirala upravu Opštine Bačka Topola, međutim, ni prošle ni ove godine nije bilo rešenja.

    - Uvek me ohrabre, kažu da će biti rešenja, obećaju, ali nikad se ništa ne desi. Juče sam se čula sa službenicom koja je zadužena za prevoz i rečeno mi je nemaju rešenje - ističe Dejana.

    Adrijanova mama je probala na sve načine da mu obezbedi prevoz do škole, te je pokucala i na vrata gradskih prevoznika u ovom mestu, međutim, oni u svom voznom parku nemaju ovakav kombi.

    - Rekli su mi da ne mogu da mi pomognu, a u Subotici postoje dva vozila kakva su nama potrebna. Jedno pripada ustanovi Kolevka, a drugo udruženju za cerebralnu paralizu. Nažalost, oni nisu u mogućnosti da obavljaju dodatne usluge prevoza jer su prebukirani sa svojim korisnicima - kaže Dejana.


  10.                         EDc1-LZWsAU8SCA?format=jpg&name=small

     

    Adrijan Nađ, devetogodišnji dečak iz Bačke Topole već drugu godinu za redom raduje se polasku u prvi razred, ali, na žalost, druženje i učenje su mu i ovog septembra uskraćeni.

    On će tako, umesto sa drugarima u školi, ostati kod kuće, jer, kako kaže njegova majka, Opština Bačka Topola ni ove godine dečaku nije obzbedela prevoz do škole, a drugog načina da se preveze, nema.

    Adrijan je dečak sa Daunovim sidromom i nepokretan je, a osnovnu školu za decu sa posebnim potrebama trebao bi da pohađa u Subotici, gradu na oko 35 kilometara od njegove kuće. Zato je nephodno da mu se obezbedi svakodnevni adekvatan prevoz od Bačke Topole gde živi.

    Međutim, prema rečima njegove majke, Opština Bačka Topola, već drugu godinu za redom to ne čini, te Andrijan ponovo nije krenuo u prvi razred.

    - On nema nijednog dana škole. Prošle godine mu je komisija odložila školovanje jer nije bilo adekvatnog prevoza, a on ne može da hoda. Potreban je kombi koji ima prostor za spuštanje i rampu - kaže za "Blic" Dejana Draškić, Adrijanova majka dodajući da je jako tužna jer ni ove godine njen sin nije upoznao nove drugare i krenuo u školu kao sva druga deca.


  11. Акатист св. Ксенији Петроградској у Медаковићу
    sveta-ksenija(1).jpg
    Из парохијске заједнице храма Светог Јована Владимира у насељу Медаковић подсећају да ће у уторак, 3. септембра 2019. године, у храму бити служен Акатист Светој Ксенији Петроградској, са почетком у 17 часова. Иначе се Акатист Светој Ксенији служи сваког првог уторка у месецу, осим у случају када је наредног дана празник. До Храма се из центра града стиже аутобусом број 26 и тролејбусом број 29. Са Бановог Брда аутобусом број 50, а са Новог Београда, односно Земуна аутобусом број 18. Добродошли на молитву!

    Извор: Радио "Слово љубве"

     

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...