Jump to content

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    47423
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    215

Posts posted by JESSY

  1. Истину немојмо увек говорити директно. Други не може да је издржи. На пример, муж се вратио кући, а жена је направила неку грешку. Муж је онда нападне: „Погрешила си. То је истина. Треба говорити истину!“. То није истина. То је самољубље. То значи да не волиш своју жену, коју сваки дан грлиш, али пошто јој претходно задаш ударац у срце и главу. Како то двоје може ићи заједно? Исто важи и за жену у њеном односу са мужем.

  2. Црква свакако даје одговор на ову проблематику. Етос Цркве значи уважавање целокупне твари, и давање суштинског смисла створеном. Човек који је карика између Бога и природе мора да буде достојан филтер. Одступајући од егоизма и да се враћа ка бризи за друге и заједничарењу у саборности. Основа је пристојности да водимо рачуна о нашем станишту, а духовности аскетизам да одбацимо јармове којима злостављамо творевину.

    „Дошљак сам ја на земљи,

    не скри од мене заповести Твоје.“ Пс. 118

    Да би направили равнотежу у макрокосмосу морамо прво успоставити ред у микрокосмосу- у човеку. Човек када постане филтер и сама природа ће се прочистити. Наш задатак је да творевино прочистимо и освештамо овај материјални свет дајући му духовну дименизију. Духовна димензија означава хармонију, однос заједништва Бога, човјека и природе, али само духовно просвећен и освећен човек може да оствари назначено јединство.

    Божије требамо да принесемо Богу кроз евхаристијску заједницу као што се каже „Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све“ – Богу да дамо Божије, а ми испуњавајући заповести старог Адама у Новом Адаму (Христу) и сами се у том процесу обожимо.  

    „ Све што дише нека хвали Господа“

    Небојша Лазић, теолог

     

    https://patmos.rs/2021/06/12/nebojsa-lazic-pravoslavlje-kao-ekologija/

     

  3. Човек који је требао да буде филтер постао је загађен и загађивач и као такав не може да чисти природу. Савремени Адам који је требао да повезује природу са Богом је отпао од Бога и почео да уништава природу, постајући њен непријатељ. Економски раст је довео до све већег хедонизма и егоцентричности, човек као такав постаје силоватељ природе. Узурпатор онога што није његово, гост који уништава инвентар Домаћина.  

    „Како су величанствена дела Твоја, Господе!

    Све си премудрошћу створио!“ (Пс. 103, 24)

    Уништење околине доводи до опште деструкције и онога који уништава. Уништена природа утуче на загађење и квалитет самога живота човека као центра стварања. Прљајући творевину занемарујемо чињеницу да смо ми створени по подобију Божијем и да вољу своју требамо да подредимо вољи Божијој у том за нас очињском односу.

    %D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1% Фото: industrija.rs
  4.         %D1%86%D0%B5%D1%80-720x445.jpg

     

    Спасење света је повезано са спасењем човека и то од момента стварања. Бог када ствара целокупну природу ствара је да буде у заједници са Богом, а човека да читаву природу принесе Богу. Гријех и пад јесте одступање од заједнице и  пројава егоизма. Човек није само одступио од Бога, него је и природу удаљио од Творца. Злоупотреба слободе нас је довела до промашаја циља нашег стварања. Бог је требао бити у центру свих, а човек који је одступио од Бога и даље је имао порив да господари и тако је постао тиранин целокупне створене природе. Твар није принео Творцу него себи, подредивши све себи није имао очињски однос, него егоцентрични доживљај присвајаући себи Божије стварање. Антрополошка криза је повезана са еколошком кризом друштва.

    „Господња је земља и све што је на њој“ (Пс 24,1; 1 Кор 10,26).

    Хришћанство човека доживљава као биће заједнице, врхунац заједничарења јесте обитавање у заједници са Богом, бити у сабрању, испунити своје назначење и остварити се кроз Цркву као Бого-човјечанску заједницу.  То би била прва Христова заповест да волимо Бога, а одмах друга гласи да волимо једни друга, да остваримо заједницу са другима. Нарцисоидност нас заслепљује и упућује у депресивну саможивост, отуђујући нас од других, али и од Бога. Савремени човек је кренуо давно да се удаљава од Бога, да прави свој Вавилон од егоизма и индивидуализма. Удаљавање од Бога и људи је значило и удаљавање од природе, али и злостављање и уништење. Процес деструкције савременог човека отуђеног од Бога се види у његовој суженој свести и односу према творевини.

    „Дивна су дела Твоја,

    Господе, све се испуњава благошћу.

    Слава Теби, Господе, који створи све“ Пс. 102

  5. Danas mi se desilo nešto neobično što ne mogu da objasnim uzročno posledičnim povezanostima, već jedino povezanošću po smislu- sinhronicitetom.

    Tvorac termina sinhronicitet Karl Gustav Jung , definisao ga je kao princip bezuzročne povezanosti. Mnoga njegova lična iskustva navela su ga na zaključak da postoji klasa događaja, dosta čestih, koji su povezani po značenju, ali ne i uzročno. Ali obični ljudi takve događaje uglavnom nazivaju koincidencijama i pripisuju ih slučaju.

    Iako volim takve "koincidencije" vodim računa da ih ne nazovem sinhronicitetom dok ne iscrpem mogućnost nekih uzročno posledičnih objašnjenja. Onda ih ne ostane puno. Interesantno mi je i to da su moji događaji - sinhroniciteti takođe nečim povezani: uvek imaju neke direktne veze sa muzikom-muzičarima i javljaju se u serijama u nekim kriznim situacijama ( posledji serijal za vreme bombardovanja). Da opišem prvo ovaj od juče:

    Prekjuče, razgovaram telefonom sa mojim drugom, vrsnim muzičarem, Dudum Bezuhom, gitaristom. Čujemo se onako, da se pitamo kako smo...Usput, pomene on u priči jednog sjajnog basistu, Batu Božanića kojega nisam video ni čuo skoro 20 godina( sećam se tačno gde smo se videli 2002). Pitam ga kako je Bata, kaže da je dobro, da su sarađivali na nekom projektu...Sutra dan se čujem sa još jednim muzičarem, i on isto pomenu Batu. Kad posle toga otvorim ja poštansko sanduče, vidim neko pismo od SOKOJa (organizacija muzičkih autora Srbije). Otvorim pismo, vidim poslali mi neke autorske honorare. Čitam za šta, kad ono autorski honorar za neka tri teksta iz 1981 godine, kompozitor i aranžer Slobodan Bata Božanić! Ja se ne sećam da sam ikada Bati pisao neke tekstove. Pomislim da nije neka greška. Konsultujem ti ja tu Google, majku znanja, kad ono nije greška. Bata, neka grupa "Strip", album "Modeli za prodaju" i tri moje pesme. Odmah sam provalio da jesu moje jer se jedna zove "ludi svet" ( i danas mi je to tema) , druga "Psihički" (ide " uvek kad si sa mnom ti, osećam se psihički...uvek kad sam s tobom sam, ne znam da se ponašam...". ) "Bože, koja sam ja dileja bio", pomislim. Onda čujem još jedan glas u glavi koji kaže: "Bio i ostao". Taj glas mi je nekako zvučao kao glas moje žene. Možda grešim dušu, ali reko bih da je njen.

    Elem, kako bi moglo biti uzročno posledično povezano moje podsećanje na Batu, posle toliko godina, sa pismom SOKOJa sa njegovim imenom (poslato istog dana kada sam ga pomenuo sa Dudom). Pa još otkriće da smo sarađivali na nekom albumu. Doduše, nije mi iznenađenje to da ne znam kome sam šta dao. Dešavalo mi se više puta da čujem neki tekst ili pesmu koja mi zvuči poznato, a da posle provalim da je moja. Uvek sam delio i tekstove i pesme, a da posle nisam pratio šta je bilo sa njima. Ali, baš taj dan, za tekst iz 1981?!! Puka slučajnost??? Koja je verovatnoća da se nešto tako poklopi? I to ne prvi put.

    Za vreme bombardovanja 1999 godine pisao sam knjigu "Nečujna muzika postojanja", ljubavno naučni roman o muzičkom poretku stvari, o muzičkim obrascima koji postoje u svemu...fizici, hemiji, biologiji, psihologiji...I tu dođem na temu sinhroniciteta. Postavim sebi pitanje ( ili Bogu), da li se sinhroniciteti dešavaju ljudima koji veruju u njih, u to da nešto može biti povezano smislom, a ne uzročno posledično. Kuckam to pitanje u kompjuter i slušam CD Lorine Mek Kenit, sjajne Irske pevačice sa anđeoskim glasom, "The book of secrets". U tom se setim da treba da pozovem jednu drugaricu koja je radila u Crvenom krstu. Okrenem broj, zvoni...i odjednom čujem pesmu koju slušam sa CDa preko telefonske slušalice. Kako je to moguće, pitam se, da čujem muziku sa mojih zvučnika preko telefona". Potpuno sinhrono, u milisekund! Javlja mi se drugarica, ja joj pričam šta se desilo, ona kaže "Pa da, ta nam je pesma na telefonskoj sekretarici. Znaš, šef je Irac i lud je za Lorinom...".Ali da se čuje sinhrono sa pesmom koju slušam preko zvučnika dok pišem o sonhronicitetu!!!? Da li sam to upravo dobio odgovor na pitanje? Od koga!?

    Međutim, to nije kraj. Kreće serija sličnih događaja. Za vreme bombardovanja, kao što to i sada rade kolege za vreme pandemije, organizovali smo besplatnu psihološku pomoć. Prethodno sam sa nekim prijateljima osnovao "Fonda za zaštitu duhovnog nasleđa Aetos" za pomoć Hilandaru, ali smo i psihološku pomoć građanima za vreme bombardovanja uvrstili u svoje aktivnosti. I na taj telefon se javi jedan ženski glas i pita me da pogodim ko je. Pogodio sam iz prve ( zaboravljam imena, ali boje glasova nikada). To je bila bivša devojka jednog gitariste sa kojim sam dvadesetak godina pre toga svirao u grupi "Zvezdana prašina". Nisam je video ni čuo od tada. A ni tog gitaristu, Kostu. Prisećamo se tako mladosti, pomene ona njega i pita me da li ga viđam ili čujem. "Ne", rekoh, "ne od onda...". Kad zvoni drugi telefon. Izvinem joj se, dignem slušalicu i čujem "Gde si Šok, jbt! Jel znaš ko je"(Neki su me zvali "Šok" jer sam došao sa Kosova, a to je bio narodski izraz za Šiptar). "Kosta, jbt., otkud ti Čokalijo? ( Čokalija-Makedonac). A ova, na drugoj slušalici "E, sad me zezaš...baš ti se sada javio Kosta dok pričamo o njemu!!!" Ja pritisnem spiker na oba telefona, njih dvoje u čudu...

    Ima još, pravi serijal, ali da ne dužim priču. Imate li vi ideju o nekakvoj kauzalnosti između ovih događaja? Ja ne mogu da je nađem. Puka slučajnost ? Ako je sinhronicitet, ko je njegov tvorac? Režiser? Može ĺi slučaj da bude režiser ovako povezanih događaja?

  6. Човек говори Богу

    Знам да си скривен у морима сјања,
    Али те стигне дух који те слути;
    Небо и земља не могу те чути,
    А у нама је твој глас од постања.

    Једино ти си што је протуречно —
    Кад си у срцу да ниси у свести. . .
    На ком се мосту икад могу срести,
    Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно!

    Води ли пут наш к теби, да ли води?
    Крај и почетак — је ли то све једно?
    Ко печате ти чува неповредно,
    Ко твојим страшним границама ходи?

    Јесмо ли као у исконске сате
    Налик на твоје обличје и данас?
    Ако ли нисмо, каква туга за нас,
    Ако ли јесмо, каква беда за те.

    Мој дух човеков откуд је и шта је?
    Твој део или противност од тебе —
    Јер треће нема! Крај твог огња зебе,
    И мркне крај твог светила што сјаје.

    Самотан свугде и пред свим у страху,
    Странац у своме и телу и свету!
    И смрт и живот у истоме даху:
    Вечно ван себе тражећ своју мету.

     
    Јован Дучић
  7. Haljina

     

    Žena je hodala odlučno, ali nekako opušteno, svesna, očigledno, svoje ženstvenosti, ali i svesna još nečega – da je možda jedina tog dana u centru grada koja nosi ženstvenu haljinu

     

    Pre nekoliko dana, kroz prozor autobusa GSP-a, odsutno sam posmatrala Beograd, ulice, zgrade, šarenilo letnjih boja. Život se nekako vratio, sa ovim suncem, sa ogromnom svačijom željom da se ponovo živi. Deca na ulicama, srednjoškolci, beogradske lepotice.

    Na semaforu, na jednoj velikoj raskrsnici, napravio se veliki zastoj, pa sam mogla, i bukvalno na miru, da ispratim scenu koja se, kao u nekom italijanskom filmu, odvijala tu, na ulici, u kadru mog prozora.

    Jedna mlada devojka, obučena u nešto nalik letnjoj spavaćici – lelujava bezoblična haljinica, sa mašnicom na jednom ramenu, kratka da kraća ne može biti, u ravnim sandalicama – prolazila je pored grupe mladića.

    Izgledala je kao mala Vendi, probuđena usred noći, pošto je čula Zvončicu. Noge potpuno gole, skoro do donjeg veša, i taj mali džak na njoj, i te ravne sandale, nisu ni na koga ostavile utisak. Nijedan mladić je nije pogledao. Niko se za njom nije okrenuo.

    A onda je, samo koji trenutak kasnije, pored nje prošla jedna vitka žena, sigurno je imala preko četrdeset godina, u letnjoj haljini kakve su nekada nosile naše majke po ugledu na božanstvenu Brižit Bardo. Imala je haljinu na cveće, sa malom gloknom koja joj je pokrivala kolena, i sandalice na malu štiklu.

    Ta mala glokna nežno je lelujala za njom, kaiš oko struka govorio je o njenoj vitkoj liniji, a mali otvor oko vrata pokrivao je sve. Samo su joj ruke bile gole. Žena je hodala odlučno, ali nekako opušteno, svesna, očigledno, svoje ženstvenosti, ali i svesna još nečega – da je možda jedina tog dana u centru grada koja nosi ženstvenu haljinu.

     

    Ne znam da li se iko okretao za mnom na ulici, ali nije mala stvar ni to što bih se ja okrenula za sobom

     

    Jer, u tom trenutku, svuda oko nje bile su gole butine, svejedno da li ispod prekratkih minića, šortseva, iscepanih farmerki, ili su oko nje bile žene u haljinama za plažu, suviše vrećaste ili suviše razgolićene, oborenih ramena, lošeg držanja, muškobanjaste, preerotizovane ili potpuno zapuštene. Ona je, u običnoj letnjoj haljini do kolena, sa kaišem oko struka, izgledala kao da je došla iz nekog filma, iz prošlih vremena kada su žene bile ženstvene i dame.

    I svi momci su se okrenuli za njom.

    Mora da je toga bila svesna, pošto mi se učinilo da se blago nasmešila.

    Onda sam sa prekorom pogledala u svoje farmerke.

    Na povratku kući, svratila sam u jednu radnju i kupila sebi letnju haljinicu do kolena.

    Danas sam je obukla.

    U stvari, bio je to dobar zaboravljeni osećaj ženstvenosti – dodir ruba letnje haljine po kolenima. Ne znam da li se iko okretao za mnom na ulici, ali nije mala stvar ni to što bih se ja okrenula za sobom.

  8. Stalno sam se pitao gde je to kad prestaje strah? Kako dospeti tamo? A onda sam jednoga dana, sedeći u parku, gledao dete koje se ljuljalo na ljuljaški, veselo i nasmejano bez ikakvog straha da će pasti.

    Pogledao sam bolje, i video oca koji je stajao iza deteta, spreman da “reaguje” ako nešto krene na loše. Dete je to znalo i verovalo je ocu. Zato je tako bilo bezbrižno.

    Shvatio sam da mesto, o kojem sanjam, je ustvari ovde. U meni. U mojoj veri da me moj Stvoritelj gleda.

    Samo bezgranično poverenje, kao u ovog deteta, u Boga, oslobadja od strahova. Skida teret sa ledja. Izgleda da je dosta toga u nama, ali treba videti. Eeeee. Samo.

    Autor: Dragan Tepavac Tepa

     

  9. Ако имаш некога кога више немаш

                                                     hqdefault.jpg

     

    Ако имаш неког драгог кога више немаш, ово је можда за тебе. Многи ми кажу да више не постоје они који су до скоро постојали и да их ништа не може вратити. Али лажу. Ноћ их увек врати. Крену да лутају по сећањима и смеју се са онога света, грле те кроз снове, причају ти с унутрашње стране уха.

    Ако си имао оне чију смрт наново доживљаваш и оплакујеш их сваког јутра, имао си нешто и због тога треба да будеш срећан, иако може деловати да срећа с тим нема везе, па чак и помислиш да ако је икада и била ту, више није. Није срећа отишла са њима, него су они отишли са њом. За њих више нема патње. Они сада гледају како ми плачемо и срећни су што су постојали.

    Ако си имао некога због кога сада избегаваш градове, заобилазиш тргове, не пијеш омиљено пиће, не певаш неку песму, не пролазиш поред појединих кућа, имао си много, а чим си имао много, много си и изгубио. Али неко никада није имао много и никада ништа вредно неће изгубити – благо њему и тешко њему.

    Ако си имао некога због кога се смејеш и плачеш у исто време, ниси имао ништа мање од свега. Да ниси имао неког таквог, не би се та туга коју осећаш смела назвати животом. Шта је живот без смеха? Шта је туга без суза? Или шта је живот без суза и шта је туга без смеха? Живот без смеха је смрт. Туга без суза је терет који никада не скидаш са леђа. Живот без суза је живот без душе. Туга без смеха је облачан дан који се никада неће разведрити.

    Ако си имао некога ко је исто тако имао тебе, ни тај неко није јефтино прошао и лако отишао. Изгубио је и више него ти. Неко сматра њега срећнијим, неко тебе. Нико ту није срећан, као што нико не би ни смео бити тужан.
    Ако си имао некога ко ти је био нешто, некад и све, не можеш рећи да сада немаш ништа. Када се тврђава сруши, остају темељи и зидине. На њима ваља опет подићи нешто, какво год да је и колико год те штитило. Ако има ко, имаће и шта.
    Ако си имао некога ко је изненада отишао, увек ће те плашити изненађења. Ако си имао некога ко је дуго одлазио, увек ће те плашити време.

    Ако имаш некога кога не би волео да немаш, шта чекаш? Што читаш? Грли!

    Ако немаш никога кога немаш, имаш све и не знаш ништа, Бог те добри наградио.

    Ако имаш некога кога немаш, све си ово знао и без мог писања.

    Милан Ружић

  10. aplikacija-nikolaj.jpg.c2356598e62cc0a93903722ae3789a97.jpg

     

    У згради Владе Републике Српске данас, 4. јуна 2021. године, представљена је мобилна апликација “Николај” чију је израду подржало Министарство за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске уз благослов Епископа бањалучког г. Јефрема, сазнаје Радио „Слово љубве“ благодарећи јеромонаху Илариону, сабрату манастира Осовица.

    Апликација евидентира око 4500 храмова Српске Православне Цркве на простору бивше Југославије где живи или је живео српски народ.  Доступни су геолокацијски сервиси и кратак опис са фотографијом, за android и iOS платформе.

    Министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске, Срђан Рајчевић, истакао је да је дигитализација културне баштине српском народу преко потребна. Рајчевић је навео да је апликација превасходно намењена туристима али и свима који желе да посете богомоље СПЦ, те је додао да ће ресорно министарство подржати све сличне пројекте. “Потребно је да свету покажемо са каквом баштином располажемо, те да у сарадњи са СПЦ евидентирамо све наше богомоље”, рекао је  министар Рајчевић у своме обраћању присутнима.

    Аутор апликације Срђан Бијелић рекао је да је било потребно годину и по дана како би се идеја спровела у дело, те да се из писаних и електронских појединачних медија подаци о богомољама преточе на телефоне.

    У име Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема, клира, свих оних који ће користити ову апликацију, у име братства манастира Осовица, као и у своје лично име присутнима се обратио настојатељ манастира Осовица Теофил (Димитрић), захваливши се људима сабраним у Николај тиму, који су својом љубављу, трудом и залагањем реализовали идеју о стварању апликације Николај.

    Ова апликација ће засигурно бити пример и подстрек за нове и благословене пројекте који су савременом човеку насушно потребни.  Николај тим чине: Недељко Смиљанић, Срђан Бијелић и Срђан Станковић.

    Овим подухватом отргнуте су од заборава све наше дивне Светиње – цркве и манастири са простора свих шест Република бивше државе. Уведене су у сферу ере која познаје комуникацију савременог човека, у највећој мери, преко друштвено-социјалних мрежа и савремених апликација. Сакрални објекти су сабрани у овој софтверској апликацији и тако доступни на електронским мапама, намењеним корисницима мобилних уређаја.

    Пројекат има за циљ да буде на духовну корист свима како верницима који посећују светиње тако и целокупном широком аудиторијуму који жели да се упозна са културним наслеђем у оквиру тематског туризма.  Апликација је гарант очувања историјске истине о свим садашњим светињама, као и локацијама оних које још увек вапе за обновом. Она ће на најбољи начин будућим генерацијама да покаже куда и где сеже простор Српског националног и духовног корпуса. Апликација Николај у времену које долази биће сведок вековног постојања нашег народа на овим просторима. 

    Мобилна апликација је бесплатна и доступна на: https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.nikolaj.app

     

    https://patmos.rs/2021/06/05/mobilna-aplikacija-hramova-spc-na-prostoru-stare-jugoslavije/

     

     

  11.                 image_750x_60ba12c109b10.jpg

     

    Кондак 1.
    Теби, изабраном страдалцу Христовом, који си незлобиво као
    јагње на заклање злом бугарском краљу пошао, похвални песмопој
    сада узносимо, а ти, пошто си стекао велику слободу пред
    Господом, помоли се за спасење наше, да би могли са радошћу да
    ти кличемо: Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго
    владике Христа!
    Икос 1.
    Господ који у Светој Тројици пребива, стварајући анђеле на
    Небу, стварао је и анђеле на Земљи, међу којима и ти бејаше, свети
    мучениче Владимире, јер си сав живот свој анђелски поживео и због
    тога си се као анђео на Небеса узнео после страдања свога. Зато
    прими од нас ове анђелске похвале:
    Радуј се, јер си од царства свога желео да начиниш Христово
    Царство!
    Радуј се, јер беше кротак и побожан као мало који земаљски
    владалац!
    Радуј се, јер си народ Србски учио да правилно исповеда
    Свету Тројицу!
    Радуј се, јер те je више красила вера Божија, него царско
    порекло твоје!
    Радуј се, јер живот твој беше истинска служба Богу!
    Радуј се, јер се славно у Господу прослави!
    Радуј се, јер си јеретике обраћао истинској побожности!
    Радуј се, јер непрестано жуђаше за царством које није од овога
    света!
    Радуј се, незлобиво јагње Божије!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 2.
    И деда твој и отац, свети Владимире, били су краљеви Србски
    у Зети и Захумљу, али беху веома Богобојажљиви, па су и тебе од
    малена учили свакој побожности и непрестаном клицању Богу:
    Алилуја!
    Икос 2.
    Ти, блажени Владимире, од детињства би испуњен даровима
    духовним, јер беше кротак, смирен, Богобојажљив и чист животом,
    презирућу све земаљске насладе, а ревнујући за све оно што је
    узвишено и Божанско. Зато почуј ове похвале наше:
    Радуј се, јер ти преци беху благочестиви владари Србски!
    Радуј се, јер беше чист и душом и телом као извор планински
    од младости своје!
    Радуј се, јер од детињства твога живљаше анђелски и
    целомудрено!
    Радуј се, јер си Богомудро изучио сав Закон Божији!
    Радуј се, јер никада ниси ишао на веће безбожничко!
    Радуј се, јер од младости живљаше по заповестима Божијим!
    Радуј се, јер се ниси оскрнавио саблазнима овога света!
    Радуј се, јер у животу твоме све беше Богодолично!
    Радуј се, јер гораше као буктиња вере хришћанске!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 3.
    Још у раној младости тебе дадоше, свети Владимире, да се
    учиш ратним вештинама, које ти добро научи, али си се још више
    трудио да будеш добар војник Господа Христа и да Њему
    непрестано појеш: Алилуја!
    Икос 3.
    Због свега тога ти, свети Владимире, стече у себи и витештво,
    а још више и побожност, јер си даноноћно изучавао Свето Писмо,
    примењујући све заповести његове у животу своме. Посебно си био
    милосрдан према беднима и сиромашнима, који те необично
    љубљаше. Нека ове речи наше буду похвала доброти твојој:
    Радуј се, јер си од младости ревновао за узвишеним и
    Божанским стварима!
    Радуј се, јер марљиво изучи Божанско Свето Писмо!
    Радуј се, јер и телом, а још више духом беше истински
    украшен од Бога!
    Радуј се, јер си и војне вештине изучио на удивљење многих!
    Радуј се, јер љубављу и кротошћу владаше земљама Србским!
    Радуј се, јер имаше срце болећиво према убогима и
    сиромашнима!
    Радуј се, јер беше правичан и мирољубив према свакоме!
    Радуј се, јер у бојевима показиваше истинско витештво!
    Радуј се, јер беше владалац кога народ силно љубљаше!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 4.
    Пошто у Србским земљама где ти владаше, свети Владимире,
    беше доста богумила и других јеретика, ти их знањем Светог Писма,
    а поготово љубављу и незлобивошћу својом поврати истинитој Вери
    Христовој, па сви од радости запевасте: Алилуја!
    Икос 4.
    У животу и владању своме, ти, свети Владимире, све чињаше
    Богомудро, због чега би вољен од свију. У народ си слао учитеље
    да га учи науци Христовој, подизао си цркве и манастире, болнице и
    странопримнице, стварајући од земаљског царства свога Царство
    Божије, због чега ти кличемо овако:
    Радуј се, јер си подизао многе цркве и манастире!
    Радуј се, јер је кроз тебе вера Христова утврђена у роду
    нашем!
    Радуј се, јер Богомудро управљаше поданицима својим!
    Радуј се, јер си за путнике намернике странопримнице градио!
    Радуј се, јер си многе болнице за болеснике саградио!
    Радуј се, изобиље оскудних!
    Радуј се, заштитниче сиротих!
    Радуј се, храниоче удовица!
    Радуј се, верни слуго Сведржитеља Бога!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 5.
    Сејач кукоља на њиви Господњој ни теби није дао мира, свети
    Владимире, него је подизао и унутрашње и спољне непријатеље на
    тебе, како би те још више Богу приволео и како би још више ка
    Њему руке уздизао, појући: Алилуја!
    Икос 5.
    На тебе, свети Владимире, и земљу твоју, стално нападаше
    грчки цар Василије и бугарски Самуило. И када Самуило једном
    крену са силном војском на државу твоју, ти, не желећи да се узалуд
    лије крв људска, побеже са народом на гору Косогор, чекајући да
    непријатељ оде из тих крајева. Прими због тога ове усклике наше:
    Радуј се, јер си све непријатеље своје побеђивао силом Крста
    Господњег!
    Радуј се, јер неустрашиво чуваше државу од непријатеља!
    Радуј се, јер владаше земљом Србском по законима Божијим!
    Радуј се, јер у себи ниси гајио мржњу ни према
    непријатељима!
    Радуј се, јер као Аврам гостољубив беше!
    Радуј се, јер те и Небо и Земља чесно прослављају!
    Радуј се, благослове домова хришћанских!
    Радуј се, утврђење и правило вере Христове!
    Радуј се, верни слуго Господњи!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 6.
    Цар Самуило, сазнавши где се налазите, свети Владимире,
    опколи ту планину. Међутим, тада се још веће зло подиже на вас,
    јер почеше да вас уједају отровне змије, па ти, са свим народом
    подиже руке ка Богу да вас спасе од те напасти, вапијући: Алилуја!
    Икос 6.
    И Бог на молитве твоје, свети Владимире, умири змије, али те
    тада једна друга змија, кнез места где бејасте, издаде цару
    Самуилу, и ти допаде у ропство његово. Схвативши то као вољу
    Божију, ти рече да је боље да сам страдаш, него сав народ, и да као
    пастир добри сам положиш душу за овце своје. Због те жртве твоје
    ми ти кличемо:
    Радуј се, јер ниси желео да ти народ узалудно у ратовима
    гине!
    Радуј се, јер си и змије отровнице које ти војску уједаше
    молитвом Богу учинио благим!
    Радуј се, јер беше пастир добри Пастира Христа!
    Радуј се, изворе Божанске благодати!
    Радуј се, дубино смирења!
    Радуј се, радости побожних царева!
    Радуј се, утврђење Христових догмата!
    Радуј се, похвало Србске Цркве!
    Радуј се, заштитниче убогих и сиротих!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 7.
    И ти, свети Владимире, би заточен у град Преспу крај Охрида,
    где се у тамници даноноћно мољаше Богу. Тада ти се јави анђео
    Господњи, који те укрепи, рекавши ти да ћеш ускоро бити
    ослобођен, али и да ћеш мученички пострадати, нашта ти заједно са
    њим заблагодари Богу песмом: Алилуја!
    Икос 7
    А цар бугарски Самуило имађаше кћер Косару, чије срце беше
    веома милостиво према убогима и сужњима и које често
    посећиваше тамницама. И тако једном сишавши међу сужње да им
    ноге опере, она угледа и тебе, свети Владимире, и заволе те једном
    вишом љубављу, па пожеле да те ослободи. Прими због тога ове
    похвале наше:
    Радуј се, јер ради народа свога и сужањство претрпе!
    Радуј се, јер ти се у тамници јави анђео Господњи!
    Радуј се, јер ти је тај анђео благовестио мученичку кончину
    твоју!
    Радуј се, јер те је царева ћерка посећивала у тамници и
    тешила!
    Радуј се, похвало Васељене!
    Радуј се, украсу Цркве Христове!
    Радуј се, поборниче Крста Господњег!
    Радуј се, храбри борче за Истину Божију!
    Радуј се, непобедиво оружје царева и војника Христових!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 8.
    Кћи царева одмах похита ка оцу, молећи га да јој тебе, свети
    Владимире, пода за мужа. А он, неизмерно волећи своју кћер, а и
    знајући да си краљевске крви, благослови ваш брак, па ви од
    радости запевасте: Алилуја!
    Икос 8.
    И ти, свети Владимире, са супругом својом, поврати се из
    ропства дому своме, где би дочекан са великом радошћу. Тада ти,
    будући Богобојажљив, замоли супругу да у браку живите као
    девственици и да не прљате брачну постељу, већ да Богу узносите
    молитве дан и ноћ, што она смерно прихвати. И тако, ти владаше
    народом Србским са страхом Божијим, љубављу и сваком правдом.
    Нека те стога обрадују ове похвале наше:
    Радуј се, јер силног цара Самуила преобрати у љубав према
    теби!
    Радуј се, јер се из сужањства поврати у краљевину своју са
    верном супругом Косаром!
    Радуј се, јер иако у браку беше, девственик остаде!
    Радуј се, јер беше осветник страдалника!
    Радуј се, јер си диван у Светима Христовим!
    Радуј се, јер брзо услишаваш молитве наше!
    Радуј се, брзи исцелитељу од свих недуга!
    Радуј се, пастиру стада словесног!
    Радуј се, огњени мачу против јеретика!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 9.
    Када на власт у Бугарској дође злочестиви цар Владислав, он,
    завидећи незлобивости твојој, свети Владимире, смишљаше како да
    те домами себи и да те убије, не знајући да је од свега најлепше
    певати Богу: Алилуја!
    Икос 9.
    Да ли би и најречитија уста могла да опишу чудо које се потом
    догодило. Јер када ти, свети Владимире, пође једном у шуму, показа
    ти се орао, на чијим леђима као сунце блисташе сјајни Крст. Он тај
    Крст спусти на земљу и постаде невидљив. А ти се смерно поклони
    Крсту, па нареди да се у знак знамења тога на томе месту сагради
    црква, у коју би и тај Крст положен. Удивљени због чуда које се
    догодило ми ти певамо:
    Радуј се, јер ти Господ као знак страдања твога посла Часни
    Крст као знак страдања свога!
    Радуј се, јер и теби, као и цару Константину, беше од Бога
    показан Часни и Животворни Крст Господњи!
    Радуј се, јер си у виду орла видео Божанског анђела!
    Радуј се, јер ти је орао са небеса Часни Крст донео!
    Радуј се, јер си на том месту подигао цркву Божију!
    Радуј се, јер си у тој цркви многе сузе пролио, ишчекујући
    блиску кончину своју!
    Радуј се, блажени, јер благујеш у Царству Христовом!
    Радуј се, милостиви, јер милостињу делише на све стране!
    Радуј се, жалостиви, јер све уцвељене и сиротне сажаљеваше!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 10.
    У томе храму, ти, свети Владимире, провођаше дане и ноћи на
    молитви и свеноћним бдењима, јер осети да се приближава
    проречено време страдања твога, благодарећи Богу на свему
    песмом: Алилуја!
    Икос 10.
    Тада те, свети Владимире, краљ Владислав позва себи, као на
    договор, али супруга твоја Косара, не поверова речима његовим,
    него она оде на разговор са њим, јер му беше рођака. Тада он и њу
    обману, пославши ти по посланицима златан Крст, као доказ
    пријатељства свога. А ти затражи од њега не златни, него дрвени
    Крст на каквом је и Господ био разапет, што он притворно и учини,
    не би ли те примамио себи. Гледајући незлобивост твоју, ми ти
    кличемо:
    Радуј се, јер си попут највећих молитвеника истрајно на
    молитви у храму стајао!
    Радуј се, јер си веровао да онај који се Крстом куне, неће
    преварити!
    Радуј се, јер се ниси уплашио неправедне смрти која ти је
    спремана!
    Радуј се, јер чудесну смрт прими која задиви и непријатеље
    твоје!
    Радуј се, Богомудри учениче и следбениче Свете Тројице!
    Радуј се, јер беше кротак и смеран срцем!
    Радуј се, кротки слуго Небеског Цара!
    Радуј се, одбрано заробљених!
    Радуј се, заклоне нападнутих!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 11.
    Пошавши са добијеним Крстом на крсни пут свој, ти, свети
    Владимире, мољаше се целим путем Богу, свративши на крају у
    једну цркву, где се исповеди и причести Светим Тајнама Христовим,
    запевавши: Алилуја!
    Икос 11.
    Када ти, свети Владимире, дође у град Преспу, краљ
    Владислав, чим те угледа, удари те мачем, у жељи да те убије, али
    те нимало не повреди. Тада му ти, јагње Божије, даде свој мач, и он,
    помрачен умом, узе га у руке своје и одсече ти главу. А ти узе главу
    своју рукама, па усевши на коња, одјури цркви где си се причестио,
    и у њој рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! Задивљени
    необичним чудом, ми ти кличемо:
    Радуј се, јер си као јагње на заклање злочестивом бугарском
    краљу пошао!
    Радуј се, јер си се пре смрти исповедио и причестио пречистим
    Тајнама Христовим!
    Радуј се, јер нека невидљива сила не дозволи бугарском
    краљу да те усмрти мачем својим!
    Радуј се, јер му ти тада незлобиво даде свој мач да будеш
    убијен њиме!
    Радуј се, јер си Господу на дар рукама својим чудесно главу
    принео!
    Радуј се, јер си чудесно испустио душу своју у храму Божијем у
    којем си се последњи пут причестио!
    Радуј се, јер се наслађујеш светлошћу Тросунчаног Божанства!
    Радуј се, јер си венац мучеништва од Господа задобио!
    Радуј се, јер си хору мученика на Небесима прибројан!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 12.
    Чесно тело твоје, свети мучениче Владимире, епископи и
    свештеници са славопојем погребоше у тој цркви, уз неутешан плач
    супруге твоје Косаре. И већ прве ноћи на гробу твоме се указа
    чудесна светлост, и анђелско појање: Алилуја!
    Икос 12.
    То чудо силно уплаши злочестивог цара, па он тело твоје,
    свети мучениче Владимире, предаде супрузи твојој, која га пренесе
    у Србску земљу и положи у храм Мајке Божије. И Господ кроз векове
    до данашњег сачува тело твоје нетрулежним, из кога се осећаше
    предиван миомир, и од кога се догађаху многа чудеса, да сведоче о
    великој светости твојој. Прими због тога ове усклике наше:
    Радуј се, јер си си принео у чисту и непорочну жртву на
    Небеску трпезу!
    Радуј се, јер се Богољубива супруга твоја замонаши при храму
    где ти мошти почиваху!
    Радуј се, јер демони устрашено беже од светих моштију твојих!
    Радуј се, јер и после смрти твоје теби долазе убоги и немоћни
    тражећи помоћи!
    Радуј се, јер је кивот са моштима твојим рекама суза орошен!
    Радуј се, јер се на празник прослављања твога скупљају реке
    народа у храм где почивају свете мошти твоје!
    Радуј се, јер си смерно цео живот проживео!
    Радуј се, јер сабеседниче ангела и архангела!
    Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
    Христа!
    Кондак 13.
    О, свети мучениче Владимире, Богобојажљиви краљу Србски,
    немој презрети ове молитве наше, него се помоли Господу да се
    смилује на нас и приброји стаду своме, како би и ми могли да кроз
    сву вечност појемо: Алилуја!
    (Овај кондак се чита три пута, па затим поново: Икос 1. и
    кондак 1. и онда молитва, на крају.)
    Молитва
    О, свети Јоване Владимире, Богобјажљиви и благочестиви
    мучениче Србски, ти, иако владар беше, свима си слуга био, а
    највише Господу Богу. Животом својим ишао си уском стазом на
    чијем крају су била узана врата која у Живот Вечни воде, која си
    мученичком смрћу својом отворио, и постао причасник неисказане
    благодати Божије. Стога те ми, као таквог, молимо да и нама
    помогнеш, као што си многима до сада помогао, и да нас заступаш
    пред престолом Божијим, како би и ми нашли милост код Господа за 
    сва сагрешења наша. Молимо те, подигни још једном руке своје ка
    Творцу и твоме и нашем, и кажи Му: „Господе, Ти си сам рекао да
    ниси дошао да зовеш праведнике, него грешнике на покајање, па и
    ове слуге, које ме моле, призови к Себи. Прими их, као што си
    блудног сина примио, као цариника, као крвоточиву, као Савла, и
    безбројне грешнике, Теби само знане, и опрости им. Опрости им, и
    подари им покајнички лик до краја живота, како би се и они
    удостојили вечне награде у Царству Твоме.“ А на ове речи наше
    додај и ти још неке своје, за које знаш да ће Господа умилостивити,
    и ми ћемо ти бити благодарни довека.
    Јер ми, блатом греха укаљани, никада се очистити нећемо, ако
    нас ви, свеци Божији, не будете, као ближи Богу, заступали, и
    Господа преклињали да нам опрости.
    Стога, свети Јоване Владимире, моли Бога за нас, како би се и
    ми једном нашли у збору спашених, и како би и ми, са свима вама,
    Свецима Божијим, славили Надсуштаствену Тројицу, Оца и Сина и
    Светога Духа, и сада и увек и у све векове векова. Амин.

×
×
  • Креирај ново...