Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    44590
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    202

Everything posted by JESSY

  1. JESSY

    Privilegije debelih žena :)

    r - a - z - b - i - b - r - i - g - u....
  2. Koje namirnice pomažu u snižavanju povišenog krvnog pritiska? Visok krvni pritisak (hipertenzija) predstavlja faktor rizika za srčana oboljenja, moždani udar, bolesti bubrega i druge tegobe. Redovno bavljenje fizičkim aktivnostima, kao i odgovarajuća ishrana, bogata određenim namirnicama, mogu pomoći u regulaciji krvnog pritiska. O kojim namirnicama je reč? - Zeleno lisnato povrće (zelena salata, blitva, spanać, rukola, kelj) i banane obiluju kalijumom koji pomaže bubrezima da eliminišu višak natrijuma putem urina i na taj način snižava krvni pritisak. - Cvekla sadrži nitrate koji opuštaju krvne sudove što dovodi do smanjenja krvnog pritiska. - Bobičasto voće je bogato flavonoidima za koje su istraživanja pokazala da pomažu u prevenciji i ublažavanju hipertenzije. - Nar - jedna studija je pokazala da je kod osoba koje su tokom četiri nedelje, jednom dnevno, pile čašu soka od nara došlo do snižavanja krvnog pritiska. - Masna riba (skuša, tunjevina, losos, sardine) i maslinovo ulje predstavljaju odličan izvor omega-3 masnih kiselina koje regulišu nivo lipida u krvi i mogu da snize krvni pritisak. - Semenke suncokreta i bundeve obiluju magnezijumom i kalijumom za koje je dokazano da pomažu u regulaciji krvnog pritiska.
  3. JESSY

    Privilegije debelih žena :)

    koja vam se stavka od gore navedenih najvise dopada...?
  4. JESSY

    Privilegije debelih žena :)

    – Mogu da blejim sa ortakom nasamo bez da se ta situacija seksualizuje od strane društva, rodbine, itd. – Ja zauzimam prostor i zato što sam debela ljudi mi ga omogućavaju. Time što sam debela ljudi su neviđeno oprezni oko toga da mi ne bude neprijatno dok negde sedim na primer. – Niko nikada nije insinuirao da sam dobila neki posao ili da dobro zarađujem jer sam spavala sa nekim. – Kad smo kod toga, niko me nikad nije nazvao “kurvom”. Ne postoji koncenzus oko toga šta znači biti kurva, svakako šta god značilo, taj termin podrazumeva određen nivo agresije i mizogenije koju nije nikako prijatno pretrpeti. – Dosta ljudi misle da sam pametna, iako im objektivno nikada nisam dala povod za to, ali debelim ženama se u našem društvu upisuje u najmanju ruku emotivna inteligencija i dobrota. – Znam da se retko kome dopadam, samim tim ni ne osećam presiju da se dopadnem. – Mogu da imam intelektualnu konverzaciju sa muškarcem bez da se ona bespotrebno seksualizuje. – Gro žena me ne vidi kao pretnju i mogu bez tenzije da blejim sa njihovim partnerima. – S obzirom na to da me retko ko muva, ne osećam se kao hodajuće meso za mušku konzumaciju i objektifikaciju kao mnoge moje drugarice. – S tim u skladu, kroz svoju debelost ja sam oduzela sposobnost seksualizacije moj tela posmatraču. Drugim rečima, moje salo i meso, i tako dalje, sakriva najčešće seksualizovane delove tela kao sto su “linija”, struk, jasno izražene grudi, linije vilice, itd. – Neke žene godinama rade na tome da istaknu svoje telo, da njihovo telo bude primećeno, a moje se uvek nameće i to bez napora sa moje strane. Moje telo je prosto nezaboravno. http://www.psiholjub.com/nauka/poremecaji-ishrane/privilegije-debelih-zena/
  5. Акатист св. Ксенији Петроградској у Медаковићу Из парохијске заједнице храма Светог Јована Владимира у насељу Медаковић подсећају да ће у уторак, 6. августа 2019. године, у храму бити служен Акатист Светој Ксенији Петроградској, са почетком у 17 часова. Иначе се Акатист Светој Ксенији служи сваког првог уторка у месецу, осим у случају када је наредног дана празник. До Храма се из центра града стиже аутобусом број 26 и тролејбусом број 29. Са Бановог Брда аутобусом број 50, а са Новог Београда, односно Земуна аутобусом број 18. Добродошли на молитву!
  6. Svi se povremeno pogubimo jer svi smo samo smrtnici, ali paradoksalno tek kad se pogubimo onda se zaista i nadjemo , jer ovi sto veruju da nikad nisu pogubljeni oni su zapravo skroz izgubljeni...

    I.B.

    1. Trifke

      Trifke

      1John 1:8 Ako kažemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama.
      1John 1:9 Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.
      1John 1:10 Ako kažemo da ne sagrešismo, gradimo Ga lažom, i reč Njegova nije u nama.
      1John 2:1 Dečice moja! Ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko sagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika,
      1John 2:2 I On očišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta.
       

  7. JESSY

    Vera vs. Zabluda

    vazda bilo...
  8. JESSY

    Препоруке књига

    KIT STJUART – BIO JEDNOM JEDAN DEČAK // DRUGAČIJI POGLED NA AUTISTIČNU DECU Video igrice uglavnom imaju lošu reputaciju. Dok jedni tvrde da promovišu nasilje, drugi ih kritikuju zbog toga što izazivaju zavisnost, te su današnja deca prikovana za ekran i više se ne igraju napolju kao što smo mi to radili.Knjga Bio jednom jedan dečak (u originalu: A Boy Made of Blocks) pokazuje da video igrice ne moraju nužno biti loša stvar. Jedan mladi tata upravo je na ovaj način pokušao da nađe zajednički jezik sa svojim osmogodišnjim sinom, dečakom po imenu Sem. Sem nije kao ostala deca – on je autističan. Svet doživljava na potpuno drugačiji način i život sa njim prepun je nepredvidivih situacija. Ali, Aleks je jedan umorni tata koji nema više snage da se bori protiv bolesti koja je dijagnostifikovana njegovom sinu. Sve duže ostaje na poslu, izbegava da se brine o Semu i ostavlja svojoj ženi Džodi da se bori sa detetovim suzama ako mu hrana nije određene temperature ili ako mu bilo šta drugo ne odgovara. Sem loše reaguje na sve što ga zbunjuje i plaši, a takvih stvari je dosta. Džodi, Semova majka, jedina je osoba koja može da smiri svog sina i predvidi kako će se ponašati, dok Aleks, barem na početku romana, autizam vidi kao demona koji je opseo njegovog sina i protiv kog gubi bitku. Na početku, za njega je autizam bolest, međutim, do kraja knjige on nauči da prihvati autizan kao nešto što čini njegovog dečaka posebnim i uspeva da upozna svog sina na pravi način. Sredstvo koje koristi upravo je video igrica – Majnkraft. Ona se razlikuje od drugih po tome što nema nasilja, ubijanja, neprijatelja. To je igrica u kom svako može da gradi svoj svet, stvara kuće, palate, tvrđave. Ova igrica pomogla je Semu da se otvori prema ljudima, da iskaže misli i osećanja i konačno, da se poveže sa svojim tatom. Aleks shvata da je upravo Majnkraft odličan alat da upozna svog sina. Sve više roditelja sreće se sa ovom čudnom bolešću kojoj se ne zna uzrok. I sam pisac ima autističnog sina i u ovu knjigu utkao je neka lična iskustva, kako svoja, tako i iskustva drugih roditelja koja žive sa autističnom decom. Sve to čini ovu knjigu ne samo uverljivom, nego i zabavnom i dirljivom. Zašto treba pročitati ovu knjigu? Da bismo bolje razumeli roditelje čija su deca posebna, da ne bismo na autizam posmatrali kao poremećaj, već na nešto što ovu decu čini posebnom. Roditeljstvo je samo po sebi teško, a još teže ako dete ima posebne potrebe. Osim ove glavne teme, tu su i paralelne priče i drugi interesantni likovi u knjizi koji se na svoj način bore sa drugim problemima koje život nosi, kao što su gubitak člana porodice, neuzvraćena ljubav. I pored toga što se bavi teškim temama, ovo je jedna optimistična knjiga u kojoj ćete uživati.
  9. „Треба да учимо да не живимо за себе. Како то да научимо? Треба постепено да се навикавамо да дајемо милостињу. Зарадио си новац – мало или много, свеједно је своје, жао је човеку. А ти узми и дај некоме – не као позајмицу, већ заувек. Прво рубљу. Види: да ли те нешто гребе у души. Не гребе? Све је у реду? Дај по педесет копејки. Ако се навикнеш, даваћеш по рубљу. И тако све више и више. Помало, не треба одмах много, зато што ћеш после целе ноћи размишљати и вртећеш се у кревету, нећеш спавати: ех, много сам дао! Зато почни добровољно и помало да дајеш милостињу. Види коме је она потребна: можда у твом улазу има неко ко је сиромашан, или од рођака, или је познаницима неко умро. Ако ти је жао новца, можеш да даш неку ствар или нешто друго, на пример, да нешто одрадиш – дођи и помози човеку. И ако не желиш, и ако се лоше осећаш, послужи ближњем, учини му добро: очисти му ципеле, уради било шта – и твоје срце ће постати блаже. После ћеш видети – у теби више неће бити тврдичлука. И тада ћеш задобити и молитву.“ протојереј Д.Смирнов
  10. JESSY

    Vera vs. Zabluda

    па они други (неверујући) то не могу да схвате...што је и нормално...тако да то и не треба да очекујемо...и треба да нам буде небитно њихово мишљење...
  11. JESSY

    Biti sav u veri

    мислим да ми то никако не можемо знати, а и није нам на душевну корист...јер да јесте, свакако би нам било дато на знање...
  12. JESSY

    Biti sav u veri

    претпостављам зато што Господ зна колико ко може да понесе...
  13. JESSY

    Biti sav u veri

    - Rasudjivanje o tome da će naredna pokolenja (navode se cifre četiri ili sedam) za grehe otaca, ima starozavetne korene, i u Jevandjelju nećemo naći nikakvih pokazatelja za to. Da, u Knjizi Postanja Biblije priča se o tome, kako su Hamov sin Hanan i njegovo potomstvo bili prokleti i nosili prokletstvo za greh koji je počinio Ham. Ali to je jedinstven slučaj, i prokletstvo je izgovorio Hamov otac Noj, a ne Bog. Sam Noj je “bio čovek pravedan i neporočan u rodu svom” (Post. 6, 9) i imao je tri sina: Sima, Hama i Jafeta, koje je Gospod naredio Noju da povede sa sobom u kovčeg. Kada se potop završio, Noj je sa sinovima izašao iz kovčega i prineli su žrtvu Bogu. Gospod je blagoslovio Noja i njegove sinove i obećao da više voda neće služiti za potop radi istrebljenja svega živog. Čak štaviše, interesantno je da je kao znak tog obećanja Gospod napravio dugu: “Pa kad oblake navučem na zemlju vidjeće se duga (Moja) u oblacima, i opomenuću se zavjeta Svojega koji je izmedju Mene i vas i svake duše žive u svakom tijelu i neće više biti od vode potopa da zatre svako tijelo” (Post. 9, 14-15). Ali sada je važno da obratimo pažnju na to da su i Noj i njegovi sinovi bili blagosloveni od Boga. I evo šta se dešava dalje: posle potopa “A Noje poče raditi zemlju i posadi vinograd; i napiv se vina opi se, i otkri se nasred šatora svojega. A Ham, otac Hanancima, vidje golotinju oca svojega, i kaza obojici braće svoje na polju. A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i idući natraške pokriše njom golotinju oca svojega, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinje oca svojega. A kad se Noje probudi od vina, dozna šta mu je učinio mladji sin, i reče: proklet da je Hanan i da bude sluga slugama braće svoje!” (Post. 9.20-25). To jest prokletstvo Hanana za greh oca njegovog, Hama, je izgovorio Noj – to je Nojevo delo. I prokletstvo je bilo upućeno na Hanana, zato što je Ham kako shvatamo bio blagosloven od strane Boga. Noj je to znao i prosto nije mogao da prestupi taj blagoslov. Evo šta govori Gospod ustima proroka Jezekilja: “Ali govorite: zašto da ne nosi sin bezakonja očina? Jer sin čini sud i pravdu, sve uredbe Moje drži i izvršuje; doista će živjeti. Koja duša zgrješi ona će umrijeti, sin neće nositi bezakonja očina niti će otac nositi bezakonja sinovljeva, na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova…Ja ću suditi …svakome po putevima njegovim, govori Gospod Bog” (Jez. 18.19-30). A kod proroka Jeremije koji je predskazao Hristov dolazak kaže ovako: “U te dane neće se više govoriti: oci jedu kiselo groždje a sinovima trnu zubi. Nego će svaki za svoj grijeh poginuti; ko god jede kiselo groždje tome će zubi trnuti” (Jer. 31, 29-30). To jest nema odgovornosti pred Bogom za grehe otaca, nema takve teme – ali postoji i to veoma ozbiljna tema grehovne naslednosti. http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=594
  14. JESSY

    Biti sav u veri

  15. JESSY

    Biti sav u veri

    ја овде морам да изнесем своје мишљење... Свако од нас је одговоран за свој грех. Језекиљ 18:20 нам говори: “Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево.”
  16. JESSY

    Vera vs. Zabluda

    ja mislim da u cvrstoj veri nema zablude...ne postoji...e, sad je pitannje i sta je cvrsta vera...i ko je od nas ima... evo, ja mogu da govorim u svoje ime...ja sam sigurna da ce Gospod reagovati na moje molitve i sigurna sam da ce "problem'' resiti ali sada znam da to nece biti uvek onako kako bih ja zelela...ucim se da uvek prihvatam njegovu volju...tesko je...ponekad veoma jako...ali nemam drugog izbora...ono sto je do mene, trudim se koliko mogu da uradim...ono sto nije, Njegovo je...i verujem da On najbolje zna...i na kraju, nemamo drugog izbora...ali kada to prihvatimo, istinski, dolazi od Njega uteha, olaksanje, milost...i bude sve lakse....
  17. JESSY

    Vera vs. Zabluda

    evo, ja da se javim, da se ne plasis mraka...nisi sama...nikad...to je najvaznije da znas...i sve je dobro...sve je kako treba da bude...
  18. JESSY

    Iskustva "dece" alkoholičara

    Sanja, jako dobra tema...i teška, naravno...ali isto tako potrebna...verujem da će biti dosta dobrih komentara...
  19. протојереј Ајексеј Тимаков: ИЗГУБЉЕНА РАДОСТ ОЦРКОВЉЕНОСТИ „Створио си нас ради Себе, Господе и пашти се срце наше, док се не успокоји у Теби“ (бл. Августин, Исповести) УЦркву су свагда долазили и долазиће људи за које је улазак у храм тежак и често несхватљив корак, зато што је ово прво искуство у њиховом животу, повезано са за њих непознатим стајањем пред лицем Божјим. У наше је време ово нарочито актуелно, јер је у великој мери прекинута нит преношења вере кроз поколења, али није у потпуности изгубљена тежња за истинским духовним животом. И од тога какав ће одговор човек задобити унутар црквених зидова, често зависи, хоће ли он остати тамо или не. Православни се живот гради на молитви, Јеванђељу и учешћу верујућих у Светотајинском животу Цркве. За савременог човека је веома неопходно да усвоји то да је молитва дисање, Јеванђеље – жива вода, исповест – бања, а причешће – храна за душу. Уколико не угради у темеље својих животних принципа то да духовни живот, у крајњој мери, није нимало мање важан него телесни, неће моћи да се истргне из шапа „овога света“ које га обавијају попут хоботнице и заувек ће остати са опредељењем које заиста понижава људско достојанство: члан потрошачког друштва. У Цркви је све прожето смислом. Усвајање овога смисла разумевањем језика Цркве јесте један од најважнијих задатака човека који улази у храм и који са своје стране мора да уложи не мали напор. Али уколико човек не пронађе одговоре на своја питања, он може отићи, саблазнивши се оскудношћу мисли људи из Цркве. И, следствено, они који прихватају нове људе који прелазе преко црквеног прага имају одговорност: отварати ризнице Цркве, скривене од „овога света“. Задатак постаје двоструко сложенији због тога што новопридошли не разуме језик Цркве и овај му се језик може учинити туђ и неприхватљив, те га може одбацити. А „језик овога света“ лако може да профанизује све што Црква брижно чува, као драгоценост. Зато увек настају покушаји превода језика Цркве, на језик света, што уствари представља катихезацију, која поставља задатак да не одбаци и да не профанизује, и самим тим да не постане извор саблазни за оне који желе да уђу… чланак
  20. митрополит Иларион (Алфејев): ПОЗИВ Вера је пут на ком Бог и човек иду у сусрет један другоме. Први корак чини Бог, Који увек и безусловно верује у човека. Он човеку даје некакав знак, некакво предосећање Свог присуства. Човек као да чује тајанствени позив Божији, и његов корак у сусрет Богу представља одговор на тај позив. Бог позива човека јавно или тајно, осетно или чак неприметно. Али човеку је тешко да поверује у Бога ако не осети позив. Вера је тајна и загонетка. Због чега се један човек одазива на позив, а други не? Због чега је један, чувши реч Божију, спреман да је прихвати, а други остаје глув? Због чега неко, сусревши Бога на свом путу, истог тренутка оставља све и креће за Њим, а други се окреће и одлази у страну? ,А идући покрај мора Галилејског виде два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, где бацаху мрежу у море, јер беху рибари. И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и кренуше за Њим. И отишавши одатле виде друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, где крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за Њим“ (Мт. 4,18-22). У чему је тајна те спремности галилејских рибара да, оставивши све, крену за Христом, Којег виде први пут у животу? И због чега се богати младић, којем је Христос такође рекао: „Хајде за Мном“, није одмах одазвао, него „отиде жалостан“ (Мт. 19, 21- 22)? Није ли разлика била у томе што су они били сиромашни, а овај је имао „многа имања„, они нису имали ништа осим Бога, а овај је је имао „богатство на земљи“? Сваки човек има своја богатства на земљи, био то новац или ствари, добар посао или животно благостање. А Господ каже: „Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско“ (Мт. 5, 3). У старим рукописима Јеванђеља по Луки речено је још једноставније и непосредније: „Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије“ (Лк. 6, 20). Блажени су они који осете да ништа немају у овом животу, па макар имали и много тога, они који су осетили да никакво земаљско стицање не може човеку заменити Бога. Блажени су они који одлазе и продају све своје богатство, како би добили један драгоцени бисер – веру (Мт. 13, 45-46). Блажени су они који су спознали да су без Бога сиромаси, који су постали гладни и жедни Њега свом душом, свим умом и вољом. Реч о вери никада није била лака за прихватање. Али у наше време људи су у толикој мери заокупљени проблемима земаљског битисања, да многи једноставно немају времена да чују ту реч и да се задубе у мисли о Богу. Понекад се вера своди на празновање Рождества Христовог и Пасхе и поштовање још понеких обреда само због тога да се „не одвојимо од корена“, од националне традиције. Понегде вера одједном постаје „модерна“, и људи иду у цркву да не би заостајали за суседом. Али за многе главни проблем представља пословни начин живота, посао. „Пословни људи“ представљају посебну генерацију људи двадесетог века за које не постоји ништа друго осим њихове сопствене функције у некаквом „послу“, бизнису, који их заокупља у потпуности и не оставља ни најмањи зрачак светлости или паузу која је неопходна да би се чуо глас Божији. И опет, колико год то изгледало парадоксално, између буке и вртлога посла, догађања, утисака, људи у свом срцу чују тајанствени Божији позив. Можда се овај позив не поистовећује увек са идејом о Божанству и често се субјективно прихвата једноставно као некакво незадовољство, унутрашњи немир, трагање. И тек након много година човек постаје свестан да је сав његов ранији живот био толико инфериоран и непотпун због тога што у њему није било Бога, без Кога нема и не може бити пуноће постојања. „Ти си нас створио ради Себе„, каже блажени Августин, „и у неспокоју пати срце наше док се у Теби не умири„. Божији позив може се упоредити са стрелом којом Бог, као искусан ловац, рањава душу човекову. Рана која крвари и која не зараста приморава душу да заборави на све и да тражи лекара. Душа онога ко је осетио позив постаје заокупљена снажном жудњом за Богом. „И помисли овакве душе“, каже преподобни Макарије Египатски, „горе духовном љубављу и незадрживом жудњом за све славнијим и светлијим красотама духа, муче се због незадрживе љубави према небеском Женику, и… стреме ономе најузвишенијем и највеличанственијем што се ви- ше ни речима не може исказати, нити људским разумом појмити… Кроз велике подвиге, напоре, дуго подвизавање и савршену борбу… овакве душе су увек занете небеским духовним тајнама и одушевљене разноврсношћу Божије лепоте, тражећи са великом жудњом оно што је најбоље и највеће. Јер, у Божанственом Духу садржана је разноврсна и наисцрпна, неизрецива и незамислива лепота, која се открива достојним душама на радост и наслађивање и живот и утеху, како се чиста душа, која сваког часа гори од најснажније и ватрене љубави према небеском Женику, никада више не би освртала на земаљско, већ како би свецело била обузета љубављу према Њему“ Поука
  21. ПРОБЛЕМИ У БРАКУ – Пре месец дана жена и ја смо се венчали. Ја имам 39, а она 30 година. За то време било је много конфликта и скандала у нашој породици. Просто не могу да верујем да се све то догађа. Чини ми се да ће тако увек бити и од саме помисли на то појављује се осећај безизлаза и очаја. Спасавају ме само вера, Црква и свест о томе да се све догађа по вољи Божијој. А сад неколико речи о мојој супрузи. Док су њене вршњакиње излазиле с младићима, она је била сама. Годинама су за њу постојали само школа, факултет и посао. На њу је утицала и мајка која јој је стално говорила лоше о мушкарцима. Све то време маштала је о породици, о томе да ће имати дивног мужа и дете. Читала је романтичне књиге и гледала лепе филмове о љубави. Пре мене имала је једног младића који ју је преварио и, што би се рекло, добио оно што је желео. Она још увек не може то да му опрости. После свега тога постала је нервозна, али не знам тачну дијагнозу њене болести. Психички је веома лабилна, често је узнемирена, нервозна, депресивна и незадовољна и собом и са мном и другим људима. Може да је повреди чак и ситница на коју ја уопште не обраћам пажњу. Тако се испоставило да ја нисам онај идеални човек из њене маште. Скоро никад нисмо у стању да нормално разговарамо и решимо неко питање које се тиче свакодневице и обично избијају свађе без икакве потребе које се најчешће завршаве њеном хистеријом. У таквим ситуацијама једва успевам да је смирим, спорно питање остаје нерешено и затим се све понавља. Но истовремено и сама помисао да се можемо растати и да ће поново бити сама код ње изазива страшну хистерију па чак и мисао о самоубиству. Често има кошмарне снове, као да демони из ње излазе. Просто не знам шта да радим. Иако смо обоје верници, имам утисак као да различито схватамо заповести Господње и правила православне вере и да размишљамо на различит начин. Јасно ми је да је све то уствари искушење које ми Бог шаље због мојих грехова, али како да не учиним нешто непромишљено? Шта да радим да не погрешим, да никоме не наштетим и да не дозволим да последице мог евентуалног поступка буду још трагичније? – Ваша питања довела су ме у ситуацију у којој морам признати да су Ваши проблеми такви да их је веома тешко решити. Брак са психички неуравнотеженом особом једно је од најтежих искушења и заиста велика несрећа. Очито је да Ваша супруга болује од тешког облика хистерије коју додатно компликују фобије. Та болест се тешко лечи јер је ту присутна и гордост. Већ одавно се зна да је хистерија болест гордих људи. Живети с таквом особом и бити због тога стално напет прави је подвиг. Али од човека не смемо захтевати подвиг, јер у подвиг се иде добровољно. Ако бих Вам рекао апстрактно шта да радите, то би значило понављање већ познатих ствари, али не и решавање конкретне ситуације. Брак има свој циљ, задатке и структуру. Циљ брака је стварање породице као домаће цркве, његов задатак је узајамно помагање супружника и стварање заједнице која ће трајати и у времену и у вечности. Структура брака је таква да је муж глава породице, али уз учешће жене у решавању проблема, при чему ипак муж има задњу реч. Садржај брака је узајамна љубав која треба да буде чиста и продуховљена. Јасно ми је да Ваш брак не испуњава ниједан захтев хришћанског односа супружника. Зато по савести поштено проверите да ли имате довољно снаге за свакодневно мучеништво, тојест да трпите женину болест због благослова који сте у цркви добили током венчања, али притом имајте на уму да то трпљење неће трајати само годину или две, већ до Ваше или њене смрти. Кад су светог Амвросија Оптинског питали зашто је благословио развод, одговорио је: “Да то нисам учинио, међусобно би се поубијали.” Значи, кад не постоји безболан излаз из неке ситуације, треба изабрати мање зло. Ако одлучите да сачувате Ваш брак, треба да се смирите “до земље” иначе ћете постати хистерични и неуротични. Уколико мислите да немате довољно снаге за тај подвиг и да се Ваш брак може претворити у узајамно мучење, боље је да се разведете док још немате деце. Треба да се обратите надлежном архијереју, који ће саслушати обе стране, јер једино он може да анулира Ваш брак. Свакако да то није идеална варијанта, али много је горе да се породица распадне након рађања деце. Наравно да Бог може учинити чудо тако да се ситуација у породици промени, али по људским мерилима то је један затворени круг. Горд човек увек је незадовољан и увек сматра да је он у праву. Он не види своје грехе и зато и не може искрено да се покаје, а немогуће је поправити се без покајања. Исто тако Вам саветујем да попричате са свештеником код којег се исповедате, који зна Ваш живот и Вашу породичну ситуацију. Пишем Вам узимајући у обзир чињеницу да човекова душа, као и метал, има свој праг отпорности и да се ломи уколико се тај праг пређе. Последњу реч у решавању Вашег проблема има архијереј, а не свештеник. Поука
  22. @Панарет е реци ми молим те своје мишљење о књизи Прелест...све сам нешто намеравала да је купим али нисам сигурна у квалитет...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...