Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    44609
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    202

Everything posted by JESSY

  1. JESSY

    Ja sam te rodila, ja ću i…

    toplo preporucujem knjigu Iguman Evmenije "Anomalije roditeljske ljubavi" evo jednog odlomka: Četiri vrste roditeljske privrženosti Dakle, roditeljska privrženost se iz korena razlikuje od ljubavi. Ona se najčešće ispoljava u četiri oblika, u četiri vrste.Prva vrsta koju ćemo razmotriti jeste posednička ljubav. Obično se ona izražavau težnji roditelja da izazovu u detetu osećanje globalne zavisnosti od njih.Razume se, dok je dete malo, vezanost roditelja za dete očigledna je i apsolutna.Ali ako se tokom odrastanja deteta ona ne smanjuje, postaje prepreka na putu duševnog razvoja. Mnogi roditelji, pokušavajući da zadrže decu u potčinjenosti, koriste svoju roditeljsku vlast, a ponekad čak idu i na moralnu ucenu. Majka apeluje na najviša osećanja odraslog deteta: "Ja sam te odgajila, noćima zbog tebe nisam spavala, a u starosti nema ko čašu vode da mi da". Ovakvi roditelji gledaju na dete kao na svoje vlasništvo, smatrajući da imaju na sina ili na kćer sva prava. Klasičan primer posedničke ljubavi je ljubav trgovkinje Kabanove prema svom sinu Tihonu, opisana u drami Ostrovskog - Oluja: "Kabanova: Ako hoćeš da poslušaš majku onda ti, kada dođeš tamo učini onako kako sam ti odredila." Po pravilu, roditelji-posednici od malih nogu usmeravaju svoje dete tome da je ono samo njihovo vlasništvo, koje oni potpuno poseduju. Vaspitavajući malog čoveka na ovakav način, oni ga ne pripremaju za samostalan život odrasle osobe, ne formiraju u njemu potrebu za samostalnošću i nezavisnošću. Roditelji moraju da poštuju u detetu pravo da bude samosvojno, što svakako ne znači odustajanje od ograničenja prihvaćenih u društvu, niti dozvolu da ono radi šta hoće. Treba podsticati dete da misli i ispoljava neposrednost, da se oseća kao samostalan čovek koji mora sve više i više da preuzima na sebe odgovornost za svoje misli i postupke. Ako roditelji ignorišu pravo deteta na nezavisnost, ono može odrasti kao ličnost potpuno potčinjena roditeljskoj volji, ličnost pokorna i nesposobna čak i da shvati pravo na izbor svog mesta u ovom svetu. Takvi ljudi lako postaju plen vlastoljubivih i uticajnih lidera različitih kriminalnih ili sektaških skupina zato što nemaju volju i samostalni životni stav. U meri u kojoj dete raste, njegovi odnosi s roditeljima će se najverovatnije pogoršavati - pre ili kasnije ono će početi moralno da se sveti roditeljima zbog preterano jakih "zagrljaja" koji su kao stege gušili samostalni razvoj njegove ličnosti, svetiće se za nasilje, teror i ucenu. Majčinska ljubav je u stanju da bude čudovišno egoistična. Da, majka voli svog sina, iskreno i jako ga voli - dok je mali, dok je u njenoj vlasti; ali kad počinje da odrasta, te postaje samostalan i počne da ispoljava svoja sopstvena mišljenja koja se ne podudaraju s majčinim - upravo tada za njega otpočinje borba. Borba s kim? Pa s njim, s njegovom ličnošću, s njegovim "ja". Borba za šta? Za ljubav. Za to da sin koji odlazi od nje (a on odlazi u svet, u život) kao i pre u potpunosti pripada njoj. Ali "potpuno pripadanje" jeste potpuna potčinjenost; a potpuno se potčiniti može samo stvar. Njen mali sin je za nju i bio samo stvar, omiljena igračka. Nije bio čovek. To je užasna istina, ali to je istina. Medicinska istina. I to je prvo što moramo naročito da istaknemo. Drugo počinje nešto kasnije - kada se pojavljuje ona koja stiče pravo da mu umesto majke sprema doručak; ona kojoj će on sada umesto majke davati novac; i sada će njoj pričati o svojim poslovima; i s njom će se, a ne sa majkom, sada savetovati. Tuđinka, neznanka, koja se ko zna odakle stvorila, mršavica, namiguša, ona će komandovati njenim sinom i uzimati onu pažnju koju je sin poklanjao majci; i što je glavno! - ona dobija pravo da zahteva od njenog sina, i to da zahteva ono sa čime se uopšte ne slaže majka - majka koja ga je odgajila, dala mu toliko snage, dala mu samu sebe... Ili, jednostavno i kratko: sada će on pripadati drugoj.To je nepodnošljivo! Pa prema tome, to je i nedopustivo. I to je u suštini sve. A sada zamislite da je majka još i bolesna. Ili se razbolela da bi zadržala sina uz sebe. Nije se razbolela smrtno, već zahteva stalnu negu. To je, da ako kažemo,uobičajena praksa koja je odlično poznata medicini. Braneći se od sloma, od duševne katastrofe, organizam bira manje zlo i odlazi u fizičku bolest. Ako se osvrnete, otkrićete da se sistem odnosa "majka - neoženjeni odrasli sin sreće daleko češće nego što vam se čini". Roditelj mora uvek imati na umu da je dete veliki dar koji mu Gospod daje radi toga da bi vaspitao dete za Boga i za njega samog, a nipošto vlasništvo roditelja, mora shvatiti da treba da se kaje pred Gospodom zbog posedničkih osećanja. Novomučenica carica Aleksandra koja je ne rečima, već čitavim svojim životom pokazala kakva može biti majka i supruga i koju sve majke, koje vole svoju decu i žele da od njih odgaje prave ljude, mogu uzeti za uzor - ovako piše u svom dnevniku o vaspitanju dece: "Na ruke roditelja položeno je sveto breme, besmrtni život koji oni treba da sačuvaju, i to uliva roditeljima osećanje odgovornosti, primorava ih da se zamisle. Deca su apostoli Boga, Koje nam iz dana u dan On šalje da bismo govorili o ljubavi, miru i nadi! Velika je stvar preuzeti na sebe odgovornost za te nežne mlade živote koji mogu obogatiti svet lepotom, radošću i snagom, ali koji takođe lako mogu propasti; velika je stvar odgajiti ih, formirati njihov karakter - eto o čemu treba misliti kada gradiš tvoj dom. To mora biti dom u kojem će deca rasti za istinskii plemeniti život, za Boga". Ako roditelj otkrije u sebi posednička osećanja - a ona su, nesumnjivo, u većoj ili manjoj meri izražena kod mnogih, naročito kod majki - mora da nauči da ih odvoji od prirodne brige o napretku deteta. Treba stalno da prati ispoljavanje tih osećanja, da ih savladava, da se kaje zbog njih na ispovesti, da se uči da umeri sazrevanja deteta ovome daje sve više odgovornosti, prepuštajući sinu ili kćeri pravo da vrše samostalni izbor u raznim životnim situacijama.
  2. JESSY

    Ja sam te rodila, ja ću i…

    јако ми је жао због тога, Срки...
  3. JESSY

    Ja sam te rodila, ja ću i…

    Dakle, roditeljska kontrola je objektivno loša ali subjektivni doživljaj utiče na to kakav će efekat imati. Recimo određeni autori smatraju da je, posebno u azijskim društvima, osećanje krivice moralna emocija koja je indikator lojalnosti prema roditeljima i porodičnim vrednostima i koja osigurava da se ispune određena očekivanja i porodične obaveze. Zlatokosa iz crtanog filma „Tangled“ takođe odrasta verujući da je ponašanje majke Gotel izraz njene ljubavi i privrženosti, i u njenim postupcima ne vidi ništa loše (sve dok se ne otisne u taj strašni svet koji joj je bio zabranjen). Gotel nije Zlatokosina prava majka, ali psihičko zlostavljanje je realno i nisu joj potrebne čini, zmajevi i magija da bi bila zastrašujuća. U stvarnom svetu, činjenica je da roditelji nisu uvek kontrolišući svesno i iz zle namere. Oni se služe određenim vidovima manipulacije jer ne umeju drugačije, jer su i sami odrasli na takvom modelu, ili prosto prate primer sredine. Međutim, to ne umanjuje negativne posledice po mentalno zdravlje dece. Za zdrav razvoj deteta potrebno je da postoje određena pravila i granice, uz prisustvo emocionalne topline i razumevanja. Deca vaspitavana na ovaj način (tzv autoritativnim stilom roditeljistva) emocionalno i socijalno su više prilagođena, sigurnija u sebe i akademski uspešnija. Međutim, normalno je da se u određenom periodu granice krše, kao i da se deca ne ponašaju u skladu sa postavljenim zahtevima. Zadatak roditelja jeste da ih nauče da prepoznaju sopstvene potrebe, ali ne i da im nameću svoje. Dakle, za uspešno roditljstvo potreban je još jedan začin – pružanje psihološke autonomije. Jer ipak, majka ne zna baš uvek šta je nabolje. http://www.psihobrlog.com/razvojna-psihologija-2/ja-sam-te-rodila-ja-cu-i-kada-majka-nezna-sta-je-najbolje-za-njeno-dete/
  4. JESSY

    Ja sam te rodila, ja ću i…

    Obično se pravi razlika između dva vida kontrole – one orjentisane na zavisnost (kada pritiskaju dete poput majke Gotel da im bude fizički i emocionalno blizu) i orjentisane na postignuće (visoko zahtevni roditelji koji pritiskaju dete da, recimo, doktorira na prestižnom fakultetu). U svom članku za Huff Post psiholog Avidan Milevski navodi da su kontrolišući roditelji i oni koji instistiraju na tome da deca nikada ne rade stvari zbog kojih će oni da brinu („nemoj da mi moramo da brinemo“). Čest je obrazac i na našim prostorima da deca nose takvo breme, zbog čega prećutkuju i ustručavaju se da zatraže i dobiju roditeljsku toplinu i podršku kada im je potrebna. Istraživanja pokazuju da kada deca percipiraju roditelje kao kontrolišuće, češće pokazuju neprilagođenost, što je efekat koji se ponavlja kroz različite zemlje i kulture. To znači da kontrolišuće roditeljstvo frustrira univerzalne potrebe deteta za autonomijom, kompetentnošću i povezanošću. Pitanje je jedino ŠTA deca percipiraju kao kontrolu. Recimo, u Istočnoj Aziji efekat roditeljske kontrole je manje negativan nego u Americi i Velikoj Britaniji, što se objašnjava time da azijska deca interpretiraju kontrolu kao roditeljsku brigu ili uključenost. Verovatno bi se slični nalazi dobili i kod nas.
  5. JESSY

    Ja sam te rodila, ja ću i…

    Teorije koje se bave roditeljskom kontrolom zaključuju isto – ona frustrira osnovne detetove psihološke potrebe za sigurnošću, bliskošću, povezanošću, kompetentnošću i autonomijom. Roditelji koji se često služe psihološkom manipulacijom svoju decu doživljavaju kao produžetak sebe, a ne kao odvojene ličnosti. To posebno otežava detetu da postane samostalno i da razvije sopstveni identitet. Istraživanja redom pokazuju da su deca odrasla u porodici visoke psihološke kontrole sklona internalizaciji (tj depresiji, anksioznosti, nedostatku samopouzdanja), ali i eksternalizaciji problema (tj delikvenciji, antisocijalnom ponašanju). Takođe se pokazalo da su deca kontrolišućih majki češće stidljiva i povučena. Roditeljska kontrola proizilazi iz frustriranih potreba samih roditelja, i to potrebe za sigurnošću, bliskošću, i povezanošću. Sa frustriranošću se nose tako što zloupotrebljavaju svoj položaj autoriteta i prenose je na dete. Roditelji perfekcionisti češće projektuju visoke standarde i kritički reaguju kada im nisu ispunjena očekivanja. Roditelj sa visokim nivoom separacione anksioznosti (strahom od razdvajanja) poseže za kontrolom posebno kada se bliži momenat detetovog osamostaljivanja.
  6. JESSY

    Ja sam te rodila, ja ću i…

    Drugi način je pružanje uslovne ljubavi, tačnije ljubav se pruža ili uskraćuje u zavisnosti od toga da li je dete ispunilo određene standarde i očekivanja. Roditelj ignoriše dete ili je hladan i nepristupačan kada se ono ne ponaša po njegovoj želji. Treći način psihološke kontrole je ograničavanje/poništavanje dečje ekspresije emocija i misli. To su, recimo, one situacije kada roditelji instistiraju na tome da tačno znaju šta deca misle i osećaju, umesto da im dozvole da se sami izraze. Naizgled bezazlen primer je uvođenja čvrste hrane u ishranu bebe, pa dok beba žvaće pokazujući gađenje na licu, majka je ubeđuje „mmm… kako je ovo lepo…njamnjam“. Majka ne samo da manipuliše bebinim iskustvom i briše razliku između svojih i detetovih potreba, već i zbunjuje dete time što pogrešno imenuje emocije koje oseća. Gotel “zadirkuje” Zlatokosu, a kada se ona zbog toga rastuži, kaže joj da prestane da shvata stvari toliko ozbiljno, čime joj oduzima pravo da je uvrede njeni zlobni komentari.
  7. JESSY

    Ja sam te rodila, ja ću i…

    U Diznijevom animiranom filmu Tangled, majka Gotel drži Zlatokosu zatočenu u visokom tornju. Međutim, Zlatokosa je psihički koliko i fizički zatvorenik, a pesma Mother Knows Best lepo ilustruje emocionalno zlostavljanje kojem je stalno izložena: Me, I’m just your mother, what do I know? I only bathed, and changed, and nursed you Go ahead and leave me, I deserve it Let me die alone here, be my guest! When it’s too late, you’ll see, just wait Mother knows best. Zvuči poznato? Majka Gotel je stručnjak za ono što zovemo roditeljskom psihološkom kontrolom (u ovom slučaju, ekstremnom), iliti pokušajem roditelja da kontroliše detetov psihološki svet taktikama koje ga čine zavisnim i isprepletanim toliko da gubi svoje Ja. Dete se ponaša, misli i oseća onako kako roditelj očekuje. Psihološka poslušnost se postiže na tri načina. Prvi način je izazivanje krivice, kao što Gotel podseća Zlatokosu šta joj sve duguje za to što je brinula o njoj, uz optužbu da je odgovorna za njene emocije („Ostavi me slobodno ovde da umrem“). U realnom životu to su one roditeljske rečenice „i to mi je hvala za sve..“ ili „jel ti hoćeš da se ja razbolim..(ako ne uradiš ono što je roditelj zamislio)?“.
  8. ...ако ништа не заволите, осуђени сте на то да ништа заправо не спознате...

    1. Trifke

      Trifke

      Lepo! Jeli vi ovo kao nešto zajednički sastavljate? :) 

    2. JESSY

      JESSY

      aham....:smeh2:

      kako si nas provalio....:coolio:

    3. Trifke

      Trifke

      Pa izgleda mi kao da su dve sestre bliznakinje to pisale 

    4. Show next comments  9 more
  9. Молитва против дроге О, Пресвета Богомајко, Неисцрпни Изворе милости и доброте! Теби као Оној која је доживела највећи бол од како људски род постоји, јер су Сина Твога невиног распели бездушници, припадамо и целивајући Твоје Свете Ноге, са сузама вапимо: Сагрешисмо, сагрешисмо и у бездан паклени пропадосмо, и ако нам Ти не пружаш руку помоћи, ми никад светлост видети нећемо. Ми смо, Мајко Пресвета мислили да се до лепоте може доћи и без Бога, па смо кушајући отров паклени, постали робови у тешке ланце оковани. За оно мало лажне, привидне среће, ми смо душу предали не једном ђаволу, наго легиону. Јер кад само помислимо да се одрекнемо дроге, читав нас легион опколи и не дозвољава да се ослободимо тих ланаца. Али, знајући да си Ти Царица Небеска, и да они беже од Тебе, као од огња, свеумилно Те молимо: Опрости, Пресвета, безрој пута опрости и не одврати лице Твоје од нас огубаних у ову злу страст, већ и нама свегрешнима покажи Своје безмерно милосрђе. Бљесни муњом Своје силе и љубави, сагори у душама нашим сваки корен ове зле страсти, пробуди у нама дах вечнога живота и отвори умне очи срца наших, да би се Теби приклањали довека, и Твоме Сину који Те је тако величанствено уздигао у светлости и милосрђу. Огради нас Твојом благодаћу Мајко Пресвета, да нас ови зли демони не прогутају од беса што више нећемо њих да служимо. И дај нам снаге да овај покајнички пут никад више не напуштамо већ да до последњег даха свог захваљујемо Теби, Свецарице, што нас избављаш из пакла и овога и онога света. Али, Мајко, Свемајко, многи од наших ближњихсу овим отровом напустили свет, и у вечне паклене муке отишли. Пошто је Твоја моћ бескрајна, са страхом, али и са надом Те молимо, сиђи и до најдоњих дубина таме паклене, и сузама Твојим и нашим умиј и обели душе наших чеда, браће и сестара, и узведи их ближе Божијој светлости, како би једном можда и били спашени, и свемилошћу Твојом и сведобротом, стали Богу и Теби с десне стране. О, Пресвета, не одбаци ове речи у тузи теби упућене, због наше свегрешности, већ као Нежна Мајка Милостивог Бога, смилуј се и на нас, и помози нам, онако како Ти знаш да је најбоље за нас. Поведи нас путем истине и правде, уведи нас у Цркву, да у њој непрестано са свима Светима опевајући Тебе и милост Твоју, славимо и Сина Твога Господа нашег Исуса Христа, са Оцем и Духом Светим, сада и увек и у векове векова. АМИН ! Господе Исусе Христе, Боже наш, по неизмерном Своме милосрђу, помилуј и спаси све болесне слуге своје. Амин!
  10. JESSY

    Јереј Угрин Поповић

    https://www.facebook.com/pg/DrUgrinPopovic/posts/ https://www.youtube.com/channel/UCKYVt5vPXnb7zxXkLg-Fo_A
  11. Poslednja Igra Leptira Vrati Se Poslednja Igra Leptira Odlazis, ranim jutarnjim vozom karta u ruci, koferi puni stojimo nemo kraj tvog vagona ulaze ljudi gledam te poslednji put Ko da bi htela jos nesto reci usne se micu, a glasa nema hocu da pamtis sve nase dane promrzle prste i prvi sneg Ref. Vrati se, jer volis stvari koje volim i ja vrati se, neka me cuje pola sveta vrati se, necu da molim ja samo pevam vrati se, vrati Voz sporo krece s praznog perona vreme nas izdaje ko nikad pre samo jos ruka, otvoren prozor daljina brzo odnosi sve Pognute glave, krijuci bore zatvaram oci i vidim nju gubim se slepo u novom danu al' sve sto jesam ostace tu
  12. Dva dinara, druze Decurliji nasoj smisljasmo imena voleh je sve vise svaki Bozji dan ubedih se najzad to je prava zena zajedno smo stedeli za stan, stedeli za stan Sedeo sam tako sam za nasim stolom sve sto iole vredi palo je u vodu opet me je zensko napravilo volom igrao sam samo epizodu, samo epizodu Ref. Htedoh da zaurlam, strcao sam dole nisam mog'o da izdrzim duze socijalni slucaj pred vratima WC-a rekao je dva dinara, druze, dva dinara, druze Mala nuzda jedan, a velika dva pogledom ga sasekoh ko macem izvinite, molim, pitao sam ja kol'ko kosta kad unutra placem, kad unutra placem Sedeo sam tako sam za nasim stolom sve sto iole vredi palo je u vodu opet me je zensko napravilo volom igrao sam samo epizodu, samo epizodu
  13. Ako možeš zaboravi Gdje da kreneš u ovo strasno doba, nemaš gdje, Sama u tom haljetku cirkuske jahačice. Milijun rubalja za tvoja glatka ramena, Daj, makar ne varaj ovog anđela na dlanu, Zaboravi, ako možeš. Zaboravi, Zaboravi Ako možeš. Otmijeno izgubljena opklada to ti je. Kao spremljen krevet malo tijesan za dvoje, Kao haljina kada se rašiva, Evo porodi me kao srna na snijegu, I zaboravi ako možeš. Zaboravi, Zaboravi, Ako možeš. Gdje da kreneš u ovo strasno doba, nemaš gdje. Tebi svaki krevet ovog svijeta tijesan je. Idi pod lažnim imenom, Idi i putuj sjeverom, Ili porodi me kao srna na snijegu I zaboravi.
  14. Josipa Lisac O Jednoj Mladosti Jedna mladost, jedan svijet nade raste tiho u srcu tvom drugi za te ovaj svijet grade s malo prave istine u tom Pricaju ti price te i svaka ima svoj sretan kraj al presucuju da taj svijet krade bas tvog sunca sjaj Jedna mladost, jedan san srece al do nje jos dalek dug put i dok srce na svoj put krece u taj svijet procvao i zut Odjednom ce shvatit sve kako nigdje nema plamena tog poput mrtve rijeke svijet tece bez cilja svog Tko zna, mozda na me ceka neki drugi svijet tko zna, i u mraku katkad nikne divan cvijet Mozda, tko zna jedna od sretnih jedna od tisucu bit cu bas ja tko da zna
  15. pa recimo, ne moraš kada dodješ kući s posla, odmah pričati svojoj ženi kako ti je grozan šef, kako ti je danas rekao to i to, kako te iznervirao a nije bio u pravu i sl....razumeš? to nije nikome na korist...nema potrebe za tim...mislim, to sam lupila prvi primer koji mi je pao napamet... lično mislim da je vrlo dobro objašnjeno i da ne može napraviti štetu bilo kome ako ga dobro pročita...a ako ne, pa ima jako puno stvari u životu koje ljudi pogrešno shvate...šta tu reći...to zavisi samo od njih samih... što se tiče djavola, ja lično nikad ne mislim o njemu....ja se uvek trudim da mislim na Hrista...ako smo sa Njim, ko će protiv nas...
  16. ne mislim da to može ugroziti odnose... mislim, ne govori se ovde o lažima, prevarama...
  17. А ако успете да продужите, да будете отворени и благонаклони (доброжелатељни) према онима што вас осуђују – то ће се показати као ваша најважнија победа над собом. То ће још више да укрепи вашу веру у себе и своју слободу. И научићете ваше опоненте да и они буду отворенији и слободнији од страхова. Зато што је узрок њихове затворености – страх, који се у друштву назива разумношћу. Ја сам изабрала отвореност. Мени је тако комфортније. И није ме брига, што ће ме неко назвати наивном или лукавом. То се увек догађа, али само на почетку. И то је за мене поуздан признак да поступам исправно. И тада, с још већом благонаклоношћу према оним што ме осуђују, дозвољавам себи да будем отворенија… Ако се те ситуације тичу других људи – то су већ сплетке или чак паразитирање на рачун другог. Нарушава се важан принцип конфиденцијалности. И још! Осећања је боље не увлачити у словесно самораскривање. Према осећањима се требамо односити пажљиво. И према својим и према туђим. Зато што се можеш занети и разболети. Но то је посебна тема. Због свега тога, ја не би отвореност сматрала за наивност или лукавство. Већ напротив, пре за – увереност у себе и умеће да чак и компликовану ситуацију окренемо себи у корист. https://poznajsebe.wordpress.com/2017/04/25/biti-otvoren/
  18. Отвореност – уопште није наивност. Зато што у наивности нема филтрирајуће функције… свему верујеш, као дете, све схваташ буквално. А отвореност – је добро промишљена одлука и спремност прихватити различита мишљења. То је као неки провокациони начин да провериш своје мишљење по поводу неке за вас узнемиравајуће и значајне ситуације. И што је стуација значајнија – то она више интересовања изазива код окружења. Остаје само да сачекамо… да би искористили различита мишљења као лакмусов папир. При отворености, на човека који се отктио пред публиком, енергија дува споља, Дува и позитивна и негативна. То је – или одобрење – или осуђивање и негодовање. С годинама почињеш да схваташ, да сувишна отворност ничему добром не води. Но то уопште није опасно. Штавише – нас не могу увредити, ако се ми сами не вређамо. Зато се после самораскривања не требамо заносити, нити се увлачити у расправу, него тихо и љубазно посматрати. Пошто су и негативне и позитивне похвале заразне – потребно је приложити усиља, да се не би увукли у „игре одраслих“ и да не би заборавили на веру (поверење) у свет и себе[1]. Просто знајте да погрешити може свако. Чак и негативна енергија оних који вас осуђују није управљена на вас. Ваша отворена историја се дотакла њихове Сенке (по Јунгу), њихове трауме и ви им само напомињете њихову животну историју.
  19. @Bokisha evo još jednog teksta sa istog sajta, možda tu nađeš odgovore na neka svoja pitannja.... Колико нам jе дозвољено бити отвореним? Отвореност….откровење….откривеност….откриј…. Код свих тих речи је исти корен. А људи их разумеју другачије. Једни у том виде наивност и простоту… Други чак лукавство и корист. Да ли jе лако бити отворен? Шта отвореност даје ономе ко је поседује? Сигурно је да отвореност уништава страхове. Зато што, чим се човек открио – више нема шта да изгуби, „осим својих окова“. Значи – човек стичу неку слободу. Но поред тога пролази и испит. Зато што, за све у овом свету треба платити. А за отвореност тродупло. Што је боља душа то је компликованија судбина Као минимум, човек ће за своју отвореност добити одобрење, или ће га осудити. Као максимум – завист, са свима последицама које из ње проистичу. И потребно је бити унутарње веома слободан, да би себи то дозволили. И још је потребно имати веома снажну веру (поверење) у људе и видети у њима другове, чак имати разумевања када зло говре. То јест – возљуби ближњега као самога себе – безусловном љубављу. И притом се не разочаравати. Зато што је разочарење сродно неповерењу и затворености. А значи – ограничности и страху, да ће ме опет осудити. Боље је да ја ипак прећутим… и сам се „кувам у свом соку“. Отвореност даје нови опит због другог мишљења и, као неког погледа са стране. То је као „скок у непознато“. 1 – скочио. 2 – испливао. 3 – и одахнуо с олакшањем.
  20. u svakom slučaju, svako od nas ima slobodu izbora koliko će i kome reći...svako ima svoje granice, svako oseća i misli drugačije...a mi treba da poštujemo to i prihvatimo različitost drugih...
  21. @Bokisha ovako... primetio si da je tekst fokusiran pre svega na odnose u porodici...što se tiče izvora, u pitanju je pravoslavna psihologija tako da tu nema odstupanja od hrišć.-pravosl. mišljenja...u svakom slučaju poenta teksta je da svako od nas ima neki svoj minimum intime koji ne deli ni sa kim...niko nam nigde nije rekao da sve svoje misli treba da podelimo...možda si mislio na svetu tajnu ispovesti...ne brini, Gospod sve zna, i ono što nisi rekao...zna sve tvoje misli...
  22. Да, и други људи имају своје границе и иста права као и ми. И исте дужности! Узгред, право на границе, као што се сећате, добили смо самим тим што смо се родили и живимо, а не по заслугама. То је једноствано наше „место под сунцем“. И други људи имају иста права: – Шта дефинише границе ваше деце? Да ли су те границе безбедне? Да ли оне дозвољавају деци да расту и да се развијају? – Сетите се случајева револта ваших ближњих, када вам кажу : „Ти немаш права!“. Можда ви тада прелазите њихове границе? А да ли ви другима дозвољавате да са вама поступају на такав начин? Да ли ви, на пример: читате писма која нису упућена вама; јављате се на телефон и када вас замоле да позовете сина који седи у суседној соби, говорите: „Он није код куће“; проверавате ко су му пријатељи; терате га да једе супу; одређујете шта он треба да ради итд. – Да ли живите свој живот? Или живите на туђој територији? Зашто? Како пронаћи своје истинске границе? Кроз искуство учења на својим грешкама, али и на основу искуства других људи. То је као плес: размак између двоје људи је пола корака, они се усклађено крећу, али не газе, не псују и не одгурују једни друге. Можете да научите да чувате границе исто као што можете да научите да плешете. Дакле, да ли сте присталица чврстих и флексибилних граница? Ако нисте, не брините се, „појешће“ вас. Тако вам и треба. Ако заслужујете да живите и то да живите срећно, имате тело, разум, осећања, жеље, прошлост, искуство, дух… нађите за то одговарајуће, достојно место. Имате право на благостање, на осећај личне вредности, самопоштовање, дом, безбедност, здравље, на крају крајева и новац… Ви сте личност. И тада, између осталог, ТЕК тада вас је могуће волети… Зато учините нешто по том питању. – Ваша злоба, страх и увређеност су показатељи да су можда ваше границе нарушене. Проверите да ли је то тако. – Када схватите да је неко пришао близу ваших граница, означите их: „Стоп! То не смете радити“. Учините то чврсто, јасно и оштро. – Можда ће то бити неочекивано за друге. Па шта, ми можемо да мењамо своје понашање! – Можда ће се они наљутити или увредити, али то је њихова ствар: тешко је чувати границе и бринути о туђим осећањима. Само проверите да ли има нешто сувишно у вашим поступцима и речима? – Ваше границе ће се тестирати на издржљивост, будите опрезни! – Будите доследни, не мењајте границе сваки час, људима је потребна јасност. – Изненадићете се, али некима ће се чак и допасти ваше границе! – Поставите само оне границе које можете да сачувате. – Будите спремни да ће и вама бити постављене одговарајуће границе! И то је праведно… – Дозволите себи „визни режим“: одређено померање граница у складу са вашим жељама. – Промените своје границе када застаре. https://poznajsebe.wordpress.com/2019/07/29/licne_granice_u_porodici-1/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...