Jump to content

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    46687
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    210

Everything posted by JESSY

  1. Skupa kajgana svetog Petra A šta je u poslednjih nekoliko meseci, ilustrujući domaće izreke, naučila o srpskom jeziku? „Naučila sam da smo mi izuzetno kreativan narod koji ima veoma bogatu tradiciju i kulturu, ali i da to uzimamo pomalo zdravo za gotovo", odgovara Maja. „Često ne znamo zašto su neke izreke takve kakve jesu i odakle potiču. Na primer, skupo kao Svetog Petra kajgana". „To me je odmah navelo na dva pitanja - zašto baš kajgana i zašto Sveti Petar. Retko ko je mogao da mi objasni". Postoji nekoliko verzija priče zašto se kaže da je n
  2. Zmaja Za nadimak moram da priznam da nisam sama zaslužna. U Gimnaziji sam imala sjajnog profesora srpskog, Dejana Krunića, koji je voleo da nas pod punim imenom proziva po dnevniku. Dakle, prezime, prvo slovo očevog imena, i ime. Za mene je to bilo: Stojanović Z. Maja. U jednom trenutku počeo je samo da me proziva kao Stojanović Zmaja. Kasnije, kada sam birala svoj umetnički alijas setila sam se tog nadimka i dopalo mi se.
  3. Drugi aspekt je učenje novih izreka i običaja iz raznih delova Srbije. „Vrlo mi je bilo simpatično kada mi je neko iz Jagodine rekao da se tamo veruje da kada neko ubije vampira, on se pretvori u pihtije. „Pa, kako ne voleti našu kulturu?"
  4. A jedno se zna - neće grom u koprive. Ne, ne... „Naravno da se konsultujem sa babama i dedama kao stručnjacima, ali i sa ostatkom rodbine, Guglom, pa i drugim ljudima na Instagramu. „Interesantno mi je da tako neke izreke kao što su neće grom u koprive gotovo svi znamo kad i gde da koristimo, ali kada dođe trenutak da se ta ista izreka objasni, odjednom dolazi do zabune. „Volela bih da moji radovi teraju na razmišljanje kao i da spreče gubljenje i zaboravljanje značenja izreka", navodi Stojanović.
  5. Jagodinske pihtije od vampira Stranci su tako dobili brojna pojašnjenja zašto se na ovim prostorima nešto kaže baš tako kako se kaže. Na primer, zašto neko gleda kao tele u šarena vrata ili izvodi besne gliste. „Posebno su mi drage one koje čujem gotovo svakodnevno, poput k'o pao s marsa i oči ti gladne. „A što se tiče samog crteža, kao vrlo verodostojne radove istakla bih stoji ti kao piletu sise, u dupe na vašar i ode mast u propast". Drage su joj i one izreke za koje ranije nije čula, poput neće slonče u lonče, pa ih je naučila kroz proces do
  6. Poslednja ilustracija koju je objavila je kako jedan đavo beži od krsta kao đavo od krsta
  7. Sunce bakino Maja Stojanović ima 24 godine i rođena je u Kanadi, ali se njena porodica pre nešto više od decenije vratila u Srbiju - u Čačak. Crta, kaže, od kako zna za sebe. „Oduvek su me zanimali stripovi, ali sam po povratku u Srbiju počela malo intenzivnije da se bavi time. „Inspiraciju sam povlačila iz svakodnevnice i s obzirom na to da sam leti često na selu, ubrzo sam počela da ilustrujem neka naša tradicionalna verovanja", dodaje. Kako navodi, prvi strip sa srpskom tematikom bio je temu šivećih konaca u metalnoj kutiji za kolače,
  8. Ili ste možda pomešali babe i žabe? Kako kaže, u početku im nije bilo jasno zašto to govori, a onda su i one počele druge da opominju na štetnosti strašne promaje. „Zamislite Amerikanku koja drugoj Amerikanki govori da ne sedi na 'ladnom betonu. Tada sam znala da je moja misija širenja srpske kulture uspešna", kaže Stojanović.
  9. Svi znamo da slonče neće u lonče, grom u koprive, da je Sveti Petar poprilično platio kajganu, a iguman je otišao na putovanje - i ne misli na manastir. Ali kako to objasniti nekome ko nije sa ovih prostora? Pa, prilično teško. Zato je tu Maja Stojanović - na Instagramu poznata i kao Zmaja - koja ilustracijama strancima objašnjava domaće izreke. „Izreke na stranu, sećam se da je, dok sam živela u Americi, drugaricama bilo vrlo nezgodno objasniti pojam promaje", kaže Stojanović u intervjuu za BBC na srpskom. „Konstantno sam ih u šali opom
  10. "Ја ништа не одобравам и ништа не осуђујем. Имам посла преко главе око чишћења сопствене прљавштине. И ако успем да очистим свет од те једне, своје мрље, то ће бити довољно."
  11. Ко нема стрпљења са нама када грешимо, не воли нас. Не воли нас ни онај ко нам не опрашта ни кад се кајемо за грехе. А најмање нас воли онај који се не радује нашој поправци."
  12. "Једна девојка је путовала у Загорск, где су је старци научили Исусовој молитви, и онда се од тада увек трудила да има молитву у срцу и на уснама. Кроз неколико година се удала, али и усред световних брига и обавеза, није остављала Исусову молитву. Када се спремала да остане мајка, читала је молитву наглас да би је чуло њено, још нерођено дете, да би се дете у утроби молило заједно са њом. Након порођаја, када је успављивала бебу, изговарала је над њом Исусову молитву; тада је дете престајало да плаче и умиривало се на њеним рукама. У њеној соби било је неколико икона у светом углу, а на
  13. "Можеш ли сваки дан посветити 15 минута молитви за свако своје дете? Молитве са пажњом, у љубави, у милости, у светлости Христовој. Помоли се тако, да осетиш како увијаш своје дете молитвом. А после молитве - остави га на миру, нека иде у живот, у друштво. Не следи га више. Нека га следи сила твоје молитве!" - Архимандрит Андреј Конанос
  14. Једног старца упиташе: "Шта сте добили кад сте се стално Богу молили?" Старац одговори: "Ништа нисам добио, али да вам кажем шта сам изгубио: гнев, егоизам, похлепу, депресију, несигурност и страх од смрти."
  15. Пимен Велики је говорио: "Ми и наша браћа смо као две слике. Ако човек гледајући на себе налази недостатке, онда ће у своме брату видети савршенство. Ако пак сам себи изгледа савршен, онда ће поредећи брата са собом наћи да је он лош". Грех саблазни и осуђивања веома лако погубљује људе и зато је ђаволу толико омиљен, да се он не задовољава само подстицањем лукаве ревности у нашем срцу, ревности којој је туђ јеванђелски разум, подстицањем гордих помисли, које су увек сједињене са понижавањем и презирањем ближњег; али припрема и очигледне замке да би непажљиве уловио у саблазан и осуђивање
  16. Kockari u Srbiji: Najmlađi ima 12 godina! Sve više mladih se odvikava od kocke, a mnogi na lečenje odu na nagovor porodice. Centar "Život nije igra" sprove je, pre tri godine u tri osnovne i srednje škole u Novom Sadu, istraživanje o rasprostranjenosti učešća u klađenju i kockanju. U istraživanju je učestvovalo 790 đaka, a pokazalo se da najmlađi ispitanik, koji je već patološki kockar, ima 12 godina. Sa ocem je igrao rulet, a počeo je na slot aparatima da se kocka kada je imao manje od 10 godina. Ovaj šokantni podatak je ipak izuzetak, mada se granica zavisnosti od k
  17. Stigma oko lečenja Srbija je takva sredina da nad svakim psihijatrijskim oboljenjem postoji stigma. O tome svedoči i nedostatak table s nazivom na ulazu u SOS centar, jer je nekim pacijentima neprijatno da se sazna gde odlaze svakog dana. „Na Zapadu se ova oboljenja posmatraju isto kao bilo koji fizički zdravstveni problem i mnogi misle da samo ludi idu kod psihologa ili psihijatra", kaže Manojlović. Dodaje da svako ko se suočava sa normalnim životnim teškoćama, gubitkom posla ili drage osobe treba da ode da porazgovara s psihologom ili psihijatrom. „To j
  18. Da li u svakom od nas leži kockar? Manojlović kaže da ne postoji naučno utemeljena tvrdnja da je kocka genetski prenosiva bolest, ali da ako otac kocka, a majka podržava to, velike su šanse da deca to postanu. „Društvo je takođe jak faktor", kaže psihološkinja i dodaje da dete verovatno razmišlja o tome da se kladi, jer to već radi pola razreda. Kaže da je jedina prevencija, baš kao i u lečenju - razgovor. Savetuje da roditelji razgovaraju sa decom, kako bi im predočili da su kockanje i klađenje bolest. AUTOR FOTO
  19. Kladionica u džepu- velika pretnja Kladionica i kockarnica ima u svakom gradu, skoro na svakom ćošku. „To potvrđuje koliko je to isplativ biznis", kaže Manojlović. Ono što kockanje i klađenje čini još pristupačnijim jeste mogućnost igranja igara na sreću na nekoj od internet platformi. „Poslednjih godina sve je veći broj osoba koje nam se javljaju zbog problema koji se mogu definisati kao zavisnosti od kocke, internet i sličnog", navodi se na sajtu Specijalne bolnice za lečenje zavisnosti u ulici Teodora Drajzera u Beogradu. „Najveća opasnost
  20. Dobitak, ali i „taj osećaj sreće" Kada je zagazio najdublje u problem, V. kaže da mu novac nije bio bitan. Bio je važan „taj neki osećaj" dok igra, dok se ne dogodi gubitak ili dobitak. „Na kraju večeri kada saberem sve, kaže sebi da nije strašno, ali ukoliko bih izgubio, povlačio bih se i želeo samo da prespavam taj dan". O usponima i padovima u raspoloženju govori i Jelena Manojlović koja se psihoterapijom bavi 13 godina. „Dopamin se luči tokom kockanja, pa se u toku lečenja uz antidepresive, pacijentima daju i stabilizatori nagona, koji drže pod kontro
  21. Kako izgleda lečenje V. je imao jaku želju da izađe iz začaranog sveta kocke, jer je „dobar deo mladosti proveo u tome". U SOS centar došao pre šest godina. „Morao sam da se podvrgnem poligrafu, da budem pod stalnom kontrolom, da kažem koliko sam platio kiflu, gde sam i s kim se družim", kaže on. Dodaje da mu je ta kontrola u početku smetala, ali da je vremenom prihvatio da „tako mora". Kaže da je pokušao da prevari poligraf, kako bi sakrio 20 odsto dugova. AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES
×
×
  • Креирај ново...