Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    44402
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    200

Everything posted by JESSY

  1. „Могуће је бити, за предањску и отачку веру и немати дух Христов, живети у братомржњи и безосећајности. Могуће је чинити добра дела, а не знати за живога Христа. Могуће је говорити о хришћанским начелима и идејама, а на своме личном пути никада не срести живога Христа Спаситеља… Бити хришћанин значи – живети у Христу, свагда стајати пред Њим, волети Га свом силом своје благодарне и жртвоване љубави, и ништа друго не волети више (од Њега), па чак ни оно што је само по себи достојно љубави… Истину треба волети не зато што је она корисна и утешна. У Бога треба веровати не зато што од Њега долазе животна добра и не ради тога да бисмо од Њега добили световно благостање. Њега треба волети некористољубиво.“ Г. Флоровски
  2. ВРЕМЕ ЗНА Некада давно, на Земљи је постојало острво, на којем су живеле све духовне вредности. Али једном су оне приметиле, да острво полако тоне под воду. Све вредности су се укрцале на своје бродове и отпловиле. На острву је остала само Љубав. Она је чекала до последњег тренутка, а када више ничега није било - и она је пожелела да оде са острва... Тада је она позвала Богатство и питала да дође на његов брод, али Богатство је одговорило: "На мом броду има много драгоцености и злата, за тебе овде нема места." Када је поред ње пловио брод Тиге, она је и Тугу питала исто, али одговор је био: "Извини, Љубави, ја сам толико тужна, да ћу заувек остати у самоћи." Тада је Љубав видела брод Гордости и питала је за помоћ, али она је одговорила да Љубав нарушава хармонију на њеном броду. Поред је пловила Радост, али она је била тако заузета весељем, да није ни чула позиве Љубави. Тада је Љубав сасвим пала у очај. Али одједном је чула глас негде позади: " Хајде, Љубави, ја ћу те повести са собом": Љубав се окренула и видела старца. Он ју је довео до копна, и када је отпловио даље, Љубав је схватила, да је заборавила да пита за његово име. Тада се она обратила Спознаји: - Реци ми, Спознајо, ко ме еј спасао? Ко је био тај старац? Спознаја је погледала на Љубав: - То је било Време. - Време? - упитала је поново Љубав. - Али зашто ме је оно спасило? Спознаја је још једном погледала на Љубав, а потом у даљину, куда је отпловио старац: - Зато што само време зна, колико је у животу важна Љубав. ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР; МАЈ/ЈУН 2019.
  3. О РАЈУ *** Монах имао сакелијника тешке нарави. Једног јутра се пробудио и каже свом тегобном саборцу: - Ноћас сам сањао да сам у рају. - Јеси ли видео и мене тамо? - Не. Зато сам и знао да сам у рају. Од осмеха до премудрости, Очев дом, београд, 2015.
  4. ДОСАДНО *** Дошао искушеник у Хиландар, па му досадно. - Има ли где да се прошета? пита старијег монаха. - Има одавде до пирга Хрусија на обали. - Само то? - Само то. Ако хоћеш више, најближи корзо ти је у Солуну. Од осмеха до премудрости, Очев дом, Београд, 2015.
  5. БУДУЋНОСТ ПОДВИЖНИКА *** Млад монах копао неку рупу. - Шта то радиш? пита га искусни подвижник. - Копам себи гроб, да се сећам смрти. - Е, одлично! Онда одмах копај неки каналчић за одвод. - А што? - Па кад ти потекне миро из моштију, да имамо где да захватимо. Од осмеха до премудрости, Очев дом, Београд, 2015.
  6. "...I look around is she everywhere..."

  7. bravo Sanja...nedostatak je kada nemas nogu, ruku, itd...
  8. Jedna naša spisateljica se nedavno u kolumni sa setom prisetila rečenica kojima su se deca vaspitavala i odgajala u Titovo vreme. Recimo: Ubiću Boga u tebi, Umukni dok tata spava, Ne možeš da ustaneš od stola dok sve ne pojedeš!, Od blata ćeš me praviti, Džigericu ste nam pojeli!, Tvoje je samo da učiš, koje ti probleme imaš?, Pa šta ako si dobio batine, sve nisi mogao da porasteš, Opet si pocepala hulahopke?, Dok si pod mojim krovom, pravila se znaju!… Neke od ovih rečenica sam slušala i sama, zapravo većina nas koji smo odrastali u to vreme. Sa ove distance, a prošlo je bogami skoro trideset godina, mogu da kažem da je svaka od njih uticala na mene, ne baš tako bajno kako se danas svi sa setom prisećaju tog nekog vremena u kom deca nisu imala apsolutno „pravo glasa“ (kao što se vidi iz navedenih rečenica). Nisam postala lopov niti kurva banda, iako ih ima pregršt kojima ovakav „model“ vaspitanja nije osigurao baš mirnu, moralnu, svetlu i punu samopouzdanja budućnost. Nisam postala promiskuitetna, ne lažem, ne čupam se javno za kose, javljam se starijima na ulici, ustupam mesto u prevozu, bacam otpatke u kantu… Ali, ako izuzmemo sve ovo, postoji nešto mnogo dublje u svakom od nas, nešto što se formiralo pod uticajem ovakvih autoritativnih ili „odsutnih“ roditelja, njihovog međusobnog odnosa, njihovog odnosa prema nama i postavljaju dece na neko mesto „sa strane“ u porodici. Sve navedeno moglo je presudno uticati na količinu tuge koju ćemo nositi sa sobom, na našu sposobnost da život vidimo svetlo ili tamno, na količinu strahova koji će nas glodati, na brzinu i veštinu kojom ćemo im se odupreti, na izbor partnera, na odnos sa partnerom, na odnos koji ćemo imati sa životom i sa sobom. I zato nisam neko ko baš oduševljeno hrabri „model odgoja dece u Brozovo mirno i harmonično vreme“ (iako sam nepopravljivo jugonostalgična), jer me podseća na onu „Rodila sam te, šta sad hoćeš više?“. I čudno, sve ovo shvatiš tek kad dobiješ svoje dete. Tek tada uvidiš da je sve to što si mislio da je „pravo, ko iz najboljih knjiga roditeljstvo“ zapravo imalo propusta koji su posledice najčešće ostavljali po srcu ili duši, rađajući neretko nesigurnost, komplekse, potrebu za pažnjom, zagrljajima i dodirima u nekom starijem dobu, povlačenje u sebe. Uostalom, ako je taj model o kome spisateljica piše sa hvalom, a u kom dominira rečenica „U groblje ćete nas oterati“ bio tako efikasan, zašto deca odgojena u to vreme danas svoju decu uglavnom podižu drukčije? Povlađuju im, plaše ih se, zatrpavaju ih igračkama, telefonima, markiranom garderobom, udovljavaju im preko svake normalne mere, odlazeći u suprotnu krajnost. Nije li to možda posledica načina na koji su bili odgajani, pa sada sve što im je na neki način nedostajalo pokušavaju svojoj deci da nadomeste. Da li ih svesno čine razmaženima, jer je njima falilo pažnje? U nastavku svoje kolumne spisateljica ponosno zaključuje i kako u Brozovo vreme roditelji nikada deci nisu govorili “volim te”, jer se to podrazumevalo. Ironično se osvrnula i na današnje majke opisujući ih kao “depresivne” i sklone da kažu “ljubavi naša, nemoj da se sekiraš, mi tebe obožavamo, izvini”. Ovo me je zaista izbacilo iz šina. Zapravo ceo tekst me je gurnuo sa šina svojim grubim generalizacijama i prilično površnim zaključcima. Pre svega, ne vidim ništa loše u tome da se detetu kaže “volim te”. Ja svojoj devojčici to govorim svaki put kad osetim potrebu, ponekad i kad samo čupava i bunovna prođe kraj mene. Svakom je potrebno “volim te” s vremena na vreme. Baš kao i zagrljaj, baš kao i “verujemo u tebe”, baš kao i “pametno, dobro moje”. Baš kao i “izvini”. Šta je sporno u tome da roditelj detetu kaže “izvini” ako je pogrešio? Da li to po spisateljicinom mišljenju roditelj ne može da pogreši, ili je dete ipak samo dete, bez prava i potreba, neko ko ne zaslužuje “izvini”? Da li to “izvini” na bilo koji način urušava roditeljski autoritet? Ako roditelj ne ume da kaže izvini, ni dete neće umeti da kaže izvini. Ako roditelj ne govori detetu volim te, jer se to kao podrazumeva, onda će i dete postati neko ko podrazumeva i ćuti ovu reč. Ako roditelj ne pokazuje detetu da je tu za njega, ako ne razgovara sa njim, ako ne osluškuje njegove potrebe, želje, ako ga ne hrabri i ne veruje u njega, sve su šanse da dete postane nesigurno, povučeno u sebe, rovito i odbačeno. To je tako jednostavno. A najednostavnije od svega je zapravo činjenica i velika istina da ko želi da se bavi svojom decom, baviće se njima, ko želi da ih razume, naći će način da ih razume, ko želi da ih uključi u porodične odnose, uključiće ih, ko želi da sa njima ponovo raste i uči, rašće i učiće, ko želi da od njih napravi ljude sigurne u sebe, vredne, stabilne, poštene… dobre ljude, uradiće to, koliko god bilo teško, koliko god radno vreme trajalo, koliko god uznapredovala tehnologija ili problemi uzimali maha. Ko ne želi da svoju decu čuje, ko ne želi da sa njima radi, ko ne želi da ih podstiče i hrabri na njihovom putu, neće to ni uraditi, i tu ni harmonično Brozovo vreme ne može mnogo pomoći. I zato je zaista glupo ubacivati sve roditelje u isti koš i praviti podelu “roditeljstvo nekad odlično”, “roditeljstvo danas užasno”. Nije uvek sve tako crno belo. Niti su sve majke onda bile bajne, niti su sve majke danas depresivne. Moje dete će čuti mnogo više “volim te”, nego što sam ja čula za 37 godina. Nego što su svi ondašnji pioniri skupa čuli. Čuće i izvini, kada ispadnem gad. A ispašću sigurno nekad gad, i to ni na koji način neće umanjiti moj autoritet. Grliću je. Tražiću način da steknem njeno poverenje, da bi iskreno pričala sa mnom, da bi u meni našla najvažniji oslonac. Maziću je onoliko koliko mi bude dozvolila. I ljubiti isto toliko. Razgovaraću sa njom i hrabriću je. Postavljaću granice i zabrane, ali ne zato da bi jela boraniju koju ne voli ili na prstima koračala kad tata spava, zato što je poderala nove hulahopke, donela četvorku iz škole, ili zato što se “usudila” da kaže svoje mišljenje i to baš kad je komšinica stigla na kafu. Granice su nužne i postavljaju se da dete ne bi lutalo i postalo zbunjeno, a ne kao demonstracija roditeljskog autoriteta i krilatice “ja sam tebe rodila, a ne ti mene” Trudiću se da joj objasnim emocije kroz koje prolazim, jer meni je falilo da znam pravi razlog zašto mama ponekad ima oborenu glavu i ćuti. Maziti svoje dete, ljubiti ga, razgovarati, smejati se i družiti se sa njim, pohvaliti ga, nagraditi ga, čuti njegove potrebe i ravnopravno ga uključiti u porodicu… sve češće se deklariše kao loš model roditeljstva koji vodi ka razmaženom, bahatom, nezahvalnom detetu koje će u najmanju ruku tući svoje roditelje. I koje udruženo sa današnjim ludim vremenom postaje bez oklevanja delikvent. Ne mogu kao čovek, ni kao majka da se složim sa ovim i to samo iz jednog prostog razloga: zato što verujem da pružena ljubav, podrška, razgovor, zagrljaj, pohvale, osluškivanje deteta i hrabrenje na njegovom putu ne mogu nikako doneti više štete od grube reči, podrazumevanja, guranja u ćošak porodice, stalnih prekora, duboke ćutnje, i oduzimanja bilo kakvog prava, slepo se držeći one “Rodila sam te, šta hoćeš više?”. Uostalom, pođite od sebe i od toga šta vam više prija i pomaže na putu kojim idete. https://lolamagazin.com/2017/11/26/kesanski-rodila-sam-te-sta-zelis-vise/
  9. JESSY

    ми смо ЈЕДНО

    https://lolamagazin.com/2016/10/16/jovana-kesanski-drage-zene-nije-do-njih-do-nas-je/
  10. https://musicdirect.ca/product/progressive-ensembles-for-all-band-instruments-by-sherman/
  11. JESSY

    My favourite bookshelves...:)

    http://www.dudeiwantthat.com/household/furniture/tree-bookshelves.asp
  12. JESSY

    Мисао дана...

    „Svačiji život ima moć neverovatne transformacije. Zato je pravo pitanje koje sebi treba da postaviš- Zašto živiš onako kako ne želiš? Još jednom- Zašto ne živiš onako kako želiš? Kreni od svoje želje kao od bisera pohranjenog negde duboko u školjki svog bića. O biseru bi se svakako brinuo, čuvao bi ga kao dragocenost, a svoju želju ostavljaš nezaštićenu, ostavljaš je golu da je pokradu i odnesu crni dani koje još nisi proterao iz svog života. Želja je biser. Njom možeš platiti sreću i kupiti budućnost. U trenutnom odelu svakodnevice, koje te žulja, ne možeš da se pojaviš ni u kakvoj svečanoj prilici- a budućnost je svečanost na koju si pozvan. Kreni od svoje želje. Upoznaj je. Ispitaj je. Zapamti je. Ugradi želju u svako svoje delo. Kada u tebi procveta grana od bisera, sve oko tebe, i ljudi i ptice i nebo, pokloniće se pred tobom i daće ti razlog za osmeh koji će trajati do smrti. Takvim osmehom se razoružava sopstveni strah, i briga onih koji te vole, i mržnja i ludilo onih koji ne vole ni sebe. Svačiji život ima neverovatnu moć transformacije, kao i voda koja može biti i bara, i reka, i jezero, i okean, i kiša i potok. Oblik sopstvenom životu dajemo mi utvrđujući, i u isto vreme, pobeđujući sopstvene gene i okolnosti koje ne biramo, oslanjajući se na karakter i budućnost koju gradimo.“ http://nenadgugl.com/starac/
  13. Zamislite čoveka koji umire. Leži na postelji nemoćan i ispijen. Smrt je tu. Čovek oseća njeno prisustvo. Podvlači crtu ispod potrošenih meseci i godina, i kao poraženi general gleda u dane koji su prošli, kao svoju razbijenu vojsku posle bitke. Čovek u jednom takvom trenutku zasigurno žali za nečim. Da li čovek na samrtnoj postelji žali što više vremena nije proveo na internetu, što nije odgledao više serija ili što nije malo više odmarao? Prisustvo smrti u našim mislima je često najmoćniji lek da se osvestimo. Kada neko umre u našoj blizini, primećujemo kako sve glupe, plitke i površne teme i brige nestaju. Svi u blizini smrti odjednom imaju ispravan pogled na život. Kada su generali u Rimu trijumfalno ulazili u grad, na dvokolici, tik pored njih, uvek je stajao rob, koji je držao lovorov venac iznad glave generala-pobednika. Njegov zadatak je bio da u uho generala neprestano ponavlja samo dve reči: memento mori/ sećaj se smrti. Sećanje na smrt zadržava pravi pogled na život. U suprotnom general, kome hiljade ljudi kliču ime, brzo bi bio ubeđen da je mnogo više od onoga što jeste. Kada počnemo da lutamo u životu i da radimo pogrešne stvari, zamislimo sebe na samrtnoj postelji i upitajmo se za čim ćemo žaliti u tom trenutku. http://nenadgugl.com/samrtna-postelja/
  14. Kako na prirodan način ublažiti glavobolju? Glavobolje su relativno čest problem, i za neke ljude svakodnevna tegoba. Postoji više tipova glavobolje - poput tenzionih, klaster i migrenoznih glavobolja. Jedan od prvih koraka kod ovih tegoba jeste adekvatan unos vode - dehidratacije može biti uzrok tenzionih glavobolja i migrena. Magnezijum je isto tako dobro pomoćno sredstvo kod migrene - jedno istraživanje je pokazalo da 600 mg magnezijum-citrata dnevno ublažava učestalost i intenzitet migrenoznih glavobolja. Ova količina magnezijuma, međutim, može izazvati kod nekih pojedinaca dijareju, tako da ne treba odmah počinjati sa ovolikom dozom magnezijuma. Studije su pokazale i da vitamini B-kompleksa, tačnije B2, B6, folna kiselina i B12, mogu ublažiti simptome glavobolje. U obliku suplemenata se može uzimati i koenzim Q10 - istraživnja su pokazala da uzimanje 100 mg koenzima Q10 dnevno može da ublaži učestalost, trajanje i intenzitet migrena. Nedovoljno sna (manje od 6 sati noću) može povećati učestalost i jačinu glavobolja, i zato je kvalitetan san od ključne važnosti za prevenciju glavobolja. Hrana sa visokim sadržajem histamina, kao što su stari sirevi, fermentisana hrana, pivo, vino, dimljena riba i dimljene mesne prerađevine. mogu izazvati migrene kod osoba koje su sklone migrenoznim glavoboljama. Izbegavanje ovih namirnica može, dakle, pomoći u prevenciji ovog tipa glavobolje.
  15. JESSY

    Мисао дана...

    …životna zamka je obrazac koji započne u detinjstvu i ponavlja se kroz ceo život… započinje nečim što su nam u detinjstvu uradili naši roditelji ili druga deca… na kraju, ta životna zamka postane deo nas… životne zamke određuju kako se osećamo, kako razmišljamo i kako se odnosimo prema drugima. Džefri Jang
  16. "Postoje razdoblja tokom dugih i krupnih promena kada se vreme izvrće prema spolja, a bića tada tonu u život. Još su od kristalno čistog duha, žive u nenarušenoj radosti, kruže u lepoti i beskrajnom vremenu. Tada još nema sunca i meseca, zvezda, i nema dana i noći, nema sedmica i meseci, nema muškaraca i žena. A onda, tokom dugih vremena, tek odjednom izdiže se prijatna zemlja, blaga kao skorup i šarena kao duga, i mirisna i slatka kao med. Jedno biće je spopala želja i okusilo ju je; prijala mu je, ali je postalo žedno. I ostali su redom okusili zemlju, i svima je prijala, i svi su od toga postali žedni. A kada su bića okusila zemlju, izgubila su sopstvenu svetlost. I kada su izgubila unutarnju svetlost, nastala je spoljna svetlost, sunce, mesec i zvezde, nastali su dani i noći, nastale su sedmice i meseci. I što su bića više jela zemlju, sve su više gubila svoj kristalno čist duh i lepotu. I tada je nestala prijatna zemlja, a iz nje su izrasli pupoljci kao pečurke a bića su jela pupoljke, i što su više jela, telo im je postajalo sve grublje i sve se više gubila njihova lepota. Žito je onda još raslo divlje, belo poput brašna, nije ga trebalo mleti, bilo je slatko, nije ga trebalo peći. Ono što bi uveče pobrali, ujutru bi izraslo, što bi ujutru pobrali, uveče bi izraslo. Bića su jela žito, a onda je na njihovom jednom delu tela postalo vidljivo da su žene, na drugom da su muškarci. I kada su se pogledali, spopala ih je žarka strast i zagrlili su se. Ostali su se sablaznili, i zbog toga su bića počela da grade kuće i da u njih skrivaju svoj stid. Jednog dana je jedno biće ovako proslovilo: Zašto da idem po žito i ujutru i uveče? I ujutru je nabralo i ono što mu je bilo potrebno uveče. Tada žito već nije sasvim izraslo sutradan, tek do polovine. I ostali su tako uradili, i žito nigde nije sasvim izraslo, tek samo do polovine. A drugi put je opet jedno biće reklo: Zašto da idem svaki dan po žito? I jednog dana je nabralo onoliko koliko mu je bilo potrebno za dva dana. A žito je tada poraslo samo za četvrtinu, a kada su bića odjednom nabrala za celu sedmicu, izraslo je samo osmi deo. Šta bi bilo, rekla su bića, ako bismo zemlju podelili izmedju sebe? I podeliše zemlju, a onda je nekoliko bića bralo iz tuđeg. Kada su ostali primetili, oni rekoše: Izaberimo nekoga izmedju sebe ko će paziti da svako bere samo sa svoje zemlje. I tada nastade vladar, a za njim dodje sveštenik, ratnik, gradjanin, seljak i zanatlija." "Scientia Sacra"
  17. JESSY

    Исидора Секулић

    O, u Božjem je svetu sve tako prolazno i kratko. Prolaznost je pobeda svih pobeda, i sve je samo jedared ono što je. Sve se zaboravlja, jer se živci kukavički umaraju, i čim se stegnu usnice, udavi se groznica na njima. Samo jedan poljubac je u životu čoveka, samo jedared je duša u očima, samo jedared je vera sujevera! A sve ostalo je samo čežnja, silna ili slomljena, večna i bolna čežnja. Čežnja mramora da bude stub ponosa i snage. Čežnja bledih fresaka da ih ne sišu oči i sunce. Čežnja zaleđene vodenice što stoji kao pusto tičje gnezdo, napunjeno snegom. Čežnja košute, kad je mesec izmami u gusta žitna polja i gricka vrhove klasova i ne zna da to čini. Čežnja raspučenog beskraja morskog, kad u sive časove večeri popadaju jedrila i vesla, i uplovi i poslednja lađa u plitke i mrtve vode luke. SAPUTNICI
  18. Svako prijateljstvo počinje maglovitim osećanjem da smo se već negde sreli. Kao da smo davno bili braća. Čak kao da smo bili blizanci. I zato je susret ponovno viđenje. A kada se čovek odvoji od prijatelja zna da je taj odlazak samo privid. Negde ostaje s njim zajedno, kao što je bio s njim zajedno i pre susreta. * Ljubav izmami, probudi i raspali sve snage čoveka. Drugačije rečeno: ljubav budi sve strasti. Još preciznije: ljubav oslobađa sve demone koji nastavaju u čoveku. Prijateljstvo čovekove snage dovodi u saglasje. Drugačije rečeno: prijateljstvo obuzdava sve strasti. Još preciznije: Filija je jedina boginja čija pojava uspokojava i pomiruje elementarne demone. * Ljubav i prijateljstvo imaju samo jednu jedinu srodnu crtu, a to je: ako se raspadnu, uzrok nikada nije Drugi, nego uvek Ja. * Tajna ljubavi jeste da od dvoje postaje jedno, tajna prijateljstva je da od dvojice bude jedan. Zato je ljubav obrnuto prijateljstvo, tako što iz jednog nešto uvek pređe u drugo. Ponekada je ljubav takva kao da od jednog postaje dvoje, mada je oduvek i bilo dvoje, i samo ih je ljubav načinila jednim. A prijateljstvo je ponekada takvo kao da od dvojice postaje jedan, iako su oduvek bili jedan, samo ih je prijateljstvo načinilo dvojicom. * Postoji neka nerazumljiva veza između prijateljstva i zvezda. Zašto je prijatelj zvezda? Zašto je zvezda prijatelj? Jer je tako daleko pa ipak živi u meni? Jer je moja, pa ipak nedostižna? Jer prostor gde se susrećemo nije ljudski, nego kosmički? Jer ne želi ništa od mene, ni ja od njega? Samo da bude i ovako kako postoji i on postoji i ja postojim, to je nama dvojici savršeno dovoljno? Nema dogovora. I ne treba. Ali ako i ne treba odgovor, prema svom prijatelju ću uvek osećati da je zvezda, nerazumljivo blistanje svemira prema meni. https://moji-tragovi.blogspot.com/2012/01/prijateljstvo-bela-hamvas.html
  19. San nije odmor, nego kosmička metamorfoza; pretvaranje u tamnu noć. To je tajna sna: spavati znači pretvoriti se u tamu. Živo biće zgasne, kao svetlost, u svom kultu imitira sunce: skrije se, pokrije, zađe. Spavati mogu samo dobri ljudi, veli Šartije: nesanica je znak zlobe; šta je dobrota? – usaglašenost s velikim redom, sklonost i uživanje u metamorfozi. Nesanica nije znak starosti, već nemogućnosti za promene. San je najveća genijalnost, kaže Kjerkegor. Ali ko sanja, on se vraća, on ima nedovršenih poslova, nije čist: san je uvek ispadanje iz velikog reda. Slatki Spavač smireno dahće u postelji, spava bez snova, kao ptica s kljunom pod krilom, tako je bespomoćno omamljen, toliko poništen misterijom koja prožima san, u njegovim razbačenim udovima sve je tako teško lako, tako prazno ispunjeno; čarobnjak je začarao sebe samoga, postao je i sebi nevidljiv. Ne čeka oslobađajuću svetlost: u snu nema nikakvog iščekivanja, ne postoji nedostatak, jer kao svaka velika životna činjenica, potpuno je izjednačen sa samim sobom bez ostatka. Spava isto onako kao što je maločas jeo, hodio, voleo, isto onako duboko i osobno: isto onako lako, s uživanjem, prekoračavši sebe sama, zaronjen u veliko Ništa, što Svet i jeste. https://kultivisise.rs/nesanica-nije-znak-starosti-vec-nemogucnosti-za-promene-bela-hamvas/
  20. JESSY

    Ako imate hijatus herniju...

    da, promene vremena i te kako osecam...inercija, gubitak energije, spavannje i pojacani ovi simptomi koje sam navela.... u glavi su mi povremeni problemi, a sto se tice pritiska, iskreno nemam aparat za merenje pritiska...inace kad god sam ga merila (kod lekara i sl...), bio je otprilike ok...ne zelim da imam aparat i da se opteretim stalnim merenjem..u principu ne zelim da se bavim bolestima... reagujem kada je to neophodno...
  21. JESSY

    Ako imate hijatus herniju...

    znaci, ja kilu imam odavno...pre par godina mi je ustanovljena...ali je moj problem veci jer imam fiksnu kilu, a ne klizajucu kao velika vecina ljudi... najveci problemi su mi u poslednje vreme jako, jako nadimanje, kao da imam balon non stop u stomaku i kao da ce da pukne svaki cas, i problemi sa disanjem, tj. nedostatak vazduha u toj meri da me uhvati panika...a od toga potice jos dosta drugih simptoma.... kod mene je jos sve to iskomplikovano jer imam i hronicni gastritis i GERB.... inace, promenila sam dosta losih navika u ishrani i ostalo, ali trenutno nemam resenje za neko poboljsanje.... radila sam i gastroskopiju ali ni nakon nje se nista nije promenilo iako uzimam FLOBIAN kapsule i neke enzime za varenje... jedan od lekara mi je rekao da treba da operisem kilu, tj. da se kod fiksne file ne moze nista drugo uraditi, pa sam zato i otvorila ovu temu... dosta ljudi je namestalo zeludac, pa sam pomislilila da mi to moze pomoci... a i sigurna sam da je problem psihosomatske prirode.... eto, kao sto vidis vrlo je komplikovano iako sam samo u sturim crtama objasnila stanje...
  22. JESSY

    Ako imate hijatus herniju...

    da, bas to... to radim redovno...
×
×
  • Create New...