JESSY

Кондак 1. Изабрани служитељу Цара Небеског и велики светитељу Цркве Христове, који си у васцелом свету заблистао исповедањем праве вере, имајући велику одважност пред Светом Тројицом, од сваке недаће огради оне што ти са умилењем кличу: Радуј се, свети Василије, велики јерарху и васељенска светиљко Православља! Икос 1. Творац Ангела од искона те предизабра, блажени оче Василије, да будеш велики светилник Цркве Његове и показа те као човека Ангелима подобног. Подвизавао си се живећи у Богомислију и постећи у пустињи, уздигавши се на висину врлине. Пошто си велику славу на Н

МОСКВА – Неверовање у пандемију корона вируса и занемаривање мера предострожности подједнако су опасни као и неверовање у Бога, изјавио је данас руски патријарх Кирил и позвао на позвао на поштовање свих антиепидемиолошких мера. „Веома је опасно кад људи не верују у Бога, ово је смртоносно опасно. То је подједнако опасно као када се данас људи који не верују у ширење заразе не штите од ове заразе“, рекао је патријарх Кирил у божићној беседи, преноси ТАСС. Он је указао да би само обичан немар током пандемије могао изазвати избијање болести. „Дакле, позивам све вас, драги моји, да

Лично сматрам да је проблем причешћивања у ствари проблем неречености и компромиса, који правимо као Црква, још од после Другог светског рата. Касније је тај компромис постао мерило приступа овој Тајни, и темељу Цркве, тако да је сада скоро комичних размера то да се новотарија сматра старином а старина новотаријом. Али то је опет последица једног другог компромиса, који се такође етаблирао нереченошћу. О чему се заправо ради? Ради се о недостатку логике и покушају да се оствари једна болесна мутација између Божанске љубави и људске потребе за казном. Намерно не говорим „правдом“ јер

„У Русији је била епидемија колере 1890. године. Многи људи су умрли од те страшне болести. Поморске власти предузеле су све мере да осигурају да колера не дође у Кронштат, плашећи се за животе наших славних морнара. Са Санкт Петербургом комуникација је готово прекинута, а сви комерцијални бродови који су долазили из балтичких лука из Шведске, Данске и Финске, стављени су у карантин и посада није смела да излази на обалу без дозволе команданта луке. Једном је дошао шведски брод - велики теретни пароброд „Густав Адолф“ - и зауставио се у великом пристаништу. Са пароброда су сигнализирали