JESSY

evo šta kaže Vikipedija: Интелектуалац је израз који у најширем смислу означава особу која се од осталих истиче интелигенцијом или образовањем, односно интелектуалним способностима које користи у професионалне или јавне сврхе. У ужем смислу се под тиме подразумева свака особа која обавља одређени интелектуални рад као главни део своје професије или занимања. У још ужем смислу се под појмом подразумева особа која захваљујући својим интелектуалним способностима ужива углед, односно представља ауторитет у одређеним областима друштвеног живота, као што су култура или наука. Понекад се интелектуалци третирају као специфична друштвена група или слој. У том случају се за интелектуалце користи заједнички израз интелигенција.

hajde, ukljuci se...dodaj slobodno ...bice nam interesantno da procitamo...

Sad uviđam da je prava draž intelektualnog života - života posvećenog učenosti, naučnom istaživanju, filozofiji, estetici, kritici - njegova lakoća. On je zamenjivanje složene stvarnosti jednostavnim intelektualnim šemama; zamršena zbivanja života mirnom i formalnom smrću. Neuporedivo je lakše znati mnogo, recimo, o istoriji umetnosti i imati duboke ideje o metafizici i sociologiji, nego lično i intuitivno znati dovoljno o svojim bližnjima i imati zadovoljavajuće odnose sa svojim prijateljima i ljubavnicama, svojom ženom i decom. Pravo življenje je mnogo teže nego sanskrit, ili hemija, ili ekonomske nauke. Intelektualni život je dečja igra; zato su intelektualci skoloni da postanu deca - pa onda maloumnici i najzad, kao sto politička i industrijska istorija poslednjih vekova jasno pokazuje , samoubilački ludaci i divlji zverovi. Potisnute funkcije ne umiru; one se izopače, pobune se i vrate primitivnosti. Ali mnogo je lakše biti intelektualno dete, ili ludak, ili zver, nego skladan, odrastao i zreo čovek. Da li ću ikad imati dovoljno duhovne snage da se oslobodim tih lenjih navika intelektualizma i posvetim svoje snage ozbiljnijem i težem poduhvatu celovitog življenja. Pa čak i ako pokušam da se oslobodim tih navika, neću li naći da je njihov koren u nasleđu i da je moja nesposobnost da živim celovito i skladno urođena? Kontrapunkt

"Sve velike istine su očigledne istine. Ali nisu sve očigledne istine velike."

ne volim tu neku formu naucne fantastike...

„Revoltirajte se prvo protiv sebe, pa onda protiv sveta…Prvo revolucija protiv zla u sebi, a potom revolucija protiv zla van sebe…“ V.Jerotic

Upoznajte „poluintelektualca” „Uzimajući ga u njegovom najpotpunijem i najizrazitijem vidu, poluintelektualac je čovek koji je uredno, pa možda, čak, i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa. Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje. On uopšte duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. Sve ceni prema tome, koliko šta doprinosi uspehu u životu, a uspeh uzima u „čaršijskom” smislu, dakle sasvim materijalistički. S ostalim duhovnim vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali ne sasvim, jer prekršaji te discipline povlače krivičnu odgovornost. Ipak i u moralnom, kao i u kulturnom pogledu, on je u osnovi ostao primitivac. Neomekšan kulturom, a sa olabavljenom moralnom kočnicom ima sirove snage napretek. Školska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mišljenje o sebi samom. U društvenoj utakmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a s punim uverenjem da traži samo svoje pravo koje mu je škola priznala. On potiskuje suparnike nemilosrdno kao da nisu živa bića nego materijalne prepone. On je dobar „laktaš” – izraz koji je prodro u opštu upotrebu jednovremeno s pojavom poluintelektualaca. Pretpostavimo da se u njemu probudila politička ambicija i da je uspeo postati ministar. Taj položaj mogao je da ugrabi samo kroz silno guranje i strmoglavu jagmu i zato će smatrati da je to sada nešto „njegovo”. Iz te svoje tekovine ili bolje reći plena, gledaće da izvuče što više ličnog ćara. Biće „korupcionaš”, ali neće biti sasvim svestan toga fakta, toliko će mu to izgledati prirodno i na svom mestu. Jedan poluintelektualac, kad je čuo da se govori o njegovoj ostavci, rekao je: „Ko je lud, da se odvaja od punog čanka?!” Njemu je izgledalo nepojmljivo da se čovek ne koristi ministarskim položajem, kao što bi bilo nepojmljivo da čovek kraj punog čanka ostane gladan. Politička ambicija jednog poluintelektualca zapravo i nije politička. Ona se sastoji samo u tome, da se čovek kroz politiku obogati i da na visokim položajima progospoduje. On ne zna ni za kakve više i opštije ciljeve. Tek kad poluintelektualac izbije na vrhunac političkog uspeha, vidi se kako je on moralno zakržljao. Pored poluintelektualca koji je uspeo, postoji i poluintelektualac koji nije uspeo. Već pravi intelektualac, nezaposlen ili zapostavljen, gotov je opozicionar. Poluintelektualac u takvom položaju tim je opasniji, što ne zna ni za kakve moralne obzire koji bi njegovo ogorčenje ublažavali. To nije bilo slučajno da su mnogi ozlojeđeni poluintelektualci otišli u komuniste. Poluintelektualac je bolesna društvena pojava, koja je obelodanila dve stvari: 1. Da je kulturni obrazac potrebna dopuna nacionalnog i političkog obrasca, što se naročito oseća onda kada uticaj ta dva obrasca prestane da slabi; 2. Da škola koja se ograničava na davanje znanja, bez uporednog vaspitavanja karaktera, nije u stanju da spreči pojavu takvog društvenog tipa kao što je poluintelektualac.” https://kultivisise.rs/poluintelektualac-pojava-koja-citav-vek-godspodari-nasim-drustvom/

Svaki čovek koji zna da čita ima moć da sebe učini boljim, da umnoži načine svog postojanja i da svoj život učini ispunjenim, značajnim i zanimljivim. * Što čovek duže živi, utoliko sa više zla neminovno dolazi u dodir. Niko ne dolazi neminovno u dodir s dobrim. Čovek ne nailazi na više dobra samim tim što duže živi. Ljudi su uvek obraćali pažnju samo na problem zla, isključivo, kao da je priroda dobra nešto očevidno. Ali ona nije nimalo očevidna. Postoji problem dobra koji je težak bar koliko i problem zla. * Žudi li čovek za spasenjem, to spasenje treba da bude sada i ovde. Spasenje nije na onome svetu, ono je ovde. * Prava ljubav, bezmerna i beskrajna ljubav, može da postoji samo u večnosti. Ljubav je nespojiva sa životom. Želja istinskih ljubavnika nije da žive zajedno, već da umru zajedno. * Osetljiv čovek ne može obići svet i vratiti se sa istom životnom filozofijom s kojom je krenuo. * Kroz umetnost čovek se najviše približava Bogu. * A logika je, u svetlosti žive istine, samo besmislica. Možete izabrati što vam je volja, logiku ili život. To je stvar ukusa. Neki ljudi više vole da budu mrtvi.

„NIKO NE TRAŽI OD VAS DA BUDETE IŠTA DRUGO SEM ČOVEK. ČOVEK, UTUVITE. A NE ANĐEO ILI ĐAVO. LJUDSKO BIĆE KOJE NA ZATEGNUTOM KONOPCU KORAČA OPREZNO, URAVNOTEŽENO, SA UMOM, SVEŠĆU I DUHOM NA JEDNOM KRAJU MOTKE ZA ODRŽAVANJE RAVNOTEŽE I TELOM I INSTINKTIMA I SVIM ONIM ŠTO JE NESVESNO, ZEMALJSKO I TAJANSTVENO NA DRUGOM KRAJU. A BITI URAVNOTEŽEN JE ĐAVOLSKI TEŠKO.“

Morate se povinovati; inače će se celo ustrojstvo našeg života raspasti i svi ćemo pomreti od gladi. Dakle, vršite svoj posao idiotski i mehanički; ali svoje slobodne časove provodite kao pravi, potpuni čovek ili žena, već prema slučaju. Ne mešajte ta dva života; neka pregrada između njih bude nepromočiva. Istinski život čoveka u slobodnim časovima, to je stvarnost. Ono drugo je samo prljava služba koja se mora otaljati. I nikad ne zaboravite da je to prljavo i, izuzev utoliko ukoliko vas hrani i održava društvo, savršeno nevažno, savršeno sporedno za istinski život čoveka. Ne dajte da vas prevare slatkorečivi probisveti koji govore o svetinji rada i hrišćanskim uslugama koje poslovni ljudi čine svojim bližnjima. Sve su to laži. Vaš rad je prosto gadna, prljava služba, koja je na nesreću, zbog ludosti vaših predaka, postala neophodna. Nagomilali su čitavu planinu đubreta a vi morate da je raskopate i rasturite, iz straha da vas ne otruje smradom, da kopate za goli život, proklinjući uspomenu na te manijake koji su vam napravili taj prljavi posao. Ali nemojte pokušavati da se hrabrite varajući sebe da je taj gadan mehanički posao plemenit. Nije; govoreći i verujući da jeste, postignućete samo sniženje stepena svog čovečanskog dostojanstva na stepen prljavog rada. Ako verujete u svetinju rada i ako verujete da su poslovni odnosi usluga, prosto ćete se pretvoriti u mehaničkog idiota sto posto. Priznajte da je prljav, zapušite nos i radite osam časova, a tada se usredsredite na tome da u slobodnim časovima budete prava ljudska bića. Istinska, potpuna ljudska bića. Ne da čitate novine, ne da svirate džez muziku, ne da budete radio-manijaci. Industrijalci - koji snabdevaju mase standardizovanim, gotovim zabavama, upinju se iz petnih žila da stvore od vas i u slobodnim časovima iste onakve mehaničke budale kakvi ste u radnim časovima. Ali ih vi sprečite. Napregnite se i budite pravi ljudi.“ Eto to treba svetu reći; to je ono što treba predavati mladima. Treba ubediti svakoga da je ova naduvana, industrijska civilizacija samo smrad i da se pravim, značajnim životom može živeti samo izvan toga. Proći će mnogo vremena pre no što se bude mogao pomiriti pravi život sa industrijskim mirisom. Možda su zaista nepomirljivi. To ćemo tek videti. U međuvremenu, kako bilo, moramo raskopavati đubre i stoički podnositi smrad, a u intervalima truditi se da živimo pravim ljudskim životom.“ Iz romana Kontrapunkt života http://www.artnit.net/društvo/item/4838-oldos-haksli-moramo-raskopavati-đubre-i-stoički-podnositi-smrad,-a-u-intervalima-truditi-se-da-živimo-pravim-ljudskim-životom.html

stvarno dobra predavanja...

Noć knjige – 14. decembra od 17 sati do ponoći [video] 03.12.2018. Dragi čitaoci, pripreme za još jednu Noć knjige mogu da počnu! U petak 14. decembra od 17 sati do ponoći u Laguninim klubovima čitalaca i knjižarama Delfi održaće se devetnaesta regionalna manifestacija Noć knjige pod pokroviteljstvom Eurobank Srbija. Ovo će biti još jedna prilika da se po najpovoljnijim cenama kupe najnoviji svetski hitovi, knjige domaćih autora, knjige za decu i druga izdanja, sjajan gift program. Popusti na Lagunina izdanja: za kupovinu jedne knjige biće 25%, za dve knjige 30%, za tri knjige 35%, a za četiri i više knjiga 40%. Popust na knjige izdavača koji su se priključili Noći knjige kao i na strana izdanja biće 20%, dok će gift asortiman biti snižen takođe za 20%. Svi popusti moći će da se ostvare i na sajtovima www.laguna.rs i www.delfi.rs. I ovoga puta, veliki broj Laguninih pisaca družiće se sa čitaocima, a mnogobrojne biblioteke će odobravati popuste na članarinu i organizovati poseban program. Noć knjige će se održati u 28 gradova u Srbiji i regionu, na 57 lokacija. Regionalni karakter manifestaciji daju Lagunini klubovi čitalaca u Banjaluci, Bijeljini, Tuzli, Sarajevu, Podgorici i Nikšiću.

Кад родитељ мрзи После вести о трагедијама које су изазвали најближи над својом децом, многи се питају шта нагони оца или мајку, који би требало да воле своје потомке, да почине злочин Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 10.12.2018. у 08:00 (Срђан Печеничић) Вест да је отац ударцима усмртио петомесечну бебу или да је мајка ножем избола седмогодишњег сина, поред ужаса и згражавања, покреће питање у свести оних који се не задовољавају етикетом „родитељ-монструм” како је могуће да родитељ, који би требало да воли своје дете, почини такав злочин. Какви су то људи, да ли су зли и где је њихов родитељски нагон, због ког многи други родитељи жртвују себе да би спасли своје потомство? Искривљена свест Под претпоставком да разумети мотиве за оваква дела не значи оправдавати их, изложићемо неколико типичних субјективних разлога из којих произлази мржња родитеља према властитој деци. За све њих је типично да родитељ у својој искривљеној свести себе доживљава као дететову жртву, а дете као агресора. Када је рођено нежељено дете, родитељ, који га не прихвата, доживљава да му је оно својим рођењем упропастило живот. Он не размишља рационално, већ мисли да је дете криво што се родило и што му је променило живот. Када је овај став прикривен, он се може изразити као брутално насиље према детету у оним ситуацијама у којима дете својим понашањем иритира родитеља. Тада прикривена родитељска мржња избија на површину. Када особа није емоционално сазрела за улогу родитеља, када је „инфантилни родитељ”, за њу је свако дете нежељено, јер јој квари квалитет живота. Када је родитељ малолетан или премлад, он може ирационално кривити нежељено дете да му је „украло” ону младост коју је требало да проживи у младалачким забавама. Неки родитељи верују да је дете криво што их је својим рођењем спречило да постигну нешто важно у животу, на пример, да заврше факултет или да их је присилило да се венчају за особу са којом имају несрећни брак. Они често детету поручују: „Боље да се ниси родио, јер да тебе није било, ја бих имао срећан живот!” Ова психолошка забрана постојања је некада узрок самодеструктивних тежњи детета, тj. будуће одрасле особе. Постоје родитељи који одбацују властито дете зато што оно није испунило одређени услов који је морало да испуни да би га родитељ прихватио. На пример, после четири кћерке, пето женско дете је „издајица” свог оца, који је био сигуран да ће добити мушко дете. У разочарању, он га одбацује, шаљући му поруку да би било боље да се није ни родило. Посебан проблем је однос оних очева који мисле да им је партнерка била неверна и да дете није њихово. Они због тога не прихватају дете и могу да имају према њему непријатељски однос. Данас своје сумње могу проверити у лабораторијама за генетске анализе, где се испоставља да је, од њих пет, четворо неоправдано сумњало. Чедоморство чини мајка која погрешно размишља да мора да изабере између свог и дететовог живота. То може бити малолетна девојка која сматра да би рођењем детета упропастила свој живот и своју будућност, али може бити и жена која већ има четворо деце и која осећа да нема снаге да подиже и пето. Некада остављени родитељ своју мржњу према родитељу који га је напустио може да усмери ка „његовој”, а заправо заједничкој деци или само ка једном од деце у којем „види” омрзнутог родитеља. Овакав родитељ под утицајем „Медејиног комплекса”, а у симболичком освећивању бившем партнеру може властиту децу кињити на разне начине, све до убиства. Нетрпељивост и љубомора Некада непријатељство према деци долази од оних који нису биолошки родитељи, већ се налазе у њиховим улогама – од маћеха и очуха. Маћеха у детету види конкурента властите деце, којој даје предност. То je познати мотив различитих бајки у којима маћеха и њена деца киње дете. Зла маћеха је архетип кога треба разумети као застрашивање деце, шта им се све може догодити ако изгубе своју биолошку мајку. То појачава дететов страх од одвајања од мајке и мајку чини још вреднијом у очима детета, што би требало да резултира већом послушношћу детета. Осим што у детету види конкурента, маћеха (очух) у детету може видети и конкурента са којим треба да једног дана дели наследство. Очух или маћеха може постати нетрпељив према детету, јер у њему види лик оног другог биолошког родитеља према коме осећа љубомору. Било која од ових мотивација је токсична за дете и разлог је да се поразговара са стручном особом.

Bio sam umoran i bezvoljan, kao da sam već godinama na putu kroz ništavilo. Osećao sam da od tuđinca struji hladna bujica straha, te se uvlači i u moje srce. - Život, dakle, nije nešto Najviše i Najlepše? - upitah ja naposletku. - Zar je to Smrt? Molim te, o žalosni kralju, otpevaj mi zato pesmu o smrti. Čovek za krmom zapeva o smrti, ali ni ona nije bila Najviše i Najlepše, ni u njoj ne beše utehe: smrt je bila život, a život smrt - preplitali su se u večno besnećoj borbi za opstanak, a to je, konačno, i bio smisao sveta - iz nemilosrdne borbe rađala se svetlost, koja je bedu činila uzvišenom, te senka, koja je pomračivala lepotu i radost. Iz mraka je tinjala vatra radosti, dublja i zanosnija... Slušao sam, miran i slomljen. Čovekov pogled počivao je na meni, ravnodušan, ali prožet nekakvom gordom setom - sive oči su odavale bol i ushićenje sveta... Smejao mi se. Ne odolih zovu srca te viknuh: - Hajde da se vratimo, molim te! Bojim se, želim natrag, očevoj kući ili pak tamo gde mogu da nađem Brižitu! Čovek ustade, obasjavajući fenjerom tvrdo, mršavo lice. - Nema puta za natrag - objavi ozbiljnim i prijateljskim glasom. - Ako želi da otkrije svet, čovek mora da ide napred. Od devojke sa tamnim očima već si imao sve najbolje i najlepše. Što si od nje dalje, biće ti lepša i više ćeš je voleti. Vozi kuda god želiš, daću ti mesto za krmom. Bejah na smrt preplašen, ali ipak uvideh da ima pravo: Brižite sam se sećao vođen nostalgijom, slike zavičaja i svega onoga što mi je bilo blisko i moje, a što sam izgubio, stvarale su se iz puke čežnje... Poželeo sam da zauzmem mesto stranca i upravljam čamcem: tako je moralo da bude. Iz bajke Frula http://www.artnit.net/pero/item/4853-herman-hese-ako-želi-da-otkrije-svet,-čovek-mora-da-ide-napred.html