JESSY

Сада сте постали малодушни, срдити и жалосни, мислећи да је Отац Небески спор у одговорима. Али ја вас уверавам да ће се све десити баш како желите - то ће се сигурно догодити, али прво је потребна молити се свом душом, и онда треба чекати. А када заборавите ваше захтеве и када престанете да се молите за њих, испуњење ће доћи као награда за ваше стрпљење и издржљивост. Када дођете на границу очајања док се молите и тражите, знајте да је испуњење близу. Христос наш жели да излечи неке ваше скривене страсти, и то је разлог због кога касни у испуњењу ваших захтева. Ако добијете испуњење ваших захтева одмах, ваше страсти остаће у вама, не излечене. Ако сачекате, ви ћете добити шта желите, али добићете и лек против ваших страсти. А онда се радујете неизмерно и захваљујете Богу који све ради у мудрости на корист вашу. (Старац Јосиф Исихаста )

Nađi lek - BB Soft infocentar NADJILEK.RS

eKapija | Do leka i putem Interneta - Na sajtu RFZO mogu se pronaći apoteke koje imaju trenutno deficitarne medikamente WWW.EKAPIJA.COM Odnedavno je Republički fond za zdravstveno osiguranje pružio mogućnost svim osiguranicima da putem interneta pronađu apoteku koja poseduje medikament koji im nedostaje, a izdaje...

Када служимо Литругију, последња жива радња у Литургији, подизање (на крају) Светог Путира, онда када свештеник говори: „Свагда, сада и увек и у векове векова'', шта значи? Ја одлазим, Ја - Христос, Који улазим у Свој Примрак, Који идем у Своју Невидљивост, сада ћеш Ме изгубити испред очију својих, али сећај се да Сам увек пред тобом, увек у теби. Остаћу неприметан тамо, у тајности олтара, свештеник ће Ме појести, да би могао да Ме једеш и ти, кад год пожелиш.

kako se ja divno osecam kada pobacam stvari koje ne koristim...prodisem prosto...

smanji doživljaj...

« Свачим смо угњетавани, али не потиштени (2. Кор. 4, 8) О депресији Изиђите из њихове средине и одвојте се » Будите задовољни оним што имате 1.Тим. 6, 8 У ове тмурне, новембарске, дане затекнем себе често у некаквом незадовољству и тегобним мислима. Некад су ми јутра освањивала ведра и радосна, пуна знатижеље и радосног ишчекивања, а сад ми се често чини да се уморнији дижем него што сам претходне ноћи на починак пошао. Ништа ми се не да и мало шта ми од руке иде. Срећем и друге и са њима мање више иста искуства дијелим. Сви смо нешто незадовољни; свима нам нешто фали и смета. Велимо да нам ништа слатко није као некада; цвијеће нам не мирише а ни воће онај укус нема. Па говоримо: „Шта је то, те су нам пређашњи дани бољи од ових“? (Проп. 7, 10) На све се жалимо, растанемо се да би сваки по старом наставио и у кругу се вртио. И, наједном, деси се да ме нечија истинска несрећа поведе у неку од овдашњих болница, гдје се страшне људске драме одвијају, па се онда пренем и прекорим себе за своју малодушност и незахвалност. Послије тога, и за извјесно вријеме, око себе све ствари друкчијим видим и свака ми се у свом новом свјетлу прикаже. Тако бих свакоме оном, ко себи мира ни спокојства не може наћи, савјетовао да чим осјети да су му се животне енергије срозале, и да му се живот онемилио, пође до једне од тих болница, да се тамо сретне с неким ко се за свој голи живот грчевито бори, па кад у вреву градску поново зарони, да хвали Бога што му свако добро даје и здравље дарива. Кад о свему мало размислим, и кад сам спреман да то признам, увиђам да су ствари онакве какве су вазда биле, само што се ми неумитно мијењамо. Срећа и несрећа унутра је у нама, само је питање чему се ми више приклањамо. Видим да је наш проблем што ми тешко постижемо равнотежу а још теже одређујемо правилну мјеру стварима. Неки ми се жале па кажу, да није ствар у нашем избору јер смо, веле, стављени у машину која нас немилосрдно меље, као онај јадни коњ, у Ракићевој пјесми, који је упрегнут да до у бесконачност полугу долапа вуче и заједно с њом до у бескрај у кругу се врти и окреће. На сличан начин, већина од нас упрегнута је у исцрпљујуће и самоубиствено аргатовање; људи по мраку журе на посао, с мраком и умором, исцијеђени, грабе нервозно својим кућама. Поставили су себи своје животне циљеве: ово да постигну, оно да купе, треће да стекну, четврто да отплате, и тако редом. Надају се послије љепшем животу и смирењу. Међутим, сваки нови дан нове захтијеве поставља и потребе налаже. Тако томе краја нема и конац се не види. Зато нам је нужно да сачувамо мало своје личне слободе и да одредимо праву мјеру и значај стварима. Чини ми се да сваки онај ко са Мамоном у савез неће и своју душу не залаже, може остати свој и радост живота осјећати. Неопходно је да сваки застане и кроз душу своју пребере шта му је важно а шта важније, без чега може а без чега, заиста, не може. Златна средина, како мудри народ савјетује. Сачувај ме, Боже, од превелике оскудице, да се не поколебам, али ме не дај ни у богатство, да се не осилим и душу погубим. Као што се Премудри Соломон моли Богу овим ријечима: „Таштину и ријеч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми; храни ме хљебом по оброку мом. Да не бих, наједавши се, одрекао се тебе и рекао: Ко је Господ, или, осиромашивши, да не бих крао и узалуд узимао име Бога својега“. (ПрС, 30, 8-9) „Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром; боље је јело од зеља гдје је љубав него од вола угојена гдје је мржња“; (ПрС, 15, 16-17) Бољи је залогај хљеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом“ (Приче, 17, 1), вели нам Премудри Соломон. Свако од нас ће да каже како то он и сам зна, и да је то тако очигледно, па ће онда и даље да продужи по старом. Но чујмо шта нам свети апостол Павле вели: „Побожност јесте велики добитак кад смо задовољни оним што имамо. Јер ништа не донијесмо на свијет; јасно је да ништа не можемо ни однијети. А кад имамо храну и одјећу, будимо овим задовољни. А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао. Јер је коријен свих зала среброљубље којему неки предавши се застранише од вјере и навукоше на себе муке многе“. (1. Тим. 6, 6-10) Кад нас савјетује, апостол Павле полази од себе, јер је он научио да буде задовољан с оним што има. „Знам и понизити се, знам и изобиловати – вели; у свему и свачему навикох: и сит бити и гладовати, и изобиловати и оскудјевати. Све могу у Христу који ми моћ даје“. (Флп. 4, 11-13) Иза наше узнемирености и забринутости стоји, уствари, наша маловјерност и јалов људски покушај да све проблеме ријешимо својом слабачком снагом и умијећем. Апостол Павле упућује наше мисли на Бога кад нам вели: „Не будите среброљубиви, будите задовољни с оним што имате, јер је он рекао: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити. Тако можемо смјело говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати“. (Јевр. 13, 5-6) Јер толико пута Господ нас опомиње да се не бринемо душом својом шта ћемо јести или шта ћемо пити ни за тијела своја у што ћемо се обући јер зна Он да нама треба све ово. Бог нас упућује да погледамо на птице небеске које не сију и не жању нити сабирају у житнице своје па их Отац небески храни. Или, да погледамо кринове у пољу како расту, не труде се нити преду а ни Соломон, у свој слави својој не обуче се као један од њих. „Па кад траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева, а камо ли вас, маловјерни. Него иштите најприје Царство Божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати“. (Мт. 6, 25-33) Нека би нам Господ Бог наш помогао да се смиримо и уравнотежимо и бисер његовог благослова у себи пронађемо, да бисмо мирни и задовољни проводили земаљске дане своје и Царство Његово у себи осјећали.

Moj otac je farmaceut, a majka psiholog. Oni su stvorili lek koji se sastoji od bezuslovne ljubavi i bezrezervne podrške. Toliko je jednostavno, ali ne i nezamislivo, a mnogo je efikasno. Čak i ceo svet da vam kaže da je vaše dete otpisano, ne otpisujte ga nikada, ono će sve nadoknaditi – rekla je Nina u svom pobedničkom govoru na oratorskoj večeri. Ninu Kostovsku makedonska javnost je upoznala preko video spota “Kako ćete reagovati ako vas služi farmaceutski tehničar sa Daunovim sindromom” u okviru kampanje Evropske unije i UNICEF “Budi fer za detinjstvo bez smetnji”. Kada se rodila, lekari su je otpisali, a ona danas obučava učiteljice i nastavnice u Skoplju, Štipu i Bitolju kako da postupaju sa decom ometenom u razvoju. To će uraditi i u drugim gradovima Makedonije. Kao pobednik oratorske večeri, Nina je dobila besplatne postdiplomske studije na Univerzitetu Fon, ali još nije odlučila šta će uzeti za magistarski rad. https://lolamagazin.com/2019/12/02/nina-ima-daunov-sindrom-i-lekari-su-rekli-njenim-roditeljima-da-je-otpisu-ona-sada-otkriva-svima-carobni-lek/

Moji roditelji su hteli da probaju jedan stari lek. Umesto da me otpišu, upisali su me u redovnu školu. Ja sam svakodnevno dobijala lek, a on je delovao. Lek mora da se uzima svaki dan, i ja sam ga dobijala svih osam godina u osnovnoj školi, četiri godine u srednjoj. Majka, otac i brat ni jedan dan nisu propustili da mi ga ne daju – priča ona i dodala: