Jump to content

Dragi

Члан
  • Број садржаја

    12720
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Dragi got a reaction from Лидија Миленковић in Teme na forumu - Ugušimo negativne teme - Ime Tvoje spoj nas ovde...   
    Hajde da se volimo, da se ljubimo, naravno ne u erotičkom smislu već u smislu agape i filije, jer zabadava sva sloboda, sav ponos na bilo šta, sva demokratija, socijalizam ili nacionalizam, sve bogatstvo i ostalo ako nemamo ljubavi jedni za druge.
    Gledam, recimo, Ruse i koliko su neki od njih ponosni na Rusiju; ali da li se Rusi vole, da li Rus voli sebe i svoje Ruse, ili je u pitanju inat i kompleks niže vrednosti pre svega prema zapadu. Ako je zadnje u pitanju, onda mi je zabadava takav patriotizam.. Ili bez ljubavi ništa.
    Pa dakle, volim vas! Aj laf ju.
  2. Волим
    Dragi got a reaction from Предраг М in Kupiti ili živeti u iznajmljenom stanu?   
    Nije li zemljica uvek bolja? Barem mogu da posadim paradajiz kad ništa drugo nemam. Šta da jedem u četiri strane betona?
  3. Волим
    Dragi got a reaction from Dominika in Muzika Jevreja   
    Cepa, jel
     
  4. Волим
    Dragi got a reaction from Лидија Миленковић in Србија уводи право на еутаназију у Грађански законик   
    Pa da, svi smo mogli da učestvujemo u toj anketi
    Ustvari, nismo ni znali o njoj.
    Vlada u Srbiji valjda teži jednom modernom zakonu o eutanaziji. Međutim, tema je ekstremno osetljiva i trebalo bi se prvo voditi ozbiljan društveni diskurs o tome.
    https://hr.wikipedia.org/wiki/Eutanazija
     
    Ja sam inače protiv - nezavisno pro i kontra argumenata - Srbija je siromašna zemlja, i gde vlada siromaštvo ne mogu se donositi odluke i evaluiranja kako to zamišljaju razne etičke komisije u bogatim zemljama! Iz samog ovog razloga mislim da ne bi trebalo legalizovati nijednu formu eutanazije. Jer moramo da računamo da će - jer se nema! nemamo, siromašni smo - da će dakle budu pritisci, sugerisanja i manipulisanja na starije da pristanu na eutanzaiju. Moralno ovo bi ispao veliki poraz za Srbiju, i to bi svi osetili. U 1980-ima ubijali smo 70 % naše dece i vidimo gde smo stigli, skoro sve smo izgubili... sada bi da ubijamo naše stare ili kako..? I izvinite, ali sad ne budimo genocidna nacija!
    http://www.johnstonsarchive.net/policy/abortion/index.html
     
  5. Свиђа ми се
    Dragi got a reaction from "Tamo daleko" in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    Mogu li onda i taj či, ki čong? To je manje više isto. Rekreacija i gimnastika je uvek dobro za telo, time i za naše duševno stanje. Ruski monasi na severu kopali su kanale po ceo dan samo da bi imali da rade. U Šaolinu vežbaju borilačke i druge tehnike. Ali cilj je uvek smirenje, oslobođenje.
    Kod nas, recimo, su stolpnici ili stiliti idealne joge. Kao mi ne znamo za to... Samo kod nas je to vrhovni podvig koji se ni samim monasima ne preporučuje a kamoli nama mirjanima.
    https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BF%D0%BD%D0%B8%D0%BA
  6. Волим
    Dragi got a reaction from Milica Bajic in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    Mogu li onda i taj či, ki čong? To je manje više isto. Rekreacija i gimnastika je uvek dobro za telo, time i za naše duševno stanje. Ruski monasi na severu kopali su kanale po ceo dan samo da bi imali da rade. U Šaolinu vežbaju borilačke i druge tehnike. Ali cilj je uvek smirenje, oslobođenje.
    Kod nas, recimo, su stolpnici ili stiliti idealne joge. Kao mi ne znamo za to... Samo kod nas je to vrhovni podvig koji se ni samim monasima ne preporučuje a kamoli nama mirjanima.
    https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BF%D0%BD%D0%B8%D0%BA
  7. Свиђа ми се
    Dragi got a reaction from Aleksandra_A in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    Sport i dolazi od lat. disportare tj. raspršiti se, skršiti, rasturiti (svoje misli, brige itd.), en. to disperse, fr. disperser, it. disperdere. Sam pojam nastaje u Engleskoj u 18. veku, to disport, iz francuskog se desporter. Srpski/slovenski za sport odnosno disportare je spršiti, sprštenje?
    Vidimo, u originalu je sport baš ono što i na istoku praktikuju, naime smiriti se, rasturiti svoje brige, zaboraviti svoje probleme.
  8. Свиђа ми се
    Dragi је реаговао/ла на Aleksandra_A у Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    Ali realno, mali broj ljudi razmišlja o povezanosti duhovne dimenzije i sporta, pre svwga zato što ne misle mnogo o duhovnoj dimenziji kao takvoj.. Realno, kolikom broju ljudi je sport mera za ovo što ti kažeš, oslobađanje i smirenje, a kolikom broju je mera za sticanje lajkova na instagramu/osvajačke pohode međ suprotnim polom? ali neću d skrwćwmo previše sa teme, ima sigurno i tema o jogi kao takvoj, i uopšte sportu i rekreaciji
  9. Свиђа ми се
    Dragi got a reaction from Aleksandra_A in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    Mogu li onda i taj či, ki čong? To je manje više isto. Rekreacija i gimnastika je uvek dobro za telo, time i za naše duševno stanje. Ruski monasi na severu kopali su kanale po ceo dan samo da bi imali da rade. U Šaolinu vežbaju borilačke i druge tehnike. Ali cilj je uvek smirenje, oslobođenje.
    Kod nas, recimo, su stolpnici ili stiliti idealne joge. Kao mi ne znamo za to... Samo kod nas je to vrhovni podvig koji se ni samim monasima ne preporučuje a kamoli nama mirjanima.
    https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BF%D0%BD%D0%B8%D0%BA
  10. Свиђа ми се
    Dragi је реаговао/ла на Aleksandra_A у Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    @Dragi, ja bih sve to podvela pod potrebu da se bude moderan i originalan, sad je to ako praktikuješ jogu praktično način da kažeš drugima kako si u toku sa svim tokovima ali bez zezanja, čak sam čula da je dobra ideja metnuti to kao aktivnost u CV a ima i ovih koji su u fazonu da samo žele neku lajt fizičku aktivnost.. 
  11. Хахаха
    Dragi got a reaction from Aleksandra_A in Teta healing - zamka za duhovno raslabljene?   
    Nezavisno od Theta za koje prvi put čujem - nije mi jasno zašto ljudi upadaju u te joge. Joga je monaški odnosno asketski podvig u Hinduizmu. Joga znači put, jogi je učitelj, duhovnik, u Indiji ovo obično sme da bude samo njihov monah podvižnik, a cilj joge jeste oslobođenje od sveta i prekid karme. Joga treba da smiri, idealno da usmrti telesne želje, telesne potrebe, a kod nas praktikuju jogu za baš obrnuto, da dopune telesne želje i potrebe. Ali tamo duvaju i hašiš (gandža), tako da ne treba romantizovati
  12. Хахаха
    Dragi је реаговао/ла на obi-wan у Star Wars   
    Ovo mi treba hitno!...
    ...
     
  13. Свиђа ми се
    Dragi got a reaction from obi-wan in Patrijarh pozvao Vučića, većina vladika protiv   
    Za moj pojam pogrešna odluka. Srpska pravoslavna Crkva nije Crkva jedino Srbije. Ona je jednako Crkva i Bosne, Hercegovine, Crne Gore, itd., a međuvremenom sa dijasporom ona je isto jedna globalna Crkva. Zamislite papu da zove jednu Merkel iz Nemačke na sabor rimokatoličke Crkve... Vučić APSOLUTNO nema šta da traži na saboru srpske pravoslavne Crkve. Iako postoje veze, srpska pravoslavna Crkva nije Srbija, ni velika ni mala ni Republika ni Kraljevina.
  14. Свиђа ми се
    Dragi got a reaction from emilija in Patrijarh pozvao Vučića, većina vladika protiv   
    Za moj pojam pogrešna odluka. Srpska pravoslavna Crkva nije Crkva jedino Srbije. Ona je jednako Crkva i Bosne, Hercegovine, Crne Gore, itd., a međuvremenom sa dijasporom ona je isto jedna globalna Crkva. Zamislite papu da zove jednu Merkel iz Nemačke na sabor rimokatoličke Crkve... Vučić APSOLUTNO nema šta da traži na saboru srpske pravoslavne Crkve. Iako postoje veze, srpska pravoslavna Crkva nije Srbija, ni velika ni mala ni Republika ni Kraljevina.
  15. Свиђа ми се
    Dragi got a reaction from Лидија Миленковић in Отићи или остати у оваквој Србији?   
    Dobro je da kukaju. Ko kuka hoće da živi.
    Oni su opasni koji ne kukaju.
    I beba kad se rodi kuka, treba se brinuti ako ne kuka, zar ne.
  16. Свиђа ми се
    Dragi got a reaction from Лидија Миленковић in Отићи или остати у оваквој Србији?   
    Dokle je moguće, treba ostati. Ako nije više moguće, što pre vratiti. Nema se druga Srbija, druga matica, druga rodina, druga domovina, drugo ono što mogu da nazovem svojim, što je deo mene, moje samosvojnosti, mog identiteta. Svuda na planeti gde odemo mi smo dođoši, mi smo stranci, negde smo bolje primljeni, negde nismo, ali uvek gosti. Srbija, to smo mi. Mi smo stvorili Srbiju i Srbija je stvorila nas. Mi smo jedna simbioza. Gde možemo od samog sebe da pobegnemo?
    Dakle, mi smo vezani za Srbiju i Srbija je vezana za nas. To smo rešili - sad valja da se nešto preuzme i uradi da može malo bolje i da se živi. A to ide jedino ako se nešto promeni u Srbiji.
    Nisam za Vučića. Ali sam još manje za moj pojam za histeriju u ove dane u koju se, hotimično ili nehotimično, tera narod. Ovde dajem pravo našem patrijarhu.
    I potrudimo, svako koliko može, da od Srbije napravimo najbolju zemlju na planeti. I mislim da svako može da nađe sebe negde jer ovo obuhvata ne samo politiku ili ekonomiju, nego i kulturu, nauku, društvo, socijalno, duhovno i mnogo toga. Ali i privatnost - zar moram da budem revolucionier ili genije da bi se lepo živelo? Ne... i tišina je ponekad dobra
  17. Свиђа ми се
    Dragi got a reaction from Предраг М in Шта ЈА тренутно слушам...   
  18. Свиђа ми се
    Dragi је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Суд одбио рехабилитацију Милана Недића   
    Виши суд у Београду је одбио захтев за рехабилитацију којим је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ, којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права.

    Апелациони суд у Београду правоснажно је одлучио да српски премијер за време окупације у Другом светском рату Милан Недић не може да буде рехабилитован, тако да он остаје „ратни злочинац”, а његовим наследницима неће моћи да буде враћена конфискована имовина.
    Овом одлуком Апелациони суд је као неосновану одбио жалбу пуномоћника Недићевих потомака и потврдио првостепено решење Вишег суда у Београду из јула прошле године ком је одбијен захтев за рехабилитацију Милана Недића.
    Првостепеним решењем Вишег суда од 11. јула 2018. године као неоснован је одбијен захтев предлагача за рехабилитацију покојног Недића.
    Крајем августа жалбу на ово решење поднео је пуномоћник подносилаца захтева за рехабилитацију, адвокат Зоран Живановић.
    Виши суд у Београду је одбио захтев за рехабилитацију којим је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ, којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права.
    Апелаицони суд у детаљном образложењу је одлуке, која је објављена његовом сајту, навео да је првостепени суд правилно закључио да се нису стекли услови за рехабилитацију Милана Недића - председника Владе, коју је поставио окупатор Србије, након капитулације Краљевине Југославије и њеног распада које је уследило услед непријатељског напада Немачке оружаном силом, а у међународним оквирима признату Владу окупатор је нагнао у изгнанство заједно са владајућим монархом.
    „Дакле, лице чија се рехабилитација тражи је од стране окупатора постављена за председника Владе која је за време манадата помагала окупатору, не само у експлоатацији добара државе и радне снаге, већ у прогону свих оних грађана Србије који се нису сврставали на страну окупатора или нису делили његова политичка или идеолошка убеђења или се нису придржавали окупационих прописа, а о чему сведочи низ докумената”, подсећа Апелациони суд.
    Напомињући да је Недић лишен је слободе од стране Треће америчке армије, Апелациони суд наглашава да „не може бити говора да је лишење слободе Милана Недића извршено из политичких или идеолошких разлога”.
    Предлагачи рехабилитације су захтевом тражили да се утврди да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, као и да је ништаво решење Трећег народног среског суда за град Београд од 31. јануара 1946. године о конфискацији имовине генерала Милана Недића од дана доношења и да су ништаве све његове правне последице.
    У одлуци Апелационог суда се наводи да је у току поступка за рехабилитацију између осталог, утврђено да је Недић рођен у Гроцкој, да је био ожењен и да је имао петоро деце, али да му је син са супругом и ћерком погинуо на железничкој станици у Смедереву 1941. године.
    Војну службу је обављао учествовавши у Српско – Турском рату 1912 године, Српко – Бугарском рату 1913 и Првом светком рату. У марту 1935. године именован је у Војни савет.
    Пред само избијање рата Недић је ушао као министар у Владу Цветковић – Мачек. Након капитулације генерал Недић није спроведен у заробљеништво већ је био у кућном притвору у Београду.
    У другој половини августа 1941. године, суд констатује да је Недић прихватио понуду да стане на чело Владе Србије, чије му је задатке детаљно образложио окупатор приликом постављења за председника Владе.
    У потврђеној одлуци суда, наводи се да су се Немци одлучили за Недића јер су „агенти Гестапоа пронашли 'оригинални меморандум' који је 1. новембра 1940. године Недић упутио кнезу Павлу заступајући оправданост пријатељства и сарадњу са Немачком”.
    У току свог рада Недић је, као председник Владе, а од 1943. године и као министар унутрашњих послова и председник Владе, истовремено доносио бројне уредбе, наредбе и прогласе чији је циљ био подршка окупаторском режиму, спречавање и кажњавање свих оних који су устали у борбу против окупационих власти.
    Држао је говоре у којима је, како пише у пресуди, величао Немачку, Хитлера, тражећи за Србију место у новом поретку на челу са Хитлером, позивао становништво на послушност окупатору, на одустанак од сваке борбе против окупатора, наводи се у судској одлуци.
    Чврсто је био опредељен за борбу против комуниста и свих оних који нису били његове присталице, било да се ради о припадницима Народног ослободилачког покрета или заговорницима неке друге идеологије са којом се он није слагао, сматрајући их својим противницима, закључио је суд и додао да је Недић сарађивао са окупатором на свим пољима свог рада.
    Суд подсећа и да је за време његовог рада, окупатор масовно стрељао цивилно становништво и повећавао економске експлоатације Србије.
    Генерал Милан Недић је био председник Владе до 4. октобра 1944. године, када је добровољно напустио Београд у пратњи шефа државне безбедности и представника Немаца који су му дали пратњу и борбено возило као обезбеђење.
    Прво је боравио у Бечу, а потом са делом Владе се преселио у тадашњу Немачку, Кицбил – Тирол. У Кицбилу је одржао неколико седница своје Владе надајући се да ће Србија још увек пронаћи место у оквиру Немачке.
    Кретао се слободно све до доласка Треће америчке армије која је хотел у коме је живео изабрала за свој боравак. Милан Недић је ухапшен од стране Треће америчке армије 6. јула 1945. године у Кицбилу а интерниран је за Србију 5. јануара 1946. године.
    Краљевска Влада у избеглиштву у Лондону, у децембру 1941. године, лишила га је чина генерала и прогласила га сарадником окупатора, као и савезници који су га такође квалификовали као сарадника окупатора и изручили Југословенским властима.
    У одсуству Милана Недића, Државна комисија за утврђење злочина окупатора и њихових помагача га је прогласила ратним злочинцем.
    Земаљска комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача донела је 5. јула 1945. године одлуку за злочин чија је жртва Леонтина Краус која је одведена на логор у Бањици о чијој се судбини од тада не зна ништа.
    Решењем Народног Среског суда за трећи рејон града Београда од 31. јануара 1946. године Милану Недићу конфискована је и у својину Федеративне народне Републике Југославије пренета покретна и непокретна имовина.
    По изручењу југословенским властима против Милана Недића вођен је истражни поступак, на околност поступања и деловања односно вршења функције председника Владе у време окупације Србије.
    Милан Недић је преминуо 4. фебруара 1946. године извршивши самоубиство. Против њега није вођен судски поступак, тако да није донета ни судска одлука којом би био осуђен и лишен живота, слободе или неких других права од 6. априла 1941. године до дана ступања на снагу Закона о рехабилитацији, пише у пресуди.
    Према ставу Апелационог суда, супротно жалбеним наводима подносилаца захтева за рехабилитацију, „одлука првостепеног суда је правилна”.
    Задатак првостепеног суда је био да утврди да ли је лице чија се рехабилитација тражи, услед политичких или идеолошких разлога било лишено слободе, а потом да ли је из тих разлога лишено и других права, те да ли су се стекли услови за утврђење ништавости судских или административних одлука, а ција ништавост је последица рехабилитације лица, навео је Апелациони суд.
    Поред горе наведених закључака овог суда, додаје се да се саслушање Милана Недића, након његове интернације југословенским властима, све до извршеног самоубиства не може сматрати да је учињено из политичких или идеолошких разлога.
    Ово стога, јер је како оцењује суд, „циљ овог саслушања био да му се омогући одбрана ради утврђивања његове невиности или кривица за злочине који су му били стављени на терет у вези са обављањем функције председника Владе”.
    „Чињеница да је делу становништва помагао у ратним условима и многе спасао од смрти не може бити једина, довољна и пресудна за другачије пресуђење имајући у виду остале активности Милана Недића током трајања мандата председника Владе, коју је поставио окупатор, и током вршења функције министра унутрашњих послова”, наводи се у образложењу одлуке.
     
    Када је у питању решење о конфискацији имовине, Апелациони суд сматра да су неосновани жалбени наводи и да је то решење донето у складу са Законом о конфискацији и Уредбом о Војним судовима и устројству и надлежности Војних судова.
    Апелацони суд је такође закључио да су жалбени наводи да се државна Комисија за утврђење злочина окупатора и њихових помагача није позивала у својим одлукама ни на један пропис без утицаја на другачију одлуку суда.
    „Та Комисија није орган који је доносио одлуке у кривичној или другој одговорности, већ је имала задатак да прибави доказе поводом деловања одређених лица, што је био предуслов за спровођење кривичног поступка, односно одлуке комисије су органима тужилаштва служиле као основ за отварање истраге и нису прејудицирале одлуку”, навео је суд.
    Због тога, задатак првостепеног суда у поступку рехабилитације није оцена правилности и законитости донетих одлука које се односе на лице чија се рехабилитација тражи, наводи се у образложењу одлуке Апелационог суда.
    Поступак по захтеву за рехабилитацију изазвао је негодовања у јавности, будући да један део грађана сматра да је Недић злочинац и да суд треба да одбије рехабилитацију, преноси Танјуг.
    извор
     
  19. Тужан
    Dragi је реаговао/ла на Милан Ракић у In Memoriam: Воја Мирић (1933-2019)   
    У Београду је у уторак преминуо глумац Воја Мирић, који је у златним годинама наше кинематографије остварио велики број улога. Ипак, филм "Дервиш и смрт" и улога Ахмеда Нурудина посебно су у памћење старијих гледалаца утиснули његов маркантни лик. Упркос популарности, средином осамдесетих напустио је глуму и повукао се у миран живот, далеко до светлости позорнице и филмских рефлектора.

    На сцену је ступио чудном игром случаја: као гимназијалац крушевачке гимназије отишао је с пријатељем на пробу нове представе градског позоришта и добио улогу - старца од осамдесет година. Убрзо се с братом преселио у Београд, уписао у "Абрашевић", а онда и на Академију: "И ту сам случајно дошао. Желео сам да студирам грађевину или архитектуру, моји су хтели да будем правник, а ја отишао на глуму".

    Дипломирао је у класи професора Танхофера, почео у новосадском позоришту, али је после одслуженог војног рока наставио у Београдском драмском, да би се на крају отиснуо у "слободњаке". На филму је одиграо педесетак улога (десетак главних), 1964. године освојио је Сребрну арену за филм "Службени положај" Фадила Хаџића, а десет година потом и Златну арену за "Дервиш и смрт" Здравка Велимировића.
    За многе је неочекивано, сувише рано, одустао од глуме. После престанка уметничке каријере показао је добре организаторске способности у Позоришту на Теразијама, а потом и као директор "Инекс филма", пишу "Новости".
    - Дошле су нове генерације, заиста изванредне, она из чешке школе, редитељска, која је, наравно, имала и своју генерацију глумаца. Ми смо били већ старији. А онда је дошло и до смањења посла - једноставно је објаснио у једном новинском разговору своје разлоге одласка са сцене Воја Мирић, мирни и једноставни човек који је за себе неком приликом рекао и ово: "Никада се нисам много одушевљавао, нити ме је било шта у животу могло да обесхрабрити..."
    Улоге
    Запажене улоге Мирић је остварио у остварењима "Чудна девојка", "Дани искушења", "До победе и даље", "Сретни умиру двапут", "Изданци из опаљеног грма", "Валтер брани Сарајево", "Отписани", "Врхови Зеленгоре", "У сукобу", "Двобој за јужну пругу", "Нека друга жена", "Одлазак ратника, повратак маршала"...
  20. Тужан
    Dragi је реаговао/ла на Милан Ракић у In Memoriam: Игор Первић (1967-2019)   
    Глумац Игор Первић преминуо је у 52. години, у свом стану, преносе београдски медији.

    Рођен је у Београду 29. октобра 1967. године. Са седам година добио је своју прву улогу у филму Породични оркестар.
    Глумио је у многим филмовима као што су „Црни бомбардер“, „Лајање на звезде“, „Буре барута“, „Сиви дом“ и познатим серијама „Рањеник“, „Вук Караџић“, а први пут се појавио на јавној сцени са само седам година.
    Јавности је био познат и по признању да је почео да узима дрогу и о сведочењима како се од ње одвикавао.
    Игор Первић се на једно време и повукао из јавности, а у последњих годину дана глумио је у серијама „Шифра Деспот“, „Ургентни центар“, „Жигосани у рекету“ и „Немањићи – рађање краљевине“.
    Игор Первић је био оснивач и вокал култног београдског бенда "Дух Нибор", који су чинили другари из Осме београдске...
     
  21. Свиђа ми се
    Dragi got a reaction from АлександраВ in Отићи или остати у оваквој Србији?   
    Dokle je moguće, treba ostati. Ako nije više moguće, što pre vratiti. Nema se druga Srbija, druga matica, druga rodina, druga domovina, drugo ono što mogu da nazovem svojim, što je deo mene, moje samosvojnosti, mog identiteta. Svuda na planeti gde odemo mi smo dođoši, mi smo stranci, negde smo bolje primljeni, negde nismo, ali uvek gosti. Srbija, to smo mi. Mi smo stvorili Srbiju i Srbija je stvorila nas. Mi smo jedna simbioza. Gde možemo od samog sebe da pobegnemo?
    Dakle, mi smo vezani za Srbiju i Srbija je vezana za nas. To smo rešili - sad valja da se nešto preuzme i uradi da može malo bolje i da se živi. A to ide jedino ako se nešto promeni u Srbiji.
    Nisam za Vučića. Ali sam još manje za moj pojam za histeriju u ove dane u koju se, hotimično ili nehotimično, tera narod. Ovde dajem pravo našem patrijarhu.
    I potrudimo, svako koliko može, da od Srbije napravimo najbolju zemlju na planeti. I mislim da svako može da nađe sebe negde jer ovo obuhvata ne samo politiku ili ekonomiju, nego i kulturu, nauku, društvo, socijalno, duhovno i mnogo toga. Ali i privatnost - zar moram da budem revolucionier ili genije da bi se lepo živelo? Ne... i tišina je ponekad dobra
  22. Свиђа ми се
  23. Свиђа ми се
    Dragi је реаговао/ла на Милан Ракић у Vaskršnja poslanica nadbiskupa Hočevara: »Tada im se otvoriše oči«   
    »Tada im se otvoriše oči«! (Lk 24, 31)‒ predivno je zapažanje tako posebnog jevanđeliste, Luke, dok opisuje putovanje u Emaus dvojice Isusovih učenikana sam dan Njegovog Vaskrsnuća.

    Braćo i sestre! I mi ulazimo u ove velike dane slavlja Tajne Vaskrsa! Trebalo bi svima nama da se otvore oči. Upravo zato je tako dragoceno i istinski iskreno proslavljanje ove, najveće Tajne hrišćanstva; samo tako ćemo i mi, otvorenih očiju moći da nastavimo svoj istorijski hod.
    U toj iskrenoj želji, i u dubokoj molitvi, sve vas, predraga braćo i sestre, i sve vas, dragi prijatelji, najsrdačnije pozdravljam!
    Pozdravljam vas i pozivam da krenemo na put s Vaskrslim Gospodom. To je, pre svega, posebno bitno za nas, pripadnike Beogradske nadbiskupije. Jer mi, naime, slavimo svoj Prvi sinod. Stvarnost sinoda sastoji se upravo u tome da svi budemo zajedno na putu, da na tom putu vodimo dijalog, ali ne samo sami sa sobom. I nama se – kao i učenicima Hristovim – svojom svekolikom nenametljivom izvornošću, ali i onom snagom koja jedina garantuje pravo putovanje, pridružuje vaskrsli Gospod.
    Svojim Vaskrsnućem, samo On je zaista pobedio izvore i uzroke smrti, umora, zaborava, sebičnosti, mržnje, svađe i ratova; svojom pobedonosnom snagom, samo On tako snažno utemeljuje budućnost.
    Zato će se i tako će se i u nama obistiniti iskustvo Isusovih učenika Kleope i – najverovatnije – jevanđeliste Luke.
    A kakvo je to njihovo iskustvo? Pre svega: temeljna promena u razumevanju Isusa Hrista! Naime, uprkos tome što su ti isti učenici više godina slušali Isusa, oni Ga nisu celovito i svestrano shvatili i razumeli. Od Njega su, nažalost, očekivali ne spasenje, nego nešto drugo, što mu u razgovoru na putu u Emaus oni otvoreno i kažu: »A mi smo se nadali da će On osloboditi Izrael« (Lk 24, 21). Učenici su, dakle, u Isusu gledali političkog i socijalnog delatnika. Očekivali su da će izbaciti okupatorsku rimsku vlast i da će ih stalno tešiti socijalno-medicinski shvaćenim čudesima: umnožavanjem hleba i ozdravljivanjem bolesnih. Za vreme Isusovog zemaljskog boravka među njima, oni su stvarno mogli i da vide i da iskuse tolika čudesa. Zato su Ga i proglasili prorokom, ali to su učinili više zbog sebe, zbog materijalne koristi, a ne da bi Isusa priznali kao pravog Boga i Spasitelja. Nisu još uvek mogli da shvate da je On, Isus iz Nazareta, Spasitelj čitavog čovečanstva. Još ni izdaleka nisu razumeli da su sva zla koja su prisutna u nama, među nama i u našim društvima ‒ plod greha! Kako istočnog greha, tako i naših ličnih grehova, ali i onih kolektivnih. A kolektivni greh je u našoj lažnoj solidarnosti, kada svesno saučestvujemo u koruptivnim delima, podržavamo zle navike i sva loša i nemoralna usmerenja u društvima kojima pripadamo.
    Zato je ‒ dok su Mu govorili o svojoj žalosti i razočaranosti, i o uverenju da ih je »istorija« obmanula‒učenicima na putu Isus počeo da tumači sve ono što je u »svim Pismima« o Njemu rečeno (Lk 24, 27). Protumačio im je sve što je učinio Mojsije, sve što o njemu govore psalmi. Ali izabrani Božji narod je ipak više uvažavao svoje predstave o Bogu i nije prihvatio da Sin Božji upravo zbog naših zlodela mora da doživi velika izdajstva, osudu, smrt, i da trećeg dana vaskrsne.
    Braćo i sestre! Jedno od najtragičnijih obeležja današnjice leži u tome što je vera pogrešno shvaćena i negativno predstavljena. Čak i toliki vernici nemaju o njoj celovito saznanje. Oni ne poznaju ni velika Božja dela u istoriji. Većina ljudi, pre svega, ne veruje dosledno u Boga Stvoritelja. Žive kao da Boga nema i ponašaju se kao da su oni sami jedini gospodari svega stvorenog, pa i svog tela. Šta reći o našem poznavanju istorije uopšte, o istoriji izabranja Božjeg naroda, o značaju čitave Božje objave i, posebno, o Isusu Hristu, o Njegovoj Crkvi? Setimo se samo kakve sve interpretacije susrećemo u medijima…
    Za nas, ljude ovog vremena, posebno teško pitanje jeste pitanje Svetih Tajni ili sakramenata. Toliki ljudi, na primer, smatraju da je krštenje samo neki spoljašnji obred ili tek izraz ideološke pripadnosti zajednici. Takve osobe krštenjem nisu odumrle sebičnom egu, nisu se životno »obukle« u Isusov način života, ne žive iz milosti, i njima ne vlada Isusova misao, Isusova sjedinjenost s Ocem i Crkvom. Za mnoge, zato, lepe ikone i jesu samo ukras ili čak paravan iza kojeg skrivaju svoja nedela, a ne izraz vere, moralnosti i odgovornosti. I to posebno sablažnjava.
    Isus je, dakle, čitav dan koračao s učenicima, odgovarao na sva njihova pitanja i tumačio im da bez naše lične smrti zlu i grehu – nema novog života. Njegovo tumačenje je polako grejalo i prosvetljavalo njihovo srce, ali Ga još uvek nisu u potpunosti poznali. Pomislimo samo: nisu upoznali Njega s kojim su tako dugo komunicirali!
    I danas ta, iznad svega tragična činjenica– da »stari čovek«, čovek koji, dakle, živi samo telesnim i zemaljskim životom, i koji se Isusovom snagom nije istinski oslobodio sebičnosti i samodovoljnosti – bolno odjekuje u našem konkretnom životu. A taj »Stari čovek«, onaj koji se, dakle, nije zaista obratio, ne može da upozna Vaskrslog Gospoda. Zato se dešava ono o čemu nam sam Isus govori: »Ustima izgovaraju moje ime, ali je njihovo srce«– to jest, čitav odnos prema životu – »daleko od mene.« Ustima, dakle, svedoče jedno, a delima nešto sasvim drugo: ne-hrišćani.
    Teško nam je da priznamo, braćo i sestre, da je suština Vaskrsa upravo smrt svekolikom zlu i svakom zlu. Vaskrs, dalje, predstavlja naše sjedinjenje s Njim po Svetim Tajnama: pogotovo po tajni krštenja i Euharistije!
    Kada se, dakle, učenicima na putu otvaraju oči i oni upoznaju Isusa? U trenutku kad pred njima ponovo razlomi hleb! I tako i delom potvrdi da se u smrti – i nama sada po Euharistiji – potpuno predaje i Ocu i nama. On se tako »predao« za nas da mi sada možemo da Ga »jedemo i pijemo« u Svetim Tajnama. Samo ako se, dakle, moje biće hrani Isusovom beskonačnom ljubavlju, ako se hranim Njegovim načinom života, tada ne živim više samo ja, samo moj ego, nego u meni živi Isus Hristos, Vaskrsli Gospod! Zato Luka u svom Jevanđelju dalje kaže: »Tada im On otvori um, da razumeju pisma« (Lk 24, 45), a sam Isus dodaje: »Tako stoji pisano: Mesija treba da trpi i treći dan vaskrsne.«
    Braćo i sestre! Isus nam je pokazao kako se umire izvorima svakog zla, to jest grehu, i kako se vaskrsava u novi život zajedništva, to jest ljubavi! Treba zato odmah i neposredno da se zapitamo: zašto je danas toliko nesporazuma i problema i u Crkvi i u svetu? Ako koračamo »zatvorenih očiju« ili kada smo, kako Isus kaže učenicima na putu u Emaus, »Bezumni i spora srca za verovanje prorocima“ (Lk 24, 24), onda je jasno zašto među svima nama ima više smrti, razočaranja, bega i podeljenosti, nego života u radosti.
    Ali, braćo i sestre, čujmo i ovo: radosni završetak ovog događaja dopunjuje se činjenicom što se, u istom momentu kad spoznaju Isusa – uprkos noći – učenici vraćaju u Jerusalim. Vraćaju se u svoju apostolsku zajednicu, u središte svog naroda, u središte svoje verske zajednice! I tada žalost preobražavaju u radost, a plač u propovedanje da Isus živi! Ovaj preobražaj je tako snažan da upravo Isusovim Vaskrsnućem počinje preslavna istorija svedočenja i širenja Hristovog Jevanđelja na sve kontinente.
    Braćo i sestre! Gajim duboku želju i molitvu da ovogodišnji Vaskrs i nama pomogne da otvorimo oči, da se konačno otvorimo razumevanju za »sva Sveta pisma«, razumevanju za to šta znači biti »novi čovek«, da se vratimo u svoju zajednicu vere i da svim svojim bićem svakog trenutka svedočimo: On živi! Vaskrsli je među nama! On je s nama na putu…
    Srećan i blagoslovljen Vaskrs!
    Braći i sestrama istočne tradicije kličem:
    Hristos vaskrese – vaistinu vaskrese!
    Svima želim Božji mir, radost i nesalomljivu nadu da je moguće živeti »otvorenih očiju« i tako razumeti sve tajne života. Zato vas blagosiljam u ime Oca i Sina i Svetog Duha.
    † Stanislav HOČEVAR, nadbiskup beogradski

  24. Хахаха
  25. Хахаха

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...