Dragi

Ko kaže a, mora da kaže i b

Depresija je kod mene simptom, ne uzrok, a uzrok je bukvalno čežnja za carstvo nebesko No ponekad moramo da sredimo simptome da bi došli do uzroka i to uredili.

Meseci u godini, imaju i Jevreji: https://su.wikipedia.org/wiki/Kalénder_Yahudi

Eh sad penciler nije writer

Bog postoji. Samo da znaju ateisti. Ali ne radi ono što bi mi hteli. Naprotiv, često oni koji su dobri i koji se trude bivaju kažnjeni u ovom svetu. Tu je zec.

Ја, пак, мислим да Црква мора исто да се бави психологијом и терапијом, да не може све да отпише постом и молитвом. Како говори апостол Јаков: "Ако, на пример, брат и ли сестра голи буду, или немају шта да једу, и рече им који од вас: Идите с миром, грејте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже?" Разумем да постоји једна резерва према психологији која се труди да буде једна озбиљна (природна) наука. А ваља да се има и један хришћански одговор, да не буде да нас једнога дана прогоне говорећи да је вера једна заблуда, једна болесна духовна представа.

Danas je bilo dosta naroda u Crkvi, mnogo se i pričestilo a da nije crveno slovo, mislim više nego ranije pre dvadeset godina. Crkva mi je delovala kao sanatorijum, ali ovo je sad moja projekcija. Ali Crkva i treba da bude lečilište po crkvenim ocima.

Ranije sam mislio da imam veru da gore premeštam. No gore se nisu premestile. Ispada da sam samo maštao da imam jaku veru. Mnogo sam nezadovoljan, ali kad se pitam šta bi to hteo da budem zadovoljan: Ne znam. Danas na liturgiji vidim mlade devojke, lepe. U jednom trenutku poželim da budem mlad kao one. Možda bi se i našo sa jednom, nju oženio. I pomislim: I onda, šta onda? I ta devojka će da bude starija i starija. Svemu ima kraj. Možemo li da budemo srećni ako znamo da ovaj život ima kraj? I onda pomislim: Možda bi bilo najbolje u manastir i da sam mrtav za ovaj svet kada ionako svemu ima kraj, da se fokusiram na budući život, na budućeg Dragana? Ali sa obzirom da manastirski život jeste težak život, za manastir treba da se ima jaka vera. I tako sam opet na početku, sve se vrti u krug. Glupo. Od lekara sam dobio fluoksetin, uzimam sad nedelju dana, ali kao potrajaće dve do četiri nedelje da se primeti jedno bolje. Za prvo pola godine taj fluoksetin. Juče na ispovesti rekoh svešteniku da me muči depresija tj. uninije, on meni da se depresija leči, par puta naglasi da se leči, pak postom i molitvom itd., ali leči se. Leči! U redu. Hajde da je lečim. Drugi vele da mi je potrebna psihoterapija. Pa da, ako mi je platite. A i psihoterapeuti su samo ljudi. Nadam se da će onaj šugavi fluoksetin nešto da pomogne. Jedno mislim da sam naučio, naime da žene bolje osećaju život od nas muškaraca, njegove lepe i loše strane, rađanje ali i prolaznost, početak i kraj. Zato su valjda i više depresivne..? Ranije sam govorio da savršen čovek treba da upozna i pakao da bi bio savršen. Danas velim: Bože, daj dosta je pakla, vreme je za raj Ma kakav pakao, hvala lepo...

Mislim da je jedno isto. Uninije je samo starinski. http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=327

I Adelajida je u pravu. Ko će da ide u rat? U rat se ide ako je pobeda sigurna a žrtva ako uopšte minimalna, sa uverenjem da ako nekoga pogodi neće to mene, ja svakako izlazim kao pobedik i dobitnik. Moramo da budemo realni. Ne realni kako protivnik to govori i zahteva, jer protivnik naravno hoće da primimo njegovu realnost, dakle njegovu odluku. Josif Runjanin npr. bio je Srbin i napisao je možda melodiju za hrvatsku himnu, ali ako prihvatimo hrvatsku realnost Runjanin nije bio Srbin nego pravoslavni Hrvat i ako ne Hrvat onda barem Vlah, Cincar jer je možda tamo neki deda ili padeda bio Vlah ili Cincar ako uopšte, ali nije bio Srbin ako bi, eto, bili realni po Hrvatima. Budimo realni, ali pravo, onda ćemo da donosimo najbolje odluke.

Možemo i ovako: Zašto 15 % Albanaca imaju pravo da se odvoje a 30 % Srba u BiH isto pravo nemaju? Nije li logično da onih 30 % imaju veće pravo, duplo pravo? Ali kod onih 15 %: "Znate, demokratija, sloboda, ovo ono, morate da razumete, ne budite takvi, i oni su ljudi bla bla", a kod ovih 30 %: "Buah, četnici, nacionalisti, hitler* lično i himmler i goebbels su anđeli u poređenju sa njima!" Halo, šta je to..? *bez šale, Srbiju su ocrnili gore od Nemačke posle 1945, dok srpski rodoljub ispada gori od naciste - ma kakve gasne komore, mi ih silujemo, mučimo, pržimo, jedemo, i onda ih tek ubijemo. Pravi Ivan u naci propagandi drugog svetskog rata^^- ali to je tako, i to moramo da pretrpimo.

Ljudi, Srbija se ne gradi samo na Kosovu Kao primer, ni Rusija nije se prvo ujedinila i izgradila Moskvu ili Petrograd, nego se prvo izgradila Moskva koja je ujedinila Rusiju. Ili Kina koja ne gradi samo Bejing ili Šangaj. Baš pre neki dan čujem da jedan Čengdu ima šesnaest miliona stanovnika.. Šta je tu Beograd? A šta će budućnost sve da donese, to Bog zna. Mi moramo malo da se čuvamo pošto su nas osudili da budemo žrtva, i mislim da nije psihološki zdravo ako se ta uloga prisvoji, ovo sad nezavisno kome pripada Kosovo. U ovo spada i ono tapšenje po ramenu, uverevanje da nismo žrtva kada nas žrtvuju I onda ne zaboravimo da su i Šifetari ljudi, kakvi da su, ali su žive duše. Sa njihove perspektive oni su u pravu. I kada sudimo, setimo se da i mi Srbi možda nismo bolji npr. u Vojvodini gde imamo krajeve koji su srpski još u srednjem veku ali i krajeve koji su srpski tek pedesetak godina, a nijedan Srbin ne bi rekao: 'ajd, nek se to vrati Nemcima ili Mađarima... Ovim hoću da kažem da budemo iskreni sebi i Bogu, jer nekako mislim da ćemo tad da donosimo najbolje i najplodnije odluke. Dok ako sebe lažemo gradimo staklenu kuću, ili onu na pesku pa kad udare vode...

Pošto imam rođendan sledeće srede, kako ste vi izdržali taj (gadan) dan?

Vidim, nisam jedini