Jump to content

C.A._R.I.A.

Члан
  • Content Count

    599
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Grizzly Adams in "Naucno dokazano":Rokenrol izaziva zivotinjske nagone   
    А да л` су они видели како се понашају људи на "весељима" уз народњаке?
  2. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Жељко in "Naucno dokazano":Rokenrol izaziva zivotinjske nagone   
    Животињски нагони за пријатељством
  3. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Милан Меденица :) in Православни пост – сврха, смисао, избор хране и разлози за придржавање правила поста   
    из те перспективе, испаде да нема потребе за било каквим постом а поготово евхаристијским
    поента је да је смисао (евхаристијског) поста послушање и изазивање жеље и воље ка утољавању како телесне тако и духовне глади за светим причешћем, самим Богом.
    ми се слабошћу спасавамо а силом (ситошћу) Божјом, немојте то никад да заборавите.
  4. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Срђан Шијакињић in ...   
    Алал вера за тему, и за начин вођења исте, надам се да ће имати бар 200 страна, уживам у напред.
  5. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Лазар Нешић in ...   
    И то такође!
    Али о томе ћемо тек писати.
  6. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Лазар Нешић in ...   
    Онда ја имам пуно материјала на ту тему
    Један од теолога одсуства Другог је и Силуан Атонски, па сам мислио и њега да обрадим и пренесем овде.
  7. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Фарисеј in Темељне истине вере код римокатолика   
    Mislim da ovakv glupe postove treba brisati!
    Mario, ako je o. Ivan, kao hriscanin, kao sveštenik, kao teolog i vlasnik sajta pokrenuo ovakvu lepu temu, zašto moraš da je uništavaš, ovakvim besmislenim i negostoljubivim temama ?
    Jel je o. Ivan glup što je pokrenu ovakvu temu ?
    Jel ti bolje od o. Ivana poznaješ crkvene teme pa želiš da ga prosvetiš svetlošću "nepatvorenog pravoslavlja" ?
    Kada ćete se naučiti da budete smireni i da pratite put mudrih i pametnih ljudi ?
    Stvarno mi je muka od mudrijaša... i (pravoslavnih) sektaša.
    Admini, obrišitte mu poruku.
    Trebalo bi i opomenu da dobije jer ne poštuje normalan sled stvari i jerarhiju -Troluje, a takvih je dosta.
  8. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to bosanac in Nevernici pokrali mrtvog patrijarha   
    Lopov nemože biti naš ili vaš.Lopov je svoj.Moj prijatelju nezna on ni za tebe ni za mene ni za Boga.
  9. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Sherlock H. in ...   
    Lazare, svaka cast za temu.
    A sto se tice Evdokimova - definitivno cu morati da krenem da ga citam!
    Ovo mi se najvise svidelo:
    20. Оно што Бог тражи од човека није ни врлина, ни морализам, нити слепа послушност, него један крик поверења и љубави из дубине личног пакла.
  10. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to DYNABLASTER in Nevernici pokrali mrtvog patrijarha   
    pre ce biti da su narkitji u pitanju a ne siromasni i gladni
  11. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Лазар Нешић in ...   
    ...


  12. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Лука чтец Цркве Божије in Malleus Maleficarum - Čekić koji ubija veštice   
    Pomaze Bog svima! Samo sam hteo da znate, bez ljutnje i uvrede, DA ONI KOJI SU PRAVOSLANI nebi trebali da citaju takva knjige opet kazem ne moj te se ljutiti !!! Tako sam citao od Svetih otaca "Da ne bismo prljali svoj um''!!!!!!
    PS. nema ljutis!!!!
  13. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to RYLAH in Malleus Maleficarum - Čekić koji ubija veštice   
    Учи, Василије! Мани се и вештица и оца Јоила и троловања. О овим глупостима можеш да причаш кад завршиш факултет. Мада нећеш ни тада, јер ћеш и сам да схватиш да оваквим глупостима крадеш време од себе самога, од свог времена за учење.
    Заправо, да сам администратор, обрисао бих тему из чисте солидарности са твојим временом за учење.
  14. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Јанко in Još jedna tema o pričešću i Crkvi   
    Да поделим и следеће.
    Док сам живео и причешћивао се "по старом", тј ретко, приметио сам једну ствар: Кад год сам се припремао за причешће постом од 6 дана са жељом да се добро припремим и достојно причестим, на крају бих схватио да сам те недеље имао највише искушења (што је сасвим нормално и уобичајено, јелте), и да сам управо те недеље највише пао на духовном плану, иако сам се строго држао правила телесног поста. Просто, проналазио сам себе управо тада најмање достојним, јер сам се духовно сваки пут жестоко "омрсио". Но, ипак сам се причешћивао, јер по једном од оних правила, грех је и спремати се за причешће, па се не причестити
    Ово ме је мучило дуго времена, и тражио сам одговор зашто се тако мени догађа. После сам видео да је то масовна појава-свађе, искушења у пићу, телесним односима, расправама, оговарању, па и преједању храном на води...што ме на крају довело до сазнања, да-ако чак и у црквеном календару који сви имају пише да Св. Василије Велики каже да је прави пост уздржање од злих дела- у ствари се велика већина нас причешћује БЕЗ ПОСТА! И једина ствар која нас приводи Чаши је -покајање, коју изражавамо кроз исповест.
    Наравно да нисам одустао од телесног поста, али сам га почео далеко другачије доживљавати. Он више није мерило достојности за причешће (већ средство самооцењивања)-мерило је покајање...
  15. Волим
    C.A._R.I.A. got a reaction from kopitar in Вишедетне породице   
    Mira Arambašić o ljubavi, rađanju i teškoćama podizanja porodice. Šest sinova, devet kćeri i šesnaestoro unučadi

    Kako ne! Mnogi pitaju jesu li sva naša deca samo moja i Radomirova, jesmo li imali jedan ili više brakova. Kažem im: da, samo su moja i Radomirova. I samo iz jednog braka. A onda pitaju: odakle ste? Sa Kosova? Odgovaram: oboje smo rođeni Beograđani. Bila sam gimnazijalka kad sam se zaljubila. Rade vodoinstalater u PKB-u. Kad smo stvarali porodicu, druga su vremena bila. Njegova plata stabilna, živeli smo kod moje majke... A sad? Da li je lako? Nije. Ali je nama najvažnije da su deca zdrava. Više od trećine već je započelo svoj život, imaju svoje porodice. A ja - šesnaestoro unučadi.
    Beograd, Žarkovo, Ulica poručnika Spasića i Mašere. Zgrada na početku ulice, poslednji sprat, stan na dva nivoa. Stotinu i neki kvadrat, terasa u sezonskom cveću, na zidovima ikone, na stolovima đačke torbe, u sobama stari kreveti, a staro i ostalo pokućstvo - darovi nekih dobrih ljudi. Na šporetu lonac za čitav bataljon. Od petnaestoro dece Arambašića, šest devojaka se udalo. Zatičemo petoro najmlađih - Isidoru, malo starijeg Petra, Ljiljanu, Jelenu i Milana. Milan, petnaestogodišnjak, upravo se vratio sa građevine. On i stariji brat Goran pomažu ocu u nadnici.
    Stan u kome danas žive dobili su samo na korišćenje. I da im ga neko ponudi na otkup, to bi za njih bio nedostižan san. Dečji dodatak primala je samo do 1988. godine. I to samo - za tri deteta. Ostala deca, po zakonu, na ovaj “benefit” nisu imala pravo.
    - Nekada nismo imali ni hleba dovoljno. Ali koliko imamo, toliko je. Deca su to razumela. Kad nemamo, nisu ni tražili. Od nas, roditelja, naučili su da dostojanstveno podnose svaku nevolju, kao Radomir i ja od svojih roditelja. I da uvek budu zahvalni za svaku ljudsku pomoć, makar ona bila samo u mrvi nečijeg dara.
    Комплетан текст
    http://www.novosti.r...velike-porodice
  16. Волим
    C.A._R.I.A. got a reaction from Мара in Вишедетне породице   
    Mira Arambašić o ljubavi, rađanju i teškoćama podizanja porodice. Šest sinova, devet kćeri i šesnaestoro unučadi

    Kako ne! Mnogi pitaju jesu li sva naša deca samo moja i Radomirova, jesmo li imali jedan ili više brakova. Kažem im: da, samo su moja i Radomirova. I samo iz jednog braka. A onda pitaju: odakle ste? Sa Kosova? Odgovaram: oboje smo rođeni Beograđani. Bila sam gimnazijalka kad sam se zaljubila. Rade vodoinstalater u PKB-u. Kad smo stvarali porodicu, druga su vremena bila. Njegova plata stabilna, živeli smo kod moje majke... A sad? Da li je lako? Nije. Ali je nama najvažnije da su deca zdrava. Više od trećine već je započelo svoj život, imaju svoje porodice. A ja - šesnaestoro unučadi.
    Beograd, Žarkovo, Ulica poručnika Spasića i Mašere. Zgrada na početku ulice, poslednji sprat, stan na dva nivoa. Stotinu i neki kvadrat, terasa u sezonskom cveću, na zidovima ikone, na stolovima đačke torbe, u sobama stari kreveti, a staro i ostalo pokućstvo - darovi nekih dobrih ljudi. Na šporetu lonac za čitav bataljon. Od petnaestoro dece Arambašića, šest devojaka se udalo. Zatičemo petoro najmlađih - Isidoru, malo starijeg Petra, Ljiljanu, Jelenu i Milana. Milan, petnaestogodišnjak, upravo se vratio sa građevine. On i stariji brat Goran pomažu ocu u nadnici.
    Stan u kome danas žive dobili su samo na korišćenje. I da im ga neko ponudi na otkup, to bi za njih bio nedostižan san. Dečji dodatak primala je samo do 1988. godine. I to samo - za tri deteta. Ostala deca, po zakonu, na ovaj “benefit” nisu imala pravo.
    - Nekada nismo imali ni hleba dovoljno. Ali koliko imamo, toliko je. Deca su to razumela. Kad nemamo, nisu ni tražili. Od nas, roditelja, naučili su da dostojanstveno podnose svaku nevolju, kao Radomir i ja od svojih roditelja. I da uvek budu zahvalni za svaku ljudsku pomoć, makar ona bila samo u mrvi nečijeg dara.
    Комплетан текст
    http://www.novosti.r...velike-porodice
  17. Волим
    C.A._R.I.A. got a reaction from bgpj in Вишедетне породице   
    Mira Arambašić o ljubavi, rađanju i teškoćama podizanja porodice. Šest sinova, devet kćeri i šesnaestoro unučadi

    Kako ne! Mnogi pitaju jesu li sva naša deca samo moja i Radomirova, jesmo li imali jedan ili više brakova. Kažem im: da, samo su moja i Radomirova. I samo iz jednog braka. A onda pitaju: odakle ste? Sa Kosova? Odgovaram: oboje smo rođeni Beograđani. Bila sam gimnazijalka kad sam se zaljubila. Rade vodoinstalater u PKB-u. Kad smo stvarali porodicu, druga su vremena bila. Njegova plata stabilna, živeli smo kod moje majke... A sad? Da li je lako? Nije. Ali je nama najvažnije da su deca zdrava. Više od trećine već je započelo svoj život, imaju svoje porodice. A ja - šesnaestoro unučadi.
    Beograd, Žarkovo, Ulica poručnika Spasića i Mašere. Zgrada na početku ulice, poslednji sprat, stan na dva nivoa. Stotinu i neki kvadrat, terasa u sezonskom cveću, na zidovima ikone, na stolovima đačke torbe, u sobama stari kreveti, a staro i ostalo pokućstvo - darovi nekih dobrih ljudi. Na šporetu lonac za čitav bataljon. Od petnaestoro dece Arambašića, šest devojaka se udalo. Zatičemo petoro najmlađih - Isidoru, malo starijeg Petra, Ljiljanu, Jelenu i Milana. Milan, petnaestogodišnjak, upravo se vratio sa građevine. On i stariji brat Goran pomažu ocu u nadnici.
    Stan u kome danas žive dobili su samo na korišćenje. I da im ga neko ponudi na otkup, to bi za njih bio nedostižan san. Dečji dodatak primala je samo do 1988. godine. I to samo - za tri deteta. Ostala deca, po zakonu, na ovaj “benefit” nisu imala pravo.
    - Nekada nismo imali ni hleba dovoljno. Ali koliko imamo, toliko je. Deca su to razumela. Kad nemamo, nisu ni tražili. Od nas, roditelja, naučili su da dostojanstveno podnose svaku nevolju, kao Radomir i ja od svojih roditelja. I da uvek budu zahvalni za svaku ljudsku pomoć, makar ona bila samo u mrvi nečijeg dara.
    Комплетан текст
    http://www.novosti.r...velike-porodice
  18. Волим
    C.A._R.I.A. got a reaction from Драшко in Вишедетне породице   
    Mira Arambašić o ljubavi, rađanju i teškoćama podizanja porodice. Šest sinova, devet kćeri i šesnaestoro unučadi

    Kako ne! Mnogi pitaju jesu li sva naša deca samo moja i Radomirova, jesmo li imali jedan ili više brakova. Kažem im: da, samo su moja i Radomirova. I samo iz jednog braka. A onda pitaju: odakle ste? Sa Kosova? Odgovaram: oboje smo rođeni Beograđani. Bila sam gimnazijalka kad sam se zaljubila. Rade vodoinstalater u PKB-u. Kad smo stvarali porodicu, druga su vremena bila. Njegova plata stabilna, živeli smo kod moje majke... A sad? Da li je lako? Nije. Ali je nama najvažnije da su deca zdrava. Više od trećine već je započelo svoj život, imaju svoje porodice. A ja - šesnaestoro unučadi.
    Beograd, Žarkovo, Ulica poručnika Spasića i Mašere. Zgrada na početku ulice, poslednji sprat, stan na dva nivoa. Stotinu i neki kvadrat, terasa u sezonskom cveću, na zidovima ikone, na stolovima đačke torbe, u sobama stari kreveti, a staro i ostalo pokućstvo - darovi nekih dobrih ljudi. Na šporetu lonac za čitav bataljon. Od petnaestoro dece Arambašića, šest devojaka se udalo. Zatičemo petoro najmlađih - Isidoru, malo starijeg Petra, Ljiljanu, Jelenu i Milana. Milan, petnaestogodišnjak, upravo se vratio sa građevine. On i stariji brat Goran pomažu ocu u nadnici.
    Stan u kome danas žive dobili su samo na korišćenje. I da im ga neko ponudi na otkup, to bi za njih bio nedostižan san. Dečji dodatak primala je samo do 1988. godine. I to samo - za tri deteta. Ostala deca, po zakonu, na ovaj “benefit” nisu imala pravo.
    - Nekada nismo imali ni hleba dovoljno. Ali koliko imamo, toliko je. Deca su to razumela. Kad nemamo, nisu ni tražili. Od nas, roditelja, naučili su da dostojanstveno podnose svaku nevolju, kao Radomir i ja od svojih roditelja. I da uvek budu zahvalni za svaku ljudsku pomoć, makar ona bila samo u mrvi nečijeg dara.
    Комплетан текст
    http://www.novosti.r...velike-porodice
  19. Волим
    C.A._R.I.A. got a reaction from Sophrosyne in Вишедетне породице   
    Mira Arambašić o ljubavi, rađanju i teškoćama podizanja porodice. Šest sinova, devet kćeri i šesnaestoro unučadi

    Kako ne! Mnogi pitaju jesu li sva naša deca samo moja i Radomirova, jesmo li imali jedan ili više brakova. Kažem im: da, samo su moja i Radomirova. I samo iz jednog braka. A onda pitaju: odakle ste? Sa Kosova? Odgovaram: oboje smo rođeni Beograđani. Bila sam gimnazijalka kad sam se zaljubila. Rade vodoinstalater u PKB-u. Kad smo stvarali porodicu, druga su vremena bila. Njegova plata stabilna, živeli smo kod moje majke... A sad? Da li je lako? Nije. Ali je nama najvažnije da su deca zdrava. Više od trećine već je započelo svoj život, imaju svoje porodice. A ja - šesnaestoro unučadi.
    Beograd, Žarkovo, Ulica poručnika Spasića i Mašere. Zgrada na početku ulice, poslednji sprat, stan na dva nivoa. Stotinu i neki kvadrat, terasa u sezonskom cveću, na zidovima ikone, na stolovima đačke torbe, u sobama stari kreveti, a staro i ostalo pokućstvo - darovi nekih dobrih ljudi. Na šporetu lonac za čitav bataljon. Od petnaestoro dece Arambašića, šest devojaka se udalo. Zatičemo petoro najmlađih - Isidoru, malo starijeg Petra, Ljiljanu, Jelenu i Milana. Milan, petnaestogodišnjak, upravo se vratio sa građevine. On i stariji brat Goran pomažu ocu u nadnici.
    Stan u kome danas žive dobili su samo na korišćenje. I da im ga neko ponudi na otkup, to bi za njih bio nedostižan san. Dečji dodatak primala je samo do 1988. godine. I to samo - za tri deteta. Ostala deca, po zakonu, na ovaj “benefit” nisu imala pravo.
    - Nekada nismo imali ni hleba dovoljno. Ali koliko imamo, toliko je. Deca su to razumela. Kad nemamo, nisu ni tražili. Od nas, roditelja, naučili su da dostojanstveno podnose svaku nevolju, kao Radomir i ja od svojih roditelja. I da uvek budu zahvalni za svaku ljudsku pomoć, makar ona bila samo u mrvi nečijeg dara.
    Комплетан текст
    http://www.novosti.r...velike-porodice
  20. Волим
    C.A._R.I.A. got a reaction from Grizzly Adams in Вишедетне породице   
    Mira Arambašić o ljubavi, rađanju i teškoćama podizanja porodice. Šest sinova, devet kćeri i šesnaestoro unučadi

    Kako ne! Mnogi pitaju jesu li sva naša deca samo moja i Radomirova, jesmo li imali jedan ili više brakova. Kažem im: da, samo su moja i Radomirova. I samo iz jednog braka. A onda pitaju: odakle ste? Sa Kosova? Odgovaram: oboje smo rođeni Beograđani. Bila sam gimnazijalka kad sam se zaljubila. Rade vodoinstalater u PKB-u. Kad smo stvarali porodicu, druga su vremena bila. Njegova plata stabilna, živeli smo kod moje majke... A sad? Da li je lako? Nije. Ali je nama najvažnije da su deca zdrava. Više od trećine već je započelo svoj život, imaju svoje porodice. A ja - šesnaestoro unučadi.
    Beograd, Žarkovo, Ulica poručnika Spasića i Mašere. Zgrada na početku ulice, poslednji sprat, stan na dva nivoa. Stotinu i neki kvadrat, terasa u sezonskom cveću, na zidovima ikone, na stolovima đačke torbe, u sobama stari kreveti, a staro i ostalo pokućstvo - darovi nekih dobrih ljudi. Na šporetu lonac za čitav bataljon. Od petnaestoro dece Arambašića, šest devojaka se udalo. Zatičemo petoro najmlađih - Isidoru, malo starijeg Petra, Ljiljanu, Jelenu i Milana. Milan, petnaestogodišnjak, upravo se vratio sa građevine. On i stariji brat Goran pomažu ocu u nadnici.
    Stan u kome danas žive dobili su samo na korišćenje. I da im ga neko ponudi na otkup, to bi za njih bio nedostižan san. Dečji dodatak primala je samo do 1988. godine. I to samo - za tri deteta. Ostala deca, po zakonu, na ovaj “benefit” nisu imala pravo.
    - Nekada nismo imali ni hleba dovoljno. Ali koliko imamo, toliko je. Deca su to razumela. Kad nemamo, nisu ni tražili. Od nas, roditelja, naučili su da dostojanstveno podnose svaku nevolju, kao Radomir i ja od svojih roditelja. I da uvek budu zahvalni za svaku ljudsku pomoć, makar ona bila samo u mrvi nečijeg dara.
    Комплетан текст
    http://www.novosti.r...velike-porodice
  21. Волим
    C.A._R.I.A. got a reaction from Биљана in Вишедетне породице   
    Mira Arambašić o ljubavi, rađanju i teškoćama podizanja porodice. Šest sinova, devet kćeri i šesnaestoro unučadi

    Kako ne! Mnogi pitaju jesu li sva naša deca samo moja i Radomirova, jesmo li imali jedan ili više brakova. Kažem im: da, samo su moja i Radomirova. I samo iz jednog braka. A onda pitaju: odakle ste? Sa Kosova? Odgovaram: oboje smo rođeni Beograđani. Bila sam gimnazijalka kad sam se zaljubila. Rade vodoinstalater u PKB-u. Kad smo stvarali porodicu, druga su vremena bila. Njegova plata stabilna, živeli smo kod moje majke... A sad? Da li je lako? Nije. Ali je nama najvažnije da su deca zdrava. Više od trećine već je započelo svoj život, imaju svoje porodice. A ja - šesnaestoro unučadi.
    Beograd, Žarkovo, Ulica poručnika Spasića i Mašere. Zgrada na početku ulice, poslednji sprat, stan na dva nivoa. Stotinu i neki kvadrat, terasa u sezonskom cveću, na zidovima ikone, na stolovima đačke torbe, u sobama stari kreveti, a staro i ostalo pokućstvo - darovi nekih dobrih ljudi. Na šporetu lonac za čitav bataljon. Od petnaestoro dece Arambašića, šest devojaka se udalo. Zatičemo petoro najmlađih - Isidoru, malo starijeg Petra, Ljiljanu, Jelenu i Milana. Milan, petnaestogodišnjak, upravo se vratio sa građevine. On i stariji brat Goran pomažu ocu u nadnici.
    Stan u kome danas žive dobili su samo na korišćenje. I da im ga neko ponudi na otkup, to bi za njih bio nedostižan san. Dečji dodatak primala je samo do 1988. godine. I to samo - za tri deteta. Ostala deca, po zakonu, na ovaj “benefit” nisu imala pravo.
    - Nekada nismo imali ni hleba dovoljno. Ali koliko imamo, toliko je. Deca su to razumela. Kad nemamo, nisu ni tražili. Od nas, roditelja, naučili su da dostojanstveno podnose svaku nevolju, kao Radomir i ja od svojih roditelja. I da uvek budu zahvalni za svaku ljudsku pomoć, makar ona bila samo u mrvi nečijeg dara.
    Комплетан текст
    http://www.novosti.r...velike-porodice
  22. Волим
    C.A._R.I.A. got a reaction from nana in Još jedna tema o pričešću i Crkvi   
    [quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339354107' post='656596]
    јел покајање долази као последица (редовног) причешћивања или је (редовно) причешћивање последица покајања?

    Право,"велико" покајање долази незнано.....како,на који начин -то је само Богу познато.
    И зове се у суштини не обично покајање већ - преумљење.
    Ових обичних,"малих" покајања смо,надам се сви свесни,али су и они пројава благодати Божје која делује у нама,а не (логичка) последица тога што смо учинили једно или друго.
  23. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to milan. in Još jedna tema o pričešću i Crkvi   
    joj,brate, pa nece biti da je tako... itekako je i zbog drugih... crkva je zajednica vernih, gde svi trebamo biti jedno, a ne skup individua.
  24. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Дејан in `White sensation` журке: нова земља или пречица у сумрак?   
    Vidi sestro,ovakvu priču možeš napraviti i o odlasku u kafanu gde je konobarica sve i svja.
    Jednom sam bio na ovom dešavanju,kao uposleno lice i žurka ko žurka samo mnogo skup ulaz
  25. Волим
    C.A._R.I.A. reacted to Анастасија in Протојереј - ставрофор Радован Биговић   
    Доста је распрострањено мишљење да су помесне (аутокефалне) православне цркве националне, тј. да у православљу постоји поистовећење вере и нације. За друге цркве (римокатоличку и протестантске цркве и друге верске заједнице) сматра се да су интернационалне. Код нас многи цркву доживљавају као једну од националних институција чији је циљ да чува национална обележја, обичаје, језик, фолклор, културу, и државни "територијални интегритет и суверенитет". Посматрано историјски, Православна црква је заиста формирала национални идентитет источнохришћанских народа. Исти је случај и са латинском црквом када су у питању западноевропски народи. Све до новијег времена хришћанство је прожимало и надахњивало све поре народног и друштвеног живота: културу, уметност, политику, економију, литературу, јавни морал. У периодима ропства црква је и имала и политичку власт јер цивилна није постојала (није ни могла да постоји). То има за последицу да се данас Грк, Румун, Бугарин, Рус, Србин осећа православним "по рођењу" (Хрват као римокатолик), иако је вера увек чин слободног избора.
    Хришћански појам нације суштински се разликује од савремених секуларних представа. Хришћанске нације биле су отворене и у вертикали и у хоризонтали. Циљ нације је био да служи Богу и остварује вољу Божју на земљи. Црква је нације преображавала, христијанизовала и усмеравала према наднационалним циљевима и вредностима. Исти је случај био и са хришћанским нацијама на Западу. Модерне секуларизоване нације постају мит, тотем, божанство, "мистични темељ ауторитета сваке власти". Национална воља је извор права и политике. Модерне нације настоје да "еманципују" свеукупни живот друштва од утицаја цркве, јер је она сама псеудоцрква. Бога и цркву потчињавају националном егоизму укључујући их у кодове сопствене месијанске националне идеологије. Стапање вере са таквим појмом нације је јерес позната као етнофилетизам (религиозни национализам). "Црква је васељенска, саборна, богочовечанска, вечна, зато је хула, неопростива хула на Христа и Духа Сватога, чинити од ње националну институцију, сужавати је до ситних, пролазних, времених националних циљева и метода... Време је, дванаести је час да поједини наши црквени представници престану бити искључиво слуге национализма и политике, свеједно које и чије, и постану првосвештеници и свештеници једне, свете, саборне и апостолске цркве", каже Јустин Поповић. У цркви нема Јеврејина и Грка, роба и слободњака, мушког и женског, већ су сви једно у Христу (Гал. 3,28). Он је "све у свему" (Кол. 3,11).
    У историјско-социолошкој па и теолошкој литератури може се прочитати да је Православна црква "национална", "анационална", "васељенска" (интернационална), "наднационална" и сл. Све ове тврдње могу бити делимично тачне. Црква није апстрактна заједница. Она се увек пројављује у конкретном народу, времену и простору. Од самог почетка јеванђеље је саопштавала у категоријама локалне културе и језика. Истовремено је нацију отварала, ослобађала националног егоизма и самодовољности, "терала је да изађе из себе" и да се саживљава са другим. Црква не негира националне ентитете, али одриче сваки облик субординације међу нацијама, моралну или аксиолошку супериорност. По националном саставу својих верника једна локална или аутокефална православна црква је вишенационална (ако на том простору живе припадници различитих нација), а може бити и једнонационална (ако је тај простор национално хомоген). Теоријски може бити и анационална уколико верници не желе да се национално идентификују. Црква, дакле, не негира нити апсолутизује национално већ изграђује јединство у различитости ("помирену различитост") многих нација. Црква је сама "нови Израиљ", "народ Божји", "ново друштво" састављено од припадника различитих историјских народа.
    Свака нација има право и могућност да уђе у цркву с могућношћу да у њој сачува свој национални идентитет, али ниједна нема право да има "своју" ексклузивну "националну цркву", која би "национализовала Христа", учвршћивала национални егоизам и обоготворавала саму нацију.
    Не минимизирајући црквенодоктринарне узроке, национални сукоби унутар цркве током историје су проузроковали несагледиве трагичне последице. Сукоб између Грка и Латина завршио се трагичним расколом 1054. г. који до данас траје, као и сукоб између латинског (романског) и германског света у шеснаестом веку. Када се у колоквијалном говору каже "грчка", "руска", "бугарска", "македонска" црква, не значи да су то посебне и независне и самодовољне цркве. Ниједна локална црква не може бити независна од других. Једна вера, једна црква Христова актуелизује се у различитим народима и државама и увек је то једна јединствена црква Христова. Зато би било правилније говорити о Православној цркви у Србији, Русији, Црној Гори, Европи, Азији, Африци... Аутокефалност помесних православних цркава не треба поистовећивати са идејом државног суверенитета 19. века, што данас неки чине.
    Црква се обраћа увек конкретним људима, а не безличним ентитетима. Црква није археолошка установа или музеј која чува преживеле националне традиције. Мисија цркве не може да се функционализује за циљеве секуларног национализма и интернационализма.
    Политика

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...