Jump to content

C.A._R.I.A.

Члан
  • Број садржаја

    635
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by C.A._R.I.A.

  1. Чарнићев превод се још добро држи, али преводе попут Бакотићевог и Стефановићевог полако гази време. Стефановић са друге стране, желео је да очува архаичност превода (имам утисак да је Бакотић тежио да превод буде што разумљивији). Тако да су Стефановићеве одлуке да преведе "sarks" као "пут", на жалост, данас потпуно застареле. А и његов превод је на жалост заборављен услед многих других превода Новог Завета. Свакако да је у своје време представљао велики труд и велики корак напред, али од појаве Чарнићевог превода и Синодског, постао је део историје. Молим све чланове, тражим тему са разликама прве верзије Бакотићевог превода, и каснијих редактура, не могу да је нађем. Молим све да ми помогну, које су разлике између првог Бакотићевог превода и каснијих редакција ? Хвала.
  2. С обзиром да је век једног превода 20 година, и да се језик мења, Вуков превод у старту није био добар. Уметничку вредност може имати Бакотићев превод, који је био добар за своје време, али је језички застарео. Сваки превод има грешке, али није сваки превод идеолошки обојен. Не бих се сложио са тобом. Синодски превод није идеолошки обојен. Ако прочиташ Синодски превод из 1984, није било биља, већ акрида. Како су акриде дошле до биља, то већ не бих знао рећи. Али је мало претерано називати то идеолошким преводом, као на пример превод Јеховиних сведока, који је намерно штиман како њима одговара, што представља и фалсификат. Као и неке мале, готово неприметне, а битне промене.
  3. Превод Даничића је далеко, далеко од доброг. И добри преводи (као што је Бакотић) застаревају, а код Даничића се у појединим пасусима не може разумети шта је хтео да каже, а и препун је застарелих израза, исто као и Вуков превод. Све су то преводи који су у деветнаестом веку послужили сврси. Од 1984 и Синодског превода, а тачније речено од Чарнићевог превода Новог Завета, нема потребе да користимо Вуков превод. То што је Бакотић заборављен од свих, то је тек посебна прича. Ево, погледај разлике између Вука и Синода - "Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина." (Синод) "Племе Исуса Христа, сина Давида Авраамова сина. " (Вуков превод) "Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу," (Коринћанима 13, Синод) "Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу," (Вук) "Дјецо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно." (Ефесцима, Синод) "Дјецо! слушајте своје родитеље у Господу: јер је ово право." (Вук) То што некоме не одговара аорист који користи Синодски превод, некада Чарнић када преводи изгледа као да читамо новине, а не Нови Завет. Преподстављам да је из тих разлога Синод оставио како аорист, тако и поједине изразе који су нешто старији.
  4. Oдговор лежи можда у питању ђакониса, јер су жене раније у току историје цркве биле ђаконисе, а никада није постојала институција жене свештеника. У том смислу, измишљати нешто што није утемељено у историји, нема никакве сврхе и зато једноставно је одговор не. То што су жене одиграле важну улогу као мироносице, или у неким деловима света као просветитељке читаве државе (као Света Нина, просветитељка Грузије), то је сад нека друга прича. Проблем је што смо заборавили на улогу жене као ђаконисе, али жена као предстојатељ сабрања је нешто што је незабележено, стога нема разлога да се о томе говори, управо јер свако има своје место у Цркви. Као када би се питали зашто су деца више везана за мајку него за очеве. Као када би тражили разлог да "изједначимо" улогу оца који је неретко у сенци улози мајке у многим породицама. Просто - не можемо да направимо знак једнакости када смо сви различити, а наши проблеми су генерално бројни, од тога да су нам цркве празне и да људи чекају да нема никог и да се помоле у цркви, и да има људи који иду редовно у цркву (да пале свећу). У последње време примећујем на поједине празнике како људи културно дођу до свих икона, целивају и изађу из цркве, проблем је што је то у сред богослужења, а они су били у цркви и отишли кући. Очигледно да нам фали веронаука за одрасле, и отклон од Блиц и Курир текстова "Данас је .... урадите ово".... Неким људима стварно треба едукација. Кад видимо шта се око свега тога дешава, онда да пређемо на причешће, па онда на исповест, и просто када се позабавимо решавањем свих тих горућих проблема, на ове друге недоумице, просто је одговор - не.
  5. Dotakla srce dobrih ljudi 04.08.2020. 18:00 Z. Marjanović - Vesti U životu nije onako kako planiramo i maštamo, u to se uverio i na svojoj koži osetio Zoran Tutunović, nekada perspektivni oficir JNA koji je svojevoljno napustio vojsku u želji da se oženi i na svojoj očevini sa svojom porodicom živi od svog rada. U početku je i bilo tako – rodila se Marija (12), zatim Anđelija (10), pa Stojka (8) i na kraju Milica (6) od kada su i u porodici Tutunović kola pošla nizbrdo. Ubrzo po rođenju Milice, lekari su otkrili da je potpuno slepa, jer je rođena sa kataraktom na oba oka, uz procenu da će ceo život provesti u mraku. – U trenutku kada mi je saopštena dijagnoza i predviđanje lekara kao da sam propao u neki bunar. Međutim, posle prvog šoka shvatio sam da mora da postoji rešenje i da moram da se borim za vid moje miljenice. Čuo sam da u jednoj bolnici u Rusiji, u Kalugi, uspešno operišu kataraktu kod dece, ali da to košta i to mnogo. Ponovo sam se našao u nekom bezdanu iz kojeg su me uz pomoć Redakcije „Vesti“ izvukli naši humani ljudi iz celog sveta. Za svega nekoliko dana u akciji Humanitarnog mosta, prikupljeno je oko 13.000 evra, koliko je koštala operacija i to mi je dalo nadu da će moja Milica, ipak, ugledati svetlost dana – prisetio se Zoran, sada samohrani otac, dodavši: – Operacija je uspešno obavljena zbog čega svako veče kada palim kandilo Bogu se molim za ljude koji su mi pomogli. Operacija je bila najbitniji deo lečenja male Milice, ali to je tek deo njenog potpunog oporavka, jer je predugo živela u mraku zbog čega su ostale ozbiljne posledice. U međuvremenu je progledala i prohodala, ali još ne govori. Da bude još teže, i intelektualno zaostaje za decom njenog uzrasta zbog čega je stalno vodim u Novi Sad kod lekara koji čine sve da i moja Milica stigne svoje vršnjake. Borbu nastavio sam U međuvremenu, porodicu je iz samo njoj poznatih razloga napustila i njegova supruga zbog čega je Zoran, po svojoj želji, a i po odluci suda u trenutku devojčicama postao i otac i majka. Reporteri „Vesti“ su Zorana Tutunovića i njegove devojčice posetili na dan Svetog Ilije, na crveno slovo, kada se ne radi i porodično odlazi u seosku crkvu. – Svakog dana motornim trimerom krčim vrzine od jutra do mraka, a potom, preko noći spremam deci hranu za sledeći dan i ručno operem njihovu odeću. U jeku radova spavam jedva sat-dva, a koliko radim govori i moja kilaža koja je spala na svega 60 kilograma. Ali, sve što radim, radim zbog dece, a posebno u želji da zaradim nešto para da obezbedim neki naredni tretman za Milicu. No, ono što me raduje jeste činjenica da nisam sam na ovome svetu – ističe Zoran Tutunović, duboko verujući čovek koji svoje molitve u crkvi započinje molbom Gospodu za zdravlje sve dece sveta i za zdravlje dobročinitelja. Kontakt za pomoć Svi plemeniti čitaoci „Vesti“ koji žele da pomognu Zoranu Tutunoviću, požrtvovanom samohranom ocu i olakšaju bar deo tereta lečenja njegove mezimice Milice, mogu stupiti u kontakt sa njim putem brojeva telefona: +381 61 266 15 45 i +381 61 216 26 20 i dogovoriti se oko načina dostave pomoći. Donacije možete uplatiti i na tekući račun Zorana Tutunovića na broj: 165-0007008485768-65 (Adiko banka). Ili namenski devizni račun na ime Milica Tutunović (Ježevica 1, Rajac, Čačak, Srbija) IBAN RS35165000701071316607 SNjIFT HAABRSBG Nije lako – Činjenica je da sa Milicom nije lako. Nestašna je, radoznala, često ne želi da nosi naočare, iako mora, a ne ume da izrazi sve svoje emocije, jer još ne govori. Pored toga tu je i dalje problem sa očima, zbog čega se toliko borim da joj omogućim očne stimulacije, ali i rad sa logopedom. Pred nama je velika borba, ali moram dati sve od sebe da joj omogućim detinjstvo kakvo zaslužuje kako bi jednog dana bila samostalna. Isto tako i starijim ćerkicama, koje zaslužuju da budu voljene i zbrinute podjednako – istakao je Zoran, nekada perspektivni oficir, sada nadničar. https://www.vesti-online.com/dotakla-srce-dobrih-ljudi/#
  6. Oвако - тешко је наћи неког ко користи легалан Windows и да су сви програми легални на истом. Даље - ако говоримо о греху - гледање филмова за које нисмо платили преко јутјуба, и скидање са торента би онда такође био грех, јер је то пиратерија. Ко од нас нема неки mp3 ? Легалан mp3 je само онај који смо лично купили, или да смо пребацили лични аудио диск. Да се вратимо на софтвер, када би више људи користило Линукс, онда би ситуација била боља, али једноставно Windows има поједине апликације које не раде на Линуксу. Тако да је неопходно за почетак да више користимо бесплатни софтвер, и да купујемо музику, уместо што је бесплатно преузимамо. Али питање је како купити нешто што нема у продаји, тј. постоји само mp3 ?
  7. У 19 веку је било доста Срба римокатоличке вере, да би се они некако изгубили у ΧΧ веку из разних разлога. Бакотића су одбацили и Хрватска, а и у Србији је остао фактички заборављен. Углавном се продаје у антикварницама, чак ни чувеног Чарнића врло ретко у црквеним радњама не можеш наћи.
  8. За Стари Завет нема пуно избора Даничић или Бакотић, оба превода нису најсрећнија. Чарнић је превео само Нови Завет, Псалме и понешто из Старог Завета за паримије. Одличан му је превод, јасан и разумљив, барем што се Новог Завета тиче, није ми се допало како је приступио преводу Старог Завета, тако да имам само Нови Завет. Синодски превод је одличан и може се користити као свакодневни превод, али штета што нема екавски превод и што има поједине неразумљиве речи (које су јасне код Чарнића). Постоји одличан превод псалама директно са Јеврејског језика, барем се мени допао, тј. има разлике у односу на превод Еп. Атанасија, али то није толико велико као код Чарнићевог превода. Бакотићев превод је пре свега несрећно штампан, јер постоји више издања, где је поправљао ко је шта стигао. Тако да је незгодно ући у траг који је његов оригинални превод. Свакако да је за неке ствари бољи и јаснији од Даничића, али генерално гледано, и њему треба нека нова верзија. СПЦ се бунила и за Даничића, ништа више и ништа мање као за Вуков превод. Али је превод ипак још увек у употреби јер бољи још увек немамо. Ваљда ће ускоро Милин да заврши превод Старог Завета па да се провеселимо, а за коју годину и Кубатов пројекат са учествовањем лингвиста, теолога и сл.
  9. Не знам шта паметно да узвратим, али хвала што си ме се сетио.
  10. Moгу бити тако што се човек прелести и мисли о себи да је нешто велико, да је добио дар суза јер је једном плакао на молитви. То можда није увек гордост, али степеник до гордости је високоумље, високоумље рађа гордост.
  11. Бојим се да смо дошли у следећи проблем, када мајка не види ништа реално, од претеране везаности за своје дете, ко год јој нешто каже, доживљава га као непријатеља. Не сматрам да би неко од модерације требао да понесе терет свега лошег, јер сам пре свега овде слабо и долазио, и сваки пут када би дошао, атмосфера би била тако нездрава, да нисам имао жеље да се враћам. Тако да модераторе и читав форум, не познајем добро. Поента је у следећем - долазимо до кваке 22 - ако овде неко нешто лоше напише о форуму (а има мали број порука) уследи питање - "па откуд сад, и откуд баш ти ?"... А ако неко има већи број порука, онда следи питање "Па шта си радио до сада, када тек сада критикујеш"... Дакле, како год написао критику, не ваља. Ни у једном ни у другом случају се не обрати пажња на то шта је неко рекао, нити се упути коментар - "јесте, тачно је да се то дешавало", или "не, то што ти тврдиш се никада није десило". Обично се увек иде "ad hominem" или као брижна мајка, настави се са бригом о форуму, барем још ово мало што нам је остало. Заиста бих желео да се форум трансформише у нешто друго, у неки бесплатан форум рецимо, па да се тамо дружимо па чак и расправљамо, што да не. Моје лично искуство (не само са форума "Поука", пошто сам члан више форума) јесте да је генерално квалитет форумске модерације на свим форумима опао, барем у последњих 10 година. Ја се надам, и желим да верујем да овај форум има снаге и воље и жеље да се издигне из тог просека, и да се негде видимо, у неком виртуелном свету, опет са неким новим темама, и разговорима. Не кажем да је лако бити модератор, нити да знам како је то, ово је изнесено само као добронамерна констатација, тако да молим да се тако и схвати. Ни форум "Верујем" није био савршен, али не могу сада да кренем у критике бившег форума чији модератори су сада ко зна где. Тако да не сматрам да све што је у прошлости, било дивно, а да само "Поуке" шкрипе, напротив. Желим да овај форум буде и јачи и бољи и наравно да не престане са радом.
  12. To je већ приватна ствар, фејсбук и остале НЕдруштвене мреже су нека ствар социјалне интеракције.
  13. Oливер Суботић је против Фејсбука и форума. Данас је стандард имати инстаграм и фејсбук, сматрам да је његово мишљење у реду, али да нема разлога да одбацујемо Фејсбук као такав. Пре 20 година су у манастирима одбацивали мобилне као сатанске ствари, на ред су дошле чиповане личне карте и крај света и призивање апокалипсе, ништа од тога није било тачно. Црква је увек са светом, ваљда зато и све епархије имају свој сајт, а неке и јутјуб канал. Тако да је све питање употребе и злоупотребе, није ништа само по себи зло, ни јутјуб, ни фејсбук. Ако погледамо свет како је изгледао 1998, када је само СПЦ имала званични сајт, можда никада не би помислили да ће свака епархија имати једног дана свој сајт. Жао ми је што се форум затвара и ипак се надам да ће се наћи неко решење.
  14. C.A._R.I.A.

    Где су, шта раде?

    Неко је некад питао за њега, па само прештампавам туђа питања. Неко је питао за Грују са "Верујем" форума, Срећко ради исто као и Радомир и не форумаше више. Јел жив онај самурај "Катодна цев све трпи"
  15. Oче, ако сматрате да је форум неадекватан за мисију Цркве, то је у реду, онда да се разилазимо у миру и реду и да се поново видимо на неким оваквим медијима, што је опет у реду.
  16. Неразумевање саговорника ни око простијих ствари није нешто чудно, а камоли око овако специфичних тема. Било шта да неко каже, биће погрешних тумачења. До добре воље је оног ко је рекао да ли ће се јавити са накнадним објашњењем. Питање је да ли је требало ту тему покретати сада или касније или да се то одлаже у недоглед, јер је то давно требало да буде покренуто и већ смо се сви навикли да је име СПЦ исправно. Свако може да сматра да није право време и да нема стрпљења ни воље да објашњава и да прима медијске критике и коментаре. О. Гојко је пристао да то објасни сада, свестан критике која ће доћи, и свакако самог неразумевања зашто је то уопште покренуто, и зашто баш сада.
  17. Кад размислим, у једном периоду негде 1997, историчар Вељко Ђурић Мишина је кренуо да штампа књигу "Голгота СПЦ 1941-1945". Нико му није дао новац, на крају је штампао од свог личног новца. Поента приче је - када је питао у СПЦ везано за штампу, рекли су му да сачека, да није право време. У овој држави су стално неке кризе. Питање је - када је право време ? Тј ако се одложи питање о том називу СПЦ за касније, да опет неко касније не каже "оставимо за касније" под изговором да се о томе у ствари не говори никад, јер када ћемо дочекати то право време ?
  18. Сузе на молитви могу бити и од гордости, нису сваке сузе на молитви исте. Оци упозоравају да у цркви суздржавамо осећања, јер се баш може десити да када нас преплаве осећања, да се осетимо узвишено, тј. бољи од других, јер нас је дотакла благодат, рецимо неких светих моштију. Тежња за чудима се једноставно прерасте, као што човек у 20 тим не размишља као у 30- тим, а у 40 тим не размишља као док је био млађи, тако је и у духовном животу. Нико не каже да су чуда непотребна, свакако лепо је када се десе. Али ништа више од тога. Ако се не десе, опет добро. Бог зна кад треба и шта треба да се деси. Бог нас није напустио и када има и када нема чуда. Она не треба да буду "манифестација" да Бог мисли на нас. Он мисли и када чуда нема, јер има хиљаде малих чуда. Колико само људи је посетом манастиру добило децу само јер је искрено из срца зажелело и помолило се. И то чудо никада није записано, јер није званично читана молитва. Не кажем да не треба читати молитве за неплодне брачне парове, већ да чуда има много, да то није тек тако једноставно. И када мошти миришу, то је чудо, мада се то свакога дана дешава у манастирима. Ми причамо о чудима, а монасима слепи који прогледају и глуви који почну да чују је малтене негде свакодневица. Тамо су чуда честа појава, а опет Бог зна коме ће помоћи. Неко ко је непокретан никада не прохода. Неко прохода после молитве. Бог зна коме је ходање на спасење душе. Зато је ваљда и најбитније. Има она прича "Оче видела сам чудо, икона се померила. И свештеник одговара - "Добро, и .." "Оче, чула сам неки глас"... Сва та чуда могу да се догађају из прелести, али свештеник је прихватио да нема прелести. И на крају јој је рекао "Да ли си ти постала боља после тих чуда?" То је оно о чему треба да мислимо. Да ли је то учинило да ми будемо бољи људи ?
  19. C.A._R.I.A.

    Windows версус Linux

    Може да се искључи у оквиру Виндоуса да не ради update када кориснику то не треба. То што се теби десило, десило се јер је подешено да се сам преузме и инсталира без питања, то се једноставно искључи. Linux има и добре и лоше ствари. Подршка за хардвер му је слаба, посебно за новији хардвер. Док је мајстор у оживљавању хардвера за који Мајкрософт неће више да даје подршку.
  20. Управо о таквим темама се и говори међу теолозима, зашто је назив СПЦ настао у 20 веку, и како смо могли и живели вековима пре тога ? О Гојко је у праву, једина разлика између њега и других теолога јесте што је неко од теолога то помињао већ (као рецимо Радован Биговић пре 10 година), али сада у овом тренутку је то тема за коју сви знају да је истина, али нико се не усуђује да је покрене, јер има других проблема. Па опет долазимо на исту причу, оставити ту тему о имену СПЦ за касније, или је покренути сада. Било је питање времена када ће то да се покрене. О. Гојко је одлучио да је је можда боље да се не чека. И хвала му на храбрости. Тема није покренута у смислу да ће сутра или прекосутра бити или морати да се изабере ново име СПЦ. Нико не каже да ће се тако урадити. Не знам да ли је истина, кажу да је Еп. Атанасије тражио да се врати стара титула "архиепископ свих српских и поморских земаља" за садашњег архиепископа. Али од тога није било ништа. То је такође везано за нашу тему, и то ће пре или касније морати да дође у фокус. Ако не нас, онда генерације која ће доћи после нас. Што се тиче Еп. Јустина, о чему ми даље да причамо када онако како је Јустин написао да треба да се узноси возглас на Литургији пре више од 40 година, данас врло мало ко ради. И ако би неки свештеник тако и радио на Литургији, оптужили би га да уводи нешто "ново". Кад тако просте ствари нисмо усвојили, кад да очекујемо да се расправе важније ствари.
  21. Ова платформа на којој пишемо није бесплатна, већ кошта. Месечни проток, и то кошта. Закуп домена. И то кошта. И не рачунамо време и живце. Мирољубов форум је, ако се не варам, бесплатан облик форума, нисам посматрао колико посећују његов форум.
  22. Све зависи како гледаш на ствари. Моје је мишљење да је простор за фусноту сувише мали да се објасни тако комплексна реч. Нпр, нико не оптужује Пузовића да је недоследан када даје више извора за порекло Св. Анастасије, када налази грешке код појединаца, или када просто цитира неке историчаре, говорећи да можда ипак не знамо баш ништа о пореклу Св. Анастасије. Поред тога што предпостављамо да је (највероватније) била Византијског порекла. Неки историчари сматрају да је и то непроверено. Тако да не видим разлога за оптуживање за протестантски начин размишљања, само ако је неко посветио више времена анализирајући један израз. Да је Еп. Атанасије кренуо тим путем, не би никада завршио превод Постања. А могао је да крене опширније, па да развуче на 400 страна само Постање. Не имплицирам да је брзо превео, већ да је циљ био да имамо сврсисходан и добар превод, јер тада Милинов превод није био ни у најави, када је Еп. Атанасије то преводио.
  23. По Кубату има ту милион варијанти. Он једноставно каже да прецизна и јасна етимологија речи "адам" није позната. То тумачење је везано за Јосиф Флавија - за црвену земљу, ал' таквих тумача има још много, неки кажу да може да значи отац читавог човечанства... итд.
  24. Постоји један проблем. Назив СПЦ не постоји баш дуго. Прецизније речено од 1920 у краљевини Југославији, постојала је Православна Црква у краљевини Југославији. Није постојала СПЦ. Помињемо Светог Саву. Како се звала титула у време Светог Саве - "Архиепископ свих српских и поморских земаља". Што значи да је вера увек везана за све људе, а не само за једну нацију. То су задржали американци, јер не постоји Америчка православна Црква, постоји ΟCA - Orthodox Church in America - Православна црква у Америци. Неретко кажу и православна црква у Црној Гори, што да не, људи треба да схвате да православље обухвата и црнце, и белце, и кинезе, и Албанце, и Американце. А не да се људи љуте што постоји манастири под јурисдикцијом СПЦ у Америци где нема Срба, већ има монаха/монахиња Американаца. Нема разлога за тим. Св. Јустин Ћелијски нас је упозоравао да је етнофилетизам јерес, само треба да се подсетимо на то. О. Гојка потпуно разумем, потребно је објашњавати да СПЦ није нешто резервисано само за Србе.Када до сада није то јавно објашњавано, барем не на овај начин, онда изгледа да мора овако када је баш пригустело, као у ЦГ.
×
×
  • Креирај ново...