Jump to content

C.A._R.I.A.

Члан
  • Број садржаја

    635
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О C.A._R.I.A.

  • Рођендан 01/24/1978

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

C.A._R.I.A.'s Achievements

  1. Чарнићев превод се још добро држи, али преводе попут Бакотићевог и Стефановићевог полако гази време. Стефановић са друге стране, желео је да очува архаичност превода (имам утисак да је Бакотић тежио да превод буде што разумљивији). Тако да су Стефановићеве одлуке да преведе "sarks" као "пут", на жалост, данас потпуно застареле. А и његов превод је на жалост заборављен услед многих других превода Новог Завета. Свакако да је у своје време представљао велики труд и велики корак напред, али од појаве Чарнићевог превода и Синодског, постао је део историје. Молим све чланове, тражим тему са разликама прве верзије Бакотићевог превода, и каснијих редактура, не могу да је нађем. Молим све да ми помогну, које су разлике између првог Бакотићевог превода и каснијих редакција ? Хвала.
  2. С обзиром да је век једног превода 20 година, и да се језик мења, Вуков превод у старту није био добар. Уметничку вредност може имати Бакотићев превод, који је био добар за своје време, али је језички застарео. Сваки превод има грешке, али није сваки превод идеолошки обојен. Не бих се сложио са тобом. Синодски превод није идеолошки обојен. Ако прочиташ Синодски превод из 1984, није било биља, већ акрида. Како су акриде дошле до биља, то већ не бих знао рећи. Али је мало претерано називати то идеолошким преводом, као на пример превод Јеховиних сведока, који је намерно штиман како њима одговара, што представља и фалсификат. Као и неке мале, готово неприметне, а битне промене.
  3. Превод Даничића је далеко, далеко од доброг. И добри преводи (као што је Бакотић) застаревају, а код Даничића се у појединим пасусима не може разумети шта је хтео да каже, а и препун је застарелих израза, исто као и Вуков превод. Све су то преводи који су у деветнаестом веку послужили сврси. Од 1984 и Синодског превода, а тачније речено од Чарнићевог превода Новог Завета, нема потребе да користимо Вуков превод. То што је Бакотић заборављен од свих, то је тек посебна прича. Ево, погледај разлике између Вука и Синода - "Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина." (Синод) "Племе Исуса Христа, сина Давида Авраамова сина. " (Вуков превод) "Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу," (Коринћанима 13, Синод) "Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу," (Вук) "Дјецо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно." (Ефесцима, Синод) "Дјецо! слушајте своје родитеље у Господу: јер је ово право." (Вук) То што некоме не одговара аорист који користи Синодски превод, некада Чарнић када преводи изгледа као да читамо новине, а не Нови Завет. Преподстављам да је из тих разлога Синод оставио како аорист, тако и поједине изразе који су нешто старији.
  4. Oдговор лежи можда у питању ђакониса, јер су жене раније у току историје цркве биле ђаконисе, а никада није постојала институција жене свештеника. У том смислу, измишљати нешто што није утемељено у историји, нема никакве сврхе и зато једноставно је одговор не. То што су жене одиграле важну улогу као мироносице, или у неким деловима света као просветитељке читаве државе (као Света Нина, просветитељка Грузије), то је сад нека друга прича. Проблем је што смо заборавили на улогу жене као ђаконисе, али жена као предстојатељ сабрања је нешто што је незабележено, стога нема разлога да се о томе говори, управо јер свако има своје место у Цркви. Као када би се питали зашто су деца више везана за мајку него за очеве. Као када би тражили разлог да "изједначимо" улогу оца који је неретко у сенци улози мајке у многим породицама. Просто - не можемо да направимо знак једнакости када смо сви различити, а наши проблеми су генерално бројни, од тога да су нам цркве празне и да људи чекају да нема никог и да се помоле у цркви, и да има људи који иду редовно у цркву (да пале свећу). У последње време примећујем на поједине празнике како људи културно дођу до свих икона, целивају и изађу из цркве, проблем је што је то у сред богослужења, а они су били у цркви и отишли кући. Очигледно да нам фали веронаука за одрасле, и отклон од Блиц и Курир текстова "Данас је .... урадите ово".... Неким људима стварно треба едукација. Кад видимо шта се око свега тога дешава, онда да пређемо на причешће, па онда на исповест, и просто када се позабавимо решавањем свих тих горућих проблема, на ове друге недоумице, просто је одговор - не.
  5. Dotakla srce dobrih ljudi 04.08.2020. 18:00 Z. Marjanović - Vesti U životu nije onako kako planiramo i maštamo, u to se uverio i na svojoj koži osetio Zoran Tutunović, nekada perspektivni oficir JNA koji je svojevoljno napustio vojsku u želji da se oženi i na svojoj očevini sa svojom porodicom živi od svog rada. U početku je i bilo tako – rodila se Marija (12), zatim Anđelija (10), pa Stojka (8) i na kraju Milica (6) od kada su i u porodici Tutunović kola pošla nizbrdo. Ubrzo po rođenju Milice, lekari su otkrili da je potpuno slepa, jer je rođena sa kataraktom na oba oka, uz procenu da će ceo život provesti u mraku. – U trenutku kada mi je saopštena dijagnoza i predviđanje lekara kao da sam propao u neki bunar. Međutim, posle prvog šoka shvatio sam da mora da postoji rešenje i da moram da se borim za vid moje miljenice. Čuo sam da u jednoj bolnici u Rusiji, u Kalugi, uspešno operišu kataraktu kod dece, ali da to košta i to mnogo. Ponovo sam se našao u nekom bezdanu iz kojeg su me uz pomoć Redakcije „Vesti“ izvukli naši humani ljudi iz celog sveta. Za svega nekoliko dana u akciji Humanitarnog mosta, prikupljeno je oko 13.000 evra, koliko je koštala operacija i to mi je dalo nadu da će moja Milica, ipak, ugledati svetlost dana – prisetio se Zoran, sada samohrani otac, dodavši: – Operacija je uspešno obavljena zbog čega svako veče kada palim kandilo Bogu se molim za ljude koji su mi pomogli. Operacija je bila najbitniji deo lečenja male Milice, ali to je tek deo njenog potpunog oporavka, jer je predugo živela u mraku zbog čega su ostale ozbiljne posledice. U međuvremenu je progledala i prohodala, ali još ne govori. Da bude još teže, i intelektualno zaostaje za decom njenog uzrasta zbog čega je stalno vodim u Novi Sad kod lekara koji čine sve da i moja Milica stigne svoje vršnjake. Borbu nastavio sam U međuvremenu, porodicu je iz samo njoj poznatih razloga napustila i njegova supruga zbog čega je Zoran, po svojoj želji, a i po odluci suda u trenutku devojčicama postao i otac i majka. Reporteri „Vesti“ su Zorana Tutunovića i njegove devojčice posetili na dan Svetog Ilije, na crveno slovo, kada se ne radi i porodično odlazi u seosku crkvu. – Svakog dana motornim trimerom krčim vrzine od jutra do mraka, a potom, preko noći spremam deci hranu za sledeći dan i ručno operem njihovu odeću. U jeku radova spavam jedva sat-dva, a koliko radim govori i moja kilaža koja je spala na svega 60 kilograma. Ali, sve što radim, radim zbog dece, a posebno u želji da zaradim nešto para da obezbedim neki naredni tretman za Milicu. No, ono što me raduje jeste činjenica da nisam sam na ovome svetu – ističe Zoran Tutunović, duboko verujući čovek koji svoje molitve u crkvi započinje molbom Gospodu za zdravlje sve dece sveta i za zdravlje dobročinitelja. Kontakt za pomoć Svi plemeniti čitaoci „Vesti“ koji žele da pomognu Zoranu Tutunoviću, požrtvovanom samohranom ocu i olakšaju bar deo tereta lečenja njegove mezimice Milice, mogu stupiti u kontakt sa njim putem brojeva telefona: +381 61 266 15 45 i +381 61 216 26 20 i dogovoriti se oko načina dostave pomoći. Donacije možete uplatiti i na tekući račun Zorana Tutunovića na broj: 165-0007008485768-65 (Adiko banka). Ili namenski devizni račun na ime Milica Tutunović (Ježevica 1, Rajac, Čačak, Srbija) IBAN RS35165000701071316607 SNjIFT HAABRSBG Nije lako – Činjenica je da sa Milicom nije lako. Nestašna je, radoznala, često ne želi da nosi naočare, iako mora, a ne ume da izrazi sve svoje emocije, jer još ne govori. Pored toga tu je i dalje problem sa očima, zbog čega se toliko borim da joj omogućim očne stimulacije, ali i rad sa logopedom. Pred nama je velika borba, ali moram dati sve od sebe da joj omogućim detinjstvo kakvo zaslužuje kako bi jednog dana bila samostalna. Isto tako i starijim ćerkicama, koje zaslužuju da budu voljene i zbrinute podjednako – istakao je Zoran, nekada perspektivni oficir, sada nadničar. https://www.vesti-online.com/dotakla-srce-dobrih-ljudi/#
  6. Oвако - тешко је наћи неког ко користи легалан Windows и да су сви програми легални на истом. Даље - ако говоримо о греху - гледање филмова за које нисмо платили преко јутјуба, и скидање са торента би онда такође био грех, јер је то пиратерија. Ко од нас нема неки mp3 ? Легалан mp3 je само онај који смо лично купили, или да смо пребацили лични аудио диск. Да се вратимо на софтвер, када би више људи користило Линукс, онда би ситуација била боља, али једноставно Windows има поједине апликације које не раде на Линуксу. Тако да је неопходно за почетак да више користимо бесплатни софтвер, и да купујемо музику, уместо што је бесплатно преузимамо. Али питање је како купити нешто што нема у продаји, тј. постоји само mp3 ?
  7. У 19 веку је било доста Срба римокатоличке вере, да би се они некако изгубили у ΧΧ веку из разних разлога. Бакотића су одбацили и Хрватска, а и у Србији је остао фактички заборављен. Углавном се продаје у антикварницама, чак ни чувеног Чарнића врло ретко у црквеним радњама не можеш наћи.
  8. За Стари Завет нема пуно избора Даничић или Бакотић, оба превода нису најсрећнија. Чарнић је превео само Нови Завет, Псалме и понешто из Старог Завета за паримије. Одличан му је превод, јасан и разумљив, барем што се Новог Завета тиче, није ми се допало како је приступио преводу Старог Завета, тако да имам само Нови Завет. Синодски превод је одличан и може се користити као свакодневни превод, али штета што нема екавски превод и што има поједине неразумљиве речи (које су јасне код Чарнића). Постоји одличан превод псалама директно са Јеврејског језика, барем се мени допао, тј. има разлике у односу на превод Еп. Атанасија, али то није толико велико као код Чарнићевог превода. Бакотићев превод је пре свега несрећно штампан, јер постоји више издања, где је поправљао ко је шта стигао. Тако да је незгодно ући у траг који је његов оригинални превод. Свакако да је за неке ствари бољи и јаснији од Даничића, али генерално гледано, и њему треба нека нова верзија. СПЦ се бунила и за Даничића, ништа више и ништа мање као за Вуков превод. Али је превод ипак још увек у употреби јер бољи још увек немамо. Ваљда ће ускоро Милин да заврши превод Старог Завета па да се провеселимо, а за коју годину и Кубатов пројекат са учествовањем лингвиста, теолога и сл.
  9. Не знам шта паметно да узвратим, али хвала што си ме се сетио.
  10. Moгу бити тако што се човек прелести и мисли о себи да је нешто велико, да је добио дар суза јер је једном плакао на молитви. То можда није увек гордост, али степеник до гордости је високоумље, високоумље рађа гордост.
  11. Бојим се да смо дошли у следећи проблем, када мајка не види ништа реално, од претеране везаности за своје дете, ко год јој нешто каже, доживљава га као непријатеља. Не сматрам да би неко од модерације требао да понесе терет свега лошег, јер сам пре свега овде слабо и долазио, и сваки пут када би дошао, атмосфера би била тако нездрава, да нисам имао жеље да се враћам. Тако да модераторе и читав форум, не познајем добро. Поента је у следећем - долазимо до кваке 22 - ако овде неко нешто лоше напише о форуму (а има мали број порука) уследи питање - "па откуд сад, и откуд баш ти ?"... А ако неко има већи број порука, онда следи питање "Па шта си радио до сада, када тек сада критикујеш"... Дакле, како год написао критику, не ваља. Ни у једном ни у другом случају се не обрати пажња на то шта је неко рекао, нити се упути коментар - "јесте, тачно је да се то дешавало", или "не, то што ти тврдиш се никада није десило". Обично се увек иде "ad hominem" или као брижна мајка, настави се са бригом о форуму, барем још ово мало што нам је остало. Заиста бих желео да се форум трансформише у нешто друго, у неки бесплатан форум рецимо, па да се тамо дружимо па чак и расправљамо, што да не. Моје лично искуство (не само са форума "Поука", пошто сам члан више форума) јесте да је генерално квалитет форумске модерације на свим форумима опао, барем у последњих 10 година. Ја се надам, и желим да верујем да овај форум има снаге и воље и жеље да се издигне из тог просека, и да се негде видимо, у неком виртуелном свету, опет са неким новим темама, и разговорима. Не кажем да је лако бити модератор, нити да знам како је то, ово је изнесено само као добронамерна констатација, тако да молим да се тако и схвати. Ни форум "Верујем" није био савршен, али не могу сада да кренем у критике бившег форума чији модератори су сада ко зна где. Тако да не сматрам да све што је у прошлости, било дивно, а да само "Поуке" шкрипе, напротив. Желим да овај форум буде и јачи и бољи и наравно да не престане са радом.
  12. To je већ приватна ствар, фејсбук и остале НЕдруштвене мреже су нека ствар социјалне интеракције.
  13. Oливер Суботић је против Фејсбука и форума. Данас је стандард имати инстаграм и фејсбук, сматрам да је његово мишљење у реду, али да нема разлога да одбацујемо Фејсбук као такав. Пре 20 година су у манастирима одбацивали мобилне као сатанске ствари, на ред су дошле чиповане личне карте и крај света и призивање апокалипсе, ништа од тога није било тачно. Црква је увек са светом, ваљда зато и све епархије имају свој сајт, а неке и јутјуб канал. Тако да је све питање употребе и злоупотребе, није ништа само по себи зло, ни јутјуб, ни фејсбук. Ако погледамо свет како је изгледао 1998, када је само СПЦ имала званични сајт, можда никада не би помислили да ће свака епархија имати једног дана свој сајт. Жао ми је што се форум затвара и ипак се надам да ће се наћи неко решење.
  14. C.A._R.I.A.

    Где су, шта раде?

    Неко је некад питао за њега, па само прештампавам туђа питања. Неко је питао за Грују са "Верујем" форума, Срећко ради исто као и Радомир и не форумаше више. Јел жив онај самурај "Катодна цев све трпи"
  15. Oче, ако сматрате да је форум неадекватан за мисију Цркве, то је у реду, онда да се разилазимо у миру и реду и да се поново видимо на неким оваквим медијима, што је опет у реду.
×
×
  • Креирај ново...