Jump to content

Драган Јашић

Члан
  • Број садржаја

    3404
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    2

Репутација активности

  1. Волим
  2. Волим
    Драган Јашић је реаговао/ла на JESSY у Мобилна апликација храмова СПЦ на простору старе Југославије   
    У згради Владе Републике Српске данас, 4. јуна 2021. године, представљена је мобилна апликација “Николај” чију је израду подржало Министарство за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске уз благослов Епископа бањалучког г. Јефрема, сазнаје Радио „Слово љубве“ благодарећи јеромонаху Илариону, сабрату манастира Осовица.
    Апликација евидентира око 4500 храмова Српске Православне Цркве на простору бивше Југославије где живи или је живео српски народ.  Доступни су геолокацијски сервиси и кратак опис са фотографијом, за android и iOS платформе.
    Министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске, Срђан Рајчевић, истакао је да је дигитализација културне баштине српском народу преко потребна. Рајчевић је навео да је апликација превасходно намењена туристима али и свима који желе да посете богомоље СПЦ, те је додао да ће ресорно министарство подржати све сличне пројекте. “Потребно је да свету покажемо са каквом баштином располажемо, те да у сарадњи са СПЦ евидентирамо све наше богомоље”, рекао је  министар Рајчевић у своме обраћању присутнима.
    Аутор апликације Срђан Бијелић рекао је да је било потребно годину и по дана како би се идеја спровела у дело, те да се из писаних и електронских појединачних медија подаци о богомољама преточе на телефоне.
    У име Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема, клира, свих оних који ће користити ову апликацију, у име братства манастира Осовица, као и у своје лично име присутнима се обратио настојатељ манастира Осовица Теофил (Димитрић), захваливши се људима сабраним у Николај тиму, који су својом љубављу, трудом и залагањем реализовали идеју о стварању апликације Николај.
    Ова апликација ће засигурно бити пример и подстрек за нове и благословене пројекте који су савременом човеку насушно потребни.  Николај тим чине: Недељко Смиљанић, Срђан Бијелић и Срђан Станковић.
    Овим подухватом отргнуте су од заборава све наше дивне Светиње – цркве и манастири са простора свих шест Република бивше државе. Уведене су у сферу ере која познаје комуникацију савременог човека, у највећој мери, преко друштвено-социјалних мрежа и савремених апликација. Сакрални објекти су сабрани у овој софтверској апликацији и тако доступни на електронским мапама, намењеним корисницима мобилних уређаја.
    Пројекат има за циљ да буде на духовну корист свима како верницима који посећују светиње тако и целокупном широком аудиторијуму који жели да се упозна са културним наслеђем у оквиру тематског туризма.  Апликација је гарант очувања историјске истине о свим садашњим светињама, као и локацијама оних које још увек вапе за обновом. Она ће на најбољи начин будућим генерацијама да покаже куда и где сеже простор Српског националног и духовног корпуса. Апликација Николај у времену које долази биће сведок вековног постојања нашег народа на овим просторима. 
    Мобилна апликација је бесплатна и доступна на: https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.nikolaj.app
     
    https://patmos.rs/2021/06/05/mobilna-aplikacija-hramova-spc-na-prostoru-stare-jugoslavije/
     
     
  3. Волим
    Драган Јашић got a reaction from Violetta Valery in О. Милош Весин, разноврсна предавања   
    Као и увек предивно предавање оца Милоша Весина 
     
  4. Свиђа ми се
    Драган Јашић got a reaction from JESSY in О. Милош Весин, разноврсна предавања   
    Као и увек предивно предавање оца Милоша Весина 
     
  5. Волим
    Драган Јашић је реаговао/ла на Božena у СВЕТА ГОРА   
  6. Свиђа ми се
  7. Свиђа ми се
  8. Свиђа ми се
  9. Свиђа ми се
  10. Волим
    Драган Јашић је реаговао/ла на Božena у Шта ЈА тренутно слушам...   
  11. Радостан
    Драган Јашић је реаговао/ла на Božena у Шта ЈА тренутно слушам...   
  12. Свиђа ми се
    Драган Јашић got a reaction from JESSY in О. Милош Весин, разноврсна предавања   
    Хвала на овоме ЈЕSSY !
  13. Волим
    Драган Јашић је реаговао/ла на JESSY у О. Милош Весин, разноврсна предавања   
  14. Волим
    Драган Јашић је реаговао/ла на JESSY у О. Милош Весин, разноврсна предавања   
    Радио Слово љубве 107,3 MHz :: О. Милош Весин: „Хришћанин се мери по понашању на узбурканом мору“
    WWW.SLOVOLJUBVE.COM Слово љубве  
  15. Волим
    Драган Јашић је реаговао/ла на JESSY у О. Милош Весин, разноврсна предавања   
  16. Волим
    Драган Јашић је реаговао/ла на Slobodan Milošević у Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    POMAŽE BOG,
    braćo i sestre, 
    kao da sam još uvek na Svetoj Gori.
    Evo i mog priloga
     
  17. Волим
    Драган Јашић got a reaction from PredragVId in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Manastir Hilandar – moja prva poseta i beleške iz Bogorodičinog vrta |
    MILOS.IO Proveo sam tri dana u Hilandaru. Neko reče da je to kao da se vratite u srednji vek, istina podseća malo na Game of Throns ali na steroidima. A u stvari, bio sam na samom... Предиван текст , мало подужи , али вреди га прочитати . Читајући га чини ми се као да сам се управо вратио са Свете Горе и вечног дела мога срца , зидине Царске Лавре Хиландара . 
    Мало сам се утешио што ове године нећу видети драге МОНАХЕ Хиландарске 
  18. Волим
    Драган Јашић је реаговао/ла на Milan Nikolic у Тенис   
    Ђоковић освојио Синсинати!
    RS.SPUTNIKNEWS.COM Српски тенисер Новак Ђоковић освојио је вечерас трофеј на Синсинати Мастерсу.  
  19. Волим
    Драган Јашић got a reaction from Slobodan Milošević in Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Морам мало да се јавим овде , што због теме а највише због туге у срцу што отприлике ове године нећу видети толико драге и јединствене зидине Хиландара а наравно и драгих светих отаца , нажалост због ове ситуације због пандемије , да ли лажне или не ,како ко разуме или схвата ову ситуацију у целом свету , како ми се чини ово ће потрајати још дууууугооо дуго .... Боже опамети овај свет и да се поново Христе Боже наш сретнемо поново на Хиландару ....!
  20. Свиђа ми се
    Драган Јашић got a reaction from Жика in Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Пре свега да се захвалим оцу Ивану ! Заиста је доста мени помогао у кризним ситуацијама као на пример када мој унук имао великих проблема са здрављем и када је уз Божију помоћ и молитвама оца Ивана превазишао све и Богу хвала данас је момчић са 14 година јако паметно и бистро дете , па када ми се мајка упокојила доста ми је значило дописивање са оцем по целу ноћ , како је у то време требало да се видимо у Београду нажалост тада се мајка упокојила , отац Иван се понудио да служи парастос мојој мајци на сахрани али сахрана је била ван Београда . Пуно ми је значило и када смо били у пар наврата дружење по Београду , жалим што сам на неки начин испао нечовек према њему када смо се припремали за неке пројекте а ја сам изашао из тога из финансијских проблема и тако даље , да се не подсећам на те тужне и ружне тренутке . 
    Много сам у почетку проводио време на овом дивном и предивном форуму , који ми је доста помогао на путу ка Господу , активно сам учествовао и коментарисали о пуно лепих ствари . Моја неодговорност је условила и са донацијама које сам у пар наврата давао и ту се увек уплетала нека друга сила која је пореметила доста тога , највише у непланираним финансијским издацима , разна реновирања стана, локала супругина итд , итд . 
    Задњих пар година сам повремено улазио на форум и пратио разне коментаре али нисам ништа писао . 
    Желим оцу Ивану пуно среће и здравља од Господа и да га Бог поживи још дуго , дуго  ! ПРАШТАЈ ОЧЕ ИВАНЕ МЕНИ ГРЕШНОМ !
  21. Волим
    Драган Јашић got a reaction from Јанко in Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Пре свега да се захвалим оцу Ивану ! Заиста је доста мени помогао у кризним ситуацијама као на пример када мој унук имао великих проблема са здрављем и када је уз Божију помоћ и молитвама оца Ивана превазишао све и Богу хвала данас је момчић са 14 година јако паметно и бистро дете , па када ми се мајка упокојила доста ми је значило дописивање са оцем по целу ноћ , како је у то време требало да се видимо у Београду нажалост тада се мајка упокојила , отац Иван се понудио да служи парастос мојој мајци на сахрани али сахрана је била ван Београда . Пуно ми је значило и када смо били у пар наврата дружење по Београду , жалим што сам на неки начин испао нечовек према њему када смо се припремали за неке пројекте а ја сам изашао из тога из финансијских проблема и тако даље , да се не подсећам на те тужне и ружне тренутке . 
    Много сам у почетку проводио време на овом дивном и предивном форуму , који ми је доста помогао на путу ка Господу , активно сам учествовао и коментарисали о пуно лепих ствари . Моја неодговорност је условила и са донацијама које сам у пар наврата давао и ту се увек уплетала нека друга сила која је пореметила доста тога , највише у непланираним финансијским издацима , разна реновирања стана, локала супругина итд , итд . 
    Задњих пар година сам повремено улазио на форум и пратио разне коментаре али нисам ништа писао . 
    Желим оцу Ивану пуно среће и здравља од Господа и да га Бог поживи још дуго , дуго  ! ПРАШТАЈ ОЧЕ ИВАНЕ МЕНИ ГРЕШНОМ !
  22. Волим
    Драган Јашић got a reaction from PredragVId in Дошли смо до краја пута... Поуке одлазе у историју...   
    Пре свега да се захвалим оцу Ивану ! Заиста је доста мени помогао у кризним ситуацијама као на пример када мој унук имао великих проблема са здрављем и када је уз Божију помоћ и молитвама оца Ивана превазишао све и Богу хвала данас је момчић са 14 година јако паметно и бистро дете , па када ми се мајка упокојила доста ми је значило дописивање са оцем по целу ноћ , како је у то време требало да се видимо у Београду нажалост тада се мајка упокојила , отац Иван се понудио да служи парастос мојој мајци на сахрани али сахрана је била ван Београда . Пуно ми је значило и када смо били у пар наврата дружење по Београду , жалим што сам на неки начин испао нечовек према њему када смо се припремали за неке пројекте а ја сам изашао из тога из финансијских проблема и тако даље , да се не подсећам на те тужне и ружне тренутке . 
    Много сам у почетку проводио време на овом дивном и предивном форуму , који ми је доста помогао на путу ка Господу , активно сам учествовао и коментарисали о пуно лепих ствари . Моја неодговорност је условила и са донацијама које сам у пар наврата давао и ту се увек уплетала нека друга сила која је пореметила доста тога , највише у непланираним финансијским издацима , разна реновирања стана, локала супругина итд , итд . 
    Задњих пар година сам повремено улазио на форум и пратио разне коментаре али нисам ништа писао . 
    Желим оцу Ивану пуно среће и здравља од Господа и да га Бог поживи још дуго , дуго  ! ПРАШТАЈ ОЧЕ ИВАНЕ МЕНИ ГРЕШНОМ !
  23. Волим
  24. Волим
    Драган Јашић је реаговао/ла на раб.аџија у О. Милош Весин, разноврсна предавања   
    " DA NEBO NE BI BILO PRAZNO..."



    " DA NEBO NE BI BILO PRAZNO..."
    O Vaskrsu 2003.

    Dragi moji,

    Da li smo bas uvek u stanju da nad-vremenske dogadjaje iz istorije ljudskoga spasenja dozivimo u njihovoj realnosti koja je I danas prisutna medju nama? Realnosti koja, istina, cesto biva zaklonjena iza svega onoga sto ispunjava nasu svakodnevicu, cesto
    smislom tako daleku od Duha Istine. Mada mnogi pravoslavni praznici I te kako zauzimaju znacajno mesto u nasem zivotu, ne ostaju li oni cesto tek na nivou obicaja I svega onoga, istina, lepog I poucnog u njima? Drugim recima, koliko je u nama danas duhovne snage da "kalendarska zbitija" osetimo u svetlu onog cesto pominjanog, a retko
    dozivljenog, LITURGIJSKOG DANAS?Da li nas, zaista, tokom Velike sedmice- sedmice stradanja Gospoda nasega Isusa Hrista, obuzme tuga sto mnogi I danas svojim
    delima-nedelima jos kako glasno vicu - Raspni ga raspni? Sto I mnoga nasa negativno usmerena misao, necistim jezikom izgovorena rec, hladnocom srca neucinjeno dobrocinstvo, neosetljivoscu prema sebi I bliznjem ispletena gordost I sujeta, jos uvek vesto prikivaju nove I nove klinove u Telo blagog I svemilostivog Gospoda?




    haialutdinow33 http://photopolygon.com


    Pitate se I pitate me: kakve su ovo reci na pocetku
    jednog obracanja, koje bi, a zaista I jeste, trebalo
    da bude ispunjeno jedino I samo radoscu Vaskrsenja.
    Reci ove, koje sa vama delim, pisemo svi mi zivotima
    nasim, a nocas ih lahorom ovovremene prolaznosti
    ostavljamo na istom onom mestu na kome je Gospod,
    prikovan na Krstu, ostavio I prikovao I svaku nasu
    nemoc, sumnju, zlobu,laz, neucinjenu dobrotu,
    pomisljenu I izgovorenu uvredu, svaki nas greh...

    Evo nas ponovo ispred praznog Hristovog groba. Mnogi
    su zacudjeni, neki I uplaseni, a neki I ravnodusni
    prema necemu sto se desilo tako, tako davno. Ali ta
    "davnina" se uvek iznova oblaci u sadasnjost. Ona cak
    prevladava sadasnjost. Cime? ISTINOM. Istinom koja je,
    onda kao I sada, osudjena, razapeta, ali istinom koja
    je vecita, jer Hristos, koji je nasa ISTINA, VASKRSE
    IZ MRTVIH. Ne govori li I nama danas andjeo, kao sto I
    citamo u Jevandjelju po Marku: "... ne plasite se.
    Trazite raspetoga Isusa Nazarecanina, vaskrsao je,
    nema ga ovde, evo mesto gde ga polozise"(Mk 16:6).

    Prosle subote, bas uoci Vrbice, pitao sam se kako li
    ce "proci" ovogodisnja Strasna sedmica I Vaskrs.
    I sam, eto, mada propovednik Istine koja obitava u
    vecnosti, jos kako bivam ogranicen merilima
    prolaznosti. Kisna Vrbica I relativno mali broj dece I
    odraslih u litiji kao da je I mene pokolebala,
    te ponovo zaboravih da je Hristos veoma jasno I
    nedvosmisleno rekao: " NE BOJ SE MALO STADO!" A mi
    kao da smo jaci ako je oko nas sve veci broj ljudi,
    ako su nam I crkvena zbivanja
    "omasovljena", ako nismo ostavljeni ispitu sopstvene
    savesti koja svakoga iz broja MALOGA STADA ne moze a
    da ne upita: - Sta si svojim zivotom, svojom
    ljubavlju, svojom zrtvom, ucinio(la) da Istina bude
    prisutnija u svetu oko tebe? Pitao sam se I o cemu cu
    govoriti tokom Velike sedmice,
    na Veliki Petak, na Vaskrs...? A onda sam, na Cveti
    uvece, sa celom svojom Parohijom, I MALIM I "velikim"
    stadom,ZANEMEO! Gospod nas je suocio sa tragedijom.
    Tragedijom jedne porodice, ali I cele Parohije kao
    prosirene porodice.

    U noci izmedju Lazareve subote I Cveti, poginuo je u
    saobracajnoj nesreci jedan mladic iz nase Parohije.
    Christopher Hybert. Tek je navrsio 26-u godinu. Majka
    je druga generacija americki rodjenih Srba, a otac
    Amerikanac isrsko-svedsko-nemackog porekla, ali
    pravoslavan u veri, a Srbin po ljubavi prema svemu
    onome sto je prigrlio kao svoje. S obzirom da je
    Kris(kako su ga svi zvali) te subote otisao kod druga,
    rekavsi da ce se vratiti tek u nedelju po podne , niko
    ga ranije ni ocekivao, a ni trazio ranije. Majka I
    sestra su mu bile na Vrbici I to vece se I ispovedile,
    a na Cveti se I pricestile! Vest o nesreci zatekla ih
    je kada su seli da rucaju, vrativsi se iz crkve.
    Policija je telo pronasla tek u nedelju oko 9 sati
    ujutru.
    Christopher se predomislio I umesto da ostane kod
    druga, oko ponoci je krenuo kuci. Usavsi u jednu
    opasnu krivinu, izgubio je kontrolu nad kolima, sleteo
    sa puta I usled udara u drvo izleteo kroz tzv.
    suncani krov svoga automobila, daleko od puta, daleko
    od bilo cijih ociju.

    Kada sam cuo sta se desilo, na Cveti oko pola sest po
    podne, bio sam na domaku Dzolieta, gradica sezdesetak
    kilometara od Cikaga, gde smo to vece imali poslednje
    Velikoposno vecernje naseg Cikaskog arhijerejskog
    namesnistva. Odmah sam se javio Dani I Leriju
    (roditeljima), rekavsi da cu odmah posle Vecernja doci
    kod njih. Priznajem, u momentu slabosti, upitah se-
    Pa zar bas sada? Sada uoci Velike nedelje? Kao da bi
    takva tragedija u bilo kom drugom periodu godine bila
    "laksa"!

    Oko pola devet uvece bio sam u kuci Hajbertovih.
    Prepuna kuca rodbine I prijatelja. Otac, mati, brat I
    sestra u soku I neverici. Zagrlise me svi odjednom, a
    Krisov stariji brat me upita: - Oce, da li je I ovo
    deo nekog Bozijeg plana? I pre no sto bilo sta
    izustih, otac poginulog mladica me preduhitri I rece:
    - Ako smo uvek Bogu bili blagodarni na svemu, zar cemo
    ga sada optuzivati? Ko zna zasto se ovo desilo! Boziji
    je prvo bio, pa onda nas, zar ne oce, I Bog je uzeo
    svoje... Isprekidanim glasom I suznih ociju je otac
    izgovarao ove reci. Tu kratku, ali tog momenta
    najpotrebniju propoved svima u kuci! I to uoci dana
    kada ce poceti citanje iz Knjige o Jovu. I kao da
    strele "proslosti" proletese kroz mene, opomenuvsi me
    da koliko god da smo novi I neponovljivi na ovoj
    zemlji, ipak se vec sve
    jednom negde desilo...

    Ostadoh skoro do ponoci sa roditeljima u razgovoru u
    kome su oci govorile vise I glasnije od reci.
    Sve vreme, sedeci medju njima, pitao sam se da li je
    "umesno" da ih sve zajedno pozovem na molitvu? Ne
    cudite se tome, dragi moji, jer koliko god da sam u
    sebi pokusavao te veceri da se molim, svaka rec se
    odbijala o poglede onih koji su me gledali I verovatno
    se pitali: - I sta sad? Ali
    poznavajuci roditelje I njihovu veru, bez obzira na
    mnostvo prisutnih od kojih se mnogi bas I nisu libili
    da Bogu I prekor upute, ustao sam I pozvao sve da se
    pomolimo kako za pokoj duse poginulog, tako I za
    dusevni mir njegovih roditelja, brata I sestre.
    Poslednja rec jedne molitve, postajala je izvor za
    drugu I tako redom. Kao da se nikome nije prekidao taj
    svojevrsni lanac.

    Sutra dan - na veliki Ponedeljak, pocese uporedo sa
    bogosluzenjima Strasne sedmice I pripreme za
    Pomen I Opelo . Ovde je obicaj da se uvek dan uoci
    sahrane sluzi Pomen sa citanjem Vaskrsnog jevandjelja
    u pogrebnom zavodu u kome je "izlozeno" telo
    pokojnika. Na Veliku Sredu, posle poslednje Liturgije
    predjeosvecenih darova u ovogodisnjem velikoposnom
    ciklusu I posle Svete tajne jeleosvecenja, svi iz
    crkve se kao u neplaniranoj koloni uputise ka
    pogrebnom zavodu. Bio je to , po broju prisutnih,
    najveci Pomen za mojih 13 godina u ovoj Parohiji. Od
    cetiri po podne do devet uvece(a Pomen je bio u 8 )
    ispred zgrade je bio red. Hor I ja smo se dugo
    "provlacili" ne bi li dosli do otvorenog kovcega u dnu
    prostrane "kapele". Na Pomenu se, obicno, samo izjavi
    saucesce, dok je sutra dan na Opelu(koje je uvek u
    crkvi) obavezna I propoved. Mimo "obicaja", govorio
    sam I te veceri. Da li govorio, ili pustio da kroz
    mene progovore stranice koje smo u hramu citali tih
    dana? Prorok Jezekilj I pravedni Jov. I jedan I drugi
    zaista imaju sta da kazu kada se nesto poput ovoga
    desi. Pa ipak, I na povratku kuci, kao da sam ostao u
    kolu sopstvene upitanosti o cemu cu I kako govoriti na
    Opelu. U jednom momentu, moj Marko (jedanaest I po
    godina ima) me upita: - Tata, zasto ljudi umiru? Nije
    to bio prvi Pomen na kome je bio, ali jeste prvi kada
    je pred sobom video nepomicno telo mladog coveka. Ne
    cekajuci da mu bilo sta odgovorim, on je , na dahu
    iste recenice,
    prosto sam za sebe, rekao:- Pa ... verovatno zato DA
    NEBO NE BI BILO PRAZNO! - Da znas sine, da I jeste bas
    tako! I vec sam znao o cemu cu sutra dan govoriti.

    I mozda bas zato sto je Krisovom pogibijom poremecen
    sklad nasih ovozemaljskih nadanja I planova, moja
    upitanost - Zasto bas sada sve ovo da se desi, dobila
    je odgovor tako harmonicno uskladjen u svim zbivanjima
    Strasne sedmice. Jer ako je iko ovih dana bio blizak
    I poistovecen sa Bogoostavljenoscu, nisu li to Krisovi
    roditelji, brat I sestra? Ako se iko u hramu I na
    groblju nasao kao na polju punom kostiju,o kome nam
    tako rorocki potresno govori Jezekilj, onda su to bili
    oni, ocekujuci kakvom li cu ih recju utesiti? Odmah
    sam im rekao da ja takvu rec niti imam, niti znam, ali
    vise nego jednu rec ima Zivotodavac Bog. On koji
    zaista ne zeli da "nebo ostane prazno". On koji
    svetlost I radost "neba", tj. Vecnosti zeli da podeli
    sa onima koje je stvorio iz Ljubavi. On koji je Sina
    svoga jedinorodnoga poslao da uzevsi oblicje coveka,
    oseti muku I patnju stradanja, Bogoostavljenosti,
    tezinu krsta, gorcinu smrti, ali I da KAO BOG VASKRSNE
    ! I kako
    da ne kazem majci da je svojom molitvom u nedelju u
    hramu ( ne znajuci da je u to isto vreme sin vec bio
    odavno mrtav) I primanjem ispruzene Hristove ruke u
    Svetom Pricescu, prihvatila I sve sto od Njega dolazi?
    Kako da ne kazem ocu da je Jov vec odavno izgovorio
    sve reci koje bi I on sada da kaze? Kako da im svima
    ne kazem da ce oni na najblizi, najpotresniji I
    najistinitiji nacin osetiti ovogodisnje golgotsko
    uspinjanje, raspece I smrt Sina Bozijeg? Ali kako da
    im I ne kazem da ce svetlost Vaskrsnjeg jutra prozeti
    I njihova srca, jer nas Bog nije Bog mrtvih, vec Bog
    zivih! Nas Spasitelj je vaskrsao sa tragovima svoga
    stradanja. Zar bi ga apostoli ikada prepoznali, da
    nije tako? Vaskrsli Hristos nije utvara, nije magija,
    vec BOZIJI ODGOVOR VECNOSTI nad upitanoscu smrcu
    obesmisljene prolaznosti. Bog mi je svedok, da vec
    godinama sve clanove porodice Hajbert redovno pominjem
    na Proskomidiji. To mi u trenu prodje kroz glavu dok
    sam govorio na Opelu, pa to I sa svima podelih, ali
    jedino kao znak da su oni I bili I ostali, pred
    Bogom, SVI ZAJEDNO! Jer Bog zaista ne zeli da "nebo
    ostane prazno". A redosled kojim se ono popunjava
    jeste I bice tajna, ali ono sto tajna nije to je da je
    Hristos bio: "U grobu telesno, u adu s dusom kao Bog,
    u raju s razbojnikom, na prestolu sa Ocem I Duhom, sve
    ispunjavajuci...", kao sto I govorimo pred pocetak
    svake Bozanstvene Liturgije.

    Na groblju, pred otvorenom rakom, podelih sa porodicom
    jos jedan zivi znak pravoslavnog sa-ucestvovanja u
    veri I nadi na Vaskrsenje, prenevsi im poruku
    dugogodisnjeg prijatelja njihove kuce,
    Akademika Dimitrija Stefanovica iz Beograda, koji je
    bio medju prvima u molitvenoj vezi sa njima,
    molitvom za pokoj duse njihovog sina I brata, molitvom
    koju je prineo Bogu sa pevacima iz svoga
    hora.

    Mnogi se od nas sa pogreba uputise ponovo u hram, jer
    se blizilo vreme za 12 Jevandjelja stradanja.
    Malo je ko medju nama ovog Velikog cetvrtka, Velikog
    Petka I Velike Subote ostao ravnodusan prema
    jevandjelskim opisima Hristovog stradanja, smrti I
    polaganja u grob. Jedno ljudsko stradanje mnoge je
    priblizilo stradanju Sina Bozijeg, kao sto je I smrt
    Sina Bozijeg ponela sobom pod zemlju
    jos jedan splet "kostiju suvih", koje ce Bog VASKRSLOM
    RECJU oziveti I povesti sobom u vecnost, "da nebo ne
    bi bilo prazno."

    Na Veliki Petak kasno uvece, tek sto se vratih iz
    crkve, pozvao me je Leri, otac pokojnog mladica.
    -Oce, rekao mi je, - kako nam je , to samo mi znamo.
    Ali Ljubav, kao sto ste juce na Opelu rekli, ne
    prestaje pa zato Dana I ja, Ljubavi radi, Boga radi I
    duse nasega sina radi, zelimo da se pricestimo
    na Veliku Subotu. Mozda sam ovih dana, u citavoj
    pometenosti mojoj, I pojeo nesto sto nije bilo posno,
    ali , molim Vas, ja zelim da se pricestim. -Leri,
    odgovorih mu, - bez obzira sta god da si pojeo,
    ili nisi, to je sada toliko sekundarno u odnosu na
    post koji si ne svojom, vec Bozijom voljom prineo
    Hristu. Tvoje reci I drzanje svih ovih dana su za mene
    I post I ispovest zajedno. Dodjite u subotu, Liturgija
    pocinje u 11 sati. Nema potrebe ni da vam pomenem da
    se mnogi zacudjen pogled zadrzao
    na njima kada su tiho I skoro neprimetno usli u hram.
    U mnogih Srba, bez obzira gde da smo, kao da vlada
    neko "pravilo" da se ne pojavljuju jedno vreme u hramu
    posle smrti nekog clana porodice.
    Posmatrao sam I slusao njihove tihe jecaje za vreme
    citanja Parimeja(odeljaka iz Staroga Zaveta), tekstova
    njima oedjednom tako bliskih I razumljivih.A njihov
    prilazak Svetoj Casi bio je za mene pravi pravcati
    NAGOVESTAJ VASKRSENJA!

    U ovoj pashalnoj noci, dragi moji, sirom pravoslavnoga
    sveta odjekuju reci da je "Krstom zasijala radost
    celome svetu." Posle ovih proteklih dana ne mogu a da
    ne kazem da Vaskrsnja poruka ipak drugacije zvuci I
    znaci onima, recimo Dani I Leriju, kao I Krisovom
    bratu I sestri, koji osetise svu tezinu zivotnog
    krsta, postavsi time na tren senka Simona Kirinejca,
    koji je , ne svojom voljom, poneo Spasiteljev krst na
    Golgotu. Tek pod tezinom tog krsta, oni dozivese Krst
    I kao simvol vaskrsenja
    I zalogu vecnosti. Zar su ista drugo prigrliti mogli?
    Jesu, mogli su se okrenuti nistavilu od koga nisu bili
    daleko. Ali onako kako su ucili decu svoju, tako su se
    sada, na najtezem roditeljskom ispitu I sami poneli-
    iznevsi svoj krst do kraja I ispovedivsi Hrista koji
    je I njima rekao: "Ko veruje u mene, ako I umre,
    zivece...".

    Neka Vam je svima, dragi moji, 4chsmu1 I BLAGOSLOVEN
    PRAZNIK NAD PRAZNICIMA. Ne obazirite se danas na to da
    li ste ( ili oni oko vas) postili svih sedam, ili pet,
    ili tri, ili jednu nedelju.
    Pustite da vas iskonska radost pobeditelja Zivota nad
    smrcu obuzme I ne pustajte je lako od sebe.
    Praznujte sto duze mozete. Ne, ne za bogatom trpezom,
    ne u pesmi I praznom razgovoru, ali praznujte u
    Istini, praznujte umnozavajuci ljubav, strpljenje,
    razumevanje, oprastanje. Svuda I na svakom mestu. Neka
    vaskrsnja radost bude vazda prisutna srz svih nasih
    zbivanja, svih nasih misli, svih namera I zelja. U
    vaskrsnjoj radosti vasoj, ne zaboravite ove godine,
    molim vas da u molitvama pomenete I novoupokojenog
    raba Bozijeg Kristofora, Boga radi, Ljubavi radi,
    VASKRSLOG HRISTA RADI, jer nebo zaista nije prazno!

    H R I S T O S V O S K R E S E -------
    V A I S T I N U V O S K R E S E !!

    Vaskrsnju radost I Istinu sa svima vama deleci,
    iskreno vas sve pozdravlja ,
    Vas,

    o. Milos
  25. Волим
    Драган Јашић је реаговао/ла на Дејан у Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша   
    Brate, gde se nalazi ta kelija?
×
×
  • Креирај ново...