Jump to content

Vaske

Члан
  • Број садржаја

    757
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Vaske got a reaction from Стаљиново унуче in Песнички покушаји форумаша   
    Меланколија
    Врео задах баца у непробој ријеч
    Мелозвучни стих премлак је и туп
    Меланколија је ријеч
    Меланколија је стих
    И зид и стуб
    Моја правда на мом је тјемену
    Смијем се са биљем не са људима
    Меланколија је отров
    Меланколија је лијек
    И глас и мук у грудима
    Суза је сувишна као и смијех
    Поглед је једино што се храни собом
    Мајмун и бит
    Историја и свијет
    Данас
    Меланколија
  2. Свиђа ми се
    Vaske got a reaction from Рапсоди in Teopoetika   
    Сјајно излагање!
    Ипак, неке ствари су ми спорне и понешто ми не достаје, па ћу покушати то да изложим без цитирање.
    Суштина свега реченог је у 9 и 13 параграфу, гдје се о теопоетици говори као о хеменеутици.
    Међутим, за мене су спорни они параграфи гдје се говори о маниру и ''омекшавању''.
    Нисам сигуран у то зашто баш користиш термин манир, а колико сам схватио манир је, у овом случају, а како и ти рече, начин на који се преноси искуство сусрета са другим, сугеришући на одређене форме изражавања.
    Оно што се мени чини је да унутар теопоетике нема привилеговане форме, нема вриједносног рангирања али има само оно што као потенцијално нај шире, стоји као ударно, а то је језик.
    Кад говорим о теопоетици увиду заправо имам са један јединствен стил и множину манира који га прате. Стил и манир узимам у оној философској употреби од Шелинга наовамо, а ту стил оно прво , ударно и шире, а најзад и оно што тек омогућује сам манир. Зато бих пре говорио о стилу, а то опет значи не о јединствености форме изражавања него о јединствености захтјева који се поставља у изражавању.
    Што се тиче омекшавања, овдје сам то прочитао као некакав спољњи захтјева за саму теопоетику. Држим да она мора да стоји подаље од тога. То којим и каквим језиком ће проговорити требе да избије из ње саме, а не да јој се поставља споља као МАНИР, вић да је из нутра одреди оно мишљено. Зато треба говорити о Стилу.
    И оно што ми некако не достаје.
    Када говоримо о теопоетици као херменеутици сусрета, онда то напросто није само излагање искуства сусрета са Другим, већ и пропитивање пред другим, и трагање за наслућеним Другим.
    Теопоетика треба да буде и храброст стајања у подмуклој тишини пада, у којој пулсира само једна једина реченица: Јави се!
    Теопоетика је и поетика пад.
    Толико за сада, писаћу још, сутра вјероватно.
  3. Волим
    Vaske got a reaction from Биљана 1234 in Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    Onda mi dođeš 40 evrića.
    Šalu na stranu, ovaj projekat postoji sa pretpostavkom da ti trebaju treneri, trening kampovi daleko od tvog stvarnog života, zjednice i okruženja i to sve uz vikend duhovnu rekreaciju. pa to je smješno, magla. Pa čovjek mora, što bi rekli, da zagrije stolicu da bi položio ušljivi ispit na faksu, a šta tek mora da uradi da bi se probio kroz slojeve i slojeve svojevrsnog gemišta mišljenja i navika koje se mućka već par hiljada godina, a koje, opet, svako od nas uzima kao samo naše i rezultat nekakvog autonomnog promišljanja. Ljudi nemaju pojma o tome kako njihovo miišljenje i pogled na život, zapravo, diktiran, a da sam diktat seže i par hiljada godina unazad, i sad će neki delegat, gospođi  koja je zadnji put knjigu pročitala u 8 osnovne, to da objasni preko skajpa. 
    Nuđenje bilo kakvog instat rješenja ( rješenja u smislu čak i naznake o pravom putu) je ostajanje u toj kobi mišljenja koje se nataložilo, što će reći, lud ludom govori o normalnom ( pod ovim ne mislim ništa uvredljivo). Zato je to promašaj u startu i nema tu šta da se sačeka i vidi. 
     
    Ako bi nešto tog tipa organizovanja koje je izvan crkve, a opet i upućuje na nju i potpomaže je na neki način, i imalo smisla, onda je to nekakvo organizovanje mladih, tinejdžera ( čitaj nedovoljno zatrovanih i slobodnih) u nekakav humanitarni rad, kreativno-istraživački rad, kroz koje bi otkrivali drugog, kroz drugog zajednicu, kroz zajednicu i svoje mjesto pod suncem. Tek za klince koji su STASALI u takvom miljeu mogli bi smo reći da im je pružena nekakva konkretna duhovna podrška. 
  4. Волим
    Vaske got a reaction from Биљана 1234 in Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    Ne znam, ja nisam nešto osjetljiv na takvu zezanciju iako je moja šala bila dvosmislena, jer onaj dio u zagradi je aludirao na priču o ljubavi koja u ovom slučaju ne dolazi kao kruna hrišćanske misli, već kao kofa hladne vode. (Nema tu ljubavi, već 40 evrića po satu)
    Ajd sad ozbiljno, zašto mislim da je cijala ova priča promašaj. 
    Otac Nenad je, koliko sam skapirao ovdje na internetu, čovjek pun entuzijazma i što bi rekli čovjek od akcije. Sve je to lijepo i za pohvalu ali ovo je u samoj osnovi promašaj. Ništa ali apsolutno ništa ovim se ne može ponuditi bilo kome, a što već nije ponudila sama Crkva. Priča o prezauzetim i nesavjesnim sveštenicima je šuplja priča. Kakvi  veseli sveštenici i duhovnici, Pismo u šake, natrag u zajednicu ( od svoje porodice do liturgije) i preispitivanje 24 h. Ali ne, našao se neko "pametan" da ponudi vikend duhovnu obnovu, u svili i kadifi, daleko od realnog života. Ovo sa duhovnom obnovom ima veze isto koliko i vjerski turizam sa vjerom. U to se upuštaju oni koji hoće prepodobnost u par koraka, koji na žrtvenik polažu novac i upuštaju se u trange-frange sa nebesima, što "Đoloviće" zaobilaze u širokom luku itd. Tamo će svako doći po svoje i samo na njima znanu foru svako od njih će to i pronaći. Dobar biznis, skidam kapu. Znam da će gomila progutati tonu protivrječnosti koju nosi sam projekat, od one ljubavi za 40 evrića, do " vratite se Crkvi, tamo niko nema vremena za vas. Ako imate dvije haljine, jednu dajte nama, a "Đolovićima" baš ako su pretekle neke stare gaće" itd.
     
    Zbilja ne kontam na koju foru bi ovo moglo da bude dobro.? 
  5. Волим
    Vaske got a reaction from Биљана 1234 in Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    A u sauni 400 glava o ljubavi   (grešne mi misli, pomislih na onu kufu ledene vode što ide posle saune)
  6. Волим
    Vaske got a reaction from Биљана 1234 in Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    Ma znao sam ja da u tom zecu leži grm, nego nisam znao da se na kopaoniku fronesis može poručiti uz ćevape   
  7. Волим
    Vaske got a reaction from Биљана 1234 in Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    Pa za te pare mogu i sami da završe teologiju i dobiju 2 u 1, em su s Bogom na ti, em mogu da prodaju priču 40 evra po satu, spašeni u svakom slučaju   
  8. Волим
    Vaske got a reaction from Биљана 1234 in Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи   
    Pitam se hoće li polaznici ovog čuda dobiti i kakvu diplomu, čisto onako da imaju ćage da su spremni da izađu u svijet?
  9. Свиђа ми се
    Vaske got a reaction from "Tamo daleko" in Nietzsches тagebuch   
    хахахах
    А ја се сјећам двије непреспаване ноћи у Петровцу. Заратустра у учајном издању, пола књиге се још за вријеме љетовања распало, а и ја сам осјећао да се распадам greengrin
    Квалитетно сам га прочитао тек двије године касније, кад више није било забавно. Тад сам некад и научио да читам.
  10. Свиђа ми се
    Vaske got a reaction from "Tamo daleko" in Nietzsches тagebuch   
    A evo da malo i Ničea citiram da ne bude da spamujem gringrin a u prilog ovome što si napisao

    "Васпитач никад не каже оно што сам мисли, већ оно што мисли да је добро да чују они које васпитава."

  11. Волим
    Vaske got a reaction from Биљана 1234 in Неопатристичка синтеза- Лазар Нешић   
    Пошто поуздано знам да Православље не читају само теолози и дргу стручњаци .smesko.  мислим да је овај лакијев критички приступ јако добар, а биће вјероватно и плодан, то јест сачуваће многе "лаике" од, како ја волим рећи, синдрома једне прочитане књиге.
    Данс људи колико год су гладни духовног толико и "немају времена" за читање, па прочитају једну књигу и ту се завршава, а самом прочитаном штиву даје се статус светог писма. То неје везано само за хрићане и хришћанску литературу, видим тако људи читају и оног веселог Ошо-а итд.  .smesko.
     
    Е сад, што се самог текста тиче, остало је помало нејасно да ли су странпутице неопатристике директан производ оца Флоровског или су последица, што би Балти рекао, епигонства у теологији.
     
    И још јадна ствар ми је запала за око, а ради се о томе да у неопатристици имамо појаву буквалистичког  и неконтекстуалног читња, а на другом мјесту долази својеврсно упозорење 
     
    Моје питање је, с обзиром на горе наведено и болдовано у цитату, колико је уопште унутар неопатристичке синтезе заживјела херменеутика и није ли она једини излаз из странпутица неоптристике. Овде видимо да се и она означава као могућа затвореност унутар апсолутизација метода, па се питам од куда и како кренути? 
  12. Волим
    Vaske got a reaction from Лазар Нешић in Песнички покушаји форумаша   
    Меланколија
    Врео задах баца у непробој ријеч
    Мелозвучни стих премлак је и туп
    Меланколија је ријеч
    Меланколија је стих
    И зид и стуб
    Моја правда на мом је тјемену
    Смијем се са биљем не са људима
    Меланколија је отров
    Меланколија је лијек
    И глас и мук у грудима
    Суза је сувишна као и смијех
    Поглед је једино што се храни собом
    Мајмун и бит
    Историја и свијет
    Данас
    Меланколија
  13. Волим
    Vaske got a reaction from obi-wan in Đorđe Balašević, pro et contra   
    Па више-мање то се провлачи кроз све моје постове на форуму. Ето јуче сам поставио сјајну пјесму од Вите Николића - Друмовања. Мислим да сви имамо то искуство "свете глади" поента је само да ли је
    1 препокривамо јефтиним утјехама
    2 свједочимо кроз боемски нихилизам
    3 свједочимо кроз подвижнички сусрет са Богом.
  14. Волим
    Vaske got a reaction from Сања Т. in Đorđe Balašević, pro et contra   
    S tim da su ovo sad neke spojene teme, pa moj odgovor nema gotovo nikakve veze sa naslovom teme.
    Što se tiče Đokice, za mene dobar pjesnik. To što je pravio ili pravi nekakve političke ili ideološke izlete ne može da ga poništi kao izuzetnog umjetnika iako može dobrano da utiče na neka djela (pjesme) ali ona se jednostavno zaobiđu ako nam se ne sviđaju i to je to. Nije Balaš ni prvi ni poslednji sa takvom pričom ali je na estradi pa čaršija bruji. Baš prije dvadesetak dana uzmem da pročitam neke mešine ratne priče, Djevojka crvene kose ( tako nekako ), nisam je završio, nisam mogao. Knjiga je ideološki obojena ali tako da je zbog toga stradala i na umjetničkom planu. Ta knjiga dolazi posle i Tvrđave i Derviša, tako da se promašaj ne može pripisati nekakvom Mešinom književnom razvoju i tome sl. Jednostavno, komunistički pamflet ispod pera odličnog pisca. Događa se. Kod mene ni Tvrđava , ni Derviš zbog toga nisu stradali (čitaću ih i po treći put), jer na kraju i sudbina vrhuskih djela umjetnosti je takva da djela preprastaju svoje tvorce i da žive jedan autonoman život u odnosu na svog tvorca. Đole stvarno ima opasno dobrih stvari...
  15. Волим
    Vaske got a reaction from Џуманџи in Teopoetika   
    Пази, оно што је битно и оно што сам више пута истицао је то да је Други почетак, други је извор по-крета, услов нашег кретања у смислу разумјевајућег одношења. То је припадно једино човјеку. Други није нека просто положена другост у нама тј. јесте и то јер човјек је човјек и без сусрета, али је Други и једна другост која зазива по-зива, по-вијесна је, покреће нас из будућности. Та другост то суштински чини када нас смијешта у оно суштински нама припадном, а то је језик, јер ми јесмо разумјевајуће одношење. Језик има карактер завичајности како рече један чика. Разумјевајуће одношење као тражење темаља свој први излаз, историјски гледано, тражи у оном предручном, другим ријечима у метафизичком самозабораву. Зато поетика, зато пре слушање као разумјевање него говорење као доказивање. Поетика је корјењење метафизике, поетика је удомљавање у завичајност, поетика је давање Другом, јер како се сакрити пред оним што никад не залази (рече један још старији чика). Ко је рођен пре свих вијекова, Тај је извор језика и извор историје, а опет то Јесте јер је по-вјестан, јер увијек долази из будућности. Он је Једно и Исто које се отрже од свег пролазног и протичућег и као такав долази до језика. Њему је свијет дарован и Он је са нама од почетка до краја, хтијели ми то или не, он је алфа и омега. Ко ОН? Ни питања неби док се НЕ ОВАПЛОТИ. ДОГАЂАЈ је ''страшан'' иако смо већ почели да га узимамо здраво за готово.
    Шта значи учествовати у Догађају?
    Шта значи свједочити сусрет?
    То не може бити пуки климоглав и статично схваћени ЈЕСТЕ И БИЋЕ.
    ЈЕСТЕ И БИЋЕ је динамика, по-крет.
    Оваплоћење не разумјевам на начин да ето Бог је из љубави одлучио да постане и човјек, па је сад бити човјек нешто страшно достојанствено. Оваплоћење је јављање Бога као свеприсутног Другог што су га слутили стари. Христос је једини унутаристоријски Други. Бог нас је дотакао на оном мјесту које нам је наизглед најближе, дотакао нас је у нашој тјелесности. Ко може да спусти руку на тебе и каже ти гријеси су ти опроштени? То збиља може само Онај који је апсолутно Други, па у том смислу га можемо назвати и странцем.
    Али кад тако говоримо не смијемо испустити ни оно што сам навео а то је да јесте апсолутно Други али ипак најближи.
    Тешко је пробити се кроз језик и говорити о овоме, а каткад не остати двосмислен и недоречен. О овоме се јако мало говорило или бар мало на овај начин. Опасност која пријети из овог написаног је да на бази овде реченог неко помисли како је сама вјера за нас нешто прошло и како се треба окренути сазнавању Христа. Ја се засада од тога могу оградити једино на начин да кажем да је за мене ово најексплицитнији позив на вјеровање у Њега. Он је никад до краја познат, никад до краја докучен, Он је до краја Други, Други као наш пут и искорак из наше отуђености. Пут започиње вјером и у њој завршава, сам пут је пут љубави. Нема статике, све је само дјеловање, пракса, аскеза, удјеловање истине, искорак од палог и из палог. Све је само поетика пада или по-етика пада, трагање за мјером која више није човјек, рече ава Јустин, већ Богочовјек.
    Надам се да не морам овде објашњавати зашто је поетика теопоетика.
  16. Волим
    Vaske got a reaction from Драшко in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Ne mora ni da govori da bi smo ga okarakterisali kao grijeh, samo moramo znati po kom osnovu, a osnova nam nije da li je upisano u bibliju ili ne.
     
     
    ne mora biti ni tuđa, a može biti i moja, a kako će biti moja ako me ne pali   
     
    Ja ipak nisam skonta kako se po-grešnost masturbacije može izvući iz gore pomenutog principa, kao cilja sjedinjenja i zajednice s Bogom. Postavio sam prosto pitanje da se poveže ovo dvoje, a argument za to ne može biti govorili su sveti Oci ovo ili ono. Pitam za princip.
     
    Da ima jako dobrih postova, slažem se. I sa masturbacijom se može otići u pogrešnom pravcu, pa evo da kažem i to da se uskratimo drugom, pa najzad i Drugom ili Bogu ali ne nužno. A ako nije nužno onda ne može ni biti pogrešno samo od sebe. Nije grijeh jesti, već prežderavati se, pa bude ono ko da je od jesti jesam   Tako isto zadovoljiti puki biološki nagon, ne znači isto što i položiti svoje biće u zadovoljštinu vlastitog tijela i tako ostati uskraćen za drugog.
  17. Волим
    Vaske got a reaction from Драшко in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Ma ja ne razumijem zašto se odmah skreće u patologije. Rakija se može popiti i iz gušta, bez namjere da se opija, masturbirati se može zato što se ne može upražnjavati normalan seksualni odnos , a nagon je veliki. Šta je samim činom grešno uradio? Mislim ništa. Znači masturbaciju kao čin ne vidim kao grijeh ali ne sporim da se sa njom može otići u pogrešnom pravcu u kojem može zadobiti grešnu podlogu.   
  18. Волим
    Vaske got a reaction from Драшко in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Mi smo bolesna bića sa masturbacijom i bez nje. Kapiram ja kuda sve može da odvede ali može, a ne vodi nužno. 50% muškaraca na forumu su oženjeni ljudi i pretpostavljam da većina njih vodi normalan seksualni život, a siguran sam da je sve i jedan redovno masturbirao tokoj jednog životnog perioda.
    Ja nisam ovde, na tem,i stao u odbranu masturbacije i ne preporučujem je kao lijek na recept ali ne mislim da će nas učiniti bolesnijim nego što jesmo. Masturbacija je u svojoj suštini tričava pojava koja ne završava nužno u nekakvoj patologiji.  PO istom principu, ja rakiju ne pijem da ugasim žeđ ali to ne znači da sam alkoholičar i da me to udaljava od cilja ili kojom već formulacijom grijeha baratamo.
  19. Волим
    Vaske got a reaction from Џуманџи in Питање: да ли верујете у васкрсење мртвих?   
    На питање да ли вјерујем могу само рећи да вјерујем, а ту вјеру у неком квалитативном смислу не могу описати.
    А на питање колико то прожима мој живот, можда се може исказати једним молитвеним искуством.
    Наиме, када се молим за душе неких упокојених ( и то искључиво у случајевима када сам на молитви сам) молитва иде тешко, готово никако, са непрестаним осјећајем да живот тих људи бескрајно сјајнији и ближи Богу него иједна моја изречена ријеч на молитви. У тим тренуцима, на неки чудан начин, постојање тих људи је апсолутно реалније или стварније од мог сопственог постојања или самосвијести. Тиме не имплицирам некакве закључке о "статусу" тих душа после смрти, једноставно тај осјећај деструише сваку временску удаљеност између мене и тих људи.
  20. Волим
    Vaske got a reaction from Дијана. in Teopoetika   
    Имаш право, предходно би трбало рећи и коју ријеч о теопоетици тј. шта је и зашто теопоетика.
    Ја ћу то са своје стране учинити анализом своје претходне поруке, у смислу шта је пјесник хтио да каже и зашто баш на тај начин.
    Теопоетика је, како рекох у својој уводној порици, поетичко мишљење које увијек у свом покрету полази од онога што је ''услов'' пјевања и мишљења тј. унутрашње динамике бића окренутог сопственом бивствовању и Бивствовању уопште.
    Животе у тебе гледам! Наш по-крет никад суштински не може бити покрет од већ готовог знања, од нечег далеког и спољног. Он је увијек по-крет из оног нама најближег, а то је живот, и по-крет по оно најпотребитије, а то је смисао живота. И зато, животе у тебе гледам! У дугом гледању измичеш из моје властитости. Дуго гледање је настојање да се гледано и сагледа, посматрано разумије. Ненасилно, разумјевајуће посматрање у себи самом увијек открива разлику као билокакву могућност разумљења. Та разлика се показује као измичућа мојој пројектујућој властитости. Ту, истодобно, станује домаћин као и ја, Други. Подијељен си између мене и Другог. Не било који други, не неки други човјек, не нека друга ствар, не неко Ти које је мој алтер его, већ странац, апсолутно Други. Непрепознатљиви Други, а мени ипак најближи, јер је увијек ту, јер је домаћин у мом сопственом животу, колико и ја сам. Други је почетак сваког сазнања, Други је извор савјести као моралне свијести,моје унутрашње морално разликовање и Онај који позива на по-крет, било сазнајни, било морални. Други је извор мог по-крета. Мој живот је саучесништво са Другим.
    Дубоко је ћутање пред које ме доводиш. Сусрет са апсолутно Другим као почетно сусрета и не може бити ништа до ћутање, најдубље ћутање. Ћутање нас учи слушању. Слушању као ненасртању у разумјевању, ненасртању у разумјевању као истинском сазнању, истинском сазнању као мјесту мог идентитета, јер у њему се открива моје мјесто, простор и вријеме.
    Гдје је то? (почетак питања)
    Па то је ту, ту на мјесту са којег уопште питам, ту са извора сваког по-крета (сазнајног, моралног). Ту, мјесто сусрета са Другим.
    Други , који више нинакакв начин не може бити моја фикција, мај алтер его. Он је ''странац'', апсолутно Други ал'не више безлично други. У слушању знам, моје мјесто је увијек у домашају Божијег гласа.
    (обраћање)-(почетак обраћања)
    Архи по-крет, који долазећи пред ''евидентност'' оног што покреће, Оног што покреће својим гласом, знаком, позивом на обраћање, доспијева у говорење као обраћање и одговарање. Тај глас слушам ушима, очима, прстима, очајањем и жељом. Тај глас увијек долази из будућности и самосмјешта се у нашу садашњост, свакидашњост живота. Ту се тек да видјети, чути, додирнути. Ту, збиља , титра лице Другог. Ту се темељи по-вијест, мој по-крет. Ту, ван сваке индиферентности, јер тај глас слушам очајањем и жељом. Зато ме и прожима као смутња. Као пуста и мокра улица у ноћи. Улица сугерише да је то пут људи ал' пуста и мокра у ноћи, пријети ништавилом. Али и као дашак вијетра у врелом дану, трен који свепрожимајуће окрепљује.
    Твој глас ме прожима... као лично искуство живота и сусрета са Другим. Тај по-крет нашег садашњег ту, које је истовремено и слушање и одговарање, управо ту открива своју удомљеност у језику, у Твојој градини у којо по-крет и није ништа друго до крчење снопова ријечи као оног насијеђеног.
    Пробијање кроз оно познато а ипак упитно, јер му не проналазимо утемељење у оном интимно-фундаменталном, у извору по-крета, је молитва...
    Молитва је тежња ка највишем сазнању, јер сваку своју ријеч хоће да положи у тешко препознатљиво-утемељујуће-свеприсутно-Друго које чини да јесмо.
    Молитву немам без Твог гласа и Твог позива. Немам јер Је узрок мом питању, мом по-крету. А питање је већ у одговарању на Његов позив.
    Тај позив је мој немир, јер ме поставља пред немање сигурног знања. Али исто тако тај немир не тражи, услед присуства Другог, свој одговор у даљини, туђини, ван свог мјеста. Позив је немир јер је уздрмао сигурност ал'кроз слушајуће одговарање, немир зри и у зрењу се повија у себе. Утолико је мирнији од сваког мира. Позив је и пламен, јер је ван сваке индиферентности. Зато се не може ни избјећи, зато у њему мора да се гори. Присуство Другог је као бол, невидљива али стварнија од свега видљивог. Присуство другог као бол оставља ране и опекотине на којима се лијечимо, јер с њима доспјевамо пред најприсутније присутног, пред трансцедентно нашег свакидашњег живота, у његов центар. Зато та стварност нема сна ни јаве, бол прекорачује међу. У том трансцедентном прекорачењу открива се, како наша додијељеност, тако и наше непрекидно давање Другом, вазда као пјевање и мишљење. Моје присуство (идентитет) је Тобом постављено. Моје ћутање у теби одзвања и чује се. Наш сусрет је стварнији од сваке стварности.
    Моји кораци за Тобом су невидљиви, јер немају ништа од формалног, од моде, од шаблона, ал'су ђонови излизани. Излизани ђонови су трагови тог идења, по-крета и као такви остају тешко видљиви, скривени, а са собом су сакрили и терет безбрижног живота. Те трагове сусрећу они у по-крету ал'иза тога стоји сусрет са Другим, са Богом, а о том сусрету само Ти знаш.
    На бази до сада реченег, закључио бих само са једним :
    Пјесма која није у исто вријеме и молитва ( о молитви је већ речено) онда није ни пјесма. Тешко ми је то сад објашњавати.
    У по-крет!
  21. Волим
    Vaske got a reaction from Јефимија Крунић in Како трпите усамљеност, самоћу?   
    Usamljenost je kad ti jaja na oko jedina upute topli pogled u toku dana.   
  22. Волим
    Vaske је реаговао/ла на Милан Ракић у EKSKLUZIV: Lepi pita žene - bez cenzure (samo za 21+) :smeh1:   
    `ел могу да будем "први2!?
     
    У заједници сам брачној. Навршило се на јучошњи праздник, св. Игњатија Богоносца, тачно четврт столећа како смо моја жена и ја у вези... За сада добисмо два сина... Један Гимназијалац, овај други још у ОШ. Сматрам да на твоје питање немам шта да одговорим, јер је све међ` мојом женом и "мењном" било на "нивоу"
  23. Волим
    Vaske је реаговао/ла на Ayla у Сујета   
    Ne bih se složila sa ovim  zaključkom, jer dijete nema svijest dovoljno razvijenu i opterećenu uticajem sredine, da bi razvilo  tu vrstu nesigurnosti, pa i potrebu za potvrdom da vrijedi, na taj i takav način. U periodu adolescencije se javljaja potreba da se dokaže i potvrdi kvalitet, a sve zbog presinga kojem je mlado biće izloženo.
    Nesigrnost i sujeta, koje se prvo javljaju u tragovima, dobro su tlo za ovu mučnu osobinu.
    Pitam sebe, koliko toga ima kod mene, i samouvjreno tvrdim da sam odolila tom zlu...što ipak znači da sam sujetna, i da branim sebe na taj način. Ljudi smo, tako da  strah i nesigurnost idu ruku pod ruku sa sujetom i gordošću. Pitanje je, koliko možemo osloboditi sebe tog zla i razviti se u biće koje prihvata sebe takvo kakvo jeste?
    Odgovor je, onda i samo onda, kad shvatimo da nije potrebno da dokazujemo svoju vrijednost, dominacijom nad drugima. 
  24. Волим
    Vaske got a reaction from Дијана. in Постати неко...   
    Их, ти се одмах закачио за самољубце.
    Ја сам мислио да је неопходно да се заиста заволи други, све ово што си навео је чисто самољубље. Чак и прича о жртвовању није нужно лишена самољубља, такве примјере можеш наћи чак и у мајчинској љубави. ( била је и о томе нека тема на форуму)
  25. Волим
    Vaske got a reaction from Панарет in Teopoetika   
    Хвала Лазару и Драгиши!
    Ово цитирано је почетак свега!
    Иначе што се тиче св. Симеона Новог Богослова, мислим да је његов сусрет са Богом најаутентичнији и најстраственији сусрет који ми је познат.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...