У старој цркви је постојала служба ђакониса које су се бирале од стране епископа на овај начин: ђаконисе су биране ''пажљивим испитивањем.'' Од самог почетка, поред извесних удовица, удовица са децом, или посебно посвећених девица, и удате жене које живе у целибату, а нарочито жене епископа, постајале су ђаконисе. У каснијем периоду Византије одређене истакнуте монахиње су такође биле рукополагане за ђаконисе. У почетку су жене могле постати ђаконисе тек када би навршиле шездесет година. Касније је ово старосно ограничење спуштено на педесет, а затим на четрдесет година. Међутим, било је и изу