Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Zawisza

римокатолик
  • Број садржаја

    2850
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Не свиђа ми се
    Zawisza got a reaction from Sasa Kolbas in Zašto imamo papu?   
  2. Хахаха
    Zawisza got a reaction from Mилена КШ in Зоран Ђуровић: Мушовића потомци – Борбаши за неверу   
    Za Žugića sam čuo kad je tražio da se "slučaj Artemije" prenese u nadležnost Ustavnog suda....Bilo mi iskreno kao pravniku smešno da moj kolega koji je stručnjak za kanonsko pravo traži od Ministarstva vera zaštitu od SPC za episkopakopa koji ne poštuje odluke svoje SPCrkve.....
  3. Свиђа ми се
    Zawisza got a reaction from "Tamo daleko" in Зоран Ђуровић: Мушовића потомци – Борбаши за неверу   
    Za Žugića sam čuo kad je tražio da se "slučaj Artemije" prenese u nadležnost Ustavnog suda....Bilo mi iskreno kao pravniku smešno da moj kolega koji je stručnjak za kanonsko pravo traži od Ministarstva vera zaštitu od SPC za episkopakopa koji ne poštuje odluke svoje SPCrkve.....
  4. Свиђа ми се
    Zawisza got a reaction from RYLAH in Зоран Ђуровић: Мушовића потомци – Борбаши за неверу   
    Za Žugića sam čuo kad je tražio da se "slučaj Artemije" prenese u nadležnost Ustavnog suda....Bilo mi iskreno kao pravniku smešno da moj kolega koji je stručnjak za kanonsko pravo traži od Ministarstva vera zaštitu od SPC za episkopakopa koji ne poštuje odluke svoje SPCrkve.....
  5. Хахаха
    Zawisza got a reaction from Милан Ракић in Зоран Ђуровић: Мушовића потомци – Борбаши за неверу   
    Za Žugića sam čuo kad je tražio da se "slučaj Artemije" prenese u nadležnost Ustavnog suda....Bilo mi iskreno kao pravniku smešno da moj kolega koji je stručnjak za kanonsko pravo traži od Ministarstva vera zaštitu od SPC za episkopakopa koji ne poštuje odluke svoje SPCrkve.....
  6. Хахаха
    Zawisza got a reaction from Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Мушовића потомци – Борбаши за неверу   
    Za Žugića sam čuo kad je tražio da se "slučaj Artemije" prenese u nadležnost Ustavnog suda....Bilo mi iskreno kao pravniku smešno da moj kolega koji je stručnjak za kanonsko pravo traži od Ministarstva vera zaštitu od SPC za episkopakopa koji ne poštuje odluke svoje SPCrkve.....
  7. Волим
    Zawisza got a reaction from Бездомник in Преписка проф. др Зорана Ђуровића и Митрополита Амфилохија поводом текста о Папи Франциску и односа са Православном Црквом   
    Tako piše Otac Zoran ua ovako mu odgovara Otac mitropolit Amfilohije
     
     
     
     
     
    Уредништву „Православља“
     
    Поводом чланка Зорана Ђуровића „Папа Франциско
    и будућност односа са Православном Црквом“
     
     
    У броју „Православља“ 1110 од 15. јуна 2013. године објављен је чланак Зорана
    Ђуровића „Папа Франциско и будућност односа са Православном Црквом“. Добро је да
    „Православље“ упознаје нашу црквену јавност са новим 266. Епископом Рима Франциском
    Бергољом, недавном устоличеним на дужност поглавара Римокатоличке Цркве. У својству
    изасланика Св. Синода на његовој инаугурацији (имали смо прилике да га упознамо и у
    Буенос Аиресу као мјестобљуститељ трона Епархије наше Цркве буеносаиреске и јужно -централноамеричке), при којој нам се дала прилика да и лично са њим разговарамо у „Дому
    Свете Марте“, можемо потврдити да се заиста ради о личности коју краси богољубље,
    скромност и приступачност, као и посвећеност остваривању мисије Хришћанства у
    савременом свијету. Отвореност за Православну Цркву, поред наведеног у чланку, нарочито
    је пројавио својим дугогодишњим пријатељством и сарадњом са Митрополитом Пла тоном
    Московске Патријаршије и другим православним Епископима у Аргентини.
     
    У чланку Ђуровића добро је запажено и инсистирање новог Папе на титули „Епископ Рима“. Притом,
    он је неједанпут изјавио, па и у разговору са нама, да је он против „паполатрије“ к оја је
    заиста код римокатолика задобија понекад чудовишне размјере. То несумњиво обећава
    могућност здравијег екуменског дијалога Римокатоличке Цркве са Православљем. То смо
    Папи Франциску и лично рекли при разговору, користећи његову изјаву да је „Христос
    центар Цркве а не папа“. При томе смо истакли да је можда управо њему као таквом дата
    историјска шанса да Римска Црква на челу с њим корјенито преиспита одлуку Првог
    ватиканског концила (1870) по којој је папа „непогрјешив“ (infalibile), сам по себи, не по
    сагласности Цркве (ex sese non ex consensu ecclesiae)“. Јер, такав догматски еклисиолошки
    став и учење, рекли смо, апсолутно су неприхватљиви за Православну Цркву, и без његове
    промјене немогућ је било какав озбиљан екуменски дијалог међу нама. Папа је веома
    пажљиво саслушао то што смо рекли...
    С друге стране, међутим, минималистички став г. Ђуровића да је „идеја првенства
    схваћена у јуридичком кључу, практично једини проблем који још увек не допушта пуно
    јединство Источне и Западне Цркве“ теолошки је површан, еклисиолошки неприхватљив, да
    не кажемо – дилетантски. Такав догматски минимализам и еклисиолошки дилетантизам,
    којим се објашњава трагични десетвјековни прекид евхаристијско-црквеног општења и
    заједништва Православног Истока са Западном Црквом је неозбиљан и неодговоран.
    Поготово ако се он износи у званичном органу наше Помјесне Православне Цркве. Не само
    збуњујући него и обмањујући лаковјерне читаоце, такво једно схватање ниподаштава, између
    осталог, и одговорност читавих покољења теолога Истока и Запада, који су се вјековима
    носили и хватали у коштац са стварним далекосежним узроцима десетвјековног раскола.
    Свођење узрока разарања јединства Цркве Христове на „јуридички кључ“ тј. на борбу око
    власти у Цркви, превиђа суштинску чињеницу да је управо без покајања неопростиви гријех
    самовољног увођења учења и самоучења о Filioque (вјечног исхођења Духа Светога „и од
    Сина“) у саборни Символ вјере Цркве, и тиме инструментализовање Духа Светога, као
    једине истинске „свезе љубави“ у Богу Тројичном и творевини , па тиме и у Цркви, и то од
    стране оне апостолске столице која „предсједава у љубави“. Није чудо што се гријех против
    Духа Светога (Filioque) одразио и на саму Цркву и њено устројство па је намјесто
    апостолског „изволи се Духу Светоме и нама“ уведена папска непогрјешивост „ex sese“ и
    Петровско служење уздигнуто изнад и изван Сабора Цркве Божије. То значи да питање
    папског примата није само јуридичко питање већ пневматолошко, и еклисиолошки
    догматско питање, питање мјеста и улоге Духа Светога у Цркви и светотројичног саборног
    устројства Цркве. То питање је органски везано и за још један суштински тријадолошко-космолошки проблем: проблем разликовања или неразликовања божанске суштине,
    несазнајне, неизрециве и недостижне и вјечних божанских сила и енергијâ којима је Бог
    причастан твари, силом Оца, Сина и Духа Светога. Римокатоличко учење о тварној
    благодати и опит Цркве нестворене божанске енергије, радикално постављају питање самог
    поимања Бога, као и различитог схватања односа Бога и творевине, како у времену, тако и у
    вјечности, есхатону. Сва та дубока, озбиљна тријадолошка, христолошка, антрополошка,
    еклисиолошка и друга догматска питања сводити на „јуридички кључ“, значи уствари
    усвајање секуларистичко-социолошког приступа Цркви и њеној Светајни, а тиме и тајни
    спасења, обожења и Царства небеског.
     
    Надамо се да ће „Православље“ убудуће чувати себе и своје читаоце од оваквих
    небогословских и нецрквених површних написа, који, намјесто да доприносе истинском
    обнављању јединства Цркве и зацјељивању њених предубоких рана – мећу фластере на те
    ране и еванђелски дијалог „истиновања у љубави“ међу Хришћанима замјењују
    сентименталним бесплодним ирoнизмом.
     
    Архиепископ цетињски
    Митрополит црногорско-приморски
    +Амфилохије
  8. Свиђа ми се
    Zawisza је реаговао/ла на Lady Godiva у Зоран Ђуровић: Ухватите Вука!   
    Давно нисам пробала да оставим коментар на тако тим сплачина порталима попут Блица. Раније су, колико се сећам, све објављивали па уклоне ако је кршење правилника. Сада ништа не пусте док не прође (а неће ни да прође) њихов филтер.
  9. Не свиђа ми се
    Zawisza got a reaction from kopitar in Сплит тема - Савремени Срби католици   
    Lepo je Midraš rekao "to su Hrvati radili", ne fašisti ne nacisti nego Hrvati. To je bila NDH i fašista je bilo samo na delu teritorije koji su držali Talijani, a nacisti su bili u Srbiji, Srbija je bila okupirana za razliku od NDH i logori na Banjici, Bubanj, Topovske šupe stratište Jajinci i sl... su delao Nemaca nacista a ne Srba kako sad mnogi pokušavaju da falsifikuju.
     
    Meni je uvek bilo čudno kad sam po Dalmaciji nailazio na spomenike pa na njima pisalo da su tu pobijeni ...od strane fašista, umesto da su lepo napisali od strane Hrvata. 
    Hrvatsak je imala svoju vojsku, regularnu to su bili domobrani a imala je i partijsku vojsku po ugledu na SS, to su bile ustaše. I oni su izvršili stravične pokolje.
     
    E sad je pitanje zašto Srbi ćute i zašto su ćutali, ne mislim na vas pojedince koji se oglašavate, nego na one Srbe koji imaju vlast,  postojao je Raselov sud, pa na samo 1m i 20cm ispod zemlje u Jasenovcu leže kosti 700 000 ubijenih Srba, među njima su i Midraševi rođaci, stričevi i najbliža rodbina. Zašto su ćutali o jamama, oko 300 jama je zabetonirano ili minirano da se prikrije istina o stradanju Srba. 
    Kralj Aleksandar je ćutao, a zna se da je posle Principovog ubistva Ferdinanda nastala hajka na Srbe i da su u nekim gradovima kao naprimer u Spitu svi Srbi pobijeni, vešanjem, davljenjem, streljanjem isto su i muslimani postupili širom Bosne.
     
    I sad se ćuti, i ne govori se da je četvrt miliona Srba državljana Hrvatske proterano, nebrojeno pobijeno i proporcionalno gledano da su Srbi žrtva ovog zadnjeg rata koji im je nametnut.
    Hrvatski sveštenici, učestvovali veoma vredno u ubistvima, silovanjima, progonima, pokrštavanjima... čak su neki vodili uredno dnevnik, gde i kad su silovali, ubili, pokopali... ako se uzme broj sveštenika, zapanjuje činjenica da je po proceni svaki drugi  učestvovao u zločinima.
     
    Ali to su radili Hrvati a ne mi katolici, sad će neko da mi kaže , "jeste ali i oni su katolici", jesu kao što su i Bugari pravoslavci pa im ništa nije smetalo da čine zločine, ništa manje nego Hrvati.
     
    Srbi su jednostavno rečeno, žrtve svojih političara, svog ćutanja, pa tek onda zavera nekih mračnih sila.
     
    Danas kada je deo Srbije okupiran, kada se na srpskoj zemlji nalazi najveća strana vojna baza, opet Srbi ćute, valjda misle da će tako da umilostive ekgzekutore ili opet su Srbi žrtve svojih političara?
  10. Свиђа ми се
    Zawisza got a reaction from Леон Професионалац in О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија   
    Ada je u potpisu.....Njujork ili Moskva, ili Sabanta da li bi nešto menjalo?_
  11. Волим
    Zawisza got a reaction from Дијана. in Преписка проф. др Зорана Ђуровића и Митрополита Амфилохија поводом текста о Папи Франциску и односа са Православном Црквом   
    Tako piše Otac Zoran ua ovako mu odgovara Otac mitropolit Amfilohije
     
     
     
     
     
    Уредништву „Православља“
     
    Поводом чланка Зорана Ђуровића „Папа Франциско
    и будућност односа са Православном Црквом“
     
     
    У броју „Православља“ 1110 од 15. јуна 2013. године објављен је чланак Зорана
    Ђуровића „Папа Франциско и будућност односа са Православном Црквом“. Добро је да
    „Православље“ упознаје нашу црквену јавност са новим 266. Епископом Рима Франциском
    Бергољом, недавном устоличеним на дужност поглавара Римокатоличке Цркве. У својству
    изасланика Св. Синода на његовој инаугурацији (имали смо прилике да га упознамо и у
    Буенос Аиресу као мјестобљуститељ трона Епархије наше Цркве буеносаиреске и јужно -централноамеричке), при којој нам се дала прилика да и лично са њим разговарамо у „Дому
    Свете Марте“, можемо потврдити да се заиста ради о личности коју краси богољубље,
    скромност и приступачност, као и посвећеност остваривању мисије Хришћанства у
    савременом свијету. Отвореност за Православну Цркву, поред наведеног у чланку, нарочито
    је пројавио својим дугогодишњим пријатељством и сарадњом са Митрополитом Пла тоном
    Московске Патријаршије и другим православним Епископима у Аргентини.
     
    У чланку Ђуровића добро је запажено и инсистирање новог Папе на титули „Епископ Рима“. Притом,
    он је неједанпут изјавио, па и у разговору са нама, да је он против „паполатрије“ к оја је
    заиста код римокатолика задобија понекад чудовишне размјере. То несумњиво обећава
    могућност здравијег екуменског дијалога Римокатоличке Цркве са Православљем. То смо
    Папи Франциску и лично рекли при разговору, користећи његову изјаву да је „Христос
    центар Цркве а не папа“. При томе смо истакли да је можда управо њему као таквом дата
    историјска шанса да Римска Црква на челу с њим корјенито преиспита одлуку Првог
    ватиканског концила (1870) по којој је папа „непогрјешив“ (infalibile), сам по себи, не по
    сагласности Цркве (ex sese non ex consensu ecclesiae)“. Јер, такав догматски еклисиолошки
    став и учење, рекли смо, апсолутно су неприхватљиви за Православну Цркву, и без његове
    промјене немогућ је било какав озбиљан екуменски дијалог међу нама. Папа је веома
    пажљиво саслушао то што смо рекли...
    С друге стране, међутим, минималистички став г. Ђуровића да је „идеја првенства
    схваћена у јуридичком кључу, практично једини проблем који још увек не допушта пуно
    јединство Источне и Западне Цркве“ теолошки је површан, еклисиолошки неприхватљив, да
    не кажемо – дилетантски. Такав догматски минимализам и еклисиолошки дилетантизам,
    којим се објашњава трагични десетвјековни прекид евхаристијско-црквеног општења и
    заједништва Православног Истока са Западном Црквом је неозбиљан и неодговоран.
    Поготово ако се он износи у званичном органу наше Помјесне Православне Цркве. Не само
    збуњујући него и обмањујући лаковјерне читаоце, такво једно схватање ниподаштава, између
    осталог, и одговорност читавих покољења теолога Истока и Запада, који су се вјековима
    носили и хватали у коштац са стварним далекосежним узроцима десетвјековног раскола.
    Свођење узрока разарања јединства Цркве Христове на „јуридички кључ“ тј. на борбу око
    власти у Цркви, превиђа суштинску чињеницу да је управо без покајања неопростиви гријех
    самовољног увођења учења и самоучења о Filioque (вјечног исхођења Духа Светога „и од
    Сина“) у саборни Символ вјере Цркве, и тиме инструментализовање Духа Светога, као
    једине истинске „свезе љубави“ у Богу Тројичном и творевини , па тиме и у Цркви, и то од
    стране оне апостолске столице која „предсједава у љубави“. Није чудо што се гријех против
    Духа Светога (Filioque) одразио и на саму Цркву и њено устројство па је намјесто
    апостолског „изволи се Духу Светоме и нама“ уведена папска непогрјешивост „ex sese“ и
    Петровско служење уздигнуто изнад и изван Сабора Цркве Божије. То значи да питање
    папског примата није само јуридичко питање већ пневматолошко, и еклисиолошки
    догматско питање, питање мјеста и улоге Духа Светога у Цркви и светотројичног саборног
    устројства Цркве. То питање је органски везано и за још један суштински тријадолошко-космолошки проблем: проблем разликовања или неразликовања божанске суштине,
    несазнајне, неизрециве и недостижне и вјечних божанских сила и енергијâ којима је Бог
    причастан твари, силом Оца, Сина и Духа Светога. Римокатоличко учење о тварној
    благодати и опит Цркве нестворене божанске енергије, радикално постављају питање самог
    поимања Бога, као и различитог схватања односа Бога и творевине, како у времену, тако и у
    вјечности, есхатону. Сва та дубока, озбиљна тријадолошка, христолошка, антрополошка,
    еклисиолошка и друга догматска питања сводити на „јуридички кључ“, значи уствари
    усвајање секуларистичко-социолошког приступа Цркви и њеној Светајни, а тиме и тајни
    спасења, обожења и Царства небеског.
     
    Надамо се да ће „Православље“ убудуће чувати себе и своје читаоце од оваквих
    небогословских и нецрквених површних написа, који, намјесто да доприносе истинском
    обнављању јединства Цркве и зацјељивању њених предубоких рана – мећу фластере на те
    ране и еванђелски дијалог „истиновања у љубави“ међу Хришћанима замјењују
    сентименталним бесплодним ирoнизмом.
     
    Архиепископ цетињски
    Митрополит црногорско-приморски
    +Амфилохије
  12. Волим
    Zawisza got a reaction from PredragVId in Иконописање нестандардним техникама (вез, перле, цвеће, дуборез, на стаклу, пирографија итд.)   
    http://pirografia.cba.pl/viewtopic.php?t=29
    Fino, u Poljskoj ga još oboje disperzivnom akrilnom bojom i onda nanesu sloj voska, postoji špahla koja se greje a može i fenom.
    Evo kako izgledaju radovi na papiru:http://pirografia.cba.pl/viewtopic.php?t=29
  13. Волим
    Zawisza got a reaction from Debora in Слике форумаша   
    Ти си из Јагодине?
  14. Волим
    Zawisza got a reaction from kopitar in Јасеновац - "Каине гдје ти је брат?"   
    Evo stava ako baš neko hoće da pročita sa kojim se ja slažem:
    MARKO ORŠOLIĆ, BOSANSKI FRANJEVAC
    Zabraniti mise za Pavelića
    Kako komentirate istup predsjednika SAB-a Ivana Fumića da je Katolička crkva “posljednji bastion ustaštva”?
    - Crkva nije bastion ustaštva, to je prejak izraz. Ali činjenica je da se Katolička crkva ni u Hrvatskoj ni u Bosni nikada nije javno ogradila od fašizma i nacizma, s iznimkom bosanskih franjevaca.
    S Kaptola poručuju da se HBK 1995. jasno odredio u Pismu biskupa u povodu 50. obljetnice pobjede nad fašizmom?
    - Neka oni kažu što hoće. Kad kardinal Bozanić zabrani javne mise za ustaškog zločinca Antu Pavelića, onda će to biti jasno određenje prema fašizmu. I pritom nije dovoljno samo zabraniti te mise, nego treba naučavati zašto se one zabranjuju: zato što je Pavelić bio javni grešnik koji je zastupao i provodio rasizam, što je antiljudski i antikršćanski, pa onda i antikatolički.
    Često pišete da se Katolička crkva uporno bavi Bleiburgom, umjesto da istraži uzroke koji su doveli do Bleiburga?
    - Pogreška je minorizirati Bleiburg, ali je jasno da treba sagledati cijeli kontekst zločina. I Dresden su formalno sravnili saveznički piloti, ali pravi krivci za to stradanje su nacisti. To je bila borba na život i smrt cijelog čovječanstva, i mnogi u Crkvi to i danas ne shvaćaju.
    Činjenica je da se franjevačka provincija Bosna Srebrena već 1941. jasno odredila prema ustašama?
    - Zašto se nije poštovala ta vizija franjevaca, kad je svih šest franjevačkih provincijala tražilo da katolički svećenici i vjernici pomažu Srbima i Židovima? I ne samo što se nije poštovala nego su franjevci desetljećima u crkvenim krugovima sumnjičeni zato što su branili Srbe i Židove, zato što su bili na 2. zasjedanju AVNOJ-a, zato što su iz svojih redova isključivali svećenike koji su šurovali s ustašama i slično. I danas Crkva šuti o ustašama i Jasenovcu, a tko šuti, taj i odobrava, i to je ono što je zlokobno.
    Što bi, po Vama, Crkva trebala uraditi?
    - Nešto smo rekli, ali ni blizu nismo rekli dovoljno. Možda se za vrijeme NDH nije ni moglo više, jer su ustaše bili krvoločni, ali tužno je što ni danas Crkva mlađim generacijama ne govori cijelu istinu. Upravo zato stariji antifašisti gube strpljenje i daju ovakve izjave kakvu je dao predsjednik SAB-a Ivan Fumić. Dakle, Crkva nije bastion ustaštva, ali je preduga njezina šutnja o ustaštvu.
    Franjevački red - tajna ograda od nacizma 24. jula 1941.
    Upute generalnog definitorija
    1. Razborito ali odlučno nastojati da se provede zaključak provincijalnog sastanka u Zagrebu od 10. do 12. juna 1941. godine prema kojem nijedan franjevac ne smije biti učlanjen u Ustaškom hrvatskom pokretu.
    2. Sa svom odlučnošću nastojati da se franjevci bave samo duhovnim i svećeničkim poslovima, a svjetovne i političke poslove da prepuste svjetovnjacima i njihovoj odgovornosti.
    3. Franjevci ne smiju imati nikakvog udjela u progonima Srba i Židova, u oduzimanju njihovog imetka, pokretnog i nepokretnoga, u iseljavanju Srba u Srbiju i naseljavanju Hrvata u dosadašnjim srpskim naseljima.
    4. Dosljedno tome nijedan franjevac ne smije biti: a) u odborima i sudovima u istraživanju krivnje četnika i drugih Srba prema Hrvatima, te u izricanju kazne prema naprijed spomenutim; bendoff u odborima i uredima za naseljavanje Hrvata u srpskim naseljima i na imanjima oduzetim Srbima; u odborima i uredima za iseljavanje Srba i oduzimanje njihovog imetka.
    5. Ni franjevačke župe, ni samostani, ni provincije ne smiju primati na dar ni kupovati ni pokretna ni nepokretna dobra, koja su prije rata pripadala Srbima i Židovima.
    6. Ukoliko budu u stanju, neka oci provincijali i ugledni franjevci ulože sve sile kod vlasti i vodećih ljudi u današnjoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj, da se ne čine osvete, da se ne progone nevini, da se ne oduzimlje imetak i ne vrši nasilno preseljavanje Srba iz njihovih dosadašnjih postojbi.
    7. Gdje se god pruži prilika, neka franjevci uzimaju u zaštitu progonjene Srbe i Židove i pred narodnim masama i pred državnim vlastima. Ukoliko mogu, neka oci provincijali i samostanske starješine, oprezno i skrovito, i materijalno pomažu progonjenu i potrebnu braću Srbe.
    8. Franjevci ne smiju imati nikakvog udjela u nasilnom i masovnom prevađanju pravoslavnih na katoličku vjeru. Nikakvu pravoslavnu župu ne smiju primiti na upravu, sve da im je i preuzvišena gospoda ordinariji (odnosno biskupi, op. M.O.) ponude. Naravno, pojedinačni prelazi na katoličku vjeru iz uvjerenja i u punoj slobodi dozvoljeni su i poželjni danas kao i uvijek.
    9. S franjevačkih župa, gdje su katolici izmiješani sa Srbima i drugim inovjercima, valja ukloniti dušobrižnike (župnike i kapelane) koji su naprasiti i nerazboriti, i na njihovo mjesto postaviti ljude zrele, dobre i oprezne.
    10. Ako bi se koji franjevac, zanesen narodnom suverenošću, ogriješio o dužnu snošljivost prema inovjercima i o kršćansku ljubav prema bližnjemu, ima se kazniti prema težini svoje pogreške, na prvom mjestu s premještajem u drugi kraj, gdje neće imati prigodu za slične prestupe.
    Preuzeto iz knjige Marka Oršulića “Zlodusima nasuprot: religija i nacionalsocijalizam”
  15. Волим
    Zawisza got a reaction from Сања Т. in Дијагноза - карцином   
    Pili ljudi svašta, neko i preživeo, mojoj mami tri puta otstranjivali karcinom, nadživela sve u familiji i još hvala Bogu funkcioniše. Ali imala jaku motivaciju da živi, morala da neguje decu moje sestre, nije imao ko drugi i bolest se povukla. 
    Ona pa tvrdi da je to Božija volja.
  16. Волим
    Zawisza got a reaction from Partibrejkers in Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша   
    Ja bih vam pisao o Poljskoj, al to vam je kao da ste u velikoj Srbiji.
  17. Волим
    Zawisza got a reaction from АлександраВ in Дијагноза - карцином   
    Pili ljudi svašta, neko i preživeo, mojoj mami tri puta otstranjivali karcinom, nadživela sve u familiji i još hvala Bogu funkcioniše. Ali imala jaku motivaciju da živi, morala da neguje decu moje sestre, nije imao ko drugi i bolest se povukla. 
    Ona pa tvrdi da je to Božija volja.
  18. Волим
    Zawisza got a reaction from Zoran Đurović in О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија   
    Ada je u potpisu.....Njujork ili Moskva, ili Sabanta da li bi nešto menjalo?_
  19. Волим
    Zawisza got a reaction from Рапсоди in Наши радови   
    Cveti, Cvetna nedelja sa pokvarenjacima u zasedi

    Procesija

    Ekumenska molitva s Dragančetom grobarom  u prvom planu(gde se on pojavi nema ništa od toga)

    Dekalog

    Devojčica i ljubimče

    Pijanista s Dunava a svira ka Pogorelić

    Guske

  20. Волим
    Zawisza got a reaction from Рапсоди in Наши радови   
    Sirena

    Uploaded with ImageShack.us
  21. Волим
    Zawisza got a reaction from Рапсоди in Наши радови   
    Paraziti

    Uploaded with ImageShack.us
  22. Волим
    Zawisza got a reaction from Рапсоди in Наши радови   
  23. Волим
    Zawisza got a reaction from Рапсоди in Наши радови   
  24. Волим
    Zawisza got a reaction from Рапсоди in Наши радови   
  25. Волим
    Zawisza got a reaction from Рапсоди in Наши радови   
×
×
  • Create New...