Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Justin Waters

Члан
  • Број садржаја

    11391
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Justin Waters

  • Ранг
    Инвентар форума

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

19845 profile views
  1. Kraj svega je u samom početku svega, kako je Isus Hristos i početak i kraj, Alfa i Omega, u atemporalnoj ravni sve je već gotovo, ali se to manifestuje u različite periode u istoriji...no da ne idem oko te teme. Nego što se tiče tog bukvalnog kraja vremena to se neće desiti. Sve što se tiče tog kraja vremena rečeno je simbolično u ono doba ma kako da ti se čini da je to jasno u Pismu. Hristos recimo nije ništa rekao u vezi antihrista. Pričao je apostolima u pričama, tako da ne mogu u potpunosti da razumiju šta im je rekao, ali da imaju nešto za razmišljanje. Nešto slično je i apostol Pavle izmislio da ih smiri jer su bili poprilično nervozni oko tog pitanja kada će doći...jer ih je većina razmišljala u kategorijama od par godina...pa im je onda rekao da neće doći prije nego se pojavi sin pogibli...dakle opet žvaka za razmišljanje, ali nije rekao nita iz čega bi se moglo zaključiti kada će to biti, niti je ikad iko od otaca bio blizu da nagovjesti nešto, i ko god je i pokušao da bude tu precizan omanuo je. Dakle onako kako je svemir prije Hrista bio star milijardama godina, tako će nastaviti biti i u budućnosti dok svi ljudi ne pomru. Kad ne bude više ni jednog čovjeka tada će pokazati osmi dan, dok zapravo to će se desiti već kada umremo svako od nas ponaosbom...ali oke da ne idem u detalje, suština je sama da nema objektivnog kraja istorije...dakle nećemo gledati tu predstavu. Koji će opet doći sa slavom da sudi živim i mrtvima i čijem carstvu neće biti kraja---znači kome ću otići u susret nakon što umrem (sud je bio za života) da živim u carstvu kome neće biti kraja.
  2. Ukoliko se misli na nebeski spektakl "Zvijezde će padati na zemlju, a Sin Covjeciji ce sjediti na oblacima sa zilion andjela vertikalno se spustati prema zemlji, i sva će ga zemaljska plemena...ovaj stanovništvo vidjeti"...od toga naravno nema ništa. Kao što @Гајић reče kraj je došao raspećem. O ovome se razglbalo na 500 strana na temi "Preegzistencija Isusa Hrista"
  3. Place se jos više kad se privatizuje neki put ili određen aerodrom.
  4. He pointed to the experience in Europe, where about 15 percent of airports are fully privately owned, and 25 percent are mixed public and private ownership. Najmanje sto je smjeo da spomene su evropski Aerodromi. Oni koji valjaju su državni, a od 10 najboljih u svijetu svi su državni. Isto je i sa aviokompanijama. Inace nema zaista veze sa time da li je nešto državno ili privatni, ali ima veze s time da ako je državni put ili aerodrom ne znači da ne valja, nego naprotiv znači da može da valja. Elem, kako su aeorodromi i infrastruktura u SAD izuzetno katastrofalani pa neka probaju nešto. Želio bih da se sve privatizuje sve do jednog kilometra autoputa i sve i jedan aerodrom, pa bih onda želio također da uživaju u cijenama korištenja tih autoputeva i aerodroma.
  5. Niti da se porede. 1910 si još mogao da sjedneš na brod odseliš u Ameriku bez vize i imigracijskih prepreka. Danas ne može...čisto za primjer koliko su se stvari na globalnom planu promjenule. Onda si mogao sasvim legitimno da smatraš da je junačkom borbom moguće se osloboditi otomanske imperije...danas ako kažemo da je Kosovo pod okupacijom u smislu da je podržano od najjače svjetske sile koja tamo ima jednu od najvećih svjetskih vojnih baza, smješno je pomišljati na nakav ustanak ili vojni pohod i povratak kontrole nad teritorijom. Danas se teritorije ne dobijaju osvajanjem nego diplomatijom...Rijetki su izuzeci poput uzimanja Krima od strane Rusa, ali njima se može onu su Rusija, Krim je nešto specifično za Rusiju, a Srbija je Srbija. Kosovo može jedino da se povrati nekom inverznom metodom onako kako je izgubljeno...kupovinom zemlje nazad od Albanaca, jačanje ekonomskog uticaja na Kosovu, jačanjem Srbije na međunarodnom planu što paralelno ide sa razvojem ekonomije svakako, plus slabljenje zapadnih sila do mjere da nisu u stanju više držati interes da je Kosovo nezavisno...što se svakako neće desiti u skorijoj budućnosti i budimo iskreni Srbija je geopolitička ameba i apsolutno nema nikakva sredstva da nekom akcijom pokrene proces koji će Kosovo staviti opet pod kontrolu Srbije. Srbija može jedino pasivno da se nada da će političke prilike u svijetu biti takve da eventualno neće snositi neke ozbiljne posljedice ako ne prizna Kosovo u budućnosti. Dakle govorim o nekom periodu od 50 godina unaprije...jedino i jedino kako može da vrti Kosovo je ako se dogodi kataklizmički nuklearni rat koji će zbrisati pola planete i pola ostaviti osiromašene od radijacije...i onda se nađe par Srbčića, preživjelih junaka koji opet zabodu kolčiće i obnove svetu srbsku zemlju Kosmet.
  6. U nekoj daljoj istoriji to bi bilo očigledno, kao dijete koje umije da sabere dva i dva, ili da kaže sunce sjaji. E sad u onoj malo novijoj početkom industrijske revolucije itd...vjerovatno zbog toga što niko nikad nije ni pokušao neki značajan projekat da finansira samostalno bez totalnog učešća države. Drugim riječima nekadašnji nedostižni poslovi privatnim licima sasvim sigurno postaju dostižni, ali u isto vrijeme niču novi nedostižni. Nekad su to bili akvadukti, piramide i kanali za navodnjavanje, a danas svemirski program ili veliki hadronski sudarač. Esencija svega, kako u vrijeme Faraona, tako i danas je da još uvijek niko nije toliko moćan, i niko ne može toliko novca da skupi odjednom i ukratkom vremenu koliko država može kako bi to bilo uloženo u nešto što nema kratkoročnu dobit niti je izvjesno uopšte da li će uspjeti da bi moglo donositi dobit.
  7. Ne mislim da si ih ti osudio, već neki drugi na početku teme.
  8. Nije to stvar, da hoće uzornu domaćicu i kecelju uprljanu brašnom i da ćuti ako joj nije data riječ. Riječ je o osobama koje imaju poteškoća da flertuju sa ženom na način kako se to već formiralo u savremeno doba. Možda su oni onaki i onakvi može im se suditi, ali ne bi trebalo, ljudi su različiti, i istina je da su mnoge žene postale slobodnije u smislu da mogu da odbiju muškarce koji im se ne dopadaju i to je super stvari ništa im se nema šta zamjeriti. S druge strane ne treba zamjerati ni ljudima jer su posegnuli za načinom da priđu djevojci kako im je lakše i kako se osjećaju sigurnije. Ne treba ih etiketirati kao da su nešo pogrešno učinili kao da su zbog toga jadnici.
  9. Nisu samo takvi nego generalno svi oni koji ulaze u taj savremen sistem izbora partnera. Ne kažem ništa protiv toga niti podržavam neki patrijarhalni pristup, samo ukazujem na to da je jako visok postotak raspadnutih brakova ljudi koji su mislili da su ušli u brak ili neku dužu zajednicu usljed ljubavi ili koje čega...Neki su ovdje osuli paljbu po doktorima i profesorima koji traže Albanke preko agencije...pa mislim pa šta? Niti je iko prisilio te žene, niti ih uslovio bilo čime prosto nekom je lakše i komotnije da na taj način pronađe sebi partnera i ako oni tako mogu, ne vidim tu prostora da neko nogom ide na takav pristup kao da je onaj prvi kada dvoje se nalaze na klasičan - savremen način nešto bolji i da će uticati na uspješnost veze i obostranu sreću.
  10. Nekome ko nepažljivo čita čini se da su ove Albanke prisiljene, ali jednostavno nisu, svojim su izborom pošli za nekoga. I to što žele malo bolji život za sebe i djecu koju će imati nije nikakav grijeh ako samo to nije motiv. Tako da ako je nekome ovako udobno, smatram to uredu pa neka je Albanka ili Uzbekistanka. E sad što su apetiti porasli, pa sada neće više na selo nego u Jevropu i to opet ako dvoje mogu da se snađu u tome nema ništa loše njihova stvar. Koliko neki brak zaista funkcioniše iz ljubavi isto je jako upitno. Mislim da kada bi se statistički obradila neka anekta, s jedne strane ljudi koji su svojim "slobodnim izborom" odabrali partnera kroz dugotrajnu vezu, i oni koji su se našli za kratko vrijeme pute provodadžisanja, a razmatrala se sreća u braku, zadovoljstvo itd...da bi rezultati bili približno isti. Čak se ne bi iznenadio da ima više nesrećnih brakova na prvoj strani.
  11. Meni nista. Samo mi je isto kao i tamo gdje kukaju zasto si narucio samo kafu. BTW i dalje mi nije jasno, da li je jesti u americkom restoranu skuplje za tih 20-25 posto, u odnosu na neki slican u drugoj zemlji sa slicnim standardom?
  12. Zasto sto citam da su razlozi zasto je razvijena tipping kultura u americi jer su tipping zanimanja debelo podplacena za razliku od ostalih. A podplaceni su jer navodno zakon dozvoljava poslodavcima da ih podplate. Medjutim ako je kako grizli prica da oni iovako ionako imaju bar 7.25 po satu, postavlja se pitanje zasto ta tipppng kultra postoji, zasto se masovno ocekuje od gostiju da baksisuju usluzitelje?
  13. Pa ovo je komplikacija sto si napisao. Kako gazda zna da je baksisom zaradio do 7.25? Sta ako krije baksis koji mu je dat u kesu i prikazuje da je zaradio 2.18$ po satu i trazi od gazde doplatu do 7.25? Nisi ti nesto dobro shvatio. Udjes u restoran, platis za jelo i pice koje si narucio po cijena iz menija, i ako hoces das baksis ako neces, nema niko da ti nista objasnjava kako stvari stoje niti da postoji nesto sto se zove "tipping culture". To se zove jednostavnost.
×
Justin Waters - Живе Речи Утехе